Категорија: AKTUELNO

Deca i mladi iz Kluba DX, pri Centru za prava deteta (Centar), objavili su video „2021. iz ugla dece i mladih“, u kom su dali osvrt na 2021. godinu, ukazujući na određene izazove u ostvarivanju prava deteta tokom pandemije i značaj participacije dece u donošenju odluka koje ih se tiču. Pored toga, predstavili su neke od aktivnosti u kojima su učestvovali tokom 2021. godine u oblasti zaštite dece od trgovine ljudima, pravosuđa po meri deteta, ostvarivanja prava deteta na zdravu životnu sredinu, zaštite dece od nasilja i dr.

„Participacija je naše osnovno pravo, mi želimo da učestvujemo u donošenju odluka koje nas se tiču. Tokom pandemije, naše pravo na participaciju bilo je vrlo ugroženo jer su donošene odluke, a mi nismo bili pitani“, istakla je Una iz Kluba DX.

Tom prilikom, istakli su neke od nalaza istraživanja Centra „Prava deteta tokom pandemije“, u okviru kog je konsultovano 509 dece i mladih, uzrasta od 12 do 18 godina iz gradova i manjih mesta širom Srbije, sa ciljem  razumevanja perspektive dece kada je reč o implikacijama koje pandemija ima na njihov život i ostvarivanje njihovih prava. Istraživanjem je utvrđeno je da deca u najvećoj meri kao negativne posledice pandemije izazvane koronavirusom navode: gubitak i slabljenje socijalnih kontakata, onlajn nastavu koja pojačava izolovanost i nemogućnost druženja sa vršnjacima, strah od bolesti i smrti bliskih ljudi i značajnu promenu dotadašnjeg načina života.

“Pored uticaja na naše školovanje, mene i moje vršnjake posebno je pogodila fizička izolacija, jer je u velikoj meri uticala na načine na koji možemo da se okupljamo, igramo i provodimo slobodno vreme zajedno“, ukazala je Anđela iz Kluba DX.

Kada je reč o obrazovanju, deca i mladi smatraju da je tokom pandemije ozbiljno ugrožen kvalitet obrazovanja, da nemaju priliku da uče nove stvari kao pre pandemije, da sada ocene u manjoj meri odražavaju njihovo znanje nego ranije, da sada imaju manju podršku od nastavnika i smanjenu dostupnost resursa za učenje.

Posebno je zabrinjavajuće što se pozitivna osećanja tokom pandemije javljaju samo kod 10 % dece, dok su kod 90 % dece dominantna osećanja dosada, zabrinutost, indiferentnost, tuga, usamljenost, bespomoćnost, strah i bes.

“Organizovali smo radionice, na kojima smo sa našim vršnjacima razgovarali o načinima nošenja sa stresom. Radili smo tehniku stresomera i mapirali stresore koji nas izbacuju iz ravnoteže tokom pandemije i razmenili lične tehnike nošenja sa stresom“, navodi Jelena iz Kluba DX.

Tokom samoizolacije, deca su bila izložena većem riziku od vrbovanja putem interneta, seksualnog iskorišćavanja i zloupotrebe. U vezi s tim, povećan je i rizik od trgovine decom, zbog čega ističu da je veoma važno da deca i mladi jedni drugima pružaju podršku, posebno tokom pandemije kad su svi rizici povećani.

Ukazali su i na to da veliki broj dece i mladih nije upoznat sa politikama koje se odnose na zaštitu životne sredine, održivi razvoj, klimatske promene, ekološke gradove, održivu proizvodnju i potrošnju i istakli značaj informisanja o tome.

Dalje, zabrinuti su i što deca često dolaze u kontakt sa pravosudnim sistemom, jer je za većinu to vrlo neprijatno iskustvo, iako ne bi trebalo tako da bude, jer postoji niz zakona i standarda koji ih štite i treba da obezbede da se osećaju sigurno i bezbedno.

Video 2021. iz ugla dece i mladih pripremljen je u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi“, koji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa Save the Children International, a uz finansijsku podršku Vlade Švedske.

Kršenje prava deteta na zdravu životnu sredinu ima ozbiljne posledice po život dece. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, svake godine između 1.7 i 5.9 miliona smrtnih slučajeva dece uzrasta do pet godina života povezano je sa zagađenjem životne sredine koje je moglo da bude prevenirano. Samo zagađenje vazduha odgovorno je za smrt 570.000 dece uzrasta ispod pet godina života zbog respiratornih infekcija kao što je upala pluća.

Komitet za prava deteta u svom Izveštaju sa Dana generalne diskusije o pravima deteta i životnoj sredini iz 2016. godine ukazao je na to da kršenje prava deteta na zdravu životnu sredinu ima dugoročne i transgeneracijske posledice i predstavlja veliki izazov u zaštiti ljudskih prava. U ovom dokumentu istaknuto je da kršenje prava deteta na zdravu životnu sredinu predstavlja globalni problem i da se zbog propusta država da zaštite životnu sredinu deci svuda u svetu svakodnevno krše brojna prava, a posebno pravo na život, razvoj, zdravlje, hranu, vodu, obrazovanje, kulturu, igru i druga prava.

Centar za prava deteta objavio je Analizu zakonodavstva Republike Srbije iz perspektive prava deteta na zdravu životnu sredinu, kojom je mapirao u kojoj meri postojeći zakonodavni okvir kojim se uređuju različite oblasti zaštite životne sredine prepoznaje aspekt prava deteta. Imajući u vidu kompleksnost ove oblasti, analizirano je zakonodavstvo Republike Srbije kojim se uređuju oblasti zagađenja vazduha, upravljanja otpadom, zagađenja voda, zaštite biodiverziteta, klimatske krize i prilagođavanja na klimatske promene i zaštite od buke, u kontekstu ostvarivanja prava deteta na zdravu životnu sredinu, kao i zakonodavstvo koje je relevantno za ostvarivanje prava deteta na informisanje u oblasti zaštite životne sredine, učešće dece u kreiranju politika i ostvarivanje prava deteta na obrazovanje. Ove oblasti odabrane su na osnovu istraživanja „Prava deteta na zdravu životnu sredinu u Republici Srbiji”, koje je Centar za prava deteta sproveo tokom marta i aprila 2021. godine, kako bi mapirao glavne izazove u ostvarivanju prava deteta na zdravu životnu sredinu iz ugla dece i mladih.

Prema rezultatima ove analize, utvrđeno je da zakonodavni okvir ne prepoznaje decu u dovoljnoj meri kao posebno osetljivu grupu niti sadrži odredbe koje bi deci obezbedile dodatni stepen zaštite ili se specifično odnosile na decu. Zakonodavni okvir sadrži obavezu donošenja strateških dokumenata u svim navedenim oblastima, ali je ova obaveza takođe opšteg karaktera i ne uključuje jasno propisanu obavezu da se u strateškim dokumentima definišu posebne mere iz perspektive zaštite prava deteta i ostvarivanja njegovog prava na zdravu životnu sredinu. Ovo praktično znači da se pravo deteta na zdravu životnu sredinu u ovom trenutku samo posredno ostvaruje kroz generalnu zaštitu svih građana i ostvarivanje njihovog prava na zdravu životnu sredinu koje predstavlja ustavnu garanciju. Međutim, ovakav pristup posredno znači ugrožavanje prava deteta, jer ne uvažava specifičnost dece kao naročito osetljive grupe i činjenicu da zagađenje životne sredine ostavlja višestruko veće posledice na zdravlje dece u odnosu na druge građane, pa samim tim zahteva i dodatne mere zaštite.

Analiza je sprovedena u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi”, koji Centar za prava deteta realizuje u saradnji sa Save the Children International, a uz finansijsku podršku Vlade Švedske.

Saopštenje preneli:

Regionalna ChildHub platforma 

Resurs Centar

Povodom javnog predstavljanja udruženja – pokreta Vitezovi reda zmaja, Centar za prava deteta (Centar) želi da uputi javnosti nekoliko poruka. Pre svega, Centar uvek pozdravlja inicijative građana koje su usmerene na mobilizaciju radi zaštite prava deteta. U Republici Srbiji i pored delovanja velikog broja organizacija, uvek postoji potreba da se u zaštitu prava deteta uključi još veći broj građana, iz svih krajeva naše zemlje. U najavi ove nove organizacije se prepoznaje dobra namera i pozdravlja se zahtev da se u Republici Srbiji uvede institucija Zaštitnika prava deteta (što i jeste sastavni deo Nacrta zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta).

Međutim, zabrinuti smo zbog sadržaja poruka koje su poslate u javnost na promociji udruženja Vitezovi reda Zmaja, zato što se zasnivaju na mnogim netačnim podacima, te dovode u pitanje nameru i stručnost za obavljanje ovako značajne društvene delatnosti.

Pre svega, predstavnici Vitezova reda zmaja su naveli da u Srbiji nedostaju organizacije za prava deteta. Centar za prava deteta je udruženje građana koje se od 1997. godine zalaže za ostvarivanje prava deteta u Srbiji. U Republici Srbiji deluje veliki broj sličnih organizacija, koje se isključivo bave pravima deteta ili se, baveći se nekim drugim oblastima, kao na primer osobama sa invaliditetom ili trgovinom ljudima, bave i decom. U našoj zemlji postoji i Mreža organizacija za decu Srbije – MODS, koja je savez udruženja, a čini je preko 100 organizacija članica koje se bave zaštitom i promocijom prava deteta u Srbiji.

Pored toga, predstavnici udruženja Vitezovi reda zmaja su u svojoj prezentaciji izneli niz informacija koje obiluju materijalnim greškama, te dovode u pitanje stručnost za bavljenje pravima deteta. Na primer, oni u više navrata govore o „zakonu“ koji je usvojio UNICEF, pri čemu se uopšte ni ne naslućuje na šta se te reči odnose, zato što UNICEF ne „donosi“ zakone. Kao Fond Ujedinjenih nacija, UNICEF se ne bavi zakonodavnim aktivnostima. Možda su predstavnici mislili na Konvenciju o pravima deteta UN, međunarodni ugovor koji je usvojen pod okriljem Ujedinjenih nacija, a koji je i Republika Srbija ratifikovala. Predstavnici se pozivaju, koliko je to moguće zaključiti, i na neke domaće propise ali bez ikakve naznake na koje propise misle.

Najzad, neki stavovi predstavnika udruženja Vitezovi reda zmaja su u direktnoj suprotnosti sa osnovnim principima prava deteta, pre svega sa pravom na poštovanje najboljih interesa deteta i pravom na uvažavanje mišljenja deteta.

Ne želeći da u bilo kom smislu ovo saopštenje bude shvaćeno kao atak na slobodu udruživanja, predlažemo osnivačima novog udruženja Vitezovi reda zmaja da jasno formulišu ciljeve i zadatke svoje organizacije i da imaju u vidu da za to uvek mogu da zatraže stručnu podršku organizacija koje se već decenijama bave pravima deteta i koje u svojim redovima imaju široko učešće stručnjaka svih oblasti, aktivista, roditelja i same dece. Delatnost bilo koje organizacije za prava deteta mora da se zasniva na Ustavu, zakonu i međunarodnim standardima koje je Republika Srbija prihvatila i ne sme da odražava i promoviše ciljeve koji su u suprotnosti sa osnovnim principima prava deteta.

Centar za prava deteta (CPD) održao je 20. decembra 2021. godine petu panel diskusiju na temu pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja putem ZOOM platforme, na kojoj je učestvovalo 18 roditelja i predstavnika centara za socijalni rad, škole i civilnog sektora iz Bora, Ade, Brusa, Žablja, Žagubice, Kosovske Mitrovice i Niša.

Na samom početku, učesnicima su predstavljene dosadašnje aktivnosti CPD-a na polju pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja. Tom prilikom su upoznati sa ključnim nalazima Mapiranja programa i usluga pozitivnog roditeljstva u Srbiji, Priručnikom za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo“, Priručnikom za trenere/ice „Razvod roditelja i zaštita dece“, Vodičem za facilitatore „Pozitivno roditeljstvo“ i Vodičem za facilitatore „Razvod roditelja i zaštita dece“. Pored toga, učesnici su upoznati i sa onlajn platformama koje je CPD izradio u proteklom periodu, i to platformom za e-učenje, koja je namenjena stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti i pravosuđu koji su motivisani da osveže ili unaprede svoja znanja u oblasti pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja, kao i platformom za roditelje „Roditeljstvo se uči“.

Potom je usledila diskusija u okviru panela koji je bio posvećen pozitivnom roditeljstvu. Učesnici navode da su najčešći faktori koji otežavaju savremeno roditeljstvo uglavnom loša finansijska situacija i nedostatak vremena roditelja da se kvalitetno posvete roditeljstvu, ali i odsustvo adekvatne sistemske podrške roditeljima koji se suočavaju sa izazovima savremenog roditeljstva. Kao jedan od razloga, takođe navode i neplanirano roditeljstvo i prerano zasnivanje porodice. Predstavnici centara za socijalni rad navode i nesaradljivost roditelja kao jedan od izazova u pružanju podrške roditeljstvu. Takođe ističu i uticaj pandemije na roditeljstvo, i kao jedan od većih izazova navode rad sa decom koja su usled posledica pandemije ostala bez jednog roditelja. Iako je većina učesnika inicijalno smatrala da u njihovim zajednicama postoje odgovarajući resursi za podršku roditeljima u praktikovanju pozitivnog roditeljstva, diskusija je otkrila da su  postojeći resursi ipak nedovoljni, posebno u situacijama koje nastaju kao posledica pandemije.

Panel posvećen zaštiti dece u visokokonfliktnim razvodima ukazao je da se profesionalci u sistemu socijalne zaštite susreću sa velikim brojem visokokonfliktnih razvoda u svom radu, i ističu da otuđenje deteta predstavlja veliki izazov. Navode da sudstvo indirektno doprinosi porastu otuđenja kroz dugotrajne sudske procese, i da se oni sami često osećaju nemoćno. Više od polovine učesnika (63,2%) je zaključilo da ne postoje odgovarajući resursi za pružanje podrške deci tokom razvoda roditelja, dok 26,3% smatra da takvi resursi delimično postoje, a samo 10,5% da takvi resursi zaista postoje.

Na samom kraju, učesnici zaključuju da je potrebno mnogo više raditi na edukaciji roditelja kroz preventivni rad. Predlažu sistemsku podršku u vidu organizovane podrške roditeljima koji su u procesu razvoda, ali i preventivne podrške roditeljima koji bi imali mogućnost posećivanja tematskih radionica posvećenih roditeljstvu koje bi se redovno održavale barem jednom mesečno u svakoj zajednici, na kojima bi se razgovaralo o izazovima i dilemama sa kojima se suočavaju. Ujedno, učesnici su istakli da bi kontinuirane i sistematične edukacije stručnjaka iz socijalne zaštite u oblasti zaštite dece i razvoda roditelja, posebno u slučajevima visokokonfliktnih razvoda, i te kako bile korisne u njihovom radu.

Sastanak je održan u okviru projekta „Pozitivno roditeljstvo“, koji CPD sprovodi uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima. Projekat sufinansira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Pandemija izazvana koronavirusom SARS-CoV-2 u značajnoj meri je uticala na promene u različitim aspektima života, kako na globalnom, tako i na nacionalnom i lokalnom nivou. U želji da spreči širenje virusa, većina zemalja je pribegla merama poput zatvaranja škola, delimične ili potpune izolacije, onemogućavanja kretanja između različitih gradova/regija, ukidanja masovnih skupova i zatvaranja institucija i javnih servisa.

Mere koje su države sprovodile kako bi se izborile sa pandemijom u velikoj meri su doprinele već postojećoj nevidljivosti dece, onemogućivši tako da se njihov glas čuje u javnom prostoru i da učestvuju u donošenju odluka koje ih se neposredno tiču.

Centar za prava deteta sproveo je istraživanje „Prava deteta tokom pandemije iz ugla dece i mladih” čiji je cilj bio razumevanje perspektive dece kada je reč o implikacijama koje pandemija ima na njihov život. Ovo istraživanje omogućilo je deci i mladima da ispričaju svoju priču o pandemiji: kako izgleda njihov život za vreme pandemije, šta se sve promenilo i na koje sve načine pandemija utiče na njihovu psihološku dobrobit i ostvarivanje različitih prava.

U istraživanju je učestvovalo 509 dece i mladih, uzrasta od 12 do 18 godina iz gradova i manjih mesta širom Srbije. Uzorkom je obuhvaćeno više devojčica (56,1%) nego dečaka (39,3%), a najveći broj učesnika istraživanja bio je uzrasta od 12 do 14 godina (85%). U ovom uzorku nalazi se i 28 učenika romske nacionalnosti iz OŠ „Branko Pešić”, koji su popunjavali upitnik u papirnom formatu, jer nisu imali pristup internetu.

Jedno od prava koje ispitanici smatraju da je bilo narušeno, a posebno na samom početku kada je većina zemalja zatvorila škole i kada se prešlo na onlajn izvođenje nastave, jeste pravo na dostupno i kvalitetno obrazovanje. Skoro 70% dece/mladih smatra da je njihovo obrazovanje manje kvalitetno sada nego pre pandemije, polovina njih misli da sada imaju manje mogućnosti za učenje novih sadržaja nego pre, a jedna trećina (31%) smatra da sada ocene ne odražavaju njihovo pravo znanje.

