Категорија: VESTI

Centar za prava deteta (CPD) održao je treći u nizu sastanaka praktičara na temu pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u visokokonfliktnim razvodima.Sastanak je okupio 24 predstavnika centara za socijalni rad, sudstva, obrazovnih institucija, nevladinih organizacija i profesionalaca u oblasti pozitivnog roditeljstva  i zaštitite dece iz Niša, Vranja i Leskovca.

Nakon uvodnog izlaganja Jasmine Miković, direktorke CPD koja je predstavila dosadašnja projektna postignuća i posebno istakla važnost međusektorske saradnje u promociji pozitivnog roditeljstva i zaštite dece od nasilja, prisutni su imali prilike da se detaljnije upoznaju sa rezultatima istraživanja „Mapiranje programa i usluga pozitivnog roditeljstva u Srbiji“, koje je  predstavila Jelena Petrović, projektna menadžerka u CPD-u.  

U daljem delu sastanka, doc. dr Vera Despotović  i spec. med. psih. Teodora Minčić iz Instituta za mentalno zdravlje, podelile su sa prisutnima utiske i zaključke obuka za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo“ i „Razvod roditelja i zaštita dece“, koje je Centar za prava deteta sproveo u julu 2020. godine.

Doc. dr Vera Despotović se posebno osvrnula na značaj pružanja podrške stručnim radnicima da podrže roditelje u praktikovanju tehnika pozitivnog roditeljstva, i s tim u vezi istakla potrebu da se obuči što veći broj stručnih radnika. Uprkos nedostajućim resursima i velikom pritisku na stručne radnike u sistemu socijalne zaštite, Vera je istakla da je važno da stručni radnici budu proaktivniji i sami promovišu pozitivne primere iz prakse, jer će time ujedno i promovisati ulogu stručnih radnika i doprineti boljoj informisanosti roditelja. Na samom kraju, govoreći o važnosti prevencije, podsetila je prisutne koliko je važno raditi sa roditeljima i osnaživati ih da primenjuju pozitivne metode vaspitanja, i stoga istakla potrebu za uspostavljanjem škola za roditelje u okviru obrazovnih institucija, gde je obuhvat roditelja najveći.

Spec. med. psih. Teodora Minčić se posebno osvrnula na značaj obuke „Razvod roditelja i zaštita dece“, imajući u vidu da je tema visokokonfliktnih razvoda  nedovoljno prisutna kako među stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti i pravosuđu, tako i u široj javnosti. U tom smislu je istakla kako su nekada deca razvedenih roditelja bila usamljeni slučajevi i time često izložena stubu srama, a kako je to danas učestala praksa, odnosno sudeći po podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, svaki treći brak se završi razvodom. Deca su često žrtve visokokonfliktnih razvoda, i različite su manifestacije stresa koji deca pretrpe u situacijama u kojima roditelji vode lične ratove. Zahvaljujući CPD-u, ova tema je aktualizovana, a omogućene su i edukacije stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite i pravosuđa. Teodora se takođe osvrnula i na pojam otuđenja, ističući da veliki broj profesionlaca još uvek u potpunosti ne razume suštinsku problematiku, i stoga su edukacije neophodne. Na kraju je zaključila da je saradnja i blagovremena reakcija svih aktera jako važna kako se ne bi zakasnilo u pružanju pomoći deci „koja tiho pate“ i time izbeglo da ona završe sa kliničkom slikom ponašanja.

Tokom diskusije koja je usledila, prisutni su delili svoja profesionalna iskustva, i na primerima iz prakse ukazivali na goruće probleme.

• Poslednjih godina stavlja se fokus na rad sa roditeljima koji prolaze kroz visokokonfliktni razvod. Iskustva pokazuju da je pomak moguće napraviti isljučivo pre nego što dođe do otuđenja. U situacijama u kojima dolazi čak i do umerenog otuđenja, rezultati rada izostaju. Stoga se kao glavna potreba nameće blagovremena reakcija i međuinstitucionalno povezivanje i kontinuirana saradnja, jer na to ukazuje i znanje o posledicama koje visokokonfliktni razvodi i otuđenje imaju na razvoj i život dece.
• Nedostaje standardizacija procedura. Važno je reagovati na vreme i međusobno se alramirati. Npr. sud može da alarmira CSR na potrebu izricanja korektivnog nadzora.
• Osnaživati roditelje iz romske populacije, koji su uglavnom u vanbračnim zajednicama, da primenjuju veštine pozitivnog roditeljstva. Posebno je ukazano na grubo kršenje prava deteta u slučajevima dečjih brakova, koji su u najvećoj meri prisutni u romskim zajednicama.
• Obezbediti efikasniji sistem zaštite profesionalaca, koji se često osećaju nemoćno, jer su i sami izloženi osudi i nasilju od strane pojedinih stranaka u postupku.

Sastanak je održan u okviru projekta „Pozitivno roditeljstvo“, koji CPD sprovodi uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima. Projekat sufinansira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a sprovodi se uz podršku Pravosudne akademije i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

„Govorite nam da smo mi budućnost, ali kako da budemo budućnost kad nam je ugrožena sadašnjost.“, Una Ljiljak, članica Kluba DX pri Centru za prava deteta

Povodom Dana planete Zemlje, koji se širom sveta obeležava 22. aprila, kako bi se skrenula pažnja javnosti na značaj očuvanja i zaštite životne sredine, ali i na brojne ekološke izazove, Centar za prava deteta (CPD) je održao konferenciju „Ostvarivanje prava deteta na zdravu životnu sredinu“.

Konferencija je okupila značajan broj stručnjaka koji su predstavili svoja iskustva i izazove u ostvarivanju prava deteta na zdravu životnu sredinu i time pokrenuli mnoga važna pitanja u ovoj oblasti. Učesnici su imali priliku da čuju i mišljenja dece i mladih o stepenu ostvarivanja njihovih prava.

Na samom početku, Jasmina Miković, direktorka CPD-a ukazala je na neraskidivu povezanost prava deteta i životne sredine, uključujući i klimatske promene. Istakla je da i dalje postoji nedovoljno razumevanje odnosa prava deteta i životne sredine, bez obzira na to što je u proteklih nekoliko godina raslo interesovanje na međunarodnom i nacionalnom nivou kako bi se prepoznala prava deteta na zdravu i održivu životnu sredinu, ali i zaštitila i sprečila kršenja prava deteta zbog ugrožavanja životne sredine.

Ana Prodanović iz Unicefa govorila je o doživotnom uticaju klimatskih promena na zdravlje dece i istakla važnost intenzivnog i zajedničkog delovanja svih aktera, a posebno mladih u svakoj fazi procesa zaštite životne sredine. Gordana Ilić iz Zaštitnika građana je takođe istakla značaj učešća dece i ukazala na neke od participativnih aktivnosti koje Zaštitnik građana sprovodi.

Predsednica UG Zlatiborski krug i nastavnica biologije u OŠ „Dimitrije Tucović“ iz Čajetine, Zorica Milosavljević i Milan Dakić iz Pokrajinskog zaštitnika građana poručuju da se obrazovanje o značaju životne sredine mora naći u obaveznom kurikulumu redovnog obrazovnog procesa i da deca imaju pravo da budu upoznata sa pravom na zdravu životnu sredinu. Natalia Novikova iz „Petkom za budućnost“ ističe da je neophodno da ekologija prestane da se posmatra kao hobi, već kao obavezan školski predmet, a istovremeno je postavila pitanje kako motivisati donosioce odluka da počnu da menjaju budućnost svih nas, jer, kako kaže „zašto se onda školovati za budućnost koju nećemo imati?“.

Posebno je istaknut značaj povezivanja dece sa prirodom, ali i uloga koju roditelji imaju u razvijanju ljubavi prema prirodi i kreiranju ekološke empatije kod dece. Mina Mirić iz Svetske organizacije za prirodu ističe da je empatija prema prirodi osnova za izgradnju ekološki osvešćenih pojedinaca. U tome se slažu i predstavnice dece i mladih, i poručuju da se „ne smemo zameriti majci prirodi, jer će nam se vratiti duplo“.

Prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govoreći iz perspektive svog višegodišnjeg iskustva u oblasti uticaja klimatskih promena na životnu sredinu, ističe ozbiljnost ove teme, i smatra da ćemo kao društvo morati da se suočimo sa ozbiljnim posledicama neodgovornog postupanja. Ističe da je interesovanje dece i mladih za zaštitu životne sredine jako izraženo i da je neophodno da odrasli i donosioci odluka iskoriste taj impuls i usmere ga  na pravi način. Sa tim stavom se složio i Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole i naglasio da je jako važno podržati mlade u njihovoj volji i želji da zaštite prirodu.

Simon Ilse, direktor beogradske kancelarije Fondacije Hajnrih Bel, izrazio je zadovoljstvo time što tema zaštite životne sredine dobija sve veći značaj u Srbiji, jer, kao što navodi „nemamo planetu B“. Osvrćući se na ustavnu obavezu Srbije da svaki građanin bude obavešten o stanju životne sredine, istakao je da Fondacija Hajnrih Bel nastoji tome da doprinese putem alternativnog izveštaja Koalicije 27 koji, iako ne sadrži poseban deo o deci, očigledno prepoznaje značaj prava deteta na zdravu životnu sredinu.

Deca i mladi su govorili o stepenu ostvarenosti prava deteta iz svog ugla, o tome koliko je važno da se deca informišu i pokreću inicijative u svojim školama i zajednicama. Ukazivali su na značaj participacije dece i mladih u kreiranju politika, štetnosti medicinskog otpada, seči šuma, efektima staklene bašte. Deca smatraju da im je potrebno da odrasli veruju u njih i u njihovu spremnost da se informišu, edukuju i proaktivno deluju, jer kako kaže Natalija Cvetković iz Kluba DX „naše ukazivanje na problem nije kritika odraslih, već poziv da se dođe do zajedničkog rešenja“.

Milena Banić, saradnica Centra za prava deteta, predstavila je rezultate istraživanja koje je Centar sproveo tokom marta i aprila 2021. godine u cilju mapiranja izazova u ostvarivanju prava deteta na zdravu životnu sredinu u Srbiji.  Istraživanje je obuhvatilo 432 dece i mladih uzrasta od 12 od 18 godina iz preko 20 opština i gradova u Srbiji. Nalazi istraživanja ukazuju da deca i mladi kao najveće probleme zagađenja životne sredine u opštinama i gradovima u kojima žive vide zagađenje vazduha i vode, loše upravljanje otpadom, nelegalnu seču šuma, izumiranje biljnih i životinjskih vrsta, kao i zagađenje hrane. Preko 80% mladih ukazuje na problem zagađenosti vazduha i vode, a saobraćaj, paljenje otpada, industriju i loš sistem nadzora od strane države vide kao najveće uzročnike zagađenja životne sredine. Zabrinjava podatak da svega 20% dece i mladih smatra da u sredinama u kojima žive ima dovoljno parkova, zelenila i drveća. Čak 50% ispitanika smatra da deca i mladi ne provode dovoljno vremena napolju i u prirodi, a 55% smatra da države nisu dovoljno posvećene borbi protiv klimatske krize. Uz sve to, istraživanje je pokazalo da deca i mladi nisu dovoljno prepoznati u strateškim politikama koje se odnose na unapređenje zaštite životne sredine niti su dovoljno uključeni u proces kreiranja lokalnih politika. Nedostaje niz strateških politika u ovoj oblasti uključujući politike održivih gradova i gradova po meri deteta, održive ishrane, proizvodnje i potrošnje, kao i klimatskih promena i zaštite od buke.

Na samom kraju, prof. dr Nevena Vučković Šahović, predsednica UO Centra, sumirala je zaključke konferencija osvrćući se najpre na obaveze koje je Srbija preuzela ratifikovanjem Konvencije o pravima deteta UN-a. Kao prvi korak, ona ističe potrebu da se uradi mapiranje stanja u oblasti prava deteta u Srbiji kako bi se ustanovio stepen usklađenosti nacionalnih sa međunarodnim zakonima. Kao važan preduslov za poštovanje prava deteta na zdravu životnu sredinu, ona ističe da je neophodno usvojiti Zakon o pravima deteta u čijem nacrtu postoji deo o zaštiti prava deteta. Takođe je potrebno uraditi analizu sudkse prakse, i pokrenuti multisektorski dijalog na svim nivoima. Važno je motivisati i donosioce odluka, jer su mladi spremni da se uključe u proces promena, jer, kako kaže Olga Dević, članica UO CPD-a i članica Kluba DX „kada, ako ne sada?“.

Konferencija je održana kao deo projekta „Prava deteta u politikama i praksi” koji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa Save the Children International, a koji finansira Vlada Švedske.

Snimak konferencije dostupan je na Facebook stranici CPD-a.

Medijske objave:

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman

Dijalog.net

Organizacije civilnog društva izražavaju veliku zabrinutost zbog ocene ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Branka Ružića, da je obrazovanje u Srbiji tokom vanrednog stanja i dok traje pandemija virusa korona “istog kvaliteta za svako dete”.

Izjava ministra Ružića na konferenciji UNESKO o obrazovanju u doba korone od 29. marta 2021. godine, implicira da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u potpunosti zadovoljno nivoom pruženog obrazovanja, uprkos jasnim poteškoćama sa kojima se učenici, studenti i nastavnici suočavaju. 

Pandemija virusa korona duboko je uticala na sisteme obrazovanja u celom svetu, pa i u Srbiji. I pored objektivnih poteškoća i isprva relativno brze reakcije Ministarstva prosvete po proglašenju vanrednog stanja, smatramo da je primereno bilo da se ministar osvrne i na brojne izazove u dostupnosti i organizaciji obrazovanja, koji su i dalje aktuelni.

Jednu od najznačajnijih prepreka predstavlja nedovoljna obučenost nastavnika za korišćenje onlajn platformi i alata za učenje. Organizovanje nastave ostalo je konfuzno, sa često isprepletanom i skraćenom onlajn i redovnom nastavom što stvara diskontinuitet u obrazovanju i predstavlja opravdanu sumnju u ispunjenost predviđenih planova i programa. Gradivo i obaveze su ostajali neusaglašeni, učenici nisu dobijali adekvatne materijale i podršku za savladavanje gradiva, a nastavnici su preopterećeni ponavljanjem gradiva i vanškolskom komunikacijom sa učenicima i roditeljima.

Naročit problem predstavlja uključenost učenika iz osetljivih grupa u obrazovni sistem i nov model nastave na daljinu, a pre svega dece iz neformalnih naselja i dece korisnika centara za smeštaj migranata i tražilaca azila. Deca koja žive u neformalnim naseljima često nisu u mogućnosti da prate nastavu jer nemaju struju ili internet. Podaci pokazuju da svega 64,4% domaćinstava u Srbiji poseduje računar ili tablet, a pristup internetu nema 25% domaćinstava. Podaci još više obeshrabruju kada se radi o romskim domaćinstvima, gde samo 26,4% romskih domaćinstava ima računar ili tablet. Nastava za decu sa poteškoćama u razvoju nije organizovana u svim školama u toku vanrednog stanja, a svaki sedmi učenik nije mogao da pohađa nastavu po individualnom obrazovnom planu tokom vanrednog stanja. Takođe, posebno treba istaći da je deci sa teškoćama u razvoju koja žive u institucijama praktično onemogućen pristup obrazovanju jer su od početka pandemije ove institucije u cilju sprečavanja širenja virusa u posebnom režimu rada.

Kao država ugovornica međunarodnih ugovora koji se tiču zaštite prava na obrazovanje, Srbija je u obavezi da obezbedi minimum poštovanja ovog prava, što podrazumeva poštovanje prava na pristup javnim obrazovnim institucijama i programima na način koji ne diskriminiše po bilo kojoj osnovi, niti jedno dete.

