Glyph

Centar za prava deteta održao konferenciju povodom obeležavanja Međunarodnog dana deteta i 29. godišnjice od usvajanja Konvencije o pravima deteta

Centar za prava deteta je održao konferenciju povodom obeležavanja 20. novembra, datuma kad je u Skupštini Ujedinjenih nacija 1989. godine usvojena Konvencija o pravima deteta, najznačajniji međunarodni dokument u oblasti prava deteta i ugovor sa najvećim brojem ratifikacija u istoriji ljudskih prava. Na ovaj način Centar za prava deteta je proslavio Međunarodni dan deteta sa željom da skrene pažnju javnosti na sve obaveze koje smo kao društvo preuzeli prema deci i ukažemo donosiocima odluka i široj javnosti na stepen ostvarivanja prava deteta u Republici Srbiji u 2018. godini. Pored toga, ovaj događaj bio je i povod da se skrene pažnja na važnost uvođenja izričite zabrane telesnog kažnjavanja dece u svim okruženjima, odnosno na značaj pozitivnih, nenasilnih i participativnih načina vaspitavanja i disciplinovanja deteta, kao i potrebe podrške države i društva roditeljima kako bi lakše odgovorili na izazove koje roditeljstvo nosi.

Konferencija je organizovana u okviru projekta Prava deteta u politikama i praksikoji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa organizacijom Save the Children International, a koji finansira Vlada Švedske.

Na konferenciji su govorile:

  • Ines Cerović, direktorka Centra za prava deteta, koja je ukazala na stepen ostvarenosti prava deteta u Republici Srbiji u 2018. godini;
  • dr Vera Despotović, stručna saradnica Centra za prava deteta i docentkinja Fakulteta za medije i komunikacije, koja je govorila o značaju i važnosti pozitivnih, nenasilnih načina vaspitavanja i disciplinovanja deteta, kao i potrebe podrške države i društva roditeljima;
  • Kosana Beker, stručna saradnica Centra za prava deteta i nezavisna konsultantkinja, koja je predstavila postojeći normativni okvir i ukazala na važnost uvođenja izričite zabrane telesnog kažnjavanja dece u svim okruženjima i koja svrha se time želi postići.

Ines Cerović je istakla da je od ključne važnosti unaprediti ljudska prava najmlađih članova društva, te da je neophodno da se započete inicijative u ovoj oblasti realizuju.

“Dobili smo 34 preporuke Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija u januaru 2018. godine za unapređenje položaja dece. Veliki broj inicijativa je započet početkom godine, formirane su radne grupe za izmene različitih zakona, ali još uvek nije došlo do njihovog usvajanja”, rekla je Ines Cerović.

Ona je, govoreći o diskriminaciji kojoj su deca izložena, naglasila važnost efikasnije primene zakona: “Potrebne su dodatne obuke za stručnjake iz različitih sistema, bolji pristup obrazovanju, zdravstvu i stanovanju za svu decu, a među najugroženijim grupama su: romska deca, deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju i deca u ruralnim sredinama – posebno u oblastima obrazovanja, života u zajednici i pristupa uslugama i informacijama”, objašnjava direktorka Centra za prava deteta.

Uvođenje izričite zakonske zabrane telesnog kažnjavanj dece u svim okruženjima i dalje je aktuelna tema u javnosti u Srbiji, a prema rečima Vere Despotović, roditelji najčešće pribegavaju oštrim disciplinovanjem usled nemogućnosti da drugačije reaguju i činjenici da nemaju sa kim da se posavetuju naročito kada dete uđe u adolescentski period.

„Roditelji ne žele da muče svoje dete, već ne znaju kako da reaguju. To zapravo govori da im je potrebna podrška, kako bi naučili da se nose sa situacijama kad se jave određeni problemi između njih i dece“, navodi Vera Despotović, dodajući da će, od uvođenja zakonske odredbe o zabrani telesnog kažnjavanja, izazovnije biti pružanje pomoći i podrške roditeljima u pronalažanju alternativnijih, humanijih načina disciplinovanja.

„Telesnim kažnjavanjem se stvara ciklus nasilja i kulture nasilja u društvu, koji je u našem društvu prisutan dugo godina. Kod nas i dalje dominiraju stavovi kojima se minimizira fizičko kažnjavanje i koji dete posmatraju kao pasivan subjekt socijalizacije. Pojedini roditelji decu posmatraju kao sopstveno vlasništvo“, upozorava Vera Despotović.

Kosana Beker je istakla da je poražavajuće govoriti o telesnom kažnjavanju dece u 2018. godini, te da je zabrinjavajuće što priznati stručnjaci u svojim oblastima, putem medija, opravdavaju ovakav vid vaspitavanja. Ona je dodala da, uprkos postojanju brojnih zakona kojima se nasilje zabranjuje, različita tumačenja dovode do toga da se deca telesno kažnjavaju, bez posledica po one koji su ih njemu izložili.

„Kakva se poruka šalje deci? U školi i na ulici ne sme niko da vas dira, ali kad dođete kući, onda dobijete batine i nema ko da vas zaštiti. To je zbunjujuće. Stoga je važno, kako bi se izbegla pogrešna tumačenja, usvojiti odredbu u zakonu kojom će se eksplicitno propisati da niko ne sme da maltretira decu“, zaključuje Kosana Beker.

Na konferenciji je takođe istaknuto da kada govorimo o prevenciji nasilja u društvu moramo delovati celovito, odnosno država treba da zauzme zvaničan stav po ovom pitanju kako ne bi ostalo prostora za diskusiju da li jedan udarac predstavlja nasilje ili ne, kao i da se prestane sa praksom slanja dvostrukih poruka deci da je u u nekim sistemima kao što je to na primer obrazovni sistem udaranje zabranjeno, a u drugim okruženjima kao što je to prodična sredina ovo predstavlja uobičajeni obrazac disciplinovanja dece. Uvođenjem izričite zabrane telesnog kažnjavanja trebalo bi da se otvori prostor koji će s jedne strane dati mogućnost i priliku roditeljima da ovladaju veštinama potrebnim za obavljanje ovako važne uloge, a s druge strane stručnjacima da jačaju sopstvene kompetencije i pruže dodatnu podršku roditeljima.