Deca i mlade se žale i na onlajn nastavu kao načinu održavanja nastave i smatraju da je organizacija onlajn nastave bila loša i da nastava gubi na kvalitetu kada je onlajn.

 Većina njih smatra da se u školi ne razgovara dovoljno o stresu i načinima da se stres prevaziđe, budući da samo jedna petina ispitanika kaže da se u školi često o toj temi razgovara.

„Trebalo bi da više vode računa o našem psihičkom stanju“ – devojčica, 17 godina, Beograd

Kada je reč o pravu na zdravlje i zdravstvenu zaštitu jedna četvrtina dece/mladih romske nacionalnosti kaže da sada imaju manje sredstava za ličnu higijenu, kao i manje lekova, vitamina i suplemenata. Takođe, skoro 70% dece romske nacionalnosti smatra da im je sada manja dostupnost medicinskih/zdravstvenih usluga.

Istraživanje „Prava deteta tokom pandemije iz ugla dece i mladih” sprovedeno je u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi” koji Centar za prava deteta realizuje u saradnji sa Save the Children International, a uz finansijsku podršku Vlade Švedske.

Nakon konstitutivne sednice Saveta za prava deteta Vlade RS u julu 2021. godine, druga sednica Saveta održana je 17. decembra 2021. godine u Palati Srbije, na kojoj su učestvovali predstavnici raznih ministarstava, institucija, univerziteta, nevladinih organizacija i međunarodnih agencija.

Ministar za brigu o porodici i demografiju, predsednik Saveta, konstatovao je da država kontinuirano radi na unapređivanju pravnog okvira za zaštitu prava deteta, ali da je neophodno uskladiti još mnogo zakona i podzakonskih akata kako bi se unapredio pravni okvir. Ujedno je ukazao i na to da su izmene i dopune Porodičnog zakona, deo plana rada ministarstva za narednu godinu.

Na sednici su, takođe, predstavljeni Poseban izveštaj o diskriminaciji dece Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, rezultati i planovi na projektu „Merenje, podizanje svesti i angažovanje politika radi unapređenja borbe protiv zloupotrebe dečjeg rada i prinudnog rada u Srbiji“, kao i Unicefova analiza pravnog okvira rada i poslovanja pravnih subjekata čija delatnost uključuje decu u kontekstu sprečavanja i zaštite dece od nasilja, seksualne eksploatacije i zlostavljanja.

Direktorka Centra za prava deteta, kao jedna od članica Saveta, ukazala je na to da još uvek nismo kao država obezbedili odgovarajuću infrastrukturu u oblasti prava deteta na nacionalnom nivou, što podrazumeva, između ostalog, usvajanje dugo najavljivanog sveobuhvatnog Zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, koji bi uneo usaglašavanje postojećih zakonskih tekstova sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima i obezbedio nezavisni mehanizam, koji bi promovisao, unapređivao, koordinisao i kontrolisao ostvarivanje prava deteta u Srbiji. Pored toga, podsetila je učesnike sednice da je od 2016. godine Srbija bez jedinstvene i koordinisane strateške politike u oblasti prava deteta, jer je nekadašnji Nacionalni plan akcije za decu važio do 2015. godine. Naglasila je da jedini pomak predstavlja nedavno formiranje Saveta za prava deteta Vlade RS, s tim što je rad ovog tela veoma upitan, ukoliko se ne opredele sredstva za obezbeđivanje odgovarajućih ljudskih, tehničkih i finansijskih resursa za njegovo efikasno funkcionisanje.

Podsećanja radi, za rad ovog tela, koji su ranije podržavali MRZBSP i Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku, nisu bila obezbeđena posebna budžetska sredstva, niti je angažovano posebno osoblje. Revidiranim AP za Poglavlje 23 iz jula 2020, predviđen je budžet za rad Saveta u iznosu od 18.528 EUR za period od 2020. do 2022. godine. Ostaje otvoreno pitanje da li će predviđeni budžet biti dovoljan za obezbeđivanje odgovarajućih ljudskih i tehničkih resursa, što je jedan od preduslova za koordinaciju politika u oblasti prava deteta. Održavanje dve dvočasovne sednice Saveta na godišnjem nivou, svakako nisu dovoljne za obezbeđivanje efikasnog mehanizma za koordinaciju politika u oblasti prava deteta.

Redovna godišnja Skupština Mreže organizacije za decu Srbije (MODS) održana je 9. decembra 2021. godine, u onlajn formatu. Sednicom Skupštine predsedavala je Dragana Vučković iz Centra za integraciju mladih.

Skupština je tokom radnog dela najpre razmatrala Izveštaj o radu MODS-a za 2020. godinu koji je predstavio direktor Saša Stefanović, a potom je Jasmina Miković, direktorka Centra za prava deteta i predsednica UO, predstavila Izveštaj o radu Upravnog odbora.

Izveštaj Nadzornog odbora za 2020. godinu predstavila je Ana Knežević – Centar za kreativni razvoj Knjaževac. Nakon predstavljanja, članovi i članice Skupštine su jednoglasno usvojili podnete izveštaje.

Izbor novog člana Nadzornog odbora

Skupština MODS-a je zatim pristupila predstavljanju kandidata  za Nadzorni odbor. Izabrana nova članica Nadzornog odbora je Nataša Raičević, izvršna direktorka Centra za socijalno preventivne aktivnosti GRIG.

Izbor novih članica MODS-a

U narednom delu sastanka je usledilo predstavljanje novih organizacija za prijem u članstvo u MODS-u. Ukupno pet organzacija se predstavilo Skupštini nakon čega je Skupština izglasala prijem svih 5 organizacija u članstvo.

Novih 5 organizacija koje su postale članice MODS-a, koja sada ima 107 organizacija u svom članstvu, su:Beogradski psihološki centar, Beograd StartHub, Kosjerić Udruženje roditelja Podrži me, Kosovska Mitrovica Savez MNRO u APV, Novi Sad Ekološka disciplina – TED Ecological Discipline, Beograd

Rad u manjim grupama

U drugom delu Skupštine je nastavljen rad u manjim grupama. U prvoj grupi pod nazivom „Naši uspesi“– učesnici, predstavnici članica MODS-a su predstavili rezultate i uspehe svojih organizacija na koje su najviše ponosni. U drugoj grupi pod nazivom „Kako da se bolje povežemo?“ učesnici su predstavljali ideje za bolje međusobno povezivanje organizacija članica MODS-a.

Manjim grupama su fasilitirali: Isidora Ilić (PIN – Mreža psihosocijalnih inovacija), Marija Nijemčević Popovski (SOS Dečija sela Srbija), Milica Stojković (Clarivate), Dubravka Kahrimanović (Prijatelji dece Srbije), Lidija Đorđević (NVO ATINA) i Ognjen Gogić (MODS).

Godišnji izveštaj MODS-a za 2020. godinu možete pogledati na sledećem linku.

Finansijski izveštaj MODS-a za 2020. godinu možete pogledati na sledećem linku.

Centar za prava deteta je učestvovao na sednici Skupštine MODS-a u svojstvu člana.

Saopštenje je preuzeto sa sajta MODS-a.

Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se od 1950. godine širom sveta 10. decembra. Tog dana 1948. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, koja je prvi sveobuhvatni akt i instrument zaštite ljudskih prava.

Na današnji dan završava se i globalna kampanja 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, u okviru koje je Centar za prava deteta (CPD) sproveo akciju podizanja svesti društva sa ciljem nulte tolerancije na rodno zasnovano nasilje nad devojčicama.

Tom prilikom, CPD je ukazao na to da se neformalnim obrazovanjem ne smemo baviti samo onda kada se dogode incidenti i kada mediji izveštavaju o uznemiravajućim događajima seksualnog nasilja nad devojčicama, već da je neophodno urediti oblast neformalnog obrazovanja kako bi se osiguralo bezbedno, zdravo i podsticajno okruženje. Nepostojanje odgovarajućih standarda i procedura u pravnim subjektima i organizacijama koji se bave neformalnim vidovima obrazovanja, kao i neblagovremeno reagovanje nadležnih organa dovelo je do nepoverenja u institucije i stvaranja klime u kojoj je najsigurnije ćutati i ne mešati se.

Prema rezultatima istraživanja “Prepoznaj nasilje, reci ne”, svaka treća devojčica u Srbiji, uzrasta od 15 do 18 godina, prijavila je da je doživela seksualno nasilje, a manje od 3% devojčica obratilo se nadležnim institucijama.

Kako bismo osigurali bezbedno i podržavajuće okruženje za devojčice i svako dete u Srbiji,  neophodno je uspostaviti jasan zakonodavni okvir u oblasti neformalnog obrazovanja i povezati različite sisteme kroz multisektorski pristup, uvesti standarde i procedure u svim privrednim subjektima (bilo da je reč o školama, školicama, klubovima, studijima i dr. oblicima neformalnog rada sa decom). Pored toga, neizostavno je i informisanje i edukacija onih koji rade sa decom u neformalnom obrazovanju, zatim roditelja, kao i devojčica.  

Video #STANIUZMENE nastao je u okviru kampanje 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja. Video je izradio Centar za prava deteta u okviru projekta „Zaštita devojčica od nasilja u neformalnom obrazovanju”, koji je finansijski podržao Biro za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona Ambasade SAD u Beogradu.

Saopštenje preneli:

„Neodgovarajuće postupanje prema detetu, u smislu neprepoznavanja njegovih potreba, može dovesti do problema u mentalnom zdravlju deteta.“, prof. dr Milica Pejović Milovančević, dečji psihijatar

Centar za prava deteta održao je 30. novembra 2021. godine vebinar „Devojčice u neformalnom obrazovanju”, u okviru globalne kampanje 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, sa ciljem skretanja pažnje javnosti da kao društvo moramo uvek imati nultu toleranciju na rodno zasnovano nasilje nad devojčicama. U ulozi panelista i panelistkinja učestvovali su Milica Đuričić, tekvondistkinja, prof. dr Milica Pejović Milovančević, dečji psihijatar, Biljana Lajović, specijalista školske psihologije, Ljiljana Lazarević, učiteljica, Vanja Grbić, doktor nauka u oblasti sporta i fizičkog vaspitanja, Una Ljiljak, članica Kluba DX i fudbalerka i Jasmina Miković, direktorka CPD-a, kao i novinar Miša Stojiljković u ulozi moderatora.

Kroz razmenu profesionalnih i ličnih iskustava o uticaju neformalnog obrazovanja na razvoj ličnosti deteta, panelisti su govorili o ulozi roditelja, nastavnika i trenera, kao i o posledicama neodgovarajućeg rada i neprimerenog ponašanja odraslih prema deci.

„Imala sam sreću, odrasla sam u veoma dobrom okruženju, i sa dobrim trenerom. Najteže borbe se vode sa samim sobom, i zato je važno da imate roditelje koji vam čuvaju leđa, i trenera koji vas prati.“, istakla je Milica Đuričić, naša najuspešnija tekvondistkinja i osvajačica zlatnih medalja na Olimpijskim igrama.

Učiteljica Ljiljana Lazarević ukazala je na to da formalno obrazovanje treba da bude plodno tlo za prepoznavanje talenata i afiniteta deteta, te da je zbog toga važna i edukacija nastavnika u formalnom obrazovanju kako bi prepoznali interesovanje deteta koje je van sadržaja koji se uče u školi. 

Vanja Grbić, član Kuće slavnih i odbojkaški olimpijski šampion, između ostalog, naveo je da je za dostizanje vrhunca razvojnog potencijala deteta važna podrška i saradnja autoriteta, odnosno roditelja, učitelja i trenera, te ukoliko ti autoriteti dovode u pitanje jedan drugoga ili se ceo odnos gradi na pogrešnoj osnovi, što se neretko dešava, onda to nije dobro za razvoj deteta.

Prof. dr Milica Pejović Milovančević istakla je da postupanje prema detetu nije lična, nego javna stvar. Neodgovarajuće postupanje prema detetu ima ozbiljan uticaj ne samo na to dete, nego na razvoj čitavog društva. Agresivno kažnjavanje je jedan od najvećih uzroka neodgovarajućeg ponašanja dece i može kasnije da dovede i do maloletničke delinkvencije.

Ponekad odrasli mogu da počine niz radnji koje mogu da imaju kumulativan negativan uticaj na dete. Često se dešava da se odrasli ogluše na pokazatelje neodgovarajućeg postupanja i reaguje se samo kada takva ponašanja eskaliraju.

Biljana Lajović, specijalista školske psihologije je ukazala na određene nedostatke: „Ne postoji sistemsko praćenje načina rada sa decom u neformalnom obrazovanju. Reaguje se tek kad dođe do incidenta  i kada cela država bruji o tome, a ne zna se ko i kako radi sa decom.“

Nepostojanje odgovarajućih procedura, odsustvo sistema praćenja onih koji rade sa decom, neblagovremeno reagovanje nadležnih organa rezultiralo je nepoverenjem u institucije i stvaranjem klime u kojoj je  najsigurnije i najmudrije ćutati i ne mešati se.

Sedamnaestogodišnja Una Ljiljak ističe: „Problem je što moja generacija ima stav „neću da se mešam, ne tiče me se, jer ako se umešam postaću deo problema“. Razumljivo je jer postoje posledice i sankcije. Ja sam razočarana što ne reagujemo, jer nas se tiče. S druge strane sam i ponosna što sam deo generacije koja može da promeni svet.“

Učesnici su se složili da je neformalno obrazovanje važno koliko i formalno i da je ova tema važna za celokupno društvo, ali se čini da nema dovoljno svesti koliko je ovo pitanje ozbiljno. Ne smemo da dozvolimo da se neformalnim obrazovanjem bavimo samo povodom incidenata i kada mediji izveštavaju o uznemiravajućim događajima i situacijama nasilja nad devojčicama, već je nužno urediti oblast zaštite dece u neformalnom obrazovanju kako bi se sprečile takve situacije.

Pre svega, neophodno je uspostaviti jasan zakonodavni okvir i povezati različite sisteme kroz multisektorski pristup, uvesti standarde i procedure u svim privrednim subjektima (bilo da je reč o školama, školicama, klubovima, studijima i dr. oblicima neformalnog rada sa decom), koji će osigurati bezbedno, zdravo i podržavajuće okruženje svakoj devojčici i svakom detetu u Srbiji. Pored toga, neizostavno je informisanje i edukacija onih koji rade sa decom u neformalnom obrazovanju, kao i roditelja, ali i same dece, posebno devojčica.  

Vebinar je održan u okviru projekta „Zaštita devojčica od nasilja u neformalnom obrazovanju”, koji Centar za prava deteta sprovodi uz finansijsku podršku Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona Ambasade SAD u Beogradu.

Saopštenje preneli:

Resurs Centar

ChildHub

Centar za prava deteta (CPD) održao je 29. novembra 2021. godine četvrtu panel diskusiju na temu pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja putem ZOOM platforme, na kojoj je učestvovalo 11 predstavnika centara za socijalni rad i civilnog sektora iz Alibunara, Aleksinca, Rume, Vršca i Beograda. 

Učesnici su imali priliku da se upoznaju sa dosadašnjim aktivnostima CPD-a na polju pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja. Tom prilikom, predstavljeni su im ključni nalazi povodom sprovedenog Mapiranja programa i usluga pozitivnog roditeljstva u Srbiji, Priručnik za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo“, Priručnik za trenere/ice „Razvod roditelja i zaštita dece“, Vodič za facilitatore „Pozitivno roditeljstvo“ i Vodič za facilitatore „Razvod roditelja i zaštita dece“. Pored toga, učesnici su upoznati i sa onlajn platformama koje je CPD izradio u proteklom periodu, i to platformom za e-učenje, koja je namenjena stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti i pravosuđu koji su motivisani da osveže ili unaprede svoja znanja u oblasti pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja, kao i platformom za roditelje „Roditeljstvo se uči“.

Tokom panel diskusije u delu koji je bio posvećen pozitivnom roditeljstvu, učesnici su identifikovali glavne izazove koji otežavaju roditeljstvo u savremenom dobu. Kao najčešće prepreke savremenom roditeljstvu, učesnici su naveli preopterećenost roditelja, ali i siromaštvo i nedostatak ličnih kapaciteta, kao i odsustvo podrške roditeljstvu, kako u okviru same porodice, tako i u okviru svoje zajednice. Kao jedan od glavnih zaključaka nametnula se konstatacija jedne učesnice da se problemi u ovoj oblasti uglavnom rešavaju od sredine, a ne od korena, i da je suštinski problem u neadekvatnim zakonskim rešenjima, odnosno lošim zakonima poput Porodičnog zakona i Zakona o socijalnoj zaštiti. Čak više od 90% učesnika smatra da u njihovim zajednicama ne postoje odgovarajući resursi za podršku roditeljima u praktikovanju pozitivnog roditeljstva.

U delu koji se odnosio na zaštitu dece u visokokonfliktnim razvodima, disktovalo se o podršci koju je potrebno pružiti deci i roditeljima. Gotovo dve trećine učesnika je zaključilo da ne postoje odgovarajući resursi za pružanje podrške deci tokom razvoda roditelja, dok 16,7% smatra da takvi resursi delimično postoje, a samo 8,3% da takvi resursi zaista postoje. Takođe se diskutovalo i o uticaju pandemije i posledicama koje su afektirale kako roditelje, tako i bračne partnere i profesionalce koji rade sa decom. Navode da je broj razvoda u porastu i posebno su se osvrnuli na položaj deteta tokom razvoda, koje neretko bude u središtu konflikta roditelja. Učesnici su istakli da trenutni sistem omogućava da razvodi teku kao visokokonfliktni. Navode da je jedan od većih izazova sprovođenje viđanja deteta u kontrolisanim uslovima, kao i činjenica da su otuđujući roditelji često jači i od sistema.