Iako su se srednje i visoko obrazovanje lakše prilagodili novim uslovima usled postojanja većih kapaciteta i pristupa veštinama i tehnologijama, nije moguće izvesti zaključak da je pružen “isti kvalitet obrazovanja za svako dete u Srbiji”.

Obrazovanje dece je u pandemiji virusa korona, tokom školske 2019/2020. godine, proteklo uz brojne poteškoće, za učenike, profesore, nastavnike i roditelje. U vezi sa tim problemima su se predstavnici organizacija civilnog društva u novembru 2020. obraćali Ministarstvu prosvete, izražavajući spremnost da se svojim kapacitetima uključe u analizu efekata organizacije i realizacije nastave, ali bez odgovora Ministarstva. Stoga ponovo pozivamo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da kritički i proaktivno pristupi sagledavanju sveobuhvatnog uticaja pandemije virusa korona na ostvarivanje prava na obrazovanje i da zaista svakom detetu u najvećoj mogućoj meri omogući obrazovanje na odgovarajući način.

Potpisnici:

Centar za prava deteta
ASTRA — Akcija protiv trgovine ljudima 
Beogradski centar za ljudska prava
Centar za socijalnu politiku
FemPlatz
Grupa 484
Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11
Inicijativa za prava deteta sa mentalnim invaliditetom MDRI-S
International Aid Network
Koalicija za monitoring prava deteta
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
Liga Roma
Mreža organizacija za decu Srbije
Mreža SOS Vojvodina
Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS)
Užički centar za prava deteta 

Centar za prava deteta organizovao je dve dvodnevne obuke „Multidisciplinarni pristup individualnoj proceni dece u kontaktu sa zakonom“ namenjene stručnjacima u oblasti maloletničkog pravosuđa, u periodu od 11. do 12. marta i 18. do 19. marta 2021. godine.

Glavni cilj obuka bio je jačanje kapaciteta stručnjaka u oblasti maloletničkog pravosuđa što bi trebalo da dovede do poboljšanja u sistemu sprovođenja individualnih procena dece u kontaktu sa zakonom i razvijanju praksi multidisciplinarne individualne procene. Obuke će biti podržane izradom onlajn platforme za učenje, koja ćepraktičarima dodatno pomoći u procesu razvoja i sprovođenja sistematskih multidisciplinarnih individualnih procena dece.

Kada je dete deo krivičnog postupka, bilo kao učinilac, žrtva ili svedok krivičnog dela, relevantni stručnjaci u oblasti zaštite prava deteta trebalo bi zajedno da postupaju i analiziraju sve aspekte života deteta, identifikujući njegove jake strane i potencijalnu vulnerabilnost. Multidisciplinarna individualna procena pomaže da se garantuje pristup pravdi za svako dete. Iako je veoma važna, mnoge zemlje u Evropi imaju jako malo iskustva u primeni multidisciplinarne individualne procene na sveobuhvatan način usmeren na dete.

Na obuci je prisustvovalo 64 stručnjaka iz različitih institucija (predstavnici MUP-a, sudije, tužioci, socijalni radnici, psiholozi, pedagozi, psiholozi i sudski veštaci iz Instituta za mentalno zdravlje), koji su kroz predavanja, grupni rad i diskusiju došli do korisnih zaključaka i preporuka u cilju unapređenja pristupa pravdi za svako dete.

Izdvajamo neke od zaključaka/preporuka sa obuke:

• Potrebno je uspostaviti još bližu multisektorsku saradnju svih stručnjaka koji rade sa decom koja su u kontaktu sa zakonom, kao i efikasniju i podobniju razmenu podataka.
• Neophodno je poboljšati tehničke uslove kako bi se saslušanje dece vršilo prema zakonski uspostavljenim standardima.
• Neophodno je da se uspostavi saradnja sa drugim osobama koje su povezane sa decom, kao što su školski psiholozi, pedagozi, rođaci i dr.
• Neophodno je poboljšati multisektorsku saradnju u periodu nakon suđenja, odnosno izricanja krivičnih sankcija, kao i u periodu resocijalizacije deteta.
• Potrebno je obezbediti više stručnih radnika u centrima za socijalni rad, s obzirom na to da su stručni radnici preopterećeni i nemaju dovoljno vremena da se posvete sa punom pažnjom slučaju.
• Potrebno je hitno raditi na izmenama i dopunama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i Zakonika o krivičnom postupku RS.

Obuke su održane u okviru projekta „FOKUS – Radimo zajedno za pravosudni sistem koji u centru ima prava i potrebe deteta”, koji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa organizacijama iz Mađarske, Holandije, Bugarske, Belgije, Grčke i Rumunije:  Terre des hommes Hungary, Defence for Children Netherlands, SAPI Bulgaria, Child Circle Belgium, Terre des hommes Hellas i Terre des hommes Romania. Projekat je sufinansiran u okviru Programa Evropske unije za prava, jednakost i državljanstvo.

Objavljeno:

Platforma ChildHub

Centar za prava deteta, kao jedan od partnera organizacije Terre des Hommes in Europe pokrenuo je kampanju u okviru projekta “FOKUS – Radimo zajedno za pravosudni sistem koji u centru ima prava i potrebe deteta”, posvećenu informisanju dece, odraslih i profesionalaca o pravima deteta u pravosuđu.

Kampanja se sprovodi putem društvenih medija i partnerskih mreža, a ima za cilj da što više ljudi bude informisano o važnosti multidisciplinarnog pristupa, kako bi svako dete imalo neometan pristup pravdi.

Pedesetoro dece i mladih u kontaktu sa zakonom učestvuje u radu Dečjih savetodavnih odbora u Bugarskoj, Grčkoj, Srbiji, Holandiji i Rumuniji. Oni se upoznaju sa svojim pravima kada dođu u kontakt sa zakonom i učestvuju u aktvnostima kroz koje se osnažuju da postanu advokati promene.

Do kraja 2021. godine deca iz ovih zemalja će razmenjivati ideje i deliti svoja iskustva sa pravnim stručnjacima i praktičarima, što će pomoći da se unaprede prakse i procedure za individualnu procenu dece u krivičnim postupcima.

Ključne poruke ove kampanje namenjene su i profesionalcima koji rade sa decom koja su u kontaktu sa zakonom, kako bi posebnu pažnju usmerili na saradnju i zajedničku analizu svih aspekata života deteta, identifikujući njegove jake strane i potencijalnu ranjivost. Od presudnog je značaja sprečiti diskriminaciju i omogućiti svakom detetu da koristi dostupne usluge podrške, uključujući i restorativnu pravdu.

Iako je veoma važna, mnoge zemlje u Evropi imaju veoma malo iskustva u primeni multidisciplinarne individualne procene koja je na sveobuhvatan način usmerena na dete.

Projekat FOKUS se sprovodi sa partnerskim organizacijama Child Circle, Defence for Children International, ISDP (SAPI), Terre des Hommes Romania i Terre des Hommes Greece, kako bi se razvila i uspostavila praksa multidisciplinarne individualne procene koja će obezbediti individualizovane odgovore u najboljem interesu deteta, a podržan je i od strane Evropske komisije i EU Justice and Consumers.

Centar za prava deteta sproveo je istraživanje Pravosuđe po meri dece i mladih, u periodu od marta do septembra 2020. godine, sa ciljem utvrđivanja mišljenja dece i mladih o pravosudnom sistemu i nivou njegove prilagođenosti deci i mladima u skladu sa usvojenim standardima pravosuđa po meri deteta koji su definisani međunarodnim i nacionalnim dokumentima – Konvencijom o pravima deteta UN, Smernicama Komiteta ministara Saveta Evrope o pravosuđu po meri deteta, kao i odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Istraživanjem su posebno obuhvaćeni standardi pravosuđa po meri deteta koji se odnose na informisanost deteta o pravima i postupku, saslušanje deteta, hitnost postupka, bezbednost i sigurnost, poštovanje i dostojanstvo, okruženje po meri deteta i ostvarivanje prava dece lišene slobode. U okviru ostvarivanja prava dece koja se nalaze u institucijama maloletničkog pravosuđa razmatrano je ostvarivanje sledećih prava: informisanost o pravima, redovno održavanje kontakta sa porodicom, pravo na obrazovanje, pravo na igru, sport i kulturne aktivnosti, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na zaštitu od nasilja, sloboda veroispovesti i pravo na pravni lek.

Rezultati istraživanja ukazuju na to da deca i mladi iz opšte populacije generalno nisu informisani o pravima koja imaju u slučaju da dođu u kontakt sa pravosudnim sistemom. Tako 44% dece i mladih uopšte nisu informisani o pravima koja imaju ukoliko dođu u kontakt sa pravosudnim sistemom ili su delimično informisani (28%). Samo 3% ispitanika smatra da su deca i mladi u potpunosti informisani o pravima koja imaju u slučaju da dođu u kontakt sa pravosudnim sistemom.

Istraživanje, bazirano na izjavama dece koja su u zavodima za vaspitanje dece i omladine i vaspitno-popravnom domu, pokazuje da profesionalci često prilikom obraćanja deci ne koriste jezik koji je dovoljno prilagođen detetu. Tako skoro polovina ispitanika ukazuje da nije zadovoljna ili je minimalno zadovoljna načinom na koji su im date informacije i navodi da nije mogla u potpunosti da ih razume.

Istraživanje ukazuje na to da se često prilikom saslušanja u prostoriji nalazi mnogo više osoba nego što je to potrebno. Trećina ispitanika smatra da prilikom njihovog saslušanja nije prisustvovala nijedna osoba u koju su imali poverenja. Takođe, rezultati istraživanja pokazuju da u najvećem broju slučajeva prostorije u kojima se obavlja saslušanje nisu uređene tako da su prilagođene deci i mladima, ovo smatra dve trećine ispitanika.

Zaključak je da decu o pravima u pravosudnom sistemu najčešće informišu roditelji/staratelji, škola i mediji. S obzirom na to, neophodno je kontinuirano raditi na unapređivanju prava dece na informisanost kroz razvijanje različitih sadržaja prilagođenih jeziku po meri deteta koji sadrže informacije o pravosuđu po meri deteta, pravima koja deca imaju u pravosudnom sistemu, kao i samom procesu.

Istraživanje Pravosuđe po meri deteta iz ugla dece i mladih realizovano je u okviru projekta „Prava deteta u Srbiji – Unapređivanje položaja dece u pravosudnom sistemu Republike Srbije“, koji Centar za prava deteta sprovodi u saradnji sa International Rescue Committee i  ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, uz podršku Evropske unije kroz program Prava, jednakost i državljanstvo (referentni broj projekta: 878485 – CRIS).

Rezultate istraživanja pogledajte na linku.

Medijske objave:

Euronews

Centar za prava deteta je, 21. decembra 2020. godine, održao konsultativnu radionicu sa članicama Mreže organizacija za decu Srbije – MODS sa ciljem razmene podataka o stanju primene preporuka Komiteta za prava deteta UN upućenih Republici Srbiji.

Na sastanku su razmenjena iskustva i izazovi sa kojima su se organizacije suočavale tokom 2020. godine tokom sprovođenja aktivnosti usmerenih na zaštitu prava deteta u Srbiji. Utvrđeno je da je kriza izazvana pandemijom KOVID-19 ozbiljno narušila rad institucija i da je bez odlaganja neophodno da se uspostavi adekvatan institucionalni, zakonodavni i strateški okvir, što podrazumeva: formiranje Saveta za prava deteta Vlade RS, usvajanje Zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, doslednu implementaciju Strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja uz prateći Akcioni plan, kreiranje nove Strategije u oblasti prava deteta (NPA za decu je važio do 2015. godine) i dr. Povodom toga, odlučeno je da će se CPD, Koalicija za monitoring prava deteta i MODS, obratiti Vladi RS i nadležnim ministarstvima apelujući da se hitno preduzmu relevantni koraci u pravcu daljeg unapređivanja prava deteta u Srbiji u ključnim oblastima.

Zaključeno je da je zabeležena stagnacija na daljem unapređivanju prava deteta u Srbiji i da je neophodno da se država više posveti doslednom sprovođenju preporuka Komiteta za prava deteta UN, što prema dosadašnjoj oceni nije zadovoljavajuće. Naša država je u obavezi da sledeći periodični izveštaj o sprovođenju preporuka dostavi Komitetu za prava deteta UN do 24. maja 2022. godine.

Radionica je održana u okviru projekta „Praćenje primene preporuka Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija sa posebnim fokusom na unapređenje participacije dece“ koji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa kancelarijom UNICEF Srbija i u saradnji sa Kancelarijom za ljudska i manjinska prava.

Na radionici su, pored Centra za prava deteta, učestvovali predstavnici sledećih organizacija:

• NVO Atina
• Beogradski centar za ljudska prava
• Užički centar za prava deteta
• Praxis
• EduLink Aranđelovac
• Udruženje „Na pola puta“ Pančevo
• KidHub
• Play Centar Novi Sad
• Naši snovi Valjevo
• Mreza organizacija za decu Srbije – MODS

Mreža organizacija za decu Srbije, Koalicija za monitoring prava deteta i Centar za prava deteta su 24. decembra 2020. godine uputili dopis predsednici Vlade u kojem pozivaju Vladu da hitno formira Savet za prava deteta imajući u vidu krizu izazvanu pandemijom KOVID-19, koja se posebno odražava na položaj dece iz najosetljivijih grupa – decu sa smetnjama u razvoju, decu migrante/izbeglice, romsku decu, decu koja žive i rade na ulici, decu sa HIV-om/AIDS-om, decu pripadnicima LGBT populacije, decu iz jednoroditeljskih porodica i porodica bez prihoda ili sa niskim primanjima i brojnu drugu.

Savet za prava deteta u značajnoj meri može da doprinese stvaranju uslova za ostvarivanje ciljeva, kao što su usvajanje ključnih strateških dokumenta i izmene zakona sa merama koje treba da obezbede visok stepen društvene kohezije i smanjenje nejednakosti u društvu. Zato se nadamo da će Vlada pokazati spremnost i posvećenost radu na ostvarivanju prava za svako dete u Srbiji i preduzeti neophodne korake za formiranje ovog tela.

Dopis u celosti možete preuzeti OVDE.

Koaliciju za monitoring prava deteta, pored Centra za prava deteta koji koordinira njenim radom, čine i Beogradski centar za ljudska prava, Centar za socijalne politike, Užički centar za prava deteta i ASTRA –  Akcija protiv trgovine ljudima.

Dana 18. decembra 2020. godine, Centar za prava deteta je u partnerstvu sa kancelarijom UNICEF-a u Srbiji i u saradnji sa Savetom za maloletnike održao vebinar „Tekuće reforme pravosuđa po meri deteta i dalji koraci“. Tokom vebinara,  29 predstavnika/ca sistema pravosuđa i socijalne zaštite imali su priliku da razmatraju dosadašnji napredak reformi sistema maloletničkog pravosuđa i identifikuju oblasti koje je potrebno dalje unapređivati, a posebno u kontekstu pandemije.

Na samom početku, Biljana Sinanović, sudija Vrhovnog kasacionog suda i predsednica Saveta za maloletnike, koja je i moderirala skupom, istakla je da su određeni pomaci napravljeni, da deca češće dobijaju status posebno osetljivog svedoka i da se njihova prava više poštuju nego ranije, ali i dodala da treba još puno raditi na daljem unapređivanju prava deteta u pravosudnom sistemu. Takođe je napomenula da postoji potreba i za procenjivanjem profesionalaca, konkretno njihove senzibilnosti, jer nisu svi dovoljno podobni za rad u predmetima koji se tiču dece. Po njenom mišljenju, javnim objavljivanjem presude upozoravaju se izvršioci da kazne mogu da budu jako oštre i time se vrši javna prevencija. Zaštita deteta je na prvom mestu i treba pažljivo proceniti koje informacije se šalju javnosti kako bi se zaštitili najbolji interesi deteta.  