Kao glavni zaključak diskusije nameće se potreba izmena i dopuna postojećeg zakonodavnog okvira koji bi predupredili da slučajevi razvoda predugo traju i omogućili veću efikasnost profesionalca u socijalnoj zaštiti i sudstvu. Uporedo sa tim, neophodno je pružati kontinuiranu i sistemsku podršku roditeljima.

Sastanak je održan u okviru projekta „Pozitivno roditeljstvo“, koji CPD sprovodi uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima. Projekat sufinansira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

U okviru globalne kampanje 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, Centar za prava deteta (CPD) planira da sprovede akciju zagovaranja usmerenu na donosioce odluka i kampanju podizanja svesti društva sa ciljem nulte tolerancije na rodno zasnovano nasilje nad devojčicama.

Tim povodom, CPD organizuje vebinar „Devojčice u neformalnom obrazovanju” 30. novembra od 18 do 20 časova putem platforme ZOOM (prenos uživo putem Fejsbuka).

Na vebinaru će u ulozi panelista i panelistkinja učestvovati Milica Đuričić, tekvondistkinja, Vanja Grbić, doktor nauka u oblasti sporta i fizičkog vaspitanja, prof. dr Milica Pejović Milovančević, dečji psihijatar, Biljana Lajović, specijalista školske psihologije, Ljiljana Lazarević, učiteljica, Una Ljiljak, članica Kluba DX i fudbalerka i Jasmina Miković, direktorka CPD-a, dok će u ulozi moderatora biti Miša Stojiljković, novinar.

Panelisti će podeliti svoja lična i profesionalna iskustva kroz razgovor o uticaju neformalnog obrazovanja na razvoj ličnosti, ulozi roditelja, edukatora i trenera u neformalnom obrazovanju, ali i posledicama neodgovarajućeg rada i neprimerenog ponašanja odraslih prema deci, bilo da je reč o roditeljima, edukatorima ili trenerima. To će biti prilika i za učesnike vebinara da postave pitanja i podele svoja iskustva.

CPD poziva roditelje, staratelje, trenere, edukatore i sve zainteresovane da prate vebinar u trajanju od 120 minuta putem Fejsbuk stranice Centra za prava deteta ili platforme ZOOM prijavom na link.

Vebinar se održava u okviru projekta „Zaštita devojčica od nasilja u neformalnom obrazovanju” koji Centar za prava deteta sprovodi uz finansijsku podršku Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona Ambasade SAD u Beogradu.

„Naš glas je važan. Nismo mali da učestvujemo u procesu donošenja odluka. Pitajte nas. Imamo i mi šta da kažemo.“ (članica Kluba DX)

Danas se širom sveta obeležava Svetski dan deteta. Ovo je prilika da se svi zajedno zapitamo šta smo kao društvo i kao pojedinci učinili za dobrobit dece i koliko smo doprineli da svako dete jednako uživa u svojim pravima i ostvari svoj puni potencijal.

Tim povodom, Centar za prava deteta je organizovao vebinar “I NAŠE MIŠLJENJE JE VAŽNO”, na kom su učestvovali članovi i članice Dečjeg kluba DX, pri Centru za prava deteta. Ovaj vebinar je bio prilika da se iz perspektive dece i mladih sagleda prethodna godina, koja je donela brojne izazove u ostvarivanju prava deteta.

Kroz interaktivnu diskusiju, mladi su govorili o stepenu ostvarenosti svojih prava tokom pandemije, o značaju poštovanja principa participacije u donošenju odluka koje utiču na njihov život, o značaju informisanja dece i mladih o svojim pravima, posebno kada se nađu u kontaktu sa zakonom, o mehanizmima zaštite od nasilja i trgovini ljudima, kao i značaju ostvarivanja prava deteta na zdravu životnu sredinu. Poručuju da je ključ u informisanju. „Deca moraju da budu informisana, i jezik informisanja mora biti prilagođen deci.“

Smatraju da deca imaju jako malo poverenja u institucije jer im se šalju kontradiktorne informacije koje često kriju puno laži. „Da bi prava deteta postala važna i da bi se kao društvo bavili problemima sa kojima se deca susreću, neko mora jasno i glasno da kaže da su ona važna i da problem postoji.“

„Prava deteta moraju biti sastavni deo školskog gradiva, ali od najranijeg doba. U škole se mora vratiti predmet „Ustav i prava građana“. Deca će jednog dana imati pravo glasa, važno je da na vreme budu informisana.“

Deca i mladi takođe poručuju svojim vršnjacima da je važno i da se sami izbore za informacije. „Informiši se, nauči o svojim pravima. Trebaće ti jednog dana.“ Smatraju da je važno da svako od njih zastane i razmisli šta kao individua može da uradi za sebe i svoje vršnjake.

Razgovarajući o uticajima pandemije, svi su se složili da se najteže nose sa problemom uskraćenosti prava na igru i druženje, loše organizovanom online nastavom i posebno ističu da ih niko nije uključio u proces kreiranja nastave tokom pandemije. Zabrinjava ih i što nisu sva deca u istom položaju, što su vršnajcima iz ruralnih sredina i vulnerabilnih grupa pojedina prava bila dodatno uskraćena. Smatraju da je važno misliti na svako dete kako tokom tako i nakon pandemije.

Prava deteta ne znaju za geografiju, ne poznaju boju kože, i nije ih briga za pandemiju.

„Vreme ne možemo vratiti, ali hajde da nadalje zajedno menjamo svet. Ne donosite odluke bez nas, jer i naše mišljenje je važno.“

Centar za prava deteta poručuje političarima i donosiocima odluka da o deci brinu svakog dana, a ne samo tokom predizbornih kampanja i prilikom obeležavanja Svetkog dana deteta.

Na panelu na temu provosuđa po meri deteta, učestvovali su članovi Dečijeg savetodavnog odbora, pri Centru za prava detata, koji je formiran u okviru projekta „FOKUS – Radimo zajedno za pravosudni sistem koji u centru ima prava i potrebe deteta”.

Vebinar je održan u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi” koji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa Save the Children International i finansijsku podršku Vlada Švedske.

Svetski dan deteta se obeležava svake godine 20. novembra širom sveta, kako bi se promovisalo međunarodno zajedništvo, razumevanje među decom i dobrobit dece u svetu. Ovaj dan je ustanovljen od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1954. godine, a tog dana pre 32 godine usvojena je i Konvencija o pravima deteta UN, koju je i naša država ratifikovala.

U susret Svetskom danu deteta, u petak, 19. novembra u 18 časova, Centar za prava deteta organizuje vebinar “I NAŠE MIŠLJENJE JE VAŽNO”, na kom će učestvovati članovi i članice Dečjeg kluba DX, pri Centru za prava deteta. Vebinar će biti prilika da se iz perspektive dece i mladih sagleda prethodna godina, koja je donela brojne izazove u ostvarivanju prava deteta.

Ovom prilikom čućemo mišljenje dece i mladih o tome u kojoj meri se iz  njihovog ugla ostvaruju prava deteta tokom pandemije, zatim o značaju informisanja dece i mladih o svojim pravima, o ostvarivanju prava deteta na zdravu životnu sredinu i važnosti participacije dece u donošenju odluka koje se njih tiču.

Ovim putem pozivamo sve zainteresovane da prate vebinar u trajanju od 80 minuta putem platforme ZOOM na linku: https://us02web.zoom.us/j/83458423602 i čuju šta deca i mladi imaju da kažu.  

Medijske objave:

Bebac

U periodu od januara do kraja oktobra ove godine, u Srbiji je zvanično identifikovano 38 žrtava trgovine ljudima, a među njima je i 10 devojčica. Stručnjaci koji se bave ovom temom upozoravaju da je broj žrtava daleko veći, jer su u statistici navedene samo one koje su otkrivene i identifikovane.

Sa ciljem borbe protiv trgovine ljudima, a naročito decom, Centar za prava deteta (CPD), u saradnji sa NVO Atina i uz podršku Evropske unije i Saveta Evrope, počeo je sa sprovođenjem projekta „Osnaživanje dece da prepoznaju i prijave trgovinu ljudima u Republici Srbiji“. Ovaj projekat ima za cilj ima da smanji osetljivost dece i mladih na trgovinu ljudima kroz aktivnosti usmerene na podizanje svesti i osnaživanje dece i mladih da prepoznaju trgovinu ljudima i da znaju kako da se zaštite. Projekat se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope u okviru zajedničkog programa „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019 – 2022“, a traje od 1. novembra 2021. do 15. juna 2022. godine.

Idejno, ovo je  nastavak projekta „Kampanja za podizanje svesti o trgovini decom u Republici Srbiji” koji je CPD sproveo u saradnji sa NVO Atina, a uz podršku Evropske unije i Saveta Evrope u okviru pomenutog programa, u periodu od marta do septembra 2021. godine.

Tokom narednog perioda, CPD će nastaviti sa promocijom videa „Između sna i jave“, koji je do sada prikazan u deset osnovnih i srednjih škola i SOS Dečjem selu Kraljevo, i digitalne platforme „Zaštita dece od trgovine ljudima“, kako bi dosegao do što većeg broja dece u osnovnim i srednjim školama kroz informativne radionice širom Srbije.

Video i platforma su kreirani kako bi se deca i mladi, a posebno oni koji su u povećanom riziku da postanu žrtve trgovine ljudima, direktno informisali o tome kako da prepoznaju te rizike i kako da se zaštite. U izradi videa učestvovala su deca iz Kluba DX, pri CPD-u, koja su nakon edukativnih radionica na temu prevencije i zaštite dece od trgovine ljudima aktivno učestvovala i u izradi scenarija za video, kako bi na što bolji način svojim vršnjacima približili temu trgovine decom. Pored toga, aktivno su učestvovali i u oblikovanju digitalne platforme i prilagođavanju sadržaja na jezik koji je razumljiv detetu.

Sa ciljem dosezanja do što većeg broja dece, u saradnji sa Klubom DX biće izrađen poster koji će biti postavljen u školama širom Srbije, a putem holograma deca će moći da pristupe informacijama na digitalnoj platformi.

Uporedo sa ovim aktivnostima, CPD i NVO Atina će sprovoditi kampanju na društvenim mrežama o značaju prevencije i zaštite dece od trgovine ljudima, a ujedno će se oslanjati na podršku medija u cilju informisanja javnosti.

Saopštenje preneli:
MODS
ChildHub Platform
Resursni centar Građanskih inicijativa
NVO Atina

Centar za prava deteta (CPD) održao je 21. oktobra 2021. godine treću panel diskusiju na temu pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja putem ZOOM platforme, na kojoj je učestvovalo 14 predstavnika centara za socijalni rad Svilajnac, Vučitrn i Žabari, civilnog sektora, roditelja i nastavnika iz Novog Pazara, Prokuplja i Niša.

Na samom početku, predstavnice CPD-a upoznale su učesnike sa dosadašnjim postignućima CPD-a na polju pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja. Tom prilikom, predstavljeni su im ključni nalazi povodom sprovedenog Mapiranja programa i usluga pozitivnog roditeljstva u Srbiji, Priručnik za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo“, Priručnik za trenere/ice „Razvod roditelja i zaštita dece“, Vodič za facilitatore „Pozitivno roditeljstvo“ i Vodič za facilitatore „Razvod roditelja i zaštita dece“. Pored toga, učesnici su imali prilike da se upoznaju i sa onlajn platformama koje je CPD izradio u proteklom periodu, i to platformom za e-učenje, koja je namenjena stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti i pravosuđu koji su motivisani da osveže ili unaprede svoja znanja u oblasti pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja, kao i platformom za roditelje „Roditeljstvo se uči“.

Tokom panel diskusije u delu koji je bio posvećen pozitivnom roditeljstvu, učesnici su identifikovali glavne izazove koji otežavaju roditeljstvo u savremenom dobu. Prezauzetost roditelja, negativan uticaj medija i društvenih mreža, finansijska nesigurnost, nedovoljno znanja i podrške savremenom roditeljstvu su neki od najčešćih faktora koji danas otežavaju roditeljstvo. Kao otežavajuću okolnost ističu i to što škole više nemaju vaspitnu ulogu, pa je sve prebačeno na roditelje. S druge strane, jedna od učesnica ističe: „Vaspitanje kreće iz kuće, a kuće su sada prazne. Roditelji su zaposleni. Decu vaspitavaju vršnjačke grupe, privatni učitelji i društvene mreže.“ Čak više od 90% učesnika smatra da u njihovim zajednicama ne postoje odgovarajući resursi za podršku roditeljima u praktikovanju pozitivnog roditeljstva.

U delu koji se odnosio na zaštitu dece u visokokonfliktnim razvodima, disktovalo se o podršci koju je potrebno pružiti deci i roditeljima.  Malo više od polovine učesnika je zaključilo da ne postoje odgovarajući resursi za pružanje podrške deci tokom razvoda roditelja, dok ostali smatraju da takvi resursi delimično postoje. Takođe se diskutovalo i o saradnji centara za socijalni rad i škola. Prisutni ističu značaj uloge pedagoško-psihološke službe u školama i zaključuju da je jako važno sarađivati sa roditeljima i centrom za socijalni rad, i to tako što će pedagoško-psihološke služba biti prva instanca, a tek onda centri za socijalni rad.

Kao glavni zaključak diskusije nameće se potreba kontinuirane i sistemske podrške roditeljima, kao i međusobne saradnje relevantnih institucija i ustanova.

Sastanak je održan u okviru projekta „Pozitivno roditeljstvo“, koji CPD sprovodi uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima. Projekat sufinansira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Deca mogu da dođu u kontakt sa zakonom bilo kao žrtva, svedok ili učinilac krivičnog dela na različite načine, na primer zbog siromaštva, nasilja, razvoda braka roditelja, diskriminacije i slično. Tada svi stručnjaci koji su u kontaktu sa detetom treba da rade zajedno u najboljem interesu deteta. Pravosudni sistem treba da garantuje individualni pristup svakom detetu kako bi se uzele u obzir detetova ličnost i zrelost, ekonomska, socijalna i porodična situacija, kao i sve specifične ranjivosti.

Centar za prava deteta izradio je video „Individualna procena deteta u kontaktu sa zakonom“ sa ciljem da informiše decu i mlade o pravima koja imaju ukoliko dođu u kontakt sa pravosudnim sistemom, sa posebnim akcentom na individualnoj proceni deteta. Video ukazuje na značaj primene multidisciplinarne individualne procene deteta koje dođe u kontakt sa pravosudnim sistemom bilo kao žrtva, svedok ili učinilac krivičnog dela. Pored toga što je video namenjen deci i mladima, on može da bude koristan i stručnjacima koji rade u pravosuđu.

U izradi videa učestvovali su članovi i članice Dečjeg savetodavnog odbora, koji je uspostavljen u okviru projekta FOCUS. Članovi i članice Dečjeg savetodavnog obora su prethodno učestvovali na radionici na temu medija, umetnosti i javnog nastupa, kako bi se podstakla njihova kreativnost i aktivno učešće u izradi videa.

Centar za prava deteta izradio je ovaj video u okviru projekta „FOKUS – Radimo zajedno za pravosudni sistem koji u centru ima prava i potrebe deteta”, koji sprovodi u partnerstvu sa organizacijama:  Terre des hommes Regional Office in Hungary, Defence for Children in the Netherlands, Institute of Social Activities and Practices (SAPI) in Bulgaria, Child Circle in Belgium, Terre des hommes Hellas i Terre des hommes Romania. Projekat sufinansira Evropska unija kroz program „Prava, jednakost i državljanstvo“.

Saopštenje preneli:

ChildHub

Resurs Centar

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U susret Evropskom danu borbe protiv trgovine ljudima, koji se obeležava 18. oktobra, Centar za prava deteta i Atina pokrenuli su digitalnu platformu namenjenu deci i mladima uzrasta od 12 do 18 godina pod nazivom „Kako da se zaštitiš od trgovine ljudima?“. Nastala je kao rezultat višemesečnog zajedničkog rada na projektu „Kampanja za podizanje svesti o trgovini decom u Republici Srbiji“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, a kroz zajednički program „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022“. Osnovna ideja i cilj nastanka platforme jeste da se deca i mladi, koji i jesu u povećanom riziku da postanu žrtve trgovine ljudima, direktno informišu o tome kako da pepoznaju te rizike i kako da se zaštite.

U Srbiji, kao i  u svim ostalim zemljama Zapadnog Balkana, deca i mladi čine većinu među identifikovanim žrtvama trgovine ljudima. Prema zvaničnim podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, pri Ministarstvu za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, u periodu od januara do kraja avgusta ove godine, u Srbiji su ukupno identifikovane 32 žrtve trgovine ljudima, među kojima je i 9 devojčica.  Četiri devojčice su bile žrtve seksualne eksploatacije, dve radne eksploatacije, dve su bile prinuđene na brak i jedna je bila prinuđena na vršenje krivičnih dela. Sličnu statistiku nalazimo i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, a o njoj rečito govori i najnoviji prikaz Saveta Evrope na kojem se vidi da u ovim zemljama 66% identifikovanih žrtava trgovine ljudima čine upravo deca.