Nakon toga, Jasmina Miković, direktorka CPD-a, je informisala učesnike o aktuelnim projektima koje CPD, u saradnji sa partnerima, sprovodi na polju unapređivanja pravosuđa po meri deteta uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa „Pravo, jednakost i državljanstvo“ i to: FOKUS – Radimo zajedno za pravosudni sistem koji u centru ima prava i potrebe deteta i Prava deteta u Srbiji – Unapređenje položaja deteta u pravosudnom sistemu Republike Srbije.

Ines Cerović iz kancelarije UNICEF-a u Srbiji je dala osvrt na aktivnosti koje sprovodi UNICEF u oblasti unapređenja maloletničkog pravosuđa u saradnji sa Savetom za maloletnike, Republičkim zavodom za socijalnu zaštitu, Pravosudnom akademijom i nevladinim organizacijama kao partnerima. Najavila je da je pokrenuto istraživanje o unapređenju prava dece mlađe od 14 godina kao i dece učinilaca krivičnih dela sa kombinovanim razvojnim problemima i problemima mentalnog zdravlja s obzirom da ne postoji odgovarajući odgovor sistema na potrebe ove dve izuzetno ranjive kategorije dece i istakla potrebu za reformom u ovoj oblasti.

Đurađ Stakić, profesor na Državnom univerzitetu u Pensilvaniji, govorio je detaljnije o ovom istraživanju te je naveo da se ciljevi i zadaci istraživanja ogledaju u unapređenju znanja, razumevanju izazova, rizika, potreba i potencijala, kao i bazičnih razvojnih potreba dece, a da se pri tom ne zanemare njihovi razvojni potencijali. Važno je staviti akcenat na ono što mogu, a ne na ono što ne mogu, a zatim temeljno preispitati postojeće politike, zakonske regulative i način rada, pronaći u svetskoj i domaćoj literaturi rešenja koja su delotvorna, i na kraju napraviti plan za promociju i primenu rezultata, predloga i preporuka. Treba insistirati na pozitvnom razvoju svakog deteta, na pozitivnom maloletničkom pravosuđu. Treba im obezbediti takve uslove da budu bolji, jer ta deca nisu srećna s onim što rade, i voleli bi da mogu da žive prosocijalni život te je cilj kreirati sistem koji je centriran na dete, prava, rast i razvoj, fokusiran na porodicu kao celinu, integrisan u lokalnu zajednicu, koji je multikultorološki senzitivan, oslonjen na naučno zasnovane koncepte i empirijski provereno delotvorne programe i pristupe.

Ljubinka Marković, savetnica za pitanja maloletnih lica u krivičnom postupku u Višem sudu u Beogradu, se osvrnula na rad Saveta za maloletnike tokom 2020. i uticaj KOVIDA-19 na decu u sukobu sa zakonom koja su lišena slobode, i istakla da je jako važno nastaviti rad na zaštiti dece, jer deca u sukobu sa zakonom najčešće imaju samo profesionalce da se bore za njihova prava. Ona se osvrnula na istraživanje stanja maloletnika lišenih slobode koje je Savet za maloletnike sproveo početkom pandemije i tokom vanrednog stanja i trajanja mera. Nalazi istraživanja ukazuju na to da je zaposlenima i štićenicima bila potrebna pomoć i podrška, a osim zdravstvene podrške sva ostala je bila gotovo nedostajuća. Takođe, nalazi istraživanja govore da je obrazovanje dece bilo jako poremećeno, te da štićenici nisu uvek bili u mogućnosti da prate online nastavu.

U daljem toku vebinara, dr Milena Banić, advokatica i saradnica CPD-a, predstavila je nalaze istraživanja „Individulana procena maloletnih učinilaca krivičnih dela u maloletničkom pravosuđu, koje je sprovedeno u okviru projekta „FOKUS – Radimo zajedno za pravosudni sistem koji u centru ima prava i potrebe deteta“, a koje je finansirano uz podršku UNICEF-a. Istraživanje je pokazalao da je najveći izazov primena zakonskih odredbi u praksi, te istakla da nema dovoljno programa, da postoje problemi individualizacije vaspitnih naloga i njihove primene u praksi kao i da je potrebno unapređivati kapacitete profesionalaca. Ujedno je predstavila i rezultate online istraživanja „Pravosuđe po meri deteta iz ugla dece i mladih“, koje je CPD sproveo u okviru projekta „Prava deteta u Srbiji – Unapređivanje položaja dece u pravosudnom sistemu Republike Srbije“. Istakla je da je u istraživanju učestvovalo 1505 dece i mladih (67 dece i mladih iz vaspitnopopravnog doma i zavoda za vaspitanje dece i omladine i 1438 dece iz opšte populacije, uzrasta 10-18 godina). Rezultati ukazuju da je prvi izazov vezan za informisanje mladih o pravima i postupku, i 27% ispitanika smatra da im nisu saopštena prava, 50% nije zadovoljno načinom na kojim su im saopoštena prava. Dve trećine ispitanika smatra da nisu saslušani u prostorijama koje su prilagođene deci, a skoro polovina mladih kaže da se nisu osećali sigurno tokom postupka. Osećaj nesigurnosti javlja se i zbog straha od batina od policije, kao i zbog neprepoznavanja njihovih potreba ili usled nezainteresovanosti za ono što oni imaju da kažu. Deca i mladi takođe ističu da nisu dobijali adekvatnu psihosocijalnu podršku nakon postupka, i da je nepoštovanje prava na zdravstvenu zaštitu jedan od najvećih problema u institucijama (2/5 ispitanika su dali ocenu 1 ili 2, a neki su dopisali i nulu kao moguću ocenu). Milena Banić je zaključila da posebno zabrinjavaju rezultati koji se odnose na poznavanje prava dece u krivičnom postupku, bilo kao učionice ili kao oštećene (9% je reklo da je upoznato sa pravima, 91% dece ne zna svoja prava ili ih ne zna dovoljno).

Tokom diskusije, učesnici su se složili da u fokusu treba da budu deca sa mentalnim smetnjama i da sudije za maloletnike imaju problema u praksi sa postupanjem u ovim predmetima, kao i da je potrebno unaprediti zakonski okvir i međusektorsku sradnju, i to posebno sa sistemom zdravstvene zaštite, kao i obezbediti stalnu i kontinuiranu edukaciju svih aktera u sistemu maloletničkog pravosuđa.

Na samom kraju, povela se diskusija o zaštiti dece u medijima, o tome da li i u kojoj meri objavljivati presude i iznositi detalje koji mogu da ugroze integritet deteta, da li je to upozoravajuće za potencijalne izvršioce krivičnih dela, i kako napraviti ravnotežu. Jasmina Miković je zaključila diskusiju istakavši da se neretko dešava da novinari izveštavaju neetički i nemoralno na apsolutno nedopustiv način, koji je u suprotnosti sa međunarodnim standardima, domaćim zakonima i Kodeksom novinara i da je veoma važno da se odmah reaguje u slučajevima kada se krše prava deteta u medijskom prostoru i time se izlažu dodatnoj viktimizaciji, kao što je to bio slučaj „Malčanskog berberina“, ali i u brojnim drugim.

Centar za prava deteta učestvovao je u istraživanju o ekonomskom uticaju pandemije KOVID-19 na romsku zajednicu, koje je Evropski centar za prava manjina sproveo u saradnji sa nevladinim organizacijama u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Moldaviji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini u periodu od 1. juna do 31. jula 2020. godine.

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Marginalizovanost na marginama Evrope – Uticaj KOVID-a 19 na romske zajednice u zemljama Istočne Evrope koje nisu članice Evropske unije“, u partnerstvu sa Evropskim centrom za prava manjine, a uz finansijsku podršku Fonda za istraživanje globalnih izazova pri Univerzitetu Lester, koje je za cilj imalo da se mapira uticaj pandemije KOVID-19 na pripadnike romske zajednice, a posebno decu. Imajući u vidu osetljivost romske zajednice koja je već pogođena siromaštvom i izložena diskriminaciji i rasističkim napadima, istraživanje je sprovedeno kako bi se u uslovima krize izazvane pandemijom KOVID-19, sagledao njihov položaj u pristupu pravu na zaposlenje, zdravstvenoj zaštiti, zatim koliko su mere socijalne distance uticale na njihov pristup obrazovanju, pravu na stanovanje, da li su bili izloženi govoru mržnje i rasističkim napadima, kao i da li je došlo do reakcije nadležnih vlasti.

Glavni nalazi istraživanja, koje je obuhvatilo 440 Roma i Romkinja iz ovih zemalja, ukazuju da se 73% ispitanika suočilo sa smanjenim primanjima imajući u vidu da je neformalan rad, kojim se pripadnici romske populacije uglavnom bave, onemogućen tokom policijskog časa koji je bio na snazi tokom perioda istraživanja. Gotovo jedna trećina ispitanika (32%) nije mogla da priušti sebi osnovne životne namirnice. Imajući u vidu da se obrazovanje odvijalo na daljinu, najveći problemi u pristupu pravu na obrazovanje ogledali su se u nedostatku adekvatne informaciono-tehničke opreme i internet konekcije. Brojke pokazuju da 55% ispitanika nije posedovalo računar, a čak 43% nije imalo adekvatnu internet konekciju. Pored toga, oko trećine ispitanih roditelja (34%) smatra da im je učenje na daljinu uvećalo troškove domaćinstva. U pogledu pristupa zdravstvenoj zaštiti, istraživanje je ukazalo da je čak 53% ispitanika izbegavalo odlazak kod doktora iz straha od infekcije korona virusom, a skoro jedna trećina (31%) ispitanika je osetila pogoršanje zdravstvenog stanja tokom policijskog časa, 19% je bilo izloženo diskriminaciji, a 13% ispitanika je ukazalo da su bili izloženi raznim osudama zbog pretpostavke da oni šire zarazu korona virusom. Romima je tokom pandemije bilo ugroženo i pravo na stanovanje, pa je tako istraživanje pokazalo da je 1.5% ispitanika prinudno iseljeno tokom pandemije.

Projekat u okviru kog je sprovedeno istraživanje ukazao je da je pandemija KOVID-19 imala nesrazmerno negativan uticaj na pristup osnovnim ljudskim pravima svih pripadnika romskih zajednica u zemljama u kojima je sprovedeno istraživanje. Pored toga, zabeležen je rast govora mržnje i rasistički motivisanih incidenata, što je doprinelo još težem položaju romskih zajednica. Ostaje da se vidi da li će vlade ovih država uspeti da ublaže uticaj pandemije, ili će romske zajednice i dalje biti prepuštene najvećem udaru pandemije.

Centar za prava deteta održao je, putem ZOOM platforme, drugi u nizu sastanaka praktičara na temu pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u visokokonfliktnim razvodima kao deo projekta „Pozitivno roditeljstvo“.

Na sastanku je učestvovalo 8 predstavnika centara za socijalni rad, pravosuđa, obrazovanja, kao i akademici i profesionalci koji deluju u oblasti pozitivnog roditeljstva i zaštitite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda.

Tokom uvodnog izlaganja, Jasmina Miković, direktorka Centra za prava deteta, najpre je istakla važnost ovih sastanaka koja se ogleda u okupljanju stručnjaka u relevantnim oblastima koji bi razgovarali na teme pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja, a potom i učesnike upoznala sa dosadašnjim projektnim postignućima. Tom prilikom je prisutne uputila na sve materijale koje je Centar za prava deteta pripremio tokom ovog projekta, a posebno na online platformu za učenje koja se nalazi na sajtu Centra, a koja trenutno nudi dva programa: „Pozitivno roditeljstvo“ i „Razvod roditelja i zaštita dece“.

U daljem toku sastanka,  prof. dr Nevenka Žegarac predstavila je  rezultate istraživanja „Mapiranje programa i usluga pozitivnog roditeljstva u Srbiji“, koje je sprovela u prvoj polovini 2020. godine. Na samom početku izlaganja, osvrnula se na značenje sintagme pozitivno roditeljstvo, istaknuvši tom prilikom da to nije nova sintagma i da postoji još od devedesetih godina prošlog veka, a da se odnosi na negujuće, osnažujuće i nenasilno ponašanje roditelja, da prepoznaje i uvažava potrebe deteta, ali i da obuhvata i postavljanje granica za puni razvoj deteta koji je zasnovan na prinicipu najboljeg interesa deteta. Istakla je da je tokom istraživanja identifikovano svega 18 akreditovanih programa pozitivnog roditeljstva, koji traju samo 2 do 3 dana, i da je često nejasno koliko je profesionalaca obučeno, ali i kako se primenjuju stečena znanja. Pored toga, nisu dostupni ni podaci o evaluaciji, tako da ne postoji jasan uvid u kvalitet i efekte realizovanih obuka. Kao jedan od glavnih zaključaka, istakla je da roditeljstvo može da se uči, i da su ta znanja primenljiva u praksi. Potrebni su konkretni i specifični alati koji bi roditeljima omogućili praktičnu primenu principa pozitivnog roditeljstva. Zaključila je da je podrška pozitivnom roditeljstvu kompleksna i šira priča koja zahteva uključenost i drugih sistema, a ne samo sistema socijalne zaštite. S tim u vezi, potrebno je unaprediti međusistemsku saradnju i obezbediti kvalitetnu podršku i zaštitu profesionalaca u socijalnoj zaštiti.

U daljem delu sastanka, Jelena Petrović iz Centra za prava deteta i spec. med. psih. Teodora Minčić iz Instituta za mentalno zdravlje, podelile su utiske i zaključke sa obuka za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo“ i „Razvod roditelja i zaštita dece“, koje je Centar za prava deteta sproveo u julu ove godine.

Predstavljajući utiske sa obuke „Pozitivno roditeljstvo“, koja je sprovedena  za stručne radnike u socijalnoj zaštiti u julu 2020. godine, Jelena Petrović istakla je da je cilj ove obuke bio da se stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti pruže dodatne praktične veštine koje bi im dalje koristile u radu sa roditeljima kojima treba pružiti podršku da praktikuju tehnike pozitivnog roditeljstva. S tim u vezi, neke od tema koje su obrađivane tokom obuke su definisanje pozitivnog i negujućeg roditeljstva, roditeljske odgovornosti i veštine, kao i okolnosti koje mogu da naruše roditeljske kompetencije, odnosno koje su to sve intervencije koje se mogu sprovesti u slučajevima porodica sa višestrukim problemima. Kao jedan od glavnih utisaka učesnika nakon obuke, Jelena je istakla mogućnost praktične primene stečenih znanja, imajuću u vidu da je obuka obilovala primerima iz prakse na koje su učesnici referisali kao na dragocene izvore za sticanje novih saznanja. Zaključila je da praktikovanje pozitivnog roditeljstva znatno doprinosi preveniranju mnogih drugih problema.

Spec. med. psih. Teodora Minčić je posebno istakla značaj obuke „Razvod roditelja i zaštita dece“ i izrazila zadovoljstvo njenim sadržajem, imajući u vidu da stručni radnici u socijalnoj zaštiti i pravosuđu ne poseduju adekvatna znanja o uticaju visokokonfliktnih razvoda na decu, a s tim u vezi i fenomenom otuđenja. Potom se  osvrnula na nedostatak praktikovanja prinicipa pozitivnog roditeljstva, što u kombinaciji sa visokokonfliktnim razvodima dovodi do jako negativnog uticaja na decu. Referišući i na svoje dugogodišnje iskustvo, Teodora je istakla da deca čiji roditelji prolaze kroz proces visokokonfliktnog razvoda često završe na psihijatriji. Takva deca su često emocionalno zlostavljana, sa ne možda golim okom vidljivim ožiljcima, ali sigurno sa istim posledicima koje su pretprela i deca koja su fizički zlostavljana, pa se u poslednje vreme sve više karakterišu kao nevidljiva deca. Govoreći o teškom položaju dece koja se nađu u situaciji visokokonfliktnog razvoda svojih roditelja, Teodora se osvrnula na vrlo bitan segment sprovedene obuke, a to su praktične vežbe, kada su učesnici stavljani u poziciju te iste dece. Treći dan obuke bio je posvećen intersektorskoj saradnji kako bi se našao način da se dete zaštiti u procesu razvoda svojih roditelja i izbeglo prebacivanje odgovornosti sa jednih na druge.

Predstavnici centara za socijalni rad ističu da bi bilo jako korisno da ima još ovakvih obuka, a posebno kada bi im se priključile sudije koje sude u brakorazvodnim postupcima, jer je pojam otuđenja još uvek nedovoljno poznat. Sa ovim stanovištem se slažu i sudije, i u tom smislu Jasmina ističe da će se CPD ubuduće truditi da svoje dodatne obuke usmeri na predstavnike pravosuđa ali i na sve druge relevantne aktere, jer je njihovo umrežavanje od ključnog značaja, a upravo ovakve obuke i jesu prilika da se svi dodatno povežu i usmere na rešavanje problema u najboljem interesu deteta.

U daljem toku diskusije, sudija Apelacionog suda u Kragujevcu Tanja Nikolić Nedeljković istakla je značaj obuka koje je CPD organizovao i posebno se osvrnula na značaj terminološkog pojašnjenja emocionalnog otuđenja. Napomenula je značaj obuka sudija, jer se sudije prvog stepena menjaju svake godine i u tom smislu je neophodno redovno održavati obuke na značajne teme, ali skreće pažnju da su im potrebne obuke koje pružaju praktično, a ne teoretsko znanje. Ne smemo dozvoliti da imamo izgubljeno dete, tzv. „nevidljivo dete“. Pravosuđe ne može da se nosi sa visokokonfliktnim razvodima, i sudije nesvesno, radeći svoj posao, pomažu otuđitelju, jer niko ne želi da ozbiljno priđe problemu, a sve zbog toga što ne postoji adekvatna obuka i međusobna koordinacija sistema. Stoga predlaže da u svakom gradu treba imenovati ključne osobe za ostvarivanje sektorske saradnje. Ona je zaključila da ih sve muče visokokonfliktni razvodi, i sve ih boli kada vide da gube dete, ali jednostavno nemaju dovoljno dobre mehanizme zaštite dece.

Načelnik Školske uprave u Kragujevcu izrazio je zadovoljstvo što je CPD sa ovom temom ušao u škole i što nastavnom kadru pruža podršku da razume ovu temu i da je dalje prenosi roditeljima i deci.

Među važnim zaključcima ovog sastanka ističe se potreba da se sudovi specijalizuju za rad u slučajevima visokokonfliktnih razvoda. Takođe,važno je blagovremeno i koordinisano reagovati u cilju zaštite deteta; ne treba u fokus stavljati prava roditelja da viđaju svoje dete, a pritom zapostavljati prava deteta. Kao jedan od izazova sa kojima se sreću profesionalci jeste i da su često na meti osuda i progona od strane roditelja koji otuđuje dete. Problem se takođe ogleda i u neizvršavanju sudskih odkuka, a roditelji koji vrše otuđenje ostaju nekažnjeni.

Na kraju, Jasmina je najavila da će se Centar u narednom periodu posvetiti izradi analize zakonodavnog okvira i sudske prakse u slučajevima visokokonfliktnih razvoda, posebno imajući u vidu da se ne vode evidencije o visokokonfliktnim razvodima, kao ni o vanbračnim zajednicima, koje su neretko visokokonfliktne. Važno je sagledati prostor za dalje delovanje, kao i manjkavosti sudske prakse, a potom pronaći načine na koje bi se ona unapredila.

CPD će naredne godine održati još tri sastanka praktičara koji će okupiti stručne radnike u Nišu, Novom Pazaru i Novom Sadu.

Projekat „Pozitivno roditeljstvo“ se sprovodi uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS, a sprovodi se uz podršku Pravosudne akademije i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Centar za prava deteta poziva sve zainteresovane da dostave ponudu za reviziju troškova u okviru projekta “Prava deteta u politikama i praksi”, koji se sprovodi u partnerstvu sa Save the Children International, a uz finansijsku podršku Vlade Švedske. Ciljevi projekta usmereni su na unapređenje sistema zaštite dece, struktura i mehanizama za praćenje i primenu prava deteta uključujući i participaciju dece u ovim procesima. Projekat se realizuje u periodu od 1. januara do 31. decembra 2020. godine.

U okviru pomenutog projekta jedan od zadataka je revizija troškova za period 01.01.2020. do 31.12.2020. godine.

Postupak prijavljivanja:

Prijave moraju biti poslate na engleskom jeziku i treba da sadrže sledeće:

• Izražavanje zainteresovanosti i dostupnost;
• CV/Profil organizacije;
• Dve reference o sprovedenim revizijama i dve kopije izveštaja ranije sprovedenih revizija;
• Finansijsku ponudu – bruto iznos troškova revizije.

Više informacija o opisu ponude, možete videti OVDE.

Ponudu poslati pod nazivom Revizija troškova projekta “Prava deteta u politikama i praksi” do srede 23.12. 2020. godine do 17 časova.

Prijavu treba poslati na: finansije@cpd.org.rs

U saradnji sa partnerskim organizacijama, Centar za prava deteta je učestvovao u izradi predloga praktične politike: SAMO sa decom! Pravosuđe po meri deteta za svako dete u Evropi, kao odgovor na konsultacije o Strategiji o pravima deteta EU za period od 2021. do 2024, koji je dostavljen Evropskoj komisiji 30. novembra 2020. godine.

Dokument se fokusira na prava deteta u pravosudnom sistemu, uključujući građanske, krivične i upravne postupke. Ukazuje se na značaj i neophodnost poštovanja prava deteta, pa i prava u pravosudnom sistemu koji je prilagođen deci i inkluzivan za svako dete sa nultom tolerancijom prema diskriminaciji.

Predlog praktične politike ukazuje Evropskoj komisiji na prioritete i daje konkretne preporuke kako bi se osigurao pristup pravdi po meri deteta u Evropi. Takođe, u izradi dokumenta su konsultovana i deca koja su imala kontakt sa pravosuđem, preko organizacija, koje se bave pravima deteta i pravosuđem po meri deteta.

Uključene su teme i izazovi koji su istaknuti na regionalnom pripremnom sastanku koji je održan u junu 2020. godine u okviru Globalne inicijative „Pravda za decu“, za predstojeći Svetski kongres o pravdi sa decom, koji će se održati u Meksiku 2021. godine. Dokument razmatra specifične izazove izgradnje jakih pravosudnih sistema po meri deteta u Evropi, kao i ključne principe pravosuđa po meri deteta.

U izradi dokumenta su učestvovali: Terre des hommes (Europe region), Bureau International Catholique pour l’Enfance (BICE), Chidl Rights Centre – Serbia, Défense des Enfants International – Belgique, Defence for Children The Netherlands, European Forum for Restorative Justice (EFRJ), International Association of Youth and Family Judges and Magistrates (IAYFJM), Leiden Law School, Ludwig Boltzmann Institute of Fundamental and Human Rights (BIM), Penal Reform International (PRI), Restorative Justice Netherlands (RJN) i Social Activities and Practice Institute (SAPI) – Bulgaria.

Dokument je dostupan na engleskom jeziku na linku.

Saopštenje preneli:

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS

Centar za prava deteta održao je, putem ZOOM platforme, prvi u nizu sastanaka praktičara na temu pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u visokokonfliktnim razvodima kao deo projekta „Pozitivno roditeljstvo“. Na sastanku je učestvovalo 29 predstavnika centara za socijalni rad, obrazovnih institucija, Zaštitnika građana, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, nevladinih organizacija, donatorske zajednice, kao i akademici i profesionalci koji deluju u oblasti pozitivnog roditeljstva i zaštitite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda.

Nakon uvodnog izlaganja Jasmine Miković, direktorke Centra za prava deteta, koja je učesnike upoznala sa dosadašnjim projektnim postignućima i posebno istakla važnost ovakvih sastanaka u cilju unapređivanja međusektorske saradnje, usledilo je predstavljanje  rezultata istraživanja „Mapiranje programa i usluga pozitivnog roditeljstva u Srbiji“, koje je sprovela prof. dr Nevenka Žegarac.

Prof. dr Nevenka Žegarac istakla je da je tokom istraživanja identifikovano svega 19 akreditovanih programa pozitivnog roditeljstva, koji traju samo 2 do 3 dana. Takođe je ukazala da nedostaju sistemi evaluacije uspešnosti ovakvih programa, što dovodi do toga da ne posedujemo podatke o njihovom stvarnom kvalitetu. Kao glavni zaključak, ona je navela da je potrebno unaprediti međusistemsku saradnju, uslove rada u sistemu socijalne zaštite, definisati standarde rada za usluge podrške porodici i druge savetodavno-terapijske usluge, kao i obezbediti kvalitetnu podršku i zaštitu profesionalaca u socijalnoj zaštiti.

U daljem delu sastanka, doc. dr Vera Despotović  i spec. med. psih. Teodora Minčić iz Instituta za mentalno zdravlje, podelile su utiske i zaključke sa obuka za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo“ i „Razvod roditelja i zaštita dece“, koje je Centar za prava deteta sproveo u julu ove godine.

Predstavljajući utiske sa obuke „Pozitivno roditeljstvo“, koja je sprovedena  za stručne radnike u socijalnoj zaštiti u julu 2020. godine, doc. dr Vera Despotović se najpre osvrnula na cilj projekta koji se ogleda u osnaživanju stručnih radnika da pruže podršku roditeljima da steknu dodatne veštine i izbegnu telesno kažnjavanje dece kao vaspitnu metodu. Istakla je da je roditeljima jako važno da dobiju znanja iz praktične primene metoda pozitivnog roditeljstva. Nije dovoljno ukazati samo na posledice, već im ponuditi alatke za alternativne metode vaspitanja, imajući u vidu da roditelji greše upravo zbog nepoznavanja metoda pozitivnog vaspitanja.

Spec. med. psih. Teodora Minčić se posebno osvrnula na značaj obuke „Razvod roditelja i zaštita dece“, imajući u vidu da je tema visokokonfliktnih razvoda nedovoljno prisutna kako među stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti i pravosuđu, tako i u široj javnosti. Ona je istakla da su posledice koje pretrpe deca čiji roditelji prolaze kroz visokokonfliktni razvod dalekosežne i da, iako nevidljive po telu kao u slučaju fizičkog nasilja, ostavljaju trajne ožiljke na psihičko zdravlje dece. U tom smislu, imajući u vidu da roditelji koji prolaze kroz visokonfliktne razvode često propuštaju da zaštite svoju decu i na taj način ih izlažu riziku od otuđenja, a da prema nedavnom istraživanju Instituta za mentalno zdravlje svega 26% sudija i oko 50% stručnih radnika u socijalnoj zaštiti zna šta je otuđenje deteta, Teodora je posebno istakla važnost dodatnih edukacija na ovu temu.

Tokom diskusije koja je usledila, učesnici su delili svoja profesionalna iskustva, i na primerima iz prakse ukazivali na manjkavosti sistema podrške roditeljima. Imajući u vidu značaj roditeljske uloge u razvoju svakog deteta, došlo se do zaključka o važnosti uvođenja sistemske podrške budućim roditeljima u vidu edukativne i savetodavne.

Konkretno, predstavnici centara za socijalni rad ističu da nemaju dovoljno resursa na raspolaganju osim savetovališta, da ne postoji podrška deci čiji su roditelji u procesu razvoda. Osim nevladinih organizacija i savetovališta, sve ostale podrške su nedostajuće. Smatraju da bi se najadekvatnija podrška ogledala u školi roditeljstva i to tako što bi ona bila odmah dostupna roditeljima u potrebi, u savetovalištima za decu koja ne bi bila dostupna samo u zdravstvenim ustanovima, već na mestu gde bi deca mogla da govore o sebi i o svojoj povređenosti. Predlažu osnivanje klubova za decu i rotitelje koji bi se nalazili u svakoj opštini. Ime usluge bi takođe moralo da bude podržavajuće za roditelje kako je roditelji ne bi doživeli kao represivnu meru već priliku da nadograde svoje roditeljske veštine. Takođe ističu da je potrebno obezbediti podršku deci, kao i da saradljivost roditelja zavisi od načina i sadržine podrške, odnosno da podrška mora biti praktična.

U daljem delu diskusije, Jasmina Miković je istakla da su ključni preventivni programi zaštite, kao i resursi koji bi podržali razvoj ovakvih programa, ali i da je podjednako važno hitno i efikasno reagovati u cilju zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda. Takođe je dodala da ne postoji evidencija o broju visokokonfliktnih razvoda kao ni o broju vanbračnih zajednica i da je u tom smislu neophodno ustanoviti sistem evidencije kako bi se pratila ova pojava, a posebno imajući u vidu uticaj koji  visokokonfliktni razvodi ostavljaju na mentalno zdravlje dece.

Iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu posebno su se osvrnuli na otuđenje navodeći da centri za socijalni rad još uvek slabo prepoznaju slučajeve otuđenja. Takvu situaciju dodatno pogoršava situacija kada roditelji žive u različitim opštinama pa su roditelji u nadležnosti različitih centara za socijalni rad koji se pri tom postavljaju zaštitnički prema svom klijentu ne sagledavajući širu sliku i ne stavljajući dete u fokus.

Kao jedan od zaključaka nameće se značaj preventivnih programa na temu pozitivnog roditeljstva, jer bi se na taj način doprinelo i prevenciji visokokonfliktnih razvoda. Ipak, iako je prevencija ključna, ne treba odustati od podrške i u vidu intervencije. Nikad nije kasno da se roditeljima pruži podrška, pa čak i kada dođe do suda. Važno je razviti programe podrške roditeljima i nakon razvoda i kroz intersektorsku saradnju uključiti tim raznih stručnjaka.

Na samom kraju, svi su se složili da roditelji uvek žele najbolje svojoj deci, samo nekad nisu spremni da adekvatno odreaguju, i zato im treba pružiti podršku.

Centar za prava deteta će naredne nedelje održati još jedan sastanak praktičara koji će okupiti stručne radnike u Kragujevcu.

Projekat „Pozitivno roditeljstvo“ se sprovodi uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS, a sprovodi se uz podršku Pravosudne akademije i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija je 7. oktobra 2020. godine, usvojio Rezoluciju o pravima deteta: ostvarivanje prava deteta na zdravu životnu sredinu.

Jedan od ključnih razloga koji je doveo do usvajanja rezolucije je činjenica da uskraćivanje prava na zdravu životnu sredinu sprečava puno ostvarivanje drugih prava deteta kao što je pravo na život, zdravlje, životni standard, obrazovanje, pravo deteta da o njemu brinu roditelji, pravo na odmor i razonodu, igru, kao i pravo deteta da bude zaštićeno od ekonomske eksploatacije.

Rezolucija podseća da su države dužne da preduzmu sve mere radi suzbijanja štete po životnu sredinu, poput gubitka biodiverziteta, klimatskih promena, zagađenja i izloženosti opasnim supstancama i otpadu. Država je dužna da zaštiti prava svih, a posebno dece s obzirom na to da su oni posebno osetljivi na posledice štete po životnu sredinu.