Platforma sadrži odgovore na najvažnija pitanja o trgovini ljudima, o tome kako prepoznati trgovca ljudima, a kako žrtvu trgovine ljudima, šta svaka mlada osoba može da uradi ovim povodom, odnosno kako da prepozna i kome da prijavi sumnju na trgovinu ljudima, a takođe i zbog čega je sve važna Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima – krovni dokument i univerzalna vodilja u zaštiti žrtava trgovine ljudima. Takođe, Platforma sadrži i uputstva o tome kako se zaštititi od trgovine ljudima, i kako prevazići predrasude koje prate ovaj problem. Na njoj se nalazi i kviz znanja na osnovu kojeg mladi srednjoškolskog uzrasta mogu da provere  koliko poznaju ovu oblast.

Povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, Centar za prava deteta i NVO Atina žele da ukažu na važnost čuvanja integriteta, ugleda i dostojanstva ličnosti deteta, kao i zaštite prava i najboljeg interesa deteta žrtve, i napominju  da deca koja su pretrpela nasilje ni u jednom trenutku ne smeju ostati bez pravovremene, adekvatne, krivičnopravne, porodičnopravne i socijalne zaštite od nasilja i moraju se zaštititi od sekundarne viktimizacije. Centar za prava deteta i Atina takođe podsećaju profesionalce u Srbiji koji rade sa decom i za decu, da su u stalnoj obavezi da preispituju svoja postupanja, te da u punoj meri primenjenju postojeće zakonske propise i omoguće deci žrtvama trgovine ljudima što bezbolniji oporavak od traume i uspešnu i funkcionalnu reintegraciju.

Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, čije je potpisivanje započelo u Varšavi u maju 2005. godine, predstavlja jedan od najznačajnijih međunarodnih dokumenata koji regulišu ovu oblast. Konvencija ima za cilj prevenciju trgovine ljudima, zaštitu žrtava i krivično gonjenje počinilaca, i podjednako se primenjuje na sve žrtve trgovine, sve oblike eksploatacije, kao i na sve oblike trgovine ljudima.

Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima ustanovila je Evropska komisija 2007. godine i obeležava se 18. oktobra svake godine. Predstavlja priliku da se podigne svest o trgovini ljudima i unapredi razmena infomacija, znanja i najboljih praksi među različitim akterima.

Medijske objave:
Blic
Danas
Tanjug
TIME.rs
Indeksonline
Nova.rs
Naslovi.net
Alo.rs
Sputnik
Nedeljnik
Dobrevesti.rs
Euronews.rs
Novosti
Radio Beograd 1
Espreso
Nedeljnik
EU u Srbiji Facebok page
EU u Srbiji
EU u Srbiji Instagram
ChildHub Platform
Facebook  stranica Ambasade Belgije
Facebook stranica Saveta Evrope
Savet Evrope
Puls Evrope Instagram
MODS

Centar za prava deteta najoštrije osuđuje seksualno uznemiravanje i nasilje nad devojčicama koje se dešavalo u Istraživačkoj stanici Petnica i poziva nadležne organe da hitno reaguju u skladu sa svojim ovlašćenjima i sva odgovorna lica pozovu na odgovornost. 

Zabrinjavajuće je da se taj čin događao upravo u jednoj od prestižnih evropskih institucija za dodatno naučno obrazovanje mladih. Sramna su i opravdanja od strane bivšeg direktora Vigora Majića poput toga da je jedan saradnik seksualno uznemiravao devojčice zato što je “težak, suicidalan čovek”, iz čega se može naslutiti da je kontinuirano zataškavano i negirano nasilje nad devojčicama.

Sve učestalije prijave seksualnog nasilja nad decom u našem društvu ukazuju na nužnost da se preduzmu hitne institucionalne mere da se ovakvi slučajevi ubuduće spreče, da se žrtve ohrabre da prijave slučajeve nasilja i da se u postupcima osećaju zaštićeno i bezbedno. Da bi to bilo moguće, hitno treba pristupiti usvajanju Zakona o pravima deteta i uspostavljanju insitucije Zaštitnika prava deteta, što bi omogućilo ranu intervenciju, efikasniji rad pravosudnih organa i sprovođenje postupaka po meri deteta.

Pogledajte gostovanje Ivane Stevanović, direktorke Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i članice Skupštine Centra za prava deteta na TV K1 u emisiji „Uranak”.

Saopštenje su preneli sledeći mediji:

Večernje novosti
Izazov
Vidovdan
N1
Platforma ChildHub

Koalicija za monitoring prava deteta u Republici Srbiji je sredinom aprila 2021. godine podnela prilog Evropskoj komisiji za Izveštaj o napretku RS ukazujući na stanje prava deteta i položaj dece tokom 2020. godine, kao i na neke od glavnih nedostataka u ostvarivanju prava deteta. Koalicija se osvrnula na normativni okvir, nacionalnu politiku usmerenu na decu i koordinaciju primene prava deteta, kao i na specifične oblasti kao što su: nasilje nad decom, trgovina ljudima (trendovi i reakcije), deca izbeglice, pristup uslugama tokom pandemije KOVID-19, obrazovanje, obrazovanje o ljudskim pravima i pravima deteta, pravosuđe po meri deteta, kao i pitanje ratifikacije Trećeg opcionog protokola o komunikacijskim procedurama uz Konvenciju o pravima deteta UN.

Kao jedan od glavnih nedostataka, Koalicija ukazuje na nepostojanje sveobuhvatnog Zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, čije usvajanje bi doprinelo usaglašavanju celokupnog pravnog sistema u oblasti prava deteta, usklađivanju zakonskih rešenja ovog zakona sa drugim zakonima, kao i boljoj koordinaciji svih ključnih sektora. Takođe, ukazano je na neophodnost donošenja nacionalnog strateškog dokumenta u oblasti prava deteta, jer je prethodni Nacionalni plan akcije za decu istekao 2015. godine.

Ono što je obeležilo 2020. godinu je pandemija KOVID-19 virusa, a povodom toga proglašenje vanrednog stanja u Srbiji i uvođenje mera za vreme vanrednog stanja, kada je koordinacija politika u oblasti prava deteta potpuno bila upitna. Tako je nakon usvajanja mera prevencije virusa KOVID-19 došlo od suspenzije ili prekida rada službi za prevenciju i odgovor na nasilje nad decom. Pandemija je takođe produbila postojeće probleme žena i dece koji su inače u riziku od seksualne eksploatacije. Mere novčane pomoći, kaoo odgovor Vlade na krizu, nisu bile fokusirane na siromaštvo dece u Srbiji.

Kvalitet obrazovanja dece je znatno degradiran tokom pandemije. Učenici, nastavnici i roditelji su se suočavali sa brojnim poteškoćama zbog prelaska na onlajn nastavu. To je dovelo do smanjenja pristupa obrazovanju dece iz osetljivih grupa, a posebno romske dece iz podstandardnih naselja i dece smeštenih u centrima za azil. Takođe, za vreme vandrednog stanja, deci sa invaliditetom koja žive u institucijama praktično je bio uskraćen pristup obrazovanju.

Pored toga, proglašenje vanrednog stanja i uvođenje mera za vreme vanrednog stanja, štetno su uticali na decu lišenu slobode, kako na one prema kojima se realizuje mera pritvora, tako i na one koji su na izvršenju krivičnih sankcija u zavodima. Oni su se susreli sa potpunim zatvaranjem i izolovanjem. Zabranjene su posete, prijem pošiljki, i nije postojala mogućnost napuštanja ustanove. Prelazak nastave na elektronske medije, dovodi do poremećaja pohađanja nastave u zavodima za vaspitanje dece i omladine, s obzirom na neadekvatnu tehničku opremljenost. Osećaj izolovanosti, u kombinaciji sa strahom i brigom za svoje bližnje, kao i gubitkom dnevnih rutina usled prekida školskih, radnih, sportskih i kulturno-zabavnih aktivnosti, negativno je uticalo na psiho-socijalno stanje dece u institucijama. Mere zaštite od epidemije u okružnim zatvorima i pritvorskim jedinicama bile su jednake kao i mere u zavodima. Zabrinjavajuće je što je prekid obrazovanja maloletnika u pritvoru prisutan i van uvedenih mera, sem u slučaju kad se samostalno pripremaju za polaganje ispita ili odgovaranje. Takođe, ne postoji organizovana nastava za učenike osnovne škole, koja je po zakonu obavezna.

Prilog pogledajte na linku.

Povodom drugih šest meseci realizacije dvogodišnjeg projekta “Pozitivno roditeljstvo” koji Centar za prava deteta (CPD) sprovodi od 1. januara 2020. godine, uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji, CPD je objavio Bilten #2 kako bi informisao javnost o sprovedenim i planiranim aktivnostima. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS, a sprovodi se uz podršku Pravosudne akademije i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

U periodu od jula do decembra 2020. godine, CPD je razvio programe za obuke profesionalaca u socijalnoj zaštiti i pravosuđu i održao dva treninga za trenere „Pozitivno roditeljstvo“ i „Razvod roditelja i zaštita dece“. Nakon obuka, CPD je obezbedio supervizijsku podršku trenera/ica, kako bi se dodatno osnažili da dalje sprovode programe podrške porodicama, koji stimulišu i jačaju veštine pozitivnog roditeljstva, kao i da postupaju u najboljem interesu deteta u slučaju visokokonfliktnog razvoda. Kao deo gorepomenutih treninga za treninge, CPD je izradio Priručnik za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo“ i Priručnik za trenere/ice „Razvod roditelja i zaštita dece“, koji su dostupni svim stručnjacima u oblasti socijalne zaštite i pravosuđa koji su zainteresovani da unaprede svoja znanja. Takođe su pripremljeni i Vodič za facilitatore „Pozitivno roditeljstvo“ i Vodič za facilitatore „Razvod roditelja i zaštita dece“, koji nude praktične savete i vežbe stručnim radnicima u oblasti socijalne zaštite i pravosuđa, i predstavljaju važnu alatku u daljem širenju znaja i veština tokom rada sa decom i porodicama. U cilju promocije principa pozitivnog roditeljstva među nastavnicima i roditeljima, CPD je održao 15 info sesija u školama širom Srbije. Pored toga, održana su dva sastanka praktičara na temu pozitvnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda u Beogradu i Kragujevcu, koji su okupili predstavnike centara za socijalni rad, obrazovnih institucija, Zaštitnika građana, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, nevladinih organizacija, donatorske zajednice, kao i akademike i druge profesionalce koji deluju u oblasti zaštite dece.

Kao jako važan budući resurs stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti i pravosuđu, CPD je izradio platformu za e-učenje, na kojoj se nalaze dva programa: „Pozitivno roditeljstvo“ i „Razvod roditelja i zaštita dece“, koji nude korisne materijale u ovim oblastima: priručnike, vodiče, stručne tekstove, izveštaje i youtube snimke.

Pored toga, CPD je vodio kontinuiranu kampanju podizanja svesti o značaju pozitivnog roditeljstva i štetnim posledicama visokokonfliktnih razvoda na razvoj deteta putem saopštenja, na društvenim mrežama i u medijima.

U narednom periodu, između ostalog, predstoji izrada publikacije koja će sadržati iskustva dece tokom visokokonfliktnih razvoda, i njeno predstavljanje na konferenciji koja će okupiti profesionalce u oblasti zaštite prava deteta iz zemlje i regiona.

Više o tome, pogledajte u Biltenu #2.

Centar za prava deteta poziva Vladu RS i Krizni štab da, prilikom donošenja novih mera i konačne odluke o uvođenju policijskog časa tokom vikenda povodom suzbijanja pandemije KOVID-19, poštuju prava deteta i uzmu u obzir najbolji interes deteta.

U vezi s tim, podsećamo na preporuke koje je Komitet za prava deteta UN uputio državama članicama u aprilu ove godine, među kojima je i Srbija, pozivajući države da istraže alternativna i kreativna rešenja da bi deca mogla da ostvaruju svoja prava na odmor, slobodno vreme, rekreaciju i kulturne i umetničke aktivnosti. Ta rešenja treba da uključuju aktivnosti na otvorenom pod nadzorom bar jednom dnevno, uz poštovanje protokola o održavanju fizičke distance i drugih higijenskih standarda, i kulturne i umetničke aktivnosti primerene deci na televiziji, radiju i internetu.

Imajući u vidu da je položaj dece dodatno pogoršan zbog vanrednih okolnosti izazvanih pandemijom, država treba hitno da planira i preduzme mere koje će biti usmerene na sistemsko i kontinuirano obezbeđivanje resursa za osnaživanje i podršku dece i porodica, a posebno dece iz najranjivijih grupa, među kojima su deca sa invaliditetom; deca koja žive u siromaštvu; deca u uličnoj situaciji; deca migranti, tražioci azila, izbeglice i interno raseljena deca; deca pripadnici LGBTI populacije; deca iz jednoroditeljskih porodica; romska deca; deca sa već postojećim zdravstvenim problemima, uključujući HIV/AIDS; deca lišena slobode ili izolovana u prostorijama za policijsko zadržavanje, zatvorima, vaspitno-popravnim domovima, migrantskim kampovima; i deca koja žive u ustanovama.

Efekti pandemije ostavljaju na mnogu decu negativne posledice na fizički, emotivni i psihički razvoj, a posebno su izraženi prillikom uvođenja zabrane kretanja i proglašenja vanrednog stanja. Zato je i Komitet za prava deteta pozvao države da prilikom preduzimanja mera za suzbijanje javnozdravstvene pretnje koju donosi pandemija KOVID-19 poštuju prava deteta predloženim merama.

U Beogradu, 8.7.2020. godine

Medijske objave:

Nova

Naslovi

Centar za prava deteta predstavlja novu platformu prilagođenu deci na kojoj se nalaze relevantne informacije o prevenciji i zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja na internetu.

Ova digitalna platforma informiše decu na koji način mogu da prepoznaju onlajn rizike, kao i kome mogu da se obrate za pomoć i podršku. Seksualno iskorišćavanje i zlostavljanje dece je još uvek tragična realnost u svim državama, a predstavlja teško kršenje prava deteta i ima dugotrajne posledice na razvoj i život dece.

Na platformi su takođe dostupne informacije o Konvenciji Saveta Evrope o zaštiti dece od seksulanog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja („Lanzarote konvenciji“), koja predstavlja značajan korak napred u prevenciji seksualnih delikata nad decom, procesuiranju učinioca i zaštite dece žrtava.

Centar za prava deteta je u izradu sadržaja platforme uključio članove i članice Kluba DX, koji su dali svoje predloge i komentare na sadržaj platforme i prepoznali da je važno da se upozori na ove rizike, jer se svakodnevno suočavaju sa njima na internetu. Deca koja su ohrabrena da se informišu o ovim temama i izraze svoje mišljenje su manje ranjiva i mogu bolje da se zaštite od rizika. Zbog toga, Centar za prava deteta aktivno uključuje članove i članice Kluba DX u proces prevencije i zaštite od seksualnog iskorišćavanja i zloupotrebe.

Ova digitalna platforma izrađena je u okviru projekta „Jačanje mehanizama za prevenciju i zaštitu dece od seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja na internetu” koji sprovodi Centar za prava deteta uz podršku Saveta Evrope i finansijsku podršku Fonda za okončanje nasilja nad decom.

U Beogradu, 23.6.2020. godine

Medijske objave:

PINK

Radio-televizija Vojvodine

Danas

Mondo

Autonomija

013 info

Indeks online

TANJUG

Naslovi

Dijalog

Time Srbija

Super Teen

Vesti TV Prva

Jutarnji program RTS-a

Mreža organizacija za decu Srbije, Prijatelji dece Srbije i Centar za prava deteta pozivaju političke partije da ne zloupotrebljavaju decu u političke svrhe i na taj način krše prava deteta, jer zaštita i dobrobit dece moraju da budu prioritet svakog društva.

Političke partije u svojim programima moraju jasno da definišu na koji način će unaprediti život dece u Srbiji, posebno one iz osetljivih grupa – decu sa smetnjama u razvoju, romsku decu, decu migrante, decu koja žive i rade na ulici, decu sa HIV-om/AIDS-om, decu pripadnicima LGBTI populacije, decu iz jednoroditeljskih porodica i porodica bez prihoda ili sa niskim primanjima bez roditeljskog staranja, decu na institucionalnom smeštaju i dr.

Pozivamo političke partije da uvaže mišljenje i stavove dece i napominjemo da nema razloga za njihovo direktno uključivanje u bilo kakve promotivne aktivnosti. Treba definisati razliku između kvaziparticipacije i manipulacije decom od njihovog stvarnog učestvovanja u društvenom životu, gde se mora voditi računa o njihovoj zrelosti i uzrastu. Zbog toga je i poziv političkim partijama da podrže inicijativu i obavežu se na poštovanje Kodeksa o zaštiti dece od političkih zloupotreba otvoren.

Prijatelji dece su u 2019. godini objavili „Pravilnik potiv zloupotrebe dece u medijske svrhe i Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba“ – u nameri da se deca zaštite, a javnost senzibiliše. Na poštovanje ovih dokumenata potpisivanjem memoranduma o razumevanju izjasnilo se 11 medijskih kuća i 7 političkih partija. Istovremeno su pokrenuli platformu decaimediji.com na kojoj građani mogu da prijave ove oblike zloupotrebe dece.

Roditelji davanjem saglasnosti za učestvovanje dece u određenim sadržajima, daju formalno zakonski pristanak, ali često nesvesno i sami učestvuju u manipulaciji decom.