Rezolucija urgira na države da poštuju, štite i ispunjavaju prava deteta bez diskriminacije, da preduzmu napore da sprovedu svoje obaveze prema multilateralnim sporazumima o životnoj sredini, kao i da postignu ciljeve Agende za održivi razvoj do 2030.

Od velikog je značaja obezbeđenje uslova da svako dete sadašnjih i budućih generacija može da uživa u okruženju koje je adekvatno zdravlju i dobrobiti deteta, kao i osiguranje zaštite od štete po životnu sredinu na najefikasniji način kako bi se u potpunosti zaštitila deca od njenih posledica.

Podstiču se države da preduzmu neophodne mere kako bi deci obezbedile puno uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda, i kako bi se zaštitili od posledica štete po životnu sredinu putem efektivne regulative i mehanizama sprovođenja. Neophodno je da najbolji interes deteta bude primaran pri donošenju odluka o životnoj sredini, kroz usvajanje pristupa zasnovanog na pravima deteta.

Dalje, države treba da razmotre priznavanje prava na zdravu životnu sredinu u domaćem zakonodavstvu, da jačaju međusektorsku saradnju, regulatorne agencije i ministarstava odgovornih za nadgledanje standarda relevantnih za prava deteta, kao i da razmotre donošenje politika i mehanizama za sprovođenje zaštite dece od štetnih posledica po životnu sredinu. Države takođe treba da prate izloženost dece kroz prikupljanje informacija o uticaju štete na životnu sredinu na decu i obezbede da su ti podaci javno dostupni.

Takođe, rezolucija podstiče države da obezbede pravo deteta na uživanje najvišeg mogućeg standarda fizičkog i mentalnog zdravlja, bez diskriminacije, kao i da preduzmu efektivne mere kako bi se osiguralo da sva deca u osetljivim situacijama mogu da ostvare svoja prava ravnopravno sa drugom decom, i da efekti štete po životnu sredinu ne utiču na njih nesrazmerno.

U situacijama kada su deca izložena kršenju prava ili zloupotrebi zbog posledica štete po životnu sredinu, države treba da osiguraju deci pristup pravdi, pravovremenim, efikasnim, inkluzivnim pravnim lekovima koji odgovaraju polu i starosti deteta, kao i da pružaju relevantne informacije o kršenjima i mehanizmima reparacije.

Države se ohrabruju da obezbede inkluzivno učešće dece u procesima donošenja odluka o životnoj sredini koje će verovatno uticati na njihov razvoj i opstanak, kao i podizanje svesti i unapređivanje obrazovanja koje priprema mlade za budućnost sa kojom se suočavaju.

Kršenja prava deteta od strane preduzeća treba da bude sprečeno kroz efektivne mere države, kao što je monitoring uticaja na životnu sredinu kako bi se obezbedilo da je poslovanje u skladu sa zakonima i regulativima vezanim za životnu sredinu. Ukoliko dođe do kršenja prava deteta, potrebno je preduzeti korake kako bi se osigurala zaštita prava deteta putem sudskih, administrativnih, zakonodavnih ili drugih sredstava.

Države se pozivaju na pojačanu saradnju u cilju rešavanja efekata štete po životnu sredinu na prava deteta, kroz razmenu informacija, da integrišu prava deteta u sve aktivnosti vezane za životnu sredinu, klimu, smanjenje rizika od katastrofa, kao i da razviju mere smanjenja budućeg negativnog uticaja klimatskih promena na decu u najvećoj meri.

Rezolucija je dostupna na engleskom jeziku na linku.

Redovna godišnja Skupština Mreže organizacije za decu Srbije (MODS) održana je 25. novembra 2020. godine, usled situacije sa KOVID-19, u onlajn formatu. Sednicom Skupštine predsedavala je Iva Eraković, izvršna direktorka Prijatelja dece Srbije.

Skupština je tokom radnog dela najpre razmatrala Izveštaj o radu MODS-a za 2019. godinu koji je predstavio direktor Saša Stefanović, a potom je Jasmina Miković, direktorka Centra za prava deteta i  predsednica UO, predstavila Izveštaj o radu Upravnog odbora i izvestila o učešću MODS-a vladinim telima i radnim grupama formiranim od strane nadležnih državnih institucija.

Izveštaj Nadzornog odbora za 2019. godinu predstavila je Nataša Raičević (Centar za socijalno preventivne aktivnosti GRiG). Nakon predstavljanja, članovi i članice Skupštine su jednoglasno usvojili podnete izveštaje.

Izbor novih članova Upravnog i Nadzornog odbora

Skupština MODS-a je zatim pristupila predstavljanju kandidata za Upravni odbor MODS-a, kao i kandidata za Nadzorni odbor.

Izabrani novi članovi Upravnog odbora su dosadašnja predsednica Jasmina Miković (Centar za prava deteta), Marko Tošić  (Centar za integraciju mladih), Kenan Rašitović (Omladinski forum za edukaciju Roma), Tatjana Lazor-Obradović (Centar za proizvodnju znanja i veština), Dragana Soćanin (AgroInvest fondacija Srbija), Aleksandra Milutinović (Okular),  Gordana Plemić (Roditelj), i Kristina Lilić (Društvo za razvoj dece i mladih – Otvoreni klub).

Izabrani novi članovi Nadzornog odbora su Ana Jovanović (Centar za kreativni razvoj Knjaževac) i Neda Salai (Centar za kreativni i održivi razvoj Misturafina).

Održavanje Skupštine prepoznato je i kao prilika da se otvori diskusija o Strateškom planu MODS-a 2021 – 2025 tako da su učesnici imali priliku da daju svoje komentare i predloge u okviru odvojenih radnih grupa.

Centar za prava deteta razvio je platformu za e-učenje namenjenu prvenstveno stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti i pravosuđu koji su motivisani da osveže ili unaprede svoje znanje u oblasti pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja.

Platforma za e-učenje nastala je kao deo obuka za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo“ i „Razvod roditelja i zaštita dece“ koje je Centar za prava deteta održao u julu 2020. godine za stručne radnike u socijalnoj zaštiti i pravosuđu u okviru projekta „Pozitivno roditeljstvo“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS, a sprovodi se uz podršku Pravosudne akademije i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima.

Na platformi se nalaze dva programa: “Pozitivno roditeljstvo” i “Razvod roditelja i zaštita dece”, koji nude korisne materijale: Priručnik za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo”, Priručnik za trenereice “Razvod roditelja i zaštita dece”, Facilitator za vodiče „Pozitivno roditeljstvo“, Facilitator za vodiče „Razvod roditelja i zaštita dece“, kao i stručne tekstove, izveštaje i youtube snimke. Na razvijanju programa obuka i platforme za e-učenje i izradi priručnika i facilitatora, kao i na odabiru stručnih tekstova, Centar za prava deteta je sarađivao sa istaknutim ekspertkinjama u oblasti zaštite prava deteta poput prof. dr sc. Gordane Buljan Flander, doc. dr Vere Despotović i spec. med. psih. Teodore Minčić.

Platformi se može pristupiti putem linka, gde je nakon inicijalne registracije učesnika predviđeno testiranje znanja u odabranom programu, kao i po završetku obuke. Učesnike koji budu uspešno završili obuku, očekuju sertifikati. Platforma za e-učenje ostaće značajan resurs za buduće generacije trenera/ica, odnosno stručnih radnika iz različitih sektora.

Centar za prava deteta je 14. novembra 2020. uputio komentare na Nacrt Opšteg komentara br. 25 Komiteta za prava deteta UN-a o pravima deteta u digitalnom okruženju.

Centar za prava deteta podržava izradu Opšteg komentara ukazujući na pravovremenost i relevantnost inicijative. U podnesku se osvrnuo na delove nacrta koji se odnose na diskriminaciju, komercijalno oglašavanje i marketing, procene uticaja na prava deteta, pravo na privatnost, nezavisno praćenje, pravne lekove i pravo na obrazovanje.

Kroz komentare je ukazano na činjenicu da mašinsko učenje može da dovede do diskriminacije, jer prediktivni algoritmi ponekad dovode do pristrasnih ishoda, reprodukujući već prisutne nejednakosti u društvu.

Marketing influensera ima veliki uticaj na decu i mlade, a činjenica je da oni neretko koriste društvene mreže. S obzirom na to, Centar za prava deteta smatra da je neophodno da države obrate posebnu pažnju na regulisanje sponzorstva, plasmana proizvoda i programa koji targetiraju decu. Države treba da stimulišu marketinšku industriju da razvija samoregulativne instrumente i mehanizme u ovoj oblasti.

U kontekstu procene uticaja digitalnog okruženja na prava deteta, Centar za prava deteta ukazuje na potrebu da države sprovedu i objave procenu uticaja sa posebnim osvrtom na ozbiljan uticaj digitalnog okruženja na decu. Takođe, neophodno je da države preduzmu neophodne korake prevencije, da nadgledaju i istražuju povrede prava deteta od strane javnog sektora u digitalnom okruženju.

Primena tehnologije video nadzora i prepoznavanje lica je sve učestalija. Ovo se vrši u tajnosti, bez jasnih dokaza o potrebi biometrijskog nadzora, što dovodi do povrede brojnih prava. Primena ovih tehnologija treba da uzme u obzir prava deteta.

Partnerstvo između javnog i privatnog sektora u vezi sa primenom tehnološke infrastrukture u obrazovanju, može da pruži priliku akterima iz privatnog sektora da zloupotrebe lične podatke dece i upotrebe ih u razvoju novih poslovnih modela. S obzirom na to, države treba da osiguraju da primena tehnologije u obrazovanju ne stvara mogućnost privatnim kompanijama da prikupljaju i zloupotrebe podatke dece u komercijalne i nekomercijalne svrhe.

Podnesak je dostupan na linku.

Komentar je pripremljen u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi“ koji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa Save the Children International i finansijsku podršku Vlada Švedske.

Organizacije za ljudska prava zahtevaju od Narodne Skupštine Republike Srbije da obustavi postupak izbora novog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i osigura inkluzivnost i transparentnost tokom celog postupka. Iako je sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na kojoj će se predstaviti jedini kandidat za budućeg Poverenika zakazana za danas (23. novembar) u 12h, javnost još nije upoznata sa imenom kandidata, što ceo postupak čini faktički tajnim.

Mandat prethodnog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je istekao 27. maja 2020. godine. Iako je postupak izbora novog Poverenika formalno pokrenut pismom poslaničkim grupama, do izbora nije došlo, iako je tada prošlo skoro šest meseci. Javnosti nije poznato da je neka od poslaničkih grupa u novom sazivu parlamenta predložila kandidata, ali je sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije zakazana u petak (20. novembar) u popodnevnim časovima za ponedeljak 23. novembar 2020 godine. Na ovoj sednici, predstaviće se jedini kandidat za Poverenika, čije ime još nije poznato javnosti. Prema dnevnom redu, na istoj sednici će se glasati za predlog za izbor Poverenika o kome će se izjasniti Skupština Srbije.

Organizacije za ljudska prava zahtevaju obustavljanje postupka i omogućavanje svim zainteresovanim građanima, grupama i organizacijama da učestvuju u procesu izbora, da budu upoznati sa imenima potencijalnih kandidata i o njima iznesu svoje mišljenje, posebno u vezi sa pitanjem da li oni ispunjavaju Zakonom o zabrani diskriminacije propisane uslove za izbor. Ovo se prvenstveno odnosi na pripadnike manjinskih zajednica i grupa, kojima je veoma važna stručnost kandidata i jasna opredeljenost za saradnju za organizacijama koje se bave ljudskim i manjinskim pravima.

Članice Koalicije protiv diskriminacije i Koalicije za pristup pravdi i partnerske organizacije:

✅ Centar za unapređivanje pravnih studija

✅ Civil Rights Defenders

✅ LABRIS

✅ Udruženje studenata sa hendikepom

✅ Jednakost

✅ CHRIS mreža odbora za ljudska prava u Srbiji

✅ PRAXIS

✅ Fond za humanitarno pravo

✅ Inicijativa mladih za ljudska prava

✅ Centar za prava deteta

✅ Urban-In

✅ Žene u crnom

✅ Snaga juga

✅ Da se zna

✅ Belgrade Pride

✅ Pride Society

✅ Beogradski centar za ljudska prava

✅ Građanske inicijative

✅ Centar za praktičnu politiku

✅ Komitet pravnika za ljudska prava – YUKOM

✅ Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

✅ Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda

✅ Odbor za ljudska prava Leskovac

✅ Kulturni centar DamaD

✅ Opre Roma Srbija

Platforma organizacija sa saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava podnela je Kancelariji Visokog komesara Ujedinjenh nacija za ljudska prava izveštaj o dosadašnjem statusu ispunjenosti preopruka koje su upućene Srbiji 2018. godine u okviru trećeg ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda pred Savetom za ljudska prava Ujedninjih nacija. Od 175 preporuka koje se odnose na unapređenje i zaštitu ljudskih prava koje je Srbija prihvatila, u izveštaju je analiziran stepen ispunjenosti 56 preporuka. Samo tri preporuke su ocenjene kao delimično ispunjene dok je preostalih 53 ocenjeno kao neispunjene.

U izveštaju se konstatuje da Srbija nije izmenila važeći Ustav kako bi otklonila mogućnost političkog uticaja na nosioce pravosudnih funkcija i ojačala njihovu nezavisnost niti je sprovela suštinsku javnu raspravu. Iako rad na izmeni Ustava teče od 2017. godine, on se odvija u suprotnosti sa odredbama koje regulišu ovaj proces, u klimi ograničenja suštinske javne rasprave i potpunog zanemarivanja stavova pravosudne struke (na nacionalnom i međunarodnom nivou) o predloženim rešenjima.

Neophodno je uskladiti pravni okvir sa Konvencijom protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih kazni ili postupaka Ujedinjenih nacija. Ovo se prvenstveno odnosi na usklađivanje definicije toture u našem Krivičnom zakoniku sa definicijom predviđenom u Konvenciji.

Nije učinjeno dovojno napora kako bi obezbedio povoljniji položaj žena u oblasti rada i zapošljavanja. Rodni jaz u stopama zaposlenosti i u zaradama je konstantan, a tržište rada karakteriše rodna segregacija po sektorima i zanimanjima. Žene su izložene lošim uslovima rada, a posebno je težak položaj tekstilnih radnica u Srbiji. Diskriminacija žena u Srbiji je prisutna i prilično raširena. Naročito su prisutni diskriminatorni rodni stereotipi u javnom diskursu.

Socijalna isključenost i diskriminacija Roma su i dalje izraženi. Diskriminacija i segregacija u obrazovanju dece pripadnika romske nacionalne manjine predstavlja sistemski problem, a zakonodavni okvir neefikasno odgovara na pomenute izazove.

Republika Srbija nije učinila dovoljno napora kako bi omogućila inkluzivno obrazovanje svakom detetu. I dalje je visoka stopa ranog napuštanja sistema obrazovanja, posebno romske dece. Izričita zabrana telesnog kažnjavanja dece i dalje nije predviđena zakonom.

Nivo socijalne distanciranosti prema LGBTI osobama i dalje je izraženo. Interseks osobe ostaju nevidljive i pravno i socijalno. Još uvek nisu učinjeni konkretni koraci na izmenama Zakona o zabrani diskriminacije.

Iako je usvojena Strategija za unapređenje prava i položaja osoba sa invaliditetom još uvek nije usvojen akcioni plan za njeno sprovođenje. Neophodno je dalje jačanje institucija odgovornih za zaštitu osoba sa invaliditetom kako bi se sprečile brojne povrede prava ovih osoba koje su u praksi česte.

U Republici Srbiji još uvek ne postoji dovoljno uređen i efikasan sistem integracije izbeglica u društvo, što je posledica i činjenice da postoje brojni izazovi u odnosu na upravljanje migracijama. Sve češći govor mržnje prema ovoj populaciji na društvenim mrežama i u digitalnim medijima ukazuje da je potrebno hitno institucionalno reagovati i prevenirati moguće incidente.

Imajući u vidu složenost porcesa implementacije ovih preporuka koje se odnose na sve oblasti ljudskih prava, Platforma je još 2018. godine uputila apel Vladi Republike Srbije da je neophodno sačiniti konkretan i detaljan plan implementacije. Do danas, članice Platforme nisu upoznate da li je plan sačinjen i objavljen. Iako izveštaj o statusu ispunjenosti dobijenih preporuka Srbija ima obavezu da predstavi Savetu za ljduska prava tek početkom 2023. godine, zabrinjava činjenica da nisu preduzeti ozbiljniji koraci kako bi u određenim oblastima ljudskih prava bio učinjen napredak ili su pak preduzeti koraci za koje se ne može dati ocena da su usmereni ka ispunjavanju preporuke.

Platforma koristi ovu priliku da pozove novoformirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da u što skorijem roku nastavi sa aktivnostima koje je do formiranja nove Vlade obavljao Savet za praćenje primene preporuka mehanizama Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Takođe, neophodno je višesturuko pojačati napore kako bi se dobijene preporuke ispunile, i to ne samo radi formalnog ispunjavanja međunarodnih obaveza već prevashodno jer od toga zavisi mogućnost ostvarivanja i zaštite ljudskih prava građana Srbije.

Izveštaj možete preuzeti na linku: Platform UPR Mid-term 2020 Serbia (3rd cycle)

Platformu pored Centra za prava deteta čine:

• NVO Astra
• NVO Atina
• A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
• Beogradski centar za ljudska prava
• Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije
• ERA
• FemPlatz
• Geten
• Grupa 484
• Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI
• Komitet pravnika za ljudska prava
• IAN Međunarodna mreža pomoći
• Mreža organizacija za decu Srbije – MODS
• Nacionalna organizacija Osoba sa invaliditetom
• Mreža SOS Vojvodima
• Skrug Liga Roma

Centar za prava deteta obeležio je 20. novembar, Svetski dan deteta, onlajn konferencijom “Deca pitaju”. Konferenciju je moderirala Olga Dević, članica dečjeg Kluba DX, pri Centru za prava deteta, a deca i mladi su imali priliku da aktivno učestvuju.

Konferenciju su svečano otvorili Jasmina Miković, direktorka Centra za prava deteta, Dejana Kostadinova, direktorka kancelarije UNICEF-a u Srbiji, Mateja Norčič Štamcar, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji i Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije.

Jasmina Mikovic, direktorka Centra za prava deteta istakla je da se ovaj dan obeležava da bi se skrenula pažnja javnosti na obaveze države i društva prema deci, kao i na aktuelne izazove sa kojima se deca suočavaju. Ukazala je i na brojne zablude koje su i dalje prisutne u javnosti o pravima deteta. Jedna od njih je i da više prava za decu, znači manje prava za odrasle, što nije tačno, jer smisao prava deteta nije zamena autoriteta ili anarhija već stvaranje preduslova za ostvarivanje ljudskih prava svakog pojedinca bez obzira na uzrast.

U svom izlaganju Mateja Norčič Štamcar, zamenica šefa delegacije EU u Srbiji rekla je da se Evropska Unija obavezuje da će poštovati najbolje interese deteta u svim politikama i naglasila da je zaštita prava deteta i jedan od prioriteta za politiku proširenja.

Kako bi ukazala na važnost problema sa kojima se deca susreću, Dejana Kostadinova, direktorka kancelarije UNICEF u Srbiji ukazala je na podatke UNICEF-a o deci koja su na različite načine ugrožena.

“Širom sveta preko milijardu dece doživljava nasilje svake godine, a 663 miliona dece živi u siromaštvu. Svako četvrto, od desetoro dece, uzrasta od 10 do 14 godina doživljava psihološku agresiju od strane svojih roditelja. Najnoviji podaci MICS istraživanja pokazuju da nisu samo mala deca izložena nasilnom disciplinovanju kod kuće. Štetna praksa dečjih brakova koja predstavlja jedan od najtežih oblika nasilja i kršenja prava i dalje je stvarnost za preveliki broj devojčica u Srbiji. Još jedan od izazova je da se postaramo da se mladim učiniocima, žrtvama i svedocima krivičnih dela dosledno obezbeđuje odgovarajuća podrška, rehabilitacija i integracija. To bi trebalo da uradimo zajedno sa mladim ljudima”, rekla je gospođa Kostadinova i istakla da kada se deci pruži prilika da se njihov glas čuje, ona često pronađu moćna rešenja za probleme sa kojima se suočavaju.“ – istakla je direktorka kancelarije UNICEF-a u Srbiji.

Prisutni stručnjaci analizirali su stanje prava deteta u Republici Srbiji i definisali prioritetne oblasti za zajednički rad relevantnih institucija i organizacija u cilju jačanja zaštite prava deteta. Glavna poruka konferencije bila je da je važno da težimo zajedničkom razumevanju najviših standarda prava deteta propisanih Konvencijom o pravima deteta i drugim međunarodnim dokumentima.

Članovi Saveta za maloletnike i stručnjaci koji su učestvovali na panelu prava deteta u pravosuđu istakli su značaj poštovanja prava na participaciju kao jednog od osnovnih principa Konvencije o pravima deteta. Takođe, kao jedan od prioriteta prepoznata je potreba za većom informisanosti dece o njihovim pravima kroz obrazovanje, institucije i kanale komunikacije koje deca najviše koriste. Biljana Lajović, saradnica u oblasti podsticaja razvoja dece i mladih, naglasila je da je važno uključiti nastavnike i stručne saradnike u školama u projekte na temu pravosuđa po meri deteta, kako bi oni imali tačne informacije i mogli da informišu decu.

Posebna pažnja na konferenciji posvećena je temi zaštite dece od nasilja. Ovim povodom prof. dr Nevenka Žegarac, sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, istakla je da je neophodna politička volja odraslih, ali pre svega mladih, da se uhvatimo u koštac sa ovim problem. “Deca vrlo dobro znaju kada je neko spreman da ih sluša i zato je potrebna naša duboka posvećenost, kako bismo unapredili ostvarivanje njihovih prava.” – istakla je ona.

Prisutnima se na ovu temu obratio i zamenik Pokrajinskog ombudsmana, Milan Dakić: “Kršenje prava deteta je trenutno sistemski problem. Nedostaje nam prepoznavanje oblasti prava deteta u obrazovanju, pravosuđu, zdravstvenom sistemu. Takođe nam je potrebna saradnja sa lokalnim, ali i republičkim institucijama. Kada se centri za socijalni rad, bolnice i druge institucije obrate ombudsmanu, znači da imamo ozbiljan problem.”.

Kao jedan od glavnih problema, deca su istakla manjak informisanosti među svojim vršnjacima, i uputila pitanje panelistima kako i na koji način unaprediti znanje dece o svojim pravima. Smatraju da je od izutetne važnosti osigurati da svako dete koje dodje u kontakt sa pravosudnim sistemom bude informisano o svojim pravima, kao i da se njegova prava poštuju. Interesuje ih kako rešiti problem dečjih brakova, ali i kako da se postojeća strateška i institucionalna rešenja aktualizuju, jer im je veoma važno da postoje rešenja koja funkcionišu u praksi. Oni su poručili da je lepo da imamo institucionalne okvire, ali da nažalost, ne vide rezultate u svakodnevnom životu.   

“Potrebno nam je da hitno zajedno pređemo sa ideja o unapređivanju prava deteta na realizaciju. Mislite na decu tokom ovih kriznih vremena, jer vi imate moć da kreirate bolju budućnost za nas.” – zaključila su deca i mladi iz dečjeg Kluba DX, pri Centru za prava deteta.

Konferencija je organizovana u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praks koji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa Save the Children International i finansijsku podršku Vlada Švedske.

Medijske objave:

NovaS

N1

RTS

Time.rs

Naslovi.net

CemaForum

Centar za prava deteta obeležiće Svetski dan deteta onlajn konferencijom “Deca pitaju”, 20. novembra od 11:00 do 13:30 časova. Jednom godišnje, ovaj poseban dan obeležava se za decu, ali uz njihovo aktivno učešće, sa ciljem da se zaštite i unaprede prava deteta.

Konferencija će okupiti stručnjake iz oblasti prava deteta koji će dati analizu stanja prava deteta u Republici Srbiji i definisati prioritetne oblasti za zajednički rad relevantnih institucija i organizacija u cilju jačanja zaštite prava deteta.

Uvodna izlaganja pratiće diskusija na temu prava deteta u pravosuđu, participacije dece i zaštite dece od nasilja. Osim stručnjaka iz pravosuđa, socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstvene zaštite, akademske zajednice i civilnog društva, na konferenciji će učestvovati deca i mladi iz Kluba DX, pri Centru za prava deteta.

Međunarodni dan deteta ustanovljen je od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1954. godine, a osmišljen je da bi se skrenula pažnja javnosti na obaveze društva prema deci, kao i na aktuelne probleme sa kojima se deca suočavaju. Konvencija o pravima deteta, kao najvažniji dokument u oblasti prava deteta, donet od strane UN, precizira koja sve prava pripadaju deci i postavlja osnovne standarde za dobrobit dece na različitim stadijumima njihovog razvoja. Suština ovih prava je da se deca razvijaju i rastu bez diskriminacije, igraju i obrazuju, a pre svega dostojanstveno, bezbedno, zdravo i srećno žive.

Uprkos značajnom napretku koji je ostvaren za decu od usvajanja Konvencije o pravima deteta, prava deteta širom sveta krše se svakoga dana, a ove godine deca se suočavaju sa velikim izazovima zbog posledica pandemije virusa KOVID-19.

Prijava za učešće na konferenciji vrši se putem mejla office@cpd.org.rs do 17. novembra 2020. godine.

Konferencija se organizuje u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi” koji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa Save the Children International i finansijsku podršku Vlada Švedske.

U toku je izrada sveobuhvatne Strategije o pravima deteta Evropske unije, čije je usvajanje planirano za prvi kvartal 2021. godine, a koja  će osigurati okvir za bolju promociju i zaštitu prava deteta. Strategija će sadržati mere koje EU treba da sprovede, kako bi se osiguralo sledeće: pristup pravima za najugroženiju decu, zaštita dece u digitalnom dobu, prevencija i zaštita dece od nasilja i promocija pravosuđa po meri deteta.

U saradnji sa Eurochild-om i Terre des hommes u Evropi, članovi Kluba DX, kao i Dečjeg savetodavnog odbora, koji je uspostavljen na projektu „FOCUS – Radimo zajedno za pravosudni sistem koji u centru ima prava i potrebe deteta” aktivno učestvuju u konsultativnom procesu za izradu Strategije o pravima deteta EU.

Izdvajamo neke od zaključaka do kojih su oni došli 🔻🔻🔻

📌O pravosuđu po meri deteta:

• ✅“Pravosudni sistem koji razume potrebe deteta, koje omogućava detetu da bude aktivan akter, ne samo pasivni učesnik.”
• ✅“Pravosudni sitem prilagođen detetu (deca informisana, način obraćanja prilagođen detetu, vodi se računa o psihološkom aspektu).”
• ✅“Sistem u kome se dete poštuje.”
• ✅“Sistem gde je dete informisano.“

📌Kao probleme vide:

• ✅“Neuvažavanje mišljenja dece, deca se ne pitaju da daju mišljenje.”
• ✅“Neinformisanost dece o pravima koja imaju u pravosudnom sistemu.”
• ✅“Neprofesionalnost onih koje rade sa decom, svi moraju da znaju i poštuju prava deteta.”
• ✅“Nezainteresovanost odraslih da uključe decu.”

📌Idealni pravosudni sistem po njima je:

• ✅“Prilagođen detetu u skladu sa detetovim uzrastom.”
• ✅“Pravedan.”
• ✅“Deca i roditelji su informisani o pravima deteta.”
• ✅“Odrasli su zainteresovani da uključe decu i dozvole im da aktivno učestvuju.”

Naši partneri na projektu

Terre des hommes in Europe
Defence for Children International Holandija
Child Circle Belgija
Terre des hommes – Romania
Terre des hommes Hellas
ИСДП (SAPI) Bugarska

Co-funded by European Commission, EU Justice and Consumers

Krajem oktobra 2020. godine, direktorka Centra za prava deteta postala je članica Nacionalne radne grupe za podršku porodici (NRGPP) u Srbiji, koja je formirana u okviru Evropske mreže za podršku porodici (EurofamNet) kao deo Programa COST Evropske unije. Radom NRGPP u Srbiji koordinira prof. dr Nevenka Žegarac sa Fakulteta političkih nauka, Univerziteta u Beogradu.

EurofamNet mreža, u kojoj pored još 34 zemlje učestvuje i Srbija, predstavlja multidisciplinarnu mrežu koja je osnovana kao Akcija u okviru Programa COST Evropske unije sa ciljem da se formira panevropska mreža podrške porodici, koja bi za krajnji cilj imala poštovanje prava deteta i dobrobit porodice. Svoje ciljeve mreža ostvaruje u saradnji sa istraživačima, praktičarima, donosiocima odluka, javnim i privatnim agencijama, porodicama, decom i društvom.

Cilj Nacionalne radne grupe za podršku porodici je da daje inpute i predloge u  prikupljanju podataka o domaćim organizacijama koje deluju u oblasti podrške porodici, kao i učešće u zagovaranju i zastupanju programa, usluga, inicijativa, akcija, zakona i politika za podršku porodici na nacionalnom i lokalnom nivou.

Za više informacija, videti ovde.

Centar za prava deteta objavio je Vodič za facilitatore „Razvod roditelja i zaštita dece“ u okviru projekta „Pozitvno roditeljstvo“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS, a sprovodi se uz podršku Pravosudne akademije i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima.

Vodič je nastao kao deo  obuke „Razvod roditelja i zaštita dece“ koju je Centar za prava deteta održao u periodu od 13. do 15. jula 2020. godine, u okviru gorepomenutog projekta. Nudi praktične savete i vežbe koji će koristiti stručnim radnicima iz pravosuđa i socijalne zaštite kao važna alatka u oblasti zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja.

Zajedno sa Priručnikom za trenere/ice „Razvod roditelja i zaštita dece“, kao i  dodatnom literaturom, Vodič za facilitatore „Razvod roditelja i zaštita dece“ dostupan je i na platformi za e-učenje Centra za prava deteta, i poslužiće kao značajan resurs u budućem radu stručnih radnika u socijalnoj zaštiti i pravosuđu.

Centar za prava deteta objavio je Vodič za facilitatore „Pozitivno roditeljstvo“, u okviru istoimenog projekta, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS, a sprovodi se uz podršku Pravosudne akademije i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima.

Vodič je nastao kao deo obuke „Pozitivno roditeljstvo“ koju je Centar za prava deteta održao u periodu od 6. do 8. jula 2020. godine, u okviru gorepomenutog projekta. Nudi praktične savete i vežbe koji će koristiti stručnim radnicima u oblasti socijalne zaštite kao važna alatka u daljem širenju znanja i veština tokom rada sa decom i porodicama.

Zajedno sa Priručnikom za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo“, kao i  dodatnom literaturom, Vodič za facilitatore „Pozitivno roditeljstvo“ dostupan je i na platformi za e-učenje Centra za prava deteta, i poslužiće kao resurs u budućem radu stručnih radnika u socijalnoj zaštiti i pravosuđu.