Izražavamo zabrinutost jer nedostaju važna zakonska rešenja, kojim bi se uspostavio adekvatan normativni okvir u oblasti prava deteta. Vlada Srbije, posle dve godine rada na Zakonu o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, u Planu rada za 2020. nije predvidela da se među aktima koje predlaže Narodnoj skupštini nađe i Predlog ovog zakona. Prijatelji dece Srbije predložili su da Zakon bude dopunjen članovima o sprečavanju političke i medijske zloupotrebe dece.

Nacionalni plan akcije za decu je istekao 2015. godine, a bez strateškog plana u oblasti prava deteta, država ne može postaviti jasne prioritete i preduzeti mere koje će biti usmerene na sistemsko i kontinuirano obezbeđivanje resursa za osnaživanje i podršku dece i porodica, a posebno onih koji pripadaju najranjivijim grupama.

U Beogradu, 30. maj 2020.

Medijske objave:

Radio-televizija Vojvodine

Nova

Insajder

Luftika

Autonomija

Magločistač

Direktno.

Mreža organizacija za decu Srbije (MODS)

Prijatelji dece Srbije

Deca i mediji

021

Centar za prava deteta i Mreža organizacija za decu Srbije ističu da problemi koji pogađaju gotovo svako dete u Srbiji zahtevaju neodložna sistematska rešenja, strateški pristup, veća i odgovarajuća izdvajanja za zaštitu i ostvarenje prava deteta. Položaj dece u Srbiji je dodatno narušen krizom izazvanom pandemijom KOVID-19, što se posebno odražava na decu iz najosetljivijih grupa – decu sa smetnjama u razvoju, decu migrante, romsku decu, decu koja žive i rade na ulici, decu sa HIV-om/AIDS-om, decu pripadnicima LGBTI populacije, decu iz jednoroditeljskih porodica i porodica bez prihoda ili sa niskim primanjima i dr.

Veoma smo zabrinuti što najavljivani ključni zakoni, kao što su Zakon o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, Zakon o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, nisu usvojeni.

Nažalost, u Planu rada Vlade Republike Srbije za 2020. nije predviđeno da se među aktima koje Vlada predlaže Narodnoj skupštini nađe i Predlog zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, što su predviđali planovi za prethodne dve godine.

Pored toga, nedostaju nam važni strateški dokumenti, Nacionalni plan akcije za decu, koji je istekao 2015. godine, i Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, čije je usvajanje najavljeno u narednom periodu.

Mnoge porodice se suočavaju sa mnogobrojnim teškoćama, kao što su: nedostatak podrške u zajednici, zatvaranje škola i vrtića, onemogućen pristup uslugama socijalne zaštite i podrške, nemogućnost zadovoljavanja osnovnih životnih potreba i socijalna izolacija. Otvorena su i pitanja dostupnosti i pravednosti obrazovanja koje se u toku pandemije odvija na daljinu, preko kanala javnog servisa i interneta: da li sva deca imaju pristup internetu, da li sva deca imaju računar i/ili pametni telefon koji može da podrži različite aplikacije za učenje na daljinu, da li roditelji/staratelji mogu da pruže adekvatnu podršku u savladavanju gradiva deci, da li maturanti mogu da iznesu teret koji je pred njima i da li su učestvovali u odlukama koje se njih tiču, itd.

Ova kriza je još jednom pokazala koliko su deca na smeštaju u ustanovama socijalne zaštite ranjiva i u većem zdravstvenom riziku posebno sada kada se preporučuje fizička distanca i zabranjuje okupljanje većeg broja osoba u zatvorenom prostoru.

Zato pozivamo Vladu Republike Srbije, posebno u vremenu kada se suočavamo sa aktuelnom pandemijom i njenim dugoročnim posledicama, da hitno planira i preduzme mere koje će biti usmerene na sistemsko i kontinuirano obezbeđivanje resursa za osnaživanje i podršku dece i porodica, a posebno onih koji pripadaju najranjivijim grupama.

Beograd, 20. maj 2020. godine

Medijske objave:

Bebac.com

Zadecu.org

Svetski dan porodice danas se obeležava širom sveta. Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 1993. godine 15. maj Svetskim danom porodice kako bi ohrabrila zemlje članice da prepoznaju potrebu za osnaživanjem porodice kao institucije.

Svi pojedinci i društvo u celini su duboko pogođeni zdravstvenom krizom prouzrokovanom pandemijom KOVID-19, kao i ekonomskom krizom koja je prati. Pomoć i podrška zajednice i institucija naročito je neophodna najranjivijim pojedincima društva, a posebno deci. Porodice su suočene sa gubitkom prihoda, strahovima od nepoznatog i ekonomskom nesigurnošću, što dovodi do povećanog rizika od nasilja nad decom, porasta broja dečjih brakova, kao i seksualnog zlostavljanja i eksploatacije dece. Tokom samoizolacije, deca su bila izložena većem riziku seksualnog iskorišćavanja i zloupotrebe na internetu, a prema izveštajima Europola povećane su onlajn pretrage za materijalom koji sadrži seksualno zlostavljanje dece za vreme pandemije. S obzirom na to da deca najčešće provode vreme na društvenim mrežama, vrlo lako mogu postati meta seksualnih predatora i zlostavljača na internetu, posebno zbog osećaja usamljenosti i zabrinutosti.

Ovom prilikom podsećamo i na zabrinjavajuće podatke izloženosti dece telesnom kažnjavanju. Prema podacima UNICEF-ovog istraživanja višestrukih pokazatelja (MICS) položaja žena i dece iz 2014. godine, u Srbiji je 43 % dece starosti od 1 do 14 godina izloženo barem jednom vidu psihološkog ili fizičkog kažnjavanja od strane članova domaćinstva. Oko 39 % dece izloženo je psihološkom, dok je 17 % izloženo fizičkom kažnjavanju. Zabrinjava podatak da je fizičko kažnjavanje najzastupljenije kod dece uzrasta 3 i 4 godine. Teškom fizičkom kažnjavanju je bilo izloženo 8 % dece, s tim što je više devojčica nego dečaka. Kako bi zaštitili decu od nasilja u svim okruženjima, neophodno je delovati celovito, što podrazumeva i nedvosmislenu zakonsku regulativu kojom se izričito zabranjuje svaki vid nanošenja telesne kazne u svrhu disciplinovanja. Propisivanje zabrane telesnog kažnjavanja dece u svim okruženjima, pored ispunjavanja preporuka međunarodnih tela koja prate sprovođenje ratifikovanih konvencija, vodilo bi izgradnji nenasilnih modela ponašanja u našem društvu i bezbednijem okruženju za decu.

U suočavanju sa aktuelnom pandemijom i njenim dugoročnim posledicama, veoma je važno strateški se usmeriti na obezbeđivanje resursa za jačanje dece i porodica u vreme kriznih događanja i nakon toga, a posebno porodica i dece iz najranjivijih grupa. Posebnu brigu i zaštitu je neophodno osigurati deci sa smetnjama u razvoju, deci migrantima, romskoj deci, deci koja žive i rade na ulici, deci sa HIV-om/AIDS-om. deci pripadnicima LGBTI populacije i drugoj ranjivoj deci, kako se ne bi dodatno pogoršao njihov položaj.

Centar za prava deteta sprovodi projekat “Pozitivno roditeljstvo” uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji sa ciljem da doprinese da se svakom detetu u Srbiji omogući zaštita od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS.

Beograd, 15. maj 2020. godine

Medijske objave:

Danas.rs

Vesti.rs

Naslovi.net

Mondo.rs

Mojpedijatar.rs

Soinfo.org

ChildHub

Projekat Prava deteta u Srbiji – Unapređivanje položaja dece u pravosudnom sistemu Republike Srbije Centar za prava deteta sprovodi u saradnji sa International Rescue Committee i  ASTRA i ima za cilj poboljšanje ishoda za decu u kontaktu sa zakonom, kroz sistemsko ostvarivanje prava deteta i podršku zasnovanu na iskustvima iz sudske prakse u postupcima koje sprovode nosioci javnih ovlašćenja. Direktni korisnici projekta su profesionalci angažovani u postupcima koje sprovode javne institucije, a odnose se na maloletnike, studenti prava, kao i deca i njihovi roditelji/staratelji.

Poseban fokus projekta stavljen je na unapređivanje ishoda za decu žrtve ili svedoke trgovine ljudima, decu bez pratnje, i decu koja nisu prepoznata kao žrtve ili svedoci, već kao učinioci krivičnih dela. Sam proces učenja i razvijeni didaktički materijali biće primenjivi i na druge grupe dece u kontaktu sa zakonom.

Tokom projekta će se raditi na uključivanju relevantnih aktera i identifikaciji ključnih oblasti za unapređivanje sistema maloletničkog pravosuđa, jačanju kapaciteta profesionalaca za bolju podršku pravima deteta, kao i informisanju i podizanju svesti dece o njihovim pravima u pravosudnom sistemu.

Glavne aktivnosti projekta čine: osnivanje multidisciplinarnog Savetodavnog odbora projekta; sprovođenje analize postojećeg zakonodavnog okvira pravosudnog sistema po meri deteta i njegove implikacije u praksi; organizovanje 10 događaja (konferencija, okruglih stolova i sastanaka) sa preko 150 relevantnih aktera; razvoj kurikuluma treninga za pravosuđe po meri deteta; obuka 20 trenera; podrška trenerima u organizaciji obuka za 80 profesionalaca; razvoj okvira za praćenje sudskih postupaka; obuka 50 studenata prava za praćenje sudskih procesa; sprovođenje konsultativnog procesa sa decom; organizacija događaja u cilju informisanja i podizanja svesti dece i šire javnosti, kao i razvoj štampanih materijala i filma na temu pravosuđa po meri deteta.

Očekivani rezultati projekta su: jača povezanost i saradnja glavnih aktera u oblasti maloletničkog pravosuđa u Republici Srbiji; istraženi i uočeni izazovi i potrebe sistema maloletničkog pravosuđa; unapređene veštine relevantnih praktičara u oblasti pravosuđa po meri deteta; kao i bolji i lakši pristup informacijama o maloletničkom pravosuđu za decu i roditelje/staratelje.

Trajanje projekta: od 2. februara 2020. do 1. februara 2022. godine.

Projekat je finansijski podržan kroz program EU “Pravo, jednakost i državljanstvo 2014-2020”.

U Beogradu, 30. aprila 2020. godine

Zbog mera koje su preduzete za sprečavanje širenja virusa KOVID-19 oko 1,5 milijardi dece širom širom sveta ne ide u školu. Tokom samoizolacije deca su primorana da većinu aktivnosti obavljaju kod kuće, pa su se obrazovanje i socijalizacija preselili na internet.

Ne samo da se mnoga deca prvi put pridružuju onlajn svetu, već sada i roditelji i deca provode  mnogo više vremena na mreži, što nosi sa sobom nove rizike. Za mnoge roditelje pitanje kako da osiguraju sigurnost svoje dece na mreži sada je važnije nego ikad pre.

Deca vrlo lako mogu postati meta seksualnih predatora i zlostavljača koji vrebaju na internetu, stoga preporučujemo da roditelji i staratelji preduzmu neophodne korake kako bi zadržali kontrolu nad trenutnom situacijom:

*Razgovarajte sa decom o bezbednosti na mreži i budite svesni mobilnih usluga koje koriste. Pomozite im da shvate važnost upravljanja ličnim podacima na ispravan način. Roditeljima i starateljima se preporučuje da zatraže od dece da im pokažu koji sadržaj najviše koriste na mreži, kako bi bolje razumeli svoje navike i potencijalne opasnosti sa kojima se suočavaju.

*Pomozite deci da postave podešavanja privatnosti i proverite da li znaju kako da prijave neprikladan sadržaj.

*Korisne informacije i resurse možete pronaći pomoću Digitalnog vodiča za bezbednost na internetu.

*Provedite vreme sa svojom decom na mreži. Istražite zajedno alate i aplikacije koje deca mogu da koriste i razgovarajte o tome zašto zašto određeni alati i aplikacije možda nisu prikladni za njih.

*Deca mogu biti izložena ozbiljnim rizicima seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja na internetu čak i dok koriste onlajn igrice. Pokažite deci na koji način mogu da aktiviraju funkcije blokiranja i prijavljivanja u svakoj igri i aplikaciji, kako bi sprečili nasilnike ili strance da ih kontaktiraju.

*Stvorite podržavajuću atmosferu tako da se deca i mladi osećaju ugodno da vam se obrate za pomoć. Otvoreni dijalog i diskusija su od presudnog značaja. Način na koji odrasli reaguju ima kritičan uticaj na spremnost dece da otkriju da li su uznemireni, zabrinuti ili uplašeni zbog nečega što su videli ili što im se dogodilo na mreži.

*Roditeljima i starateljima se snažno preporučuje i da pronađu način da deca imaju ravnotežu između vremena provedenog na internetu i drugih aktivnosti.

*Ukoliko smatrate da je vaše dete na bilo koji način ugroženo na intrenetu obratite se Centru za bezbednost na internetu na broj telefona 19833, a slučaj možete prijaviti i policiji.

Saopštenje je nastalo u okviru projekta “Jačanje mehanizama za prevenciju i zaštitu dece od seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja na internetu” koji sprovodi Centar za prava deteta uz podršku Saveta Evrope i finansijsku podršku Fonda za zaustavljanje nasilja nad decom.

Beograd, 30. april 2020. godine

Medijske objave:

Telegraf.rs

Naslovi.net

Bebac.com

Ekspres.net

Istocnevesti.com

Indeksonline.rs

Mojpedijatar.co.rs

Nusicbg.org

ŽENEVA (7. april 2020) – Ekspertkinje UN za ljudska prava uputile su apel državama da pojačaju mere zaštite dece da bi očuvale dobrobit miliona dece u svetu koja su za vreme pandemije KOVID-19 podložnija nasilju, prodaji, trgovini, seksualnom zlostavljanju i eksploataciji.

Roditeljima, starateljima, pružaocima usluga i službenicima organa unutrašnjih poslova potrebna je dodatna podrška da bi povećane rizike po decu sveli na najmanju moguću meru, izjavile su ekspertkinje UN za ljudska prava.

„U celom svetu, mere zabrane kretanja i poremećaji u pružanju ionako ograničenih usluga zaštite dece stavljaju u još ugroženiji položaj decu koja žive u psihijatrijskim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite, domovima za decu bez roditeljskog staranja, izbegličkim kampovima, imigracionim pritvorskim jedinicama i drugim ustanovama zatvorenog tipa, jer će slučajevi nasilja, seksualnog zlostavljanja i eksploatacije dece smeštene u tim objektima verovatno ostati neotkriveni,“ izjavila je specijalna izvestiteljka UN za prodaju i seksualnu eksploataciju dece Mod de Ber-Bukikio.

„Za vreme zabrana kretanja i izolacije kod kuće i na drugim mestima, deca su u većem riziku od nasilja i eksploatacije, kao i od teškoća u oblasti mentalnog zdravlja. To posebno važi za decu koja su već ugrožena i koja ne smeju da budu zanemarena,“ rekla je Nadžat Mala M’džid, specijalna predstavnica generalnog sekretara UN za nasilje prema deci.

Ekspertkinje su apelovale na vlade da se postaraju da službe zaštite dece i unutrašnjih poslova, sa odgovarajućim ljudstvom i opremom, budu na raspolaganju i pristupačne svoj deci. To uključuje besplatne SOS telefone dostupne 24 sata, besplatne SMS servise, službe za psihološku i socijalnu podršku na daljinu i mobilna prihvatilišta za maloletna lica.

„Tamo gde ne postoje te službe od vitalnog značaja, žrtve su primorane da trpe zlostavljanje i nasilje upravo od onih koji se staraju o njima ili od najbližih ljudi od poverenja. Moramo da obezbedimo da zaštita dece bude u potpunosti integrisana u odgovor na KOVID-19, kao i da se i za vreme i nakon pandemije izdvoje adekvatni resursi za to,“ naglasile su.

„Kriza slabi veze u zajednici, pa svi moramo da budemo budni i da prijavimo svaku sumnju na zlostavljanje dece. Ograničenje kretanja i povećanje broja korisnika/ca interneta će verovatno dovesti i do značajnog rasta visokotehnološkog kriminala, kao što je vrbovanje preko interneta za seksualno iskorišćavanje, striming seksualnog zlostavljanja dece uživo i proizvodnja i distribucija materijala koji sadrži seksualno zlostavljanje dece.“

„Čvrsta saradnja između privatnog sektora i organa unutrašnjih poslova je od suštinskog značaja za rano otkrivanje slučajeva visokotehnološkog kriminala i za delotvorno blokiranje i uklanjanje prikaza seksualne eksploatacije dece sa interneta.“

„Za takve operacije, neophodne su posebne, obučene policijske snage koje će pratiti enkriptovane pedofilske mreže, zakonito pristupiti sačuvanim IP adresama da bi obezbedile dokaze, i sarađivati sa stranim kompanijama i organima unutrašnjih poslova uz strogo poštovanje međunarodnog prava ljudskih prava,“ ukazale su ekspertkinje.

„Gubitak dohotka domaćinstva će nesrazmerno pogoditi najugroženiju decu sveta, pa će ona postati lak plen za dečiji rad, prinudni rad u domaćinstvu, prostituciju, prinudno prosjačenje i druge oblike eksploatacije, što će verovatno ostaviti trajne efekte na žrtve.“

„Svi treba da uložimo značajne napore da podržimo one koji rade na prvoj liniji zaštite dece, lokalne grupe za zaštitu prava i organe unutrašnjih poslova. Takođe moramo da osnažimo decu da aktivno učestvuju u reagovanju na ovu krizu, između ostalog i kroz vršnjačke inicijative. Na taj način, možemo da obezbedimo zaštitu dostojanstva i prava dece, i da nijedno dete ne trpi prateće posledice ove nezabeležene pandemije.“

KRAJ

(*) Ekspertkinje: Savet za ljudska prava je imenovao Mod de Ber-Bukikio (Holandija) za specijalnu izvestiteljku UN za prodaju i seksualnu eksploataciju dece u maju 2014; Nadžat Mala M’džid (Maroko) stupila je na funkciju specijalne predstavnice generalnog sekretara UN za nasilje prema deci u julu 2019.

Apel su podržali Urmila Bula, specijalna izvestiteljka za savremene oblike ropstva, uključujući njegove uzroke i posledice; Katalina Devandas Agilar, specijalna izvestiteljka za prava osoba sa invaliditetom; Marija Gracija Đamarinaro, specijalna izvestiteljka za trgovinu ljudima, posebno ženama i decom; Dubravka Šimonović, specijalna izvestiteljka za nasilje prema ženama; Dajnijus Puras, specijalni izvestilac za pravo na fizičko i mentalno zdravlje.

Specijalni izvestioci/teljke su sastavni deo sistema poznatog pod nazivom „specijalne procedure Saveta za ljudska prava“. Specijalne procedure predstavljaju najveću bazu nezavisnih eksperata/kinja u sistemu UN za zaštitu ljudskih prava, a to je zajednički naziv za nezavisne mehanizme Saveta za sagledavanje i praćenje stanja, koji se bave bilo stanjem u pojedinim državama, bilo tematskim pitanjima prisutnim širom sveta. Eksperti/kinje u okviru specijalnih procedura rade dobrovoljno, nisu službenici/ce UN i ne primaju platu za svoj rad. Nezavisni su od svih vlada i organizacija i obavljaju funkciju u ličnom svojstvu.

Specijalna predstavnica generalnog sekretara UN je nezavisna globalna zagovornica prevencije i iskorenjivanja svih oblika nasilja prema deci.

Kontakt-osobe za više informacija i zahteve medija: Elena Vasilev (+41 22 917 9720 / ewasylew@ohchr.org), Šušan Kačjan (+41 22 917 9984 / skhachyan@ohchr.org) ili srsaleofchildren@ohchr.org.

Kontakt-osoba za upite medija u vezi sa specijalnom predstavnicom generalnog sekretara UN za nasilje prema deci: Migel Kaldeira (+1 917 367 6132 / caldeira1@un.org).

Zabrinuti ste za svet u kom živimo?

Onda se danas ZAUZMITE za nečija prava.

#Standup4humanrights

i posetite veb-stranicu http://www.standup4humanrights.org

https://www.ohchr.org/EN/NewsEvents/Pages/DisplayNews.aspx?NewsID=25778&LangID=E

Centar za prava deteta sprovodi projekat “Pozitivno roditeljstvo” uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji sa ciljem da doprinese da se svakom detetu u Srbiji omogući zaštita od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS.

U Beogradu, 23. aprila 2020. godine

Globalna inicijativa za ukidanje svih oblika telesnog kažnjavanja dece je objavila brošure o zabrani telesnog kažnjavanja dece, koje su namenjene deci, mladima, roditeljima, starateljima i profesionalcima u obrazovnom sistemu, a štampu i prevod na srpski jezik omogućio je Save the Children International, uz finansijsku podršku Vlade Švedske. Ova inicijativa se zalaže za zabranu svih vidova telesnog kažnjavanja dece, u svim okruženjima u kojima deca odrastaju i borave, uključujući i porodično okruženje. Inicijativa izveštava međunarodna tela i prati njihov rad u ovoj oblasti, pruža tehničku i stručnu podršku državama koje sprovode zakonodavne reforme u oblasti zabrane telesnog kažnjavanja dece, sprovodi zagovaračke aktivnosti i izveštava o stanju u ovoj oblasti u zemljama štirom sveta.

Brošura „Zabrana svih oblika telesnog kažnjavanja dece“ namenjena je roditeljima i starateljima, u cilju otklanjanja zabluda, dilema i pogrešnih percepcija u vezi sa zabranom telesnog kažnjavanja dece i njenog uticaja na porodicu. Ona je zapravo podrška roditeljima i starateljima u procesu osvešćivanja štetnosti i neprihvatljivosti telesnog kažnjavanja deteta kao sredstva u disciplinovanju deteta, ali i oslonac u učenju o alternativnim, nenasilnim metodama vaspitavanja.

Veliki saveznik dece i mladih u razumevanju njihovih prava je brošura „Prestanite sa batinama! Zabrana svih oblika telesnog kažnjavanja dece“, koja im pruža objašnjenja zašto je neprihvatljivo telesno kažnjavanje dece kao načina vaspitavanja i disciplinovanja.

Kada se preduzimaju koraci da se u školama zabrani telesno kažnjavanje, često se javljaju određena pitanja, a brošura „Zabrana telesnog kažnjavanja u školama“, daje odgovore na neka od ovih pitanja. Ona treba da pruži snagu vladinim zvaničnicima, profesionalcima u obrazovanju i drugima koji rade na ovoj zabrani da nastave sa zakonskom reformom i naprave korak bliže ostvarivanju prava dece na zaštitu od svih oblika nasilja u svim okruženjima.

Centar za prava deteta promoviše pozitivni i nenasilni metod vaspitavanja deteta i redovno izveštava Globalnu inicijativu za ukidanje svih oblika telesnog kažnjavanja dece o postignutom napretku Republike Srbije u ispunjavanju svoje obaveze da zabrani telesno kažnjavanje dece u svim okruženjima, u skladu sa preporukama Komiteta za prava deteta UN i drugih međunarodnih tela.

U Beogradu, 25. marta 2020. godine

Centar za prava deteta (CPD) u saradnji sa Save the Children International sprovodi dugoročan regionalni projekat „Prava deteta u politikama i praksi“, uz podršku Swedish Development Aid. Projekat je ušao u četvrtu godinu realizacije i trajaće do 2021. godine. Na realizaciji projekta, učestvuju i partnerske organizacije Informativni centar za prava deteta iz Moldavije, Konzorcijum žena iz Ukrajine, Step by Step i FCEWM iz Makedonije. Projekat je usmeren ka unapređenju sistema zaštite dece, kao i struktura i mehanizama za praćenje i primenu prava deteta uključujući i učešće dece u ovim procesima.

U narednom periodu, Centar za prava deteta će zagovarati za kreiranje sveobuhvatne državne politike prema deci, usvajanje Zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta, ratifikaciju Trećeg fakultativnog protokola uz Konvenciju o pravima deteta o proceduri podnošenja pritužbi Komitetu za prava deteta, uvođenje zabrane telesnog kažnjavanja u svim okruženjima, uključujući porodicu, jačanje uloge Saveta za prava deteta Vlade RS i uspostavljanje budžeta sa jasno vidljivim izdvajanjima namenjenim deci.

U partnerstvu sa članicama Koalicije za monitoring prava deteta u Republici Srbiji, Centar će kontinuirano raditi na praćenju stanja prava deteta i o tome izveštavati: UN Komitet za prava deteta, Savet za ljudska prava, Evropsku komisiju, i druga relevantna međunarodna i domaća tela i institucije.

Poseban fokus projekta je prevencija i zaštita dece od nasilja, a kroz uticaj na uspostavljanje pravnog okvira kojim će se definisati eksplicitna zabrana telesnog kažnjavanja dece u svim sredinama i podizanja svesti o nenasilnim metodama vaspitanja.

U cilju razvijanja kapaciteta i veština prosvetnih radnika predviđene su obuke na temu pozitivnog roditeljstva kako bi dalje mogli preneti svoja znanja na roditelje. Roditelji će kroz obuke imati priliku da steknu znanja o metodama pristupa detetu kada je u stanju ljutnje/agresije, prepoznavanju i kontrolisanju sopstvenih emocija, kontrolisanju deteta i razvijanju pozitivne komunikacije, efikasnom vaspitanju i pozitivnom nagrađivanju, doslednosti roditelja u vaspitanju dece, radu na promeni mišljenja o roditeljskom autoritetu i vaspitanju dece.

Jedan od važnih segmenata projekta odnosi se i na povećanje participacije dece i mladih u donošenju odluka na nacionalnom i lokalnom nivou. Stoga će Klub DX – dečji informativno kulturni servis, pri Centru za prava deteta, sprovoditi aktivnosti kroz koje će decu i mlade informisati o njihovim pravima i načinima na koje mogu da ih ostvare.

U Beogradu, 20. februara 2020.

Centar za prava deteta najoštrije osuđuje medijsko izveštavanje koje na najgrublji način krši prava deteta i apeluje na novinare i urednike da prilikom izveštavanja o situaciji ili aktuelnom zbivanju uvek imaju u vidu najbolji interes deteta.

Počevši od izveštavanja o nedavnoj otmici devojčice, novinari su kontinuirano neetički i nemoralno izveštavali na neprihvatljiv način, koji je u suprotnosti sa međunarodnim standardima, domaćim zakonima i Kodeksom novinara Srbije.

Senzacionalističko izveštavanje u ovom slučaju nije u najboljem interesu deteta i grubo narušava pravo na privatnost, dostojanstvo i integritet devojčice o kojoj se izveštava. Prilikom izveštavanja, novinari bi morali da sagledaju i težinu mogućih posledica na žrtvu i ne bi smeli da iznose podatke, pa čak i kada ih dobijaju od nadležnih državnih organa.

Zato pozivamo medije da poštuju prava deteta, jer sve što se o deci objavi u medijima i na društvenim mrežama postaje deo njihovog identiteta i može da nanese ozbiljnu štetu njihovom moralnom i emotivnom razvoju.

Podsećamo da je princip najboljeg interesa deteta jedan od četiri principa Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija, koju je Republika Srbija ratifikovala, a koji moraju da poštuju i mediji prilikom izveštavanja o deci.

Centar za prava deteta sprovodi projekat “Pozitivno roditeljstvo” uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji sa ciljem da doprinese da se svakom detetu u Srbiji omogući zaštita od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS.

U Beogradu, 10. januara 2020. godine

Medijske objave:

Danas

Istočne vesti

Dijalog Net

Na devetoj sednici Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije, održanoj 20.12.2019. godine u Beogradu, učestvovale su Jasmina Miković, direktorka Centra za prava deteta, članica Saveta za prava deteta i predsednica Upravnog odbora MODS-a i Jelena Paunović, menadžerka projekta Centra za prava deteta.

Na sednici je istaknuto da je Srbija jedna od dvanaest zemalja koje su napredovale u suzbijanju dečjeg rada, odnosno dobile ocenu „značajan napredak“ od Ministarstva za rad SAD, kada je u pitanju sankcionisanje dečjeg rada. Jovan Protić, predstavnik MOR-a predstavio je aktivnosti na projektu “MAP 15”, koje predstavljaju nastavak projekta za eliminaciju najgorih oblika dečjeg rada i, pored ostalog, najavio nastavak rada na usklađivanju domaćeg zakonodavnog okvira sa međunarodnim standardima.

Maja Zarić iz Ministarstva kulture i informisanja je predstavila rad na izradi Priručnika za unapređenje i razvoj medijske pismenosti u preduniverzitetskom obrazovanju, sa ciljem da se u Srbiji sistemski unapredi oblast medijske pismenosti. Ideja je da se sprovede obuka nastavnika i da Priručnik uđe u primenu.

Pored toga, prisutni članovi su imali priliku da se upoznaju i sa izveštajem Posebne radne grupe za rani razvoj dece i koordinacijom u oblasti podrške deci na ranom uzrastu, koji je predstavila predstavnica Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Jelena Paunović je izvestila o rezultatima konferencije “Prava deteta u Srbiji – gde smo sada i šta nam predstoji”, koja je održana 20.11.2019. godine u Beogradu, povodom 30 godina od kada je u Generalnoj skupštini UN usvojena Konvencija o pravima deteta. Na konferenciji je razmotreno šta je do sada postignuto u Srbiji u vezi sa ostvarivanjem prava deteta, a ujedno su identifikovane i prioritetne oblasti za zajednički rad na jačanju zaštite prava deteta.

Članove saveta upoznali smo i sa glavnim nalazima Izveštaja o stanju prava deteta na zaštitu od online seksualnog zlostavljanja i eksploatacije, koji je pripremio Centar za prava detreta. U izveštaju je, između ostalog, ukazano na određene manjkavosti zakondavnog i strateškog okvira, a ujedno su date i preporuke za njegovo unapređenje.

Jasmina Miković je podsetila prisutne da je neophodno intenzivirati rad na izradi Strategije u oblasti prava deteta, s obzirom na činjenicu da je Nacionalni plan akcije za decu istekao 2015. godine i da Srbija nema jasnu i definisanu politiku u ovoj oblasti. U vezi s tim, članovi su informisani da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokušava u saradnji sa Unicefom da obezbedi tehničku i finansijsku podršku za izradu strateškog dokumenta.

Inicijativa za formiranje posebne ustanove za lečenje i osposobljavanje maloletnih učinioca krivičnih dela koji imaju smetnje u psihofizičkom razvoju ili mentalne smetnje, koja je razmatrana na prošloj sednici Saveta, upućena je resornim ministarstvima na izjašnjenje.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je najavljeno da se uskoro očekuje usvajanje Strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja.

Pogledajte prilog RTS-a sa održane sednice.

Savet za prava deteta Vlade Republike Srbije i Centar za prava deteta organizovali su konferenciju „Prava deteta u Srbiji – gde smo sada i šta nam predstoji“, 20. novembra 2019. godine, povodom 30 godina od kada je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija usvojena Konvencija o pravima deteta. Ovaj specijalan dan je obeležen diskusijom predstavnika relevantnih institucija u oblasti zaštite prava deteta zajedno sa decom i mladima.

Ovogodišnja konferencija bila je prilika da razmotrimo ono što je do sada urađeno u Srbiji u vezi ostvarivanja prava deteta, kao i da gledamo unapred i identifikujemo prioritetne oblasti za naš zajednički rad na jačanju zaštite prava deteta. Uvodna izlaganja je pratila diskusija posvećena temama participacije dece, nasilja nad decom i pravosuđa po meri deteta. Na konferenciji su, pored stručnjaka iz sistema pravosuđa, socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstvene zaštite, civilnog društva i drugih, aktivno učestvovala i deca.

Konferenciju su svečano otvorili prof. dr Slavica Đukić Dejanović, predsednica Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije, dr Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Republike Srbije, Ređina de Dominićis, direktorka kancelarije UNICEF u Srbiji i Ingve Engstrom, šef sektora za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Na konferenciji je prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku i predsednica Saveta za prava deteta Vlade Srbije rekla da je u Srbiji od ratifikacije ove konvencije mnogo toga urađeno na poboljšanju prava deteta, a da ono što predstoji u pravnom smislu jesu donošenje Zakona o pravima deteta i izmene Porodičnog zakona.

“Deca u sebi imaju pritajenu mogućnost i za pad i za procvat, stoga svi imamo obavezu da osiguramo zaštitu ugroženih. Na svima nama, roditeljima, lekarima, nastavnicima je obaveza da uvećamo i razotkrijemo potencijal koje svako dete poseduje”, naznačila je prof. dr Slavica Đukić Dejanović, predsednica Saveta za prava deteta Vlade.

Glavne poruke ovog razgovora bile su da je veoma važno da težimo zajedničkom razumevanju najviših standarda prava deteta propisanih Konvencijom o pravima deteta i drugim međunarodnim standardima i da omogućimo da se glas dece čuje.

“Do danas je mnogo toga urađeno u Srbiji kako bi se odredbe u ovoj zemlji pretvorile u praksu i standarde po kojima postupamo, a pre svega dostigli smo to da deca znaju gde su njihova prava upisana, koje obaveze je država preuzela i šta je to što mogu od nas odraslih s punm pravom da očekuju”, istakla je dr Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Republike Srbije.

Ovim povodom Ređina de Dominićis, direktorka kancelarije UNICEF u Srbiji, je naglasila da je Konvencija o pravima deteta dokument koji je doneo brojne promene i inspirisao mnoge države da rade za zaštiti prava deteta. Ona je istakla da su neka od najvećih dostignuća u poslednjih 30 godina da je smrtnost dece upola manja, vakcinisanje dece je omogućilo da se spasi 2 do 3 miliona dečijih života godišnje, a broj dece koja pohađaju osnovnu školu je porastao za 40 odsto. Takođe je istakla i važnost Ciljeva održivog razvoja i Agende 2030 na ostvarivanje prava deteta.

Šef sektora za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji Ingve Engstrom naveo je da “sva deca treba da imaju pravo da odrastu u pristojnom okruženju”, kao i da je Evropska unija posebno posvećena poštovanju Konvencije o pravima deteta i njenih osnovnih principa.

Ovom prilikom učesnici konferencije izneli su svoje zaključke o trenutnom stanju u Srbiji kada je reč o participaciji dece, nasilja nad decom i pravosuđa po meri deteta.