„Promena dolazi iz svakoga od nas. Deca budućnost neće samo naslediti, ona će je stvoriti.“ ➡️Una, predstavnica Kluba DX, pri Centru za prava deteta i članica Dečjeg saveta Eurochild-a.

Predstavnice Kluba DX učestvovale su na 13. Evropskom forumu o pravima deteta koji je održan online, u organizaciji Generalnog direktorata Evropske komisije za pravosuđe, u periodu od 29. septembra do 1. oktobra 2020. godine. Forum predstavlja platformu za dijalog između institucija Evropske unije i drugih aktera koji deluju u oblasti prava deteta.

Glavna tema ovogodišnjeg trodnevnog foruma, na kojem po prvi put učestvuju deca, bila je Evropska strategija o pravima deteta, zašto nam je ona potrebna i šta bi sve trebalo da obuhvata. Pored dece i mladih, na forumu su učestvovali i predstavnici vlada, međunarodnih i nevladinih organizacija, institucija EU, međunarodnih agencija, ombudsmani za prava deteta i akademici.

Tokom tri dana foruma, predstavnice Kluba DX su pored raznih sesija koje su bile posvećene Strategiji o pravima deteta, participaciji dece u političkom i demokratskom životu u Evropskoj uniji, ali i pravima deteta u novonastaloj situaciji prouzrokovanoj KOVIDOM-19, imale priliku da aktivno učestvuju u radioničarskom radu tokom kojeg su obrađivane teme zaštite dece od nasilja, inkluzije u obrazovanju i društvu, kao i pravosuđa po meri deteta.

Završnog dana foruma, Una Ljiljak, predstavnica Kluba DX pri Centru za prava deteta i članica Dečjeg saveta Eurochild-a obratila se učesnicima i sumirala zaključke dece i mladih koji su učestvovali na forumu. Tom prilikom, Una je istakla da nam je potrebna inkluzivna strategija koja pruža podršku deci u osetljivim situacijama, strategija koja promoviše i podržava prava deteta da učestvuje u donošenju odluka. Una je i naglasila neophodnost da se standardizuje participacija dece u procesu donošenja odluka.

„Svi odrasli su nekada bili deca i nadamo se da možete da nas podržite i ohrabriti tako što ćete na ovakvim događajima imati strpljenja za nas. Potrebni su nam podrška i razumevanje odraslih kako bismo bolje izrazili naše mišljenje i stavove, jer to nam često nije lako.“➡️istakla je Una.

Pogledajte: Završni govor Une Ljiljak na 13. Evropskom forumu o pravima deteta

Rad Kluba DX je podržan u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi“ koji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa Save the Children International, a uz finansijsku podršku Vlade Švedske.

Centar za prava deteta, u okviru kampanje za promociju koncepta pozitivnog roditeljstva, održava obuke namenjene roditeljima, kako bi bili osnaženi da umesto telesnog kažnjavanja dece primenjuju alternativne pristupe koji nemaju negativne posledice po razvoj deteta.

Tim povodom, održan je i besplatan vebinar “Nije lako znati kako” gde su roditelji razgovarali sa profesionalcima i dobili odgovore na pitanja kako da praktikuju pozitivne metode odgajanja dece kada naiđu na izazove. O ovim temama govorile su saradnice Centra za prava deteta doc. dr Vera Despotović, porodična psihoterapeutkinja i Mira Paul, psiholog, a razgovor je moderirao Miša Stojiljković, novinar.

Kroz prethodne obuke pozitivnog roditeljstva, koje je Centar za prava deteta sproveo, roditelji su imali priliku da steknu znanja o metodama pristupa detetu kada je u stanju ljutnje i agresije, prepoznavanju i kontrolisanju sopstvenih emocija i razvijanju pozitivne komunikacije, efikasnom vaspitanju i pozitivnom nagrađivanju, doslednosti roditelja u postavljanju jasnih granica i radu na promeni mišljenja o roditeljskom autoritetu. Međunarodni standardi u oblasti prava deteta obavezuju države da osiguraju zaštitu dece od telesnog kažnjavanja u svim okruženjima, uključujući i porodično.

Do sada je vebinar ispratilo preko 1 300 roditelja, a učinili smo ga dostupnim i onim roditeljima koji nisu imali priliku da prisustvuju u momentu emitovanja vebinara na snimku, koji se nalazi na zvaničnoj Fejsbuk stranici Centra za prava deteta.

Vebinar je održan u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi“ koji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa Save the Children International, a uz finansijsku podršku Vlade Švedske, čiji je cilj unapređenje sistema zaštite dece.

Medijske objave:

TANJUG

Alo online

Srpska info

Svetionik

Mediji net

SrbijaInfo

Centar za prava deteta objavio je Priručnik za trenere/ice „Razvod roditelja i zaštita dece“ namenjen stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti i pravosuđu.

Priručnik je nastao kao deo obuke „Razvod roditelja i zaštita dece“ koju je Centar za prava deteta održao u periodu od 13. do 15. jula 2020. godine, u okviru projekta „Pozitivno roditeljstvo“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS, a sprovodi se uz podršku Pravosudne akademije i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima.

Imajući u vidu da brojna istraživanja pokazuju da deca čiji su roditelji dugoročno u visokokonfliktnom razvodu imaju podjednake teškoće kao deca koja su žrtve fizičkog zlostavljanja i zanemarivanja, Centar za prava deteta je u saradnji sa domaćim i međunarodnim ekspertkinjama u oblasti zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda razvio detaljno osmišljen i prilagođen program koji za cilj ima jačanje kapaciteta profesionalaca koji rade sa decom i porodicama u sistemima pravosuđa i socijalne zaštite. Pored pružanja dodatnih znanja u oblasti zaštite dece, posebno u slučajevima visokokonfliktnih razvoda, obuka je imala za cilj da se stručni radnici osnaže za to da uz praktikovanje novostečenih znanja i veština sami dalje obučavaju i osnažuju svoje saradnike i roditelje sa kojima su u kontaktu.

Priručnik će koristiti stručnim radnicima u oblasti pravosuđa i socijalne zaštite kao važna alatka u radu na slučajevima visokokonfliktnih razvoda, uz kontinuiranu supervizijsku podršku ekspertkinja, koja je omogućena tokom sprovođenja projekta.

Centar za prava deteta objavio je Priručnik za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo“ namenjen stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti.

Priručnik je nastao kao deo obuke „Pozitivno roditeljstvo“ koju je Centar za prava deteta održao u periodu od 6. do 8. jula 2020. godine, kao deo istoimenog projekta, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS, a sprovodi se uz podršku Pravosudne akademije i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima.

Održana obuka predstavlja deo detaljno osmišljenog i prilagođenog programa, kome je prethodilo mapiranje dostupnih programa i usluga pozitivnog roditeljstva u Srbiji, kao i realizovanje fokus grupa sa zaposlenima u centrima za socijalni rad i savetovalištima za brak i porodicu. Oslanjajući se na rezultate mapiranja koji su ukazali na jasnu potrebu za postojanjem ove vrste programa i podrške profesionalcima zaposlenim u centrima za socijalni rad i savetovalištima za brak i porodicu, Centar za prava deteta je u saradnji sa istaknutim domaćim i međunarodnim ekspertkinjama u oblasti zaštite prava deteta i pozitivnog roditeljstva razvio program koji za cilj ima promociju principa pozitivnog roditeljstva, jačanje kapaciteta profesionalaca koji rade sa porodicama i omogućavanje daljeg sprovođenja programa jačanja porodice koji stimulišu i jačaju veštine pozitivnog roditeljstva. Pored pružanja dodatnih znanja iz oblasti pozitivnog roditeljstva, obuka je imala za cilj da se stručni radnici osnaže za to da uz praktikovanje novostečenih znanja i veština sami dalje obučavaju i osnažuju svoje saradnike i roditelje sa kojima su u kontaktu.

Priručnik će koristiti stručnim radnicima u oblasti socijalne zaštite kao važna alatka u radu sa porodicama, uz kontinuiranu supervizijsku podršku ekspertkinja u primeni stečenih znanja i veština, koja je omogućena tokom sprovođenja projekta.

Centar za prava deteta održao je trodnevnu obuku „Razvod roditelja i zaštita dece“ putem ZOOM platforme u periodu od 13. do 15. jula 2020. godine, kao deo dvogodišnjeg projekta „Pozitivno roditeljstvo“, koji sprovodi od januara 2020. godine uz finansijsku pomoć Evropske unije u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS, a sprovodi se uz podršku Pravosudne akademije i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Obuku su vodile istaknute ekspertkinje prof. dr sc. Gordana Buljan Flander, spec. med. psih. Teodora Minčić i prof. dr Milica Pejović Milovančević, a prisustvovali su joj brojni stručnjaci iz centara za socijalni rad, savetovališta za brak i porodicu, apelacionih sudova i advokati iz raznih gradova Srbije.

Imajući u vidu da se razvod roditelja ubraja u jedno od najstresnijih iskustava koja deca mogu doživeti, i da je često i stručnjacima koji učestvuju u postupcima razvoda, posebno visokokonfliktnim, teško da donesu ispravnu odluku, obuka je počela interaktivnim predavanjem o najboljem interesu deteta tokom razvoda roditelja. Korišćen je princip identifikacije sa detetom koji je sproveden putem vežbe u kojoj su učesnici stavljeni u ulogu deteta koje mora da donese životnu odluku i izabere jednog roditelja.

Važan segment visokokonfliktnih razvoda čini i otuđenje deteta, koje može biti i u korelaciji sa zlostavljanjem. Kako prepoznati nasilje i kako reagovati, kako što bolje razumeti položaj deteta u visokokonfliktnim razvodima onda kada međusobna netrpeljivost među roditeljima zamaskira ljubav i brigu o potrebama deteta i njegovom najboljem interesu, takođe su neke od tema koje su se obrađivale kroz praktične primere i aktivnu diskusiju.

Pored prepoznavanja najboljeg interesa deteta kao preduslova za zaštitu deteta u visokokonfliktnim razvodima, od ključnog značaja je i intersektorska saradnja, pa je tako treći dan obuke u celosti posvećen sveobuhvatnom pristupu ovoj komponenti kao glavnoj karici u zaštiti dece u takvim situacijama. Kroz interaktivnu vežbu, učesnici su navodili šta se od kog aktera očekuje u lancu odgovornosti, i na taj način prepoznali koje karike je neophodno dalje jačati. U tom smislu, cilj ove obuke je bio da se pored pružanja dodatnih znanja iz oblasti zaštite deteta u procesu razvoda roditelja, stručni radnici u pravosuđu i socijalnoj zaštiti osnaže da dalje praktikuju stečene veštine i znanja i prenose ih na svoje saradnike i roditelje sa kojima su u kontaktu. Shodno tome, učesnicima će tokom trajanja projekta biti omogućena kontinuirana mentorska podrška u primeni stečenih znanja i veština na konkretnim slučajevima u radu sa porodicama.

Utisci učesnika obuke:

🔻🔻🔻

📗 „Želim da se zahvalim na obuci koja je bila organizovana izvan svih očekivanja. Posebna zahvalnost profesorki Gordani za nesebično deljenje svojih znanja i iskustava. Ovaj kvalitet obuka nije svakidašnji. Mnogo sam naučila i malo je reći da mi je koristilo.Trudiću se da i dalje pratim obuke u vašoj organizaciji i kada god prilike daju rado ću učestvovati. Nadam se da će veliki broj stručnih radnika imati priliku da ovu obuku prođe.“ ▶️psihološkinja iz Centra za socijalni rad Kragujevac

📒 „Edukacija je bila jako korisna i dobro organizovana, s obzirom na uslove u kojima je održana. Centru za prava deteta zahvalnost što smo imali priliku da čujemo prof. Gordanu Flander, koja fascinira svojim iskustvom, odlučnošću i hrabrošću u zagovaranju interesa dece. Edukacija mi je ponudila konkretne odgovore na pitanja i dileme sa kojima sam se susretala u praksi i sada mi se čini da imam vodilju koja će rad na teškim predmetima u visokokonfliktnim razvodima činiti manje frustrirajućim. Učesnici seminara su svojim komentarima takođe pružili dragoceno iskustvo.“ ▶️psihološkinja iz Centra za socijalni rad Novi Sad

📕 „Poštovane saradnice, u ova teška vremena uspeli smo zajednički da učinimo nešto kvalitetno i za nas i za naše korisnike. Sve je bilo podsticajno i vraćalo je veru da,  i u ovakvim situacijama, možemo da damo doprinos i da unesemo novi kvalitet u naš rad. Zaključak je da imamo zajednički zadatak i da se potrudimo, da makar deo inovativnih stvari o kojima je pričala predivna Goga, implementiramo u praksu u Srbiji. S obzirom na to da sam ja bila učesnica obe edukacije, sigurna sam da je ovoliki broj učesnika,  koji je pokazao veliku motivisanost za menjanjem dosadašnje prakse, snaga za naš sistem i da imamo odličan potencijal da primenimo i širimo stečena znanja i ideje o međuinstitucionalnoj saradnji. Obuke za sve učesnike koji rade na zaštiti dece su ono što je neophodno i olakšava ovaj naš, izuzetno težak i odgovoran posao. Veeeeliki pozdrav sa željom da se što pre vidimo i nastavimo rad!!!“ ▶️psihološkinja iz Savetovališta za brak i porodicu pri Centrtu za socijalni rad Niš

📘 „Sjajno organizovan seminar!!! Sve pohvale!!!“ ▶️sudija iz Apelacionog suda u Kragujevcu

U Beogradu, 23. jul 2020. godine

Centar za prava deteta je kao član Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji – NKEU, zajedno sa drugim organizacijama, doprineo izradi MONITORING IZVEŠTAJA #1 – vladavina prava i vanredno stanje. Izveštaj Radne grupe NKEU izrađen je na osnovu priloga organizacija civilnog društva i profesionalnih udruženja koje su članice radnih grupa za Poglavlje 23 i Poglavlje 24 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Odluka o proglašenju vanrednog stanja od 15. marta 2020. godine, kao i brojni propisi koji su doneti u vezi sa njom, a sa ciljem sprečavanja širenja virusa KOVID-19, doveli su do ograničavanja određenih prava građana. Zbog toga je i praćenje ostvarivanja prava građana bilo u fokusu brojnih organizacija civilnog društva. Činjenica je da je Republika Srbija, prilikom potencijalnih ograničenja ljudskih prava, u obavezi da poštuje Ustav RS, kao i međunarodna dokumenta koje je ratifikovala.

Centar za prava deteta je zajedno sa Mrežom organizacija za decu Srbije ukazao da je kriza izazvana pandemijom virusa KOVID-19, dodatno negativno uticala na položaj svakog deteta u Srbiji, a naročito dece iz najosetljivijih grupa kao što su deca sa smetnjama u razvoju, deca migranti i izbeglice, romska deca, deca koja žive i rade na ulici, deca sa HIV-om/AIDS-om, deca pripadnici LGBTI populacije, deca iz jednoroditeljskih porodica i porodica bez prihoda ili sa niskim prihodima i dr. Problemi sa kojima se susreću deca u Srbiji, a posebno ona iz najugroženijih grupa, ukazali su na neophodnost uspostavljanja sistemskih rešenja, strateškog pristupa, kao i većih izdvajanja za zaštitu i ostvarivanje prava deteta.

Takođe, vanredne okolnosti izazvane pandemijom, pokazale su da su deca na smeštaju u ustanovama socijalne zaštite izrazito ranjiva grupa, kao i to da su u većem zdravstvenom riziku, naročito kada se preporučuje fizička distanca i zabranjuje okupljanje većeg broja osoba u zatvorenom prostoru.