Deca i mladi – članice Dečijeg informativno kulturnog servisa – Kluba DX pri Centru za prava deteta su takođe učestvovale u diskusiji i iznele svoja mišljenja o unapređenju prava deteta učešća dece u procesima koji ih se tiču.

“Mnogo toga se preduzima povodom zaštite prava deteta u školama, domovima zdravlja, u pravosuđu, u centrima za socijalni rad. Nažalost, naši vršnjaci ne znaju dovoljno o tome, a najviše oni koji žive van Beograda. Važno je da se što veći broj dece edukuje, a posebno roditelji jer mnogi ne znaju kako da vaspitaju decu na zdrav način. Važno je da sva deca znaju svoja prava, da mogu iskažu svoje mišljenje i da znamo da će ono biti uvaženo. Zato bi bilo značajno da imamo instituciju koja bi se bavila samo zaštitom prava deteta”, poručila je prisutnima Andrea Rajičić, članica Kluba DX, u okviru Centra za prava deteta.

Na konferenciji je predstavljena i publikacija Preporuke komiteta za prava deteta „Na pola puta — šta je do sada urađeno i šta nam predstoji“ Predlozi Koalicije za monitoring prava deteta u Republici Srbiji koju je zajednički pripremila Koalicija za monitoring prava deteta u Republici Srbiji (Centar za prava deteta, Užički centar za prava deteta, Beogradski centar za ljudska prava, ASTRA — Akcija protiv trgovine ljudima i Centar za socijalnu politiku). U ovom dokumentu Koalicija je izdvojila preporuke Komiteta za prava deteta koje smatra najprioritetnijim, ne umanjujući značaj i svih drugih preporuka Komiteta za prava deteta za koje je neophodno preduzeti niz mera u cilju njihovog ispunjenja. S obzirom da je participacija dece jedan od ključnih principa rada Centra za prava deteta, u ovoj publikaciji smo dali i preporuke koje su sama deca formulisala kako bi svoje vršnjake podstakla da se informišu i zalažu za ostvarivanje svojih prava.

Direktor Užičkog centra za prava deteta, Radovan Cicvarić osvrnuo se na preporuke koje je Komitet za prava deteta uputio Republici Srbiji, a koji se odnosi na ostvarivanje prava deteta u obrazovnom sistemu, participaciju dece, zaštitu dece od nasilja u informacionim i komunikacionim tehnologijama i zaštitu dece od diskriminacije.

Direktorka udruženja građana ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima Marija Anđelković je govorila o preporukama koje je Komitet za prava deteta uputio Srbiji, a koje se odnose na seksualnu eksploataciju dece i naročito Fakultativni protokol o prodaji dece, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji.

Ujedno, učesnici su imali priliku i da se upozanju sa glavnim nalazima Izveštaja o stanju prava deteta na zaštitu od online seksualnog zlostavljanja i eksploatacije, koji je pripremio Centar za prava detreta. U izveštaju je, između ostalog, ukazano na određene manjkavosti zakondavnog i strateškog okvira, a ujedno su date i preporuke za njegovo unapređenje.

Dragan Vulević, specijalni savetnik u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predstavio je Nacrt zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta i ukazao na to zašto je i koliko je važno da se jedan ovakav sveobuhvatan zakon usvoji.

Prof. dr Nevenka Žegarac na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu govorila je o brojnim aspektima koji se tiču zaštite dece od nasilja, a poseban je fokus stavljen na ključne izazove koji stoje pred nama.

Direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja dr Ivana Stevanović predstavila je pitanja u vezi sa reformom pravosuđa po meri deteta. Navela je da pravosuđe po meri deteta predstavlja neophodan korak u ostvarivanju, unapređenju i zaštiti prava deteta u Srbiji.

Prof. dr Nevena Petrušić na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu prezentovala je izazove i perspektive u oblasti zastupanja deteta u građanskim sudskim postupcima. Ovom prilikom je posebno istakla značaj instituta kolizijskog staratelja u zaštiti prava deteta.

Konferencija je podržana u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi” koji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa Save the Children International, a koji finansira Vlada Švedske.

Povodom Evropskog dana zaštite dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, 18. novembra 2019. godine, održana je konferencija u okviru projekta “Jačanje mehanizama za prevenciju i zaštitu dece od seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja na internetu” koji Centar za prava deteta sprovodi uz podršku Saveta Evrope.

Konferencija je bila usmerena na osnaživanje dece da se međusobno podržavaju u sprečavanju i reagovanju na nasilje. Kako Centar za prava deteta pruža podršku deci i mladima okupljenim u okviru aktivnosti Kluba DX, članice kluba su na konferenciji predstavile izveštaj koji je u junu 2018. godine upućen Lanzarot Komitetu Saveta Evrope. Pomenuti izveštaj se odnosio na informisanost dece o postojećim rizicima od vrbovanja, seksualnog zlostavljanja i zloupotrebe, prvenstveno putem interneta, i dostupnim oblicima njihove zaštite u Srbiji. Istraživanja govore o dokazanom uticaju participacije dece na njihov razvoj. Deca koja su ohrabrena da izraze svoje mišljenje su manje ranjiva i mogu bolje da se zaštite od rizika. Upravo zato što je digitalni svet za njih privlačan, oni treba da budu aktivnije uključeni u proces prevencije i zaštite od seksualnog iskorišćavanja i zloupotrebe. Ovo je bio razlog što su na konferenciji pored stručnjaka aktivno učešće uzela i deca.

Pored dece i mladih, na konferenciji su učestvovali i sudije i tužioci, predstavnici ministarstava nadležnih za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, unutrašnje poslove, prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, spoljne poslove, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, predstavnici Saveta za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenje krivičnih sankcija prema maloletnicima, Pravosudne akademije, nevladinih organizacija, stručnjaci zaposleni u sistemima socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, obrazovanja  i drugi relevantni stručnjaci.

Učesnici su imali priliku i da se upozanju sa glavnim nalazima Izveštaja o stanju prava deteta na zaštitu od online seksualnog zlostavljanja i eksploatacije, koji je pripremio Centar za prava detreta. U izveštaju je, između ostalog, ukazano na određene manjkavosti zakondavnog i strateškog okvira, a ujedno su date i preporuke za njegovo unapređenje.

Cilj ove konferencije je da doprinese:

• Zajedničkom razumevanju najviših standarda prava deteta propisanim međunarodnim i evropskim standardima u ovoj oblasti;
• Da čujemo glas i mišljenja dece o temama koje su predmet diskusije;
• Razmeni iskustva i znanja između relevantnih stručnjaka i da čujemo mišljenje praktičara koji direktno rade sa decom;
• Definisanju konkretnih preporuka za unapređenje politika i prakse u borbi protiv seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja dece na internetu.

Međunarodna organizacija Save the Children iz Švedske kreirala je “mapu dečijeg sveta” gde se nalaze zemlje koje su izričito zabranile svaki vid telesnog kažnjavanja dece u svim okruženjima. Ono što se 1970-ih široko smatralo radikalnom, sada je postalo zvanična norma u više od 50 od 203 svetske nacije, a vlade najmanje 56 drugih država obavezale su se na reformu zakona.

Među njima se nalazi i Srbija koja je izrazila spremnost da zabrani svako telesno kažnjavanje dece prihvatanjem preporuke koja je data tokom Univerzalnog periodičnog pregleda Srbije 2008. godine, a ova obaveza je potvrđena prihvatanjem sličnih preporuka u 2013. i ponovo u 2018. godini.

Istorijat

Švedska je prva zemlja koja je u potpunosti zabranila telesno kažnjavanje dece 1979. godine, a do danas je ukupno 54 zemlje sledilo taj put.

Do šezdesetih godina prošlog veka devet od deset dece predškolskog uzrasta u Švedskoj bilo je telesno kažnjavano kod kuće. Međutim, vremenom se sve više roditelja dobrovoljno suzdržavalo od ovakvog načina vaspitanja i telesno kažnjavanje postalo je zabranjeno u celom obrazovnom sistemu 1958. godine.

Tokom 1970-ih debata o tome gde je granica između telesnog kažnjavanja i zlostavljanja dece se intenzivirala. Staffan Janson, prethodno pedijatar i profesor javnog zdravlja u švedskom gradu Karlstad, objasnio je da su se stavovi promenili i pre donošenja novog zakona:

„Kada je parlament 1979. godine o tom pitanju glasao, dve trećine roditelja se već zalagalo za zakonsku zabranu telesnog kažnjavanja u svim okruženjima.“

15. marta 1979. godine, poslanici švedskog parlamenta prvi su u svetu glasali za zabranu. Zakon je počeo da se primenjuje 1. jula 1979. godine.

Ova mera je promenila uvreženo mišljenje među Šveđanima da je telesno kažnjavanje dece prihvatljivo. Tokom osamdesetih godina tek je trećina dece bila telesno kažnjavanja, a tokom devedesetih taj se broj smanjio na otprilike petinu, prema Janson-u.

Nakon ove odluke, susedne zemlje Finska i Norveška donele su slične zakone 1983. i 1987. godine. Za njima je krenula i Austrija 1989. godine. Tada su stavovi o pozitivnom roditeljstvu ubrzano počeli da šire među roditeljima, pa danas, 2019. godine, ukupno 54 zemlje izričito zabranjuju telesno kažnjavanje dece u svim okruženjima.

Centar za prava deteta se zalaže za izričitu zabranu telesnog kažnjavanja dece u svim okruženjima i promoviše pozitivni i nenasilni model vaspitavanja i disciplinovanja deteta, što bi dalje vodilo izgradnji nenasilnih modela ponašanja u našem društvu. Sprovođenje navedenih aktivnosti Centar za prava deteta sprovodi u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi“ u partnerstvu sa Save the Children International, a uz finansijsku podršku Vlade Švedske.

Članica Kluba DX, Simonida i direktorka Centra za prava deteta, Ines Cerović gostovale su na PRVA u emisiji 150 minuta.  Ceo intervju možete videti OVDE.

Razgovarali smo o pravima deteta i našim novim publikacijama koje možete videti na:

U ovim publikacijama deca mogu da se upoznaju sa svojim pravima, o Konvenciji o pravima deteta i njenim osnovnim principima. Ovim putem deci se pružaju i informacije o tome na koji način i kome mogu da prijave diskriminaciju i nasilje. Posebno je istaknuto njihovo pravo na participaciju, da mogu slobodno da izraze slobodno svoje mišljenje u različitim situacijama, a posebno u sistemu pravosuđa, obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite.

Tekst publikacija je verifikovan na sastancima i fokus grupama sa stručnjacima u oblasti prava deteta da izrazi svoje mišljenje i ovim putem se zahvaljujemo  svima koji su učestvovali i doprineli ovom procesu – sudijama osnovnih, viših, apelacionih sudova i Vrhovnog kasacionog suda, stručnjacima centara za socijalni rad, centara za porodični smeštaj i usvojenje, domova za decu, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, profesorima Fakulteta političkih nauka – Odeljenja za socijalnu politiku i socijalni rad, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, stručnjacima zdravstvenih ustanova, predstavnicima zaštitnika pacijenata iz više gradova, škola, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana Republike Srbije, Pokrajinskog zaštitnika građana, relevantnih ministarstava,  međunarodno priznatim stručnjacima i predstavnicima drugih institucija i organizacija civilnog društva, a posebno deci i mladima.

Pogledajte naše nove publikacije o pravu deteta da izrazi svoje mišljenje u različitim postupcima: pravosuđu, obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti:

Tvoja prava SUD – Kad tvoji roditelji ne žive zajedno

Tvoja prava ŠKOLA

Tvoja prava ZDRAVLJE I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Tvoja prava ALTERNATIVNO STARANJE

Publikacije su izrađene u okviru  projekata „Pravo deteta da se njegov glas čuje“ koji sprovodi Centar za prava deteta, a uz finansijsku podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji u okviru Evropskog instrumenta za demokratiju i ljudska prava, a koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije, uz podršku Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

Centar za prava deteta je održao konferenciju povodom obeležavanja 20. novembra, datuma kad je u Skupštini Ujedinjenih nacija 1989. godine usvojena Konvencija o pravima deteta, najznačajniji međunarodni dokument u oblasti prava deteta i ugovor sa najvećim brojem ratifikacija u istoriji ljudskih prava. Na ovaj način Centar za prava deteta je proslavio Međunarodni dan deteta sa željom da skrene pažnju javnosti na sve obaveze koje smo kao društvo preuzeli prema deci i ukažemo donosiocima odluka i široj javnosti na stepen ostvarivanja prava deteta u Republici Srbiji u 2018. godini. Pored toga, ovaj događaj bio je i povod da se skrene pažnja na važnost uvođenja izričite zabrane telesnog kažnjavanja dece u svim okruženjima, odnosno na značaj pozitivnih, nenasilnih i participativnih načina vaspitavanja i disciplinovanja deteta, kao i potrebe podrške države i društva roditeljima kako bi lakše odgovorili na izazove koje roditeljstvo nosi.

Konferencija je organizovana u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi“ koji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa organizacijom Save the Children International, a koji finansira Vlada Švedske.

Na konferenciji su govorile:

• Ines Cerović, direktorka Centra za prava deteta, koja je ukazala na stepen ostvarenosti prava deteta u Republici Srbiji u 2018. godini;

• dr Vera Despotović, stručna saradnica Centra za prava deteta i docentkinja Fakulteta za medije i komunikacije, koja je govorila o značaju i važnosti pozitivnih, nenasilnih načina vaspitavanja i disciplinovanja deteta, kao i potrebe podrške države i društva roditeljima;
• Kosana Beker, stručna saradnica Centra za prava deteta i nezavisna konsultantkinja, koja je predstavila postojeći normativni okvir i ukazala na važnost uvođenja izričite zabrane telesnog kažnjavanja dece u svim okruženjima i koja svrha se time želi postići.

Ines Cerović je istakla da je od ključne važnosti unaprediti ljudska prava najmlađih članova društva, te da je neophodno da se započete inicijative u ovoj oblasti realizuju.

“Dobili smo 34 preporuke Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija u januaru 2018. godine za unapređenje položaja dece. Veliki broj inicijativa je započet početkom godine, formirane su radne grupe za izmene različitih zakona, ali još uvek nije došlo do njihovog usvajanja”, rekla je Ines Cerović.

Ona je, govoreći o diskriminaciji kojoj su deca izložena, naglasila važnost efikasnije primene zakona: “Potrebne su dodatne obuke za stručnjake iz različitih sistema, bolji pristup obrazovanju, zdravstvu i stanovanju za svu decu, a među najugroženijim grupama su: romska deca, deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju i deca u ruralnim sredinama – posebno u oblastima obrazovanja, života u zajednici i pristupa uslugama i informacijama”, objašnjava direktorka Centra za prava deteta.

Uvođenje izričite zakonske zabrane telesnog kažnjavanj dece u svim okruženjima i dalje je aktuelna tema u javnosti u Srbiji, a prema rečima Vere Despotović, roditelji najčešće pribegavaju oštrim disciplinovanjem usled nemogućnosti da drugačije reaguju i činjenici da nemaju sa kim da se posavetuju naročito kada dete uđe u adolescentski period.

„Roditelji ne žele da muče svoje dete, već ne znaju kako da reaguju. To zapravo govori da im je potrebna podrška, kako bi naučili da se nose sa situacijama kad se jave određeni problemi između njih i dece“, navodi Vera Despotović, dodajući da će, od uvođenja zakonske odredbe o zabrani telesnog kažnjavanja, izazovnije biti pružanje pomoći i podrške roditeljima u pronalažanju alternativnijih, humanijih načina disciplinovanja.

„Telesnim kažnjavanjem se stvara ciklus nasilja i kulture nasilja u društvu, koji je u našem društvu prisutan dugo godina. Kod nas i dalje dominiraju stavovi kojima se minimizira fizičko kažnjavanje i koji dete posmatraju kao pasivan subjekt socijalizacije. Pojedini roditelji decu posmatraju kao sopstveno vlasništvo“, upozorava Vera Despotović.

Kosana Beker je istakla da je poražavajuće govoriti o telesnom kažnjavanju dece u 2018. godini, te da je zabrinjavajuće što priznati stručnjaci u svojim oblastima, putem medija, opravdavaju ovakav vid vaspitavanja. Ona je dodala da, uprkos postojanju brojnih zakona kojima se nasilje zabranjuje, različita tumačenja dovode do toga da se deca telesno kažnjavaju, bez posledica po one koji su ih njemu izložili.

„Kakva se poruka šalje deci? U školi i na ulici ne sme niko da vas dira, ali kad dođete kući, onda dobijete batine i nema ko da vas zaštiti. To je zbunjujuće. Stoga je važno, kako bi se izbegla pogrešna tumačenja, usvojiti odredbu u zakonu kojom će se eksplicitno propisati da niko ne sme da maltretira decu“, zaključuje Kosana Beker.

Na konferenciji je takođe istaknuto da kada govorimo o prevenciji nasilja u društvu moramo delovati celovito, odnosno država treba da zauzme zvaničan stav po ovom pitanju kako ne bi ostalo prostora za diskusiju da li jedan udarac predstavlja nasilje ili ne, kao i da se prestane sa praksom slanja dvostrukih poruka deci da je u u nekim sistemima kao što je to na primer obrazovni sistem udaranje zabranjeno, a u drugim okruženjima kao što je to prodična sredina ovo predstavlja uobičajeni obrazac disciplinovanja dece. Uvođenjem izričite zabrane telesnog kažnjavanja trebalo bi da se otvori prostor koji će s jedne strane dati mogućnost i priliku roditeljima da ovladaju veštinama potrebnim za obavljanje ovako važne uloge, a s druge strane stručnjacima da jačaju sopstvene kompetencije i pruže dodatnu podršku roditeljima.

Konferencija „Unapređenje sistema pravosuđa po meri deteta kroz multisektorski pristup“ Saveta za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima („Savet za maloletnike“) održana je 15. i 16. novembra 2018. godine.

Savet za maloletnike je formiran u martu 2018. godine odlukom Ministarstva pravde i Vrhovnog kasacionog suda, u skladu sa odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Delokrug rada Saveta za maloletnike je podnošenje inicijativa, predloga, mišljenja i analiza Ministarstvu pravde i Vrhovnom kasacionom sudu u cilju unapređenja zakona, politike i prakse u sistemu maloletničkog pravosuđa.

Teme koje su posebno bile razmatrane su: reforma normativnog okvira, primena vaspitnih naloga i posebnih obaveza, razvijanje alternativnih mera pritvoru i zaštita dece kao žrtava i svedoka krivičnih dela.Kao rezultat ove konferencije, pripremljene su preporuke za unapređenje sistema u cilju unapređenja položaja maloletnika kao učinilaca krivičnih dela i zaštite dece žrtava i svedoka u krivičnom postupku.

Ova konferencija predstavlja prvi u nizu skupova koji će se održavati pod okriljem Saveta za maloletnike i ima za cilj da okupi stručnjake zaposlene u sistemu maloletničkog pravosuđa iz različitih sektora, kako bi se razmenila iskustva i zajednički definisale preporuke za postizanje daljeg napretka u ovoj oblasti kroz multisektorski pristup.

Konferencija je podržana kroz projekat “Unapređenje prava deteta u sudskim postupcima“ koji sprovodi Centar za prava deteta u partnerstvu sa kancelarijom UNICEF u Srbiji.

Tribina „Pozitivno roditeljstvo kao alternativa telesnom kažnjavanju dece“ održana  je 14. novembra 2018. godine u Osnovnoj školi “Branko Pešić” u Zemunu. Tribinu su zajednički organizovali Centar za prava deteta i škola.

Na tribini se diskutovalo o važnosti i značaju pozitivnih, nenasilnih i participativnih načina vaspitavanja i disciplinovanja deteta, psihološkim i socijalnim posledicama telesnog kažnjavanja po dete, kao i normativnom okviru zabrane telesnog kažnjavanja dece u Srbiji. Učesnici tribina bili su roditelji i nastavnici.

Učesnicima tribine obratile su se:

• dr Vera Despotović, stručna saradnica Centra za prava deteta, docentkinja Fakulteta za medije i komunikacije;
• Kosana Beker, stručna saradnica Centra za prava deteta i nezavisna konsultantkinja;
• Milena Golić Ružić, programska menadžerka Centra za prava deteta.

Ovom prilikom ukazano je na potrebu podrške države i društva u celini roditeljima kako bi lakše odgovorili na izazove koje roditeljstvo nosi. Diskutovalo se i o tome da ovakav način disciplinovanja dece ih uči da nasiljem rešavaju međusobne probleme i time doprinosi i porastu vršnjačkog nasilja, kao i koliko ovakav način disciplinovanja dece utiče na društvo u celini stvarajući i podržavajući “kulturu nasilja”.

Tribine su deo aktivnosti u okviru projekta “Prava deteta u politikama i praksi” koji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa Save the Children International, a koga finansira Vlada Švedske. Ciljevi ovog projekta usmereni su na unapređenje sistema zaštite dece, kao i struktura i mehanizama za praćenje i primenu prava deteta uključujući i participaciju dece u ovim procesima.

U okviru ovog projekta, Centar za prava deteta podiže svest javnosti o posledicama telesnog kažnjavanja dece, posebno među roditeljima, promoviše pozitivne i nenasilne metode vaspitanja i upoznaje javnost sa pravima deteta uopšte.

U okviru projekta “Unapređenje intersektorske saradnje u zaštiti dece od nasilja” koji Centar za prava deteta realizuje u partnerstvu sa Unicef kancelarijom u Beogradu, 5. novembra je održana konferencija “Intersektorska saradnja u zaštiti dece od nasilja.”

Cilj konferencije je bio predstavljanje rezultata projekta, predstavljanje rada intersektorskih timova za zaštitu dece od zlostavljanja i razmena iskustva i planiranje daljih projekata i aktivnosti u oblasti unapređenja zaštite dece od nasilja.

Sastanku su prisustvovali predstavnici predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva pravde, Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Unicef kancelarije u Beogradu, kao i predstavnici intersektorskih timova za zaštitu dece od nasilja iz Vrbasa, Novog Bečeja, Sremske Mitrovice, Subotice, Aleksinca, Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Kraljeva, Trstenika, Paraćina, Vrnjačke Banje, Gadžin Hana, Kragujevca, Niša i Novog Sada,

 Ovaj projekat se realizuje kao deo regionalnog projekta “Zaštita dece od nasilja i promovisanje inkluzije dece sa smetanjama u razvoju u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj” koji finansira Evropska unija, a sprovodi Unicef u partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Tribine „Pozitivno roditeljstvo kao alternativa telesnom kažnjavanju dece“ održane  su 1. novembra 2018. godine u Osnovnoj školi “Ivan Milutinović”, i 2. novembra 2018. godine u Drugoj ekonomskoj školi. Tribine su zajednički organizovali Centar za prava deteta i škole.

Na tribinama se diskutovalo o važnosti i značaju pozitivnih, nenasilnih i participativnih načina vaspitavanja i disciplinovanja deteta, psihološkim i socijalnim posledicama telesnog kažnjavanja po dete, kao i normativnom okviru zabrane telesnog kažnjavanja dece u Srbiji. Učesnici tribina bili su roditelji i nastavnici.

Učesnicima tribine obratile su se:

• dr Vera Despotović, stručna saradnica Centra za prava deteta, docentkinja Fakulteta za medije i komunikacije;
• Kosana Beker, stručna saradnica Centra za prava deteta i nezavisna konsultantkinja;
• Milena Golić Ružić, programska menadžerka Centra za prava deteta.

Ovom prilikom su sa roditeljima i nastavnicima pokrenute brojne diskusije na izloženu temu, ukazano je na kompleksnost pojave i neophodnost propisivanja izričite zabrane telesnog kažnjavanja dece u svim okruženjima u trenutnom društvenom kontekstu Srbije. Takođe, ukazano je na potrebu podrške države i društva u celini roditeljima kako bi lakše odgovorili na izazove koje roditeljstvo nosi, kao i kontinuiranog rada na otklanjanju pogrešnih stavova i jačanju roditeljskih kompetencija i veština. Diskutovalo se i o tome da ovakav način disciplinovanja dece ih uči da nasiljem rešavaju međusobne problem i time doprinosi i porastu vršnjačkog nasilja, kao i koliko ovakav način disciplinovanja dece utiče na društvo u celini stvarajući i podržavajući “kulturu nasilja”.

Tribine su deo aktivnosti u okviru projekta “Prava deteta u politikama i praksi” koji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa Save the Children International, a koga finansira Vlada Švedske. Ciljevi ovog projekta usmereni su na unapređenje sistema zaštite dece, kao i struktura i mehanizama za praćenje i primenu prava deteta uključujući i participaciju dece u ovim procesima.

U okviru ovog projekta, Centar za prava deteta podiže svest javnosti o posledicama telesnog kažnjavanja dece, posebno među roditeljima, promoviše pozitivne i nenasilne metode vaspitanja i upoznaje javnost sa pravima deteta uopšte.

U prethodnom periodu, članice Koalicije za monitoring prava deteta, koju čine Centar za prava deteta, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za socijalnu politiku, Astra i Užički centar za prava deteta, održale su niz radionica za predstavnike organizacija civilnog društva, u partnerstvu sa Mrežom organizacija za decu Srbije. Radionice su bile tematski organizovane i obuhvatile su 35 organizacija koje svojim radom doprinose unapređenju prava deteta, ali i ljudskih prava uopšte. Organizacije su imale priliku da sa članicama Koalicije diskutuju o dobijenim preporukama Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija, kao i o mogućim indikatorima za praćenje njihove implementacije. Kao rezultat, izrađeni su predlozi indikatora u okviru svake tematske radionice od kojih je kreirana matrica na koju su sve organizacije dostavile finalne komentare.

Ceo proces je uključio i decu koja su iznela svoja mišljenja o stanju prava deteta u praksi i aktivno učestvovala u kreiranju dela matrice koja će biti prilagođena deci, a koja ima za cilj unapređenje participacije dece.

Projekat “Praćenje primene preporuka Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija“ podržan je od strane Kancelarije UNICEF u Srbiji, a sprovodi ga Centar za prava deteta uz podršku Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije. Ciljevi projekta usmereni su na unapređenje praćenja preporuka Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija kroz saradnju javnog sektora, organizacija civilnog društva i dece.

Organizacija članica Koalicije za monitoring prava deteta u Republici Srbiji, Astra – Akcija protiv trgovine ljudima  je 22. i 23. oktobra 2018. godine u Beogradu organizovala promociju  dokumenta „Preporuke UN Komiteta za prava deteta – Kako ih možemo ostvariti iz ugla Koalicije za monitoring prava deteta u RS“ koji je Koalicija izradila sa ciljem zagovaranja za primenu preporuka koje je Komitet za prava deteta uputio Republici Srbiji razmatrajući Drugi i Treći periodični izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta u Republici Srbiji. Učesnice događaja su bile predstavnice Viktimološkog društva Srbije, Autonomnog ženskog centra, Foruma žena Prijepolje, Ženske alternative Sombor, Impulsa iz Tutina, Centra za devojke Niš, Odbora za ljudska prava Vranje, SOS Ženski centar Novi Sad, Konsultacija za lezbejke i saradnice ASTRE na SOS telefonu.

Na skupu je ukazano na pojedine preporuke čije ostvarivanje Koalicija smatra prioritetnim, kao i na neophodne mere koje bi država trebalo da preduzme kako bi obezbedila njihovo ispunjenje i na taj način unapredila primenu Konvencije o pravima deteta u Republici Srbiji. Kao prioritetne izdvojene su sledeće preporuke: donošenje Zakona o pravima deteta, uspostavljanje institucije zaštitnika prava deteta/dečjeg ombudsmana, uvođenje eksplicitne zabrane telesnog kažnjavanja dece u porodičnom okruženju, ratifikacija Trećeg Fakultativnog protokola uz Konvenciju o pravima deteta o postupku po predstavkama (komunikacijskim procedurama). Poseban akcenat je stavljen na preporuke koje se tiču zaštite dece od trgovine ljudima, razlici između trgovine ljudima i prodaje dece i dečjih brakova.

Skup je bio organizovan u okviru projekta “Prava deteta u politikama i praksi” koji Centar za prava deteta realizuje u partnerstvu sa Save the Children International, a koga finansira Vlada Švedske.

Centar za prava deteta imao je posebnu čast da održi konsultativni sastanak sa profesorom Manfredom Novakom posvećen procesu izrade i sprovođenja Globalne studije Ujedinjenih nacija o deci lišene slobode u Kući ljudskih prava i demokratije, 5. oktobra 2018. godine, u saradnji i uz podršku Beogradskog centra za ljudska prava.

Profesor Manfred Novak predaje međunarodno pravo ljudskih prava na Univerzitetu u Beču, gde je naučni direktor Master studija za ljudska prava. Profesor Novak takođe predaje međunarodno pravo i ljudska prava na drugim univerzitetima kao što su Utreht, Lund, Stanford i Ženeva i objavio je više od 600 naučnih radova i knjiga.

Profesor Novak je nezavisni ekspert koji vodi Globalnu studiju Ujedinjenih nacija o deci lišenoj slobode. Ovu funkciju obavlja u bliskoj saradnji sa Evropskim međuuniverzitetskim centrom za ljudska prava i demokratizaciju u Veneciji, čiji je Generalni sekretar, partnerskim univerzitetima Globalnog kampusa za ljudska prava, kao i sa Ludvig Bolcman Institutom za ljudska prava u Beču, čiji je osnivač i ko-rukovodilac. Profesor Novak je ranije vršio razne značajne ekspertske funkcije za Ujedinjene nacije, Savet Evrope, Evropsku Uniju i druge međuvladine organizacije. Najvažnije, bio je Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za torturu u periodu od 2004. do 2010. godine, Ekspert Ujedinjenih nacija za prisilne nestanke od 1993. do 2006. godine, potpredsednik Upravnog odbora Agencije za osnovna prava Evropske unije od 2012. do 2017. godine, kao i jedan od osam međunarodnih sudija Veća za ljudska prava za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu od 1996. do 2003. godine.

Deca lišena slobode i dalje su nevidljiva i zaboravljena grupa dece, koja su često smeštena u nehumanim uslovima i u objektima za odrasle – što predstavlja jasno kršenje njihovih ljudskih prava. Ovo ima destruktivan uticaj na njihov fizički i psihički razvoj i na njihove sposobnosti da vode zdrav i konstruktivan život u društvu.

Glavni ciljevi Globalne studije su sledeći:

1. Procena veličine ove pojave, uključujući broj dece lišene slobode (razvrstano po godinama, polu i nacionalnosti), kao i razloge lišenja slobode, uzroke, vrstu, dužinu i mesta lišenja slobode;
2. Ddokumentovanje dobrih praksi i iskustva i  prikupljanje stavova i iskustava dece kako bi  oni bili uzeti u obzir prilikom definisanja preporuka Globalne studije;
3. Podizanje svesti i promovisanje promene vezi sa stigmatizujućim stavovima i ponašanjem prema deci u riziku od hapšenja ili pritvorai deci lišenoj slobode;
4. Davanje preporuka za unapređenje zakona, politike i prakse kako bi se zaštitila prava deteta lišena slobode, sprečilo lišenje slobode i znatno umanjio broj dece lišene slobode kroz primenu delotvornih alternativnih mere vođenih najboljim interesima

Ključne oblasti Globalne studije obuhvatiće sledeće oblasti:

1. Deca lišena slobode u okviru sistema pravosuđa i izvršenja krivičnih sankcija
   2. Deca lišena slobode u kontekstu migracija
   3. Deca koja žive u pritvoru sa svojim roditeljima
   4. Deca lišena slobode u ustanovama
   5. Deca lišena slobode u kontekstu oružanog sukoba
   6. Deca lišena slobode po osnovu nacionalne sigurnosti

Ovaj skup okupio je stručnjake iz različitih istaknutih organizacija civilnog društva za ljudska prava u Srbiji, kao i predstavnike međunarodnih organizacija i nauke. Profesor Novak je učesnike upoznao sa procesom izrade Globalne studije, nakon čega je usledila diskusija o tome šta se očekuje od državnih institucija i sektora civilnog društva u Srbiji u čitavom procesu koji je pred nama.

Platforma organizacija za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava organizovala je konferenciju u cilju otvaranja diskusije o primeni preporuka upućenih Srbiji posle Trećeg periodičnog pregleda, u Beogradu 28. septembra 2018. godine, uz podršku UN Tima za ljudska prava u Srbiji i Misije OEBS u Srbiji.

Posle predstavljanja Izveštaja za treći ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda u januaru 2018. godine, države članice Ujedinjenih nacija uputile su Republici Srbiji 190 preporuka koje za cilj imaju unapređenje i zaštitu ljudskih prava. Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija usvojio je 29. juna 2018. godine izveštaj Radne grupe za Univerzalni periodični pregled za Republiku Srbiju. Ovim je otpočeo period od četiri i po godine u kojem Republika Srbija ima obavezu da primeni usvojene preporuke.

Platformu  organizacija za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih nacija formirale su organizacije civilnog društva koje imaju značajno iskustvo u izveštavanju pred mehanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava i praćenju preporuka, koje prepoznaju potrebu i značaj kontinuiranog i na dokazima zasnovanog procesa izveštavanja i praćenja implementacije preporuka koje mehanizmi upućuju Republici Srbiji, te interakcije sa telima Vlade za praćenje implementacije preporuka Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Platformom koordinira Beogradski centar za ljudska prava.

Imajući u vidu obimnost posla koji očekuje Republiku Srbiju, organizacije civilnog društva okupljene oko Platforme smatraju da je neophodno na sveobuhvatan način sagledati sadržinu dobijenih preporuka, šta u trenutnom stanju u određenoj oblasti prava dobijene preporuke znače i na koji način mogu i treba da utiču na unapređenje ljudskih prava i njihovu efikasniju zaštitu.

U okviru Platforme je osnovano nekoliko klastera za različite grupe ljudskih prava, a Centar za prava deteta je koordinator Klastera za prava deteta, koji takođe čine Astra, Beogradski centar za ljudska prava i Mreža organizacija za decu Srbije.

Direktorka Centra za prava deteta Ines Cerović predstavila je 34 preporuke koje se direktno odnose na decu, a koje se mogu podeliti u pet grupa: preporuke koje se odnose na reformu normativnog okvira – usklađivanje zakona sa međunarodnim standardima, sprečavanje nasilja nad decom i uvođenje eksplicitne zabrane telesnog kažnjavanja dece, trgovinu ljudima, posebno decom i decom migrantima bez pratnje, proces deinstitucionalizacije, kao i pravo na obrazovanje i inkluzivno obrazovanje.