Nedostatak ključnih zakonskih i strateških rešenja koja regulišu položaj i prava deteta u Srbiji, dovode u rizik ostvarenje i zaštitu prava deteta, naročito tokom pandemije. Od 2016. godine, Srbija je bez Nacionalnog plana akcije za decu, a još uvek nije pristupila izradi strateškog dokumenta u oblasti prava deteta.

Pozitivan pomak predstavlja jedino usvajanje Strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period 2020-2023 sa pripadajućim Akcionim planom za 2020. i 2021. godinu, povodom čega je Centar za prava deteta izradio Sažetu analizu o novousvojenoj Strategiji za prevenciju i zaštitu dece od nasilja od 2020. do 2023. godine. Međutim, njena implementacija je upitna, imajući u vidu da još uvek nije formirana Radna grupa za sprovođenje i praćenje Strategije.

Detaljnije informacije u MONITORING IZVEŠTAJU #1 – vladavina prava i vanredno stanje.

U Beogradu, 21. jula 2020. godine.

Centar za prava deteta održao je trodnevnu obuku „Pozitivno roditeljstvo“ putem ZOOM platforme u periodu od 6. do 8. jula 2020. godine, kao deo dvogodišnjeg istoimenog projekta, koji sprovodi od januara 2020. godine uz finansijsku pomoć Evropske unije u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS, a sprovodi se uz podršku Pravosudne akademije i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Obuku su vodile istaknute ekspertkinje doc. dr Vera Despotović, prof. dr sc. Gordana Buljan Flander i advokatica Marija Petrović, a prisustvovali su joj stručnjaci iz centara za socijalni rad i savetovališta za brak i porodicu iz raznih gradova Srbije.

Kroz interaktivni pristup temi, učesnici su razgovarali o izazovima roditeljstva u savremenom društvu i o tome koji faktori otežavaju roditeljstvo u savremenim uslovima. Kroz diskusiju o roditeljskim stilovima, učesnici su sagledavali potrebe dece u različitim starosnim dobima, porodične faktore rizika  koji vode do razvoja problema kod dece, ali i o tome kakav je autoritet potreban svakom detetu. O tome šta je pozitivno i negujuće roditeljstvo, šta je prihvatljivo ili „dovoljno dobro“ roditeljsko ponašanje, razgovaralo se kroz diskusiju o stubovima roditeljstva. Pored razvijenih veština, važno je da roditelji imaju i odgovornost za svoje postupke, kao i da budu svesni kako razne vrste privrženosti utiču na razvoj njihove dece.

Da bi roditelji praktikovali pozitivno roditeljstvo, a samim tim i doprineli pravilnom razvoju svoje dece, potrebna im je i podrška sistema, pa je ujedno i cilj ove obuke bio da se pored pružanja dodatnih znanja iz oblasti pozitivnog roditeljstva, stručni radnici osnaže da uz praktikovanje novostečenih znanja i veština sami dalje obučavaju i osnažuju svoje saradnike i roditelje sa kojima su u kontaktu. U vezi s tim, učesnicima će biti omogućena kontinuirana mentorska podrška u primeni stečenih znanja i veština na konkretnim slučajevima u radu sa porodicama. U narednom periodu, predviđeno je i održavanje brojnih panel diskusija, informativnih sesija i sastanaka u gradovima širom Srbije sa relevantnim akterima kako bi se promovisalo i primenjivalo pozitivno roditeljstvo.

Utisci učesnika:

🔽🔽🔽

„U ova teška vremena uspeli smo zajednički da učinimo nešto kvalitetno i za nas i za naše korisnike. Sve je bilo podsticajno i vraćalo je veru da, i u ovakvim situacijama, možemo da damo doprinos i da unesemo novi kvalitet u naš rad. Zaključak je da imamo zajednički zadatak i da se potrudimo.“ psihološkinja iz Savetovališta za brak i porodicu pri Centru za socijalni rad Niš

„Moram da izrazim veliko zadovoljstvo prisustvovanjem ovom seminaru, koji je pored edukativnog dela, doprineo da se osećamo vredni pažnje za posao koji radimo i koji nam ponekad zadaje glavobolje.“ socijalna radnica iz Centra za socijalni rad Subotica

„Obuka je bila izuzetno korisna. Prepuna korisnih informacija, ali pre svega i ohrabrivanja da ne odustajemo, i da nismo sami u svim sistemskim problemima koje imamo.“ psihološkinja iz Centra za socijalni rad Novi Sad

U Beogradu, 20. jul 2020. godine

Centar za prava deteta objavio je izveštaj „Mapiranje programa i usluga pozitivnog roditeljstva u Srbiji“ koji je nastao u okviru projekta „Pozitivno roditeljstvo“, koji Centar sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS, a sprovodi se uz podršku Pravosudne akademije i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima.

Mapiranje je sprovedeno u periodu od marta do maja 2020. godine, a obuhvatalo je četiri faze:

📌Identifikovanje programa i usluga pozitivnog roditeljstva

📌Mapiranje savetovališta za brak i porodicu u sistemu socijalne zaštite RS

📌Ispitivanje znanja, stavova i praksi profesionalaca iz centara za socijalni rad i savetovališta za brak i porodicu

📌Izradu mape znanja i programa podrške pozitivnom roditeljstvu i porodici.

Kao tehnike prikupljanja podataka korišćene su desk analiza akreditovanih programa obuke za profesionalce o pozitivnom roditeljstvu na platformi Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu i programa za podršku porodici koji su se u vidu usluga odvijali u Srbiji u poslednjih pet godina, na osnovu materijala koji je moguće naći na web platformama RZSS-a, UNICEF-a, MODS-a, CPD-a, SOS Dečija sela Srbija i drugih organizacija koje imaju programe za podršku deci i porodicama, i fokus grupe sa zaposlenima u centrima za socijalni rad i savetovalištima za brak i porodicu. Prikupljeni su podaci o ukupno 19 programa obuke koje imaju elemente pozitivnog roditeljstva.

Pored sumiranja rezultata sprovedenog mapiranja, izveštaj nudi i preliminarne preporuke za dalji rad na unapređivanju postojećih i razvijanju novih programa i usluga pozitivnog rodiuteljstva.

U periodu od 15. do 16. juna 2020. godine, održana je Generalna skupština evropske mreže Eurochild na kojoj su učestvovale predstavnice Centra za prava deteta. Brojni stručnjaci i predstavnici organizacija koje deluju u oblasti zaštite dece i mladih imali su priliku da razmene mišljenja o zajedničkim zagovaračkim aktivnostima koje je neophodno preduzeti na evropskom nivou u cilju unapređenja položaja dece. 

U 2018. godini, svako četvrto dete u Evropskoj uniji je bilo u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, zbog čega se Evropska komisija obavezala da uvede Evropskog dečjeg zastupnika i obezbedi dodatna sredstva u borbi protiv siromaštva dece u zemljama članicama Evropske unije.

Potpredsednica Evropske komisije Dubravka Šuica predstavila je učesnicima viziju predstojeće sveobuhvatne strategije EU o pravima deteta, i naglasila važnost uključivanja same dece u konsultativni proces.

Evropski komesar za zapošljavanje i socijalna prava Nicolas Schmit govorio je o Dečjem zastupniku EU (EU Child Guarantee) i tom prilikom naveo da je kriza KOVID-19 dodatno produbila postojeće nejednakosti među decom i da će uloga Dečjeg zastupnika upravo imati za cilj da obezbedi jednake mogućnosti za svako dete.

Učesnici su imali priliku da učestvuju na vebinarima na temu zagovaračkih aktivnosti radi ostvarenja i zaštite prava deteta tokom trajanja, ali i po završetku pandemije.

Članovi Dečjeg saveta mreže Eurochild su takođe bili domaćini sopstvenog vebinara na temu ostvarivanja prava deteta u sistemu obrazovanja, ali i aktivno učestvovali tokom celog događaja. Predstavnica Dečjeg informativno-kulturnog servisa – Kluba DX, u okviru Centra za prava deteta, i ujedno članica Dečjeg saveta mreže Eurochild, Una Ljiljak, na skupštini je dala svoj doprinos putem video priloga.

Centar za prava deteta je višegodišnji punopravni član mreže za decu Eurochild, koja olakšava međusobno učenje, razmenu iskustava i prakse među organizacijama u cilju unapređenje dobrobiti deteta, njegove zaštite i učešća u društvu.

Dana 4. maja 2020. godine, održana je prva u nizu radionica sa Klubom DX, kao deo aktivnosti projekta „Promocija pozitivnog maloletničkog pravosuđa u Srbiji“, koji Centar za prava deteta sprovodi u saradnji sa Republičkim zavodom za socijalnu zaštitu, a koji je finansijski podržan u okviru Programa Evropske unije za prava, jednakost i državljanstvo.

Radionica je održana putem online platforme, a prisustvovalo je 13 članova/ica Kluba DX, koji su prethodno izrazili interesovanje za temu maloletničkog pravosuđa, vođeni trenutnim ličnim aspiracijama, prethodnim iskustvima, ali i budućim profesionalnim orijentacijama kojima streme. Imajuću u vidu da je ideja projekta usmerena na unapređenje položaja i prava deteta kroz promovisanje pristupa pozitivnog maloletničkog pravosuđa za decu u sukobu sa zakonom i decu sa izazovima u ponašanju, kao posebno ranjivu grupu dece koja često potiču iz marginalizovanih i ranjivih kategorija društva, cilj ove radionice bio je da se učesnici/e detaljnije upoznaju kako sa terminom maloletničkog pravosuđa, tako i sa detaljnim pregledom projektnih aktivnosti.

Radionicu je vodio koordinator Kluba DX u saradnji sa koordinatorkom projekta. Nakon uvodnog predstavljanja, učesnici/e su imali prilike da se detaljnije upoznaju sa ciljevima i aktivnostima projekta. U diskusiji koja je usledila, deca su iznosila svoja očekivanja i strahove koji bi ih omeli u ostvarivanju ciljeva projekta. Većina je navela da očekuju da će naučiti više o temi maloletničkog pravosuđa, da će im ta saznanja pomoći da dalje šire svest o važnosti poštovanja prava maloletnika u kontaktu sa zakonom i da na taj način doprinesu unapređenju njihovog položaja, ali i pri odabiru buduće profesije. Neke od njih plaši da ih predstavnici vlasti neće čuti i uvažiti njihovo mišljenje samo zato što su deca i da njihov glas neće biti dovoljan da se pokrenu promene neophodne da se unapredi položaj i prava deteta u sukobu sa zakonom. Istovremeno, neke raduje mogućnost da nauče više o pravima deteta i mogućnostima kako mogu da doprinesu da se život njihovih vršnjaka unapredi na način da se i njihov glas čuje i uvaži u donošenju odluka koje ih se tiču.

U narednom periodu će se održati jedna pripremna radionica tokom koje će se učesnici/e podrobnije pripremiti za vršnjačku edukaciju koju će potom sprovoditi u Zavodima za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, Nišu i Knjaževcu.

Medijske objave:

Istočne VESTI

Centru za prava deteta se svakodnevno obraćaju roditelji sa brojnim pitanjima povodom ostvarivanja prava na viđanje deteta tokom trajanja vanrednog stanja u RS.

U vezi s tim, želimo da uputimo roditelje na saopštenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u kom se navodi da su jеdinicе lokalnе samoupravе, u saradnji sa cеntrima za socijalni rad sa istе tеritorijе, u obavеzi da, u slučaju prijеma zahtеva, izvrše obradu podataka o roditеljima koji konačnom sudskom prеsudom rеgulišu viđanjе dеtеta (prеuzimanjе i vraćanjе dеtеta od jеdnog roditеlja). Jedinica lokalne samouprave je dužna da nakon provere dostavi zahteve Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje će dalje proslediti Ministarstvu unutrašnjih poslova radi izdavanja dozvole.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavilo je spisak centara za socijalni rad, sa kontakt telefonima i mejl adresama na koje građani mogu da se obrate u svakom momentu ukoliko imaju bilo koju nedoumicu, problem ili situaciju u kojoj ne znaju kako da najpravilnije postupe.

Ukoliko su roditelji nezadovoljni postupanjem centra za socijalni rad, donetim rešenjem ili radom zapolenog u centru za socijalni rad, mogu podneti pritužbu nadležnom organu, odnosno Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Sektoru za brigu o porodici i socijalnu zaštitu, Nemanjina 22-24, tel: 011 361 62 59, e-mail adresa: socijalna.zastita@minrzs.gov.rs, a na teritoriji AP Vojvodine, Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, Bulevar Mihajla Pupina 16, Novi Sad, tel: 021 487 4000.

Pored toga, građani mogu da se obrate i instituciji Zaštitnika građana, s tim što je neophodno da su prethodno iscrpljena sva predviđena pravna sredstva. Od Zaštitnika građana mogu dobiti i informacije o zaštiti svojih prava tokom vanrednog stanja, putem telefona koji tokom vanrednog stanja rade sedam dana u nedelji (u periodu od 8 do 16 časova: 066 800 7009, 066 800 7010, 066 800 7011, 066 800 7012 i u periodu od 16 do 22 časa: 011 2068 100 i 064 876 8505) i e-mail adrese zastitnik@zastitnik.rs.

Centar za prava deteta sprovodi projekat “Pozitivno roditeljstvo” uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji sa ciljem da doprinese da se svakom detetu u Srbiji omogući zaštita od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS.

Medijske objave:

RTV.rs

Mondo.rs

Vesti.rs

Studiob.rs

021.rs

Dnevnik.rs

Alo.rs

TIME.rs

Informer.rs

Istocnevesti.com

Espreso.rs

Povodom Odluke o proglašenju vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije od 15. marta 2020. godine u cilju sprovođenja mera prevencije i suzbijanja pandemije COVID-19 virusa, zaposleni u Centru za prava deteta će u narednom periodu obavljati svoj rad od kuće.

Kako bi sprečili širenje COVID-19 virusa i u cilju osiguranja bezbednosti dece Vlada RS, pored niza mera, donela je Odluku o obustavi izvođenja nastave u visokoškolskim ustanovama, srednjim i osnovnim školama i redovnog rada ustanova predškolskog vaspitanja i obrazovanja, s tim što će se nastava odvijati na daljinu. Centar za prava deteta u svom radu direktno sarađuje sa školama kroz niz aktivnosti, među kojima su i direktan rad sa decom. Planirane radionice sa decom su odložene, ali ćemo sastanke članova Kluba DX održavati onlajn gde će članovi i članice nastaviti da se informišu o svojim pravima na jeziku koji je njima razumljiv, ali će i prosleđivati informacije svojim vršnjacima o merama prevencije pandemije COVID-19 virusa.

Takođe, ovim putem apelujemo na građane da postupaju po uputstvima zdravstvenih stručnjaka i naredbama Vlade Srbije usmerenim na suzbijanje i prevazilaženje epidemije, a za sva pitanja mogu kontaktirati Ministarstvo zdravlja na specijalan broj za pitanja u vezi sa korona virusom: 064 8945 235 ili Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”: 011 2684 566.

U narednom periodu Centar za prava deteta će nastaviti da prati situaciju i redovno obaveštavati javnost o preduzimanju daljih koraka, putem veb-sajta Centra za prava deteta i društvenih mreža, a u skladu sa preporukama državnih organa Republike Srbije i Svetske zdravstvene organizacije. Takođe ćemo objavljivati smernice i korisne savete u cilju očuvanja zdravlja i bezbednosti dece.

U slučaju da vam je potrebno bilo kakvo dodatno objašnjenje ili pomoć, tim Centra za prava deteta vam stoji na raspolaganju putem e-mail adrese: office@cpd.org.rs.

Nastavite da budete odgovorni i vodite računa o vašem zdravlju, kao i o zdravlju ljudi u vašoj okolini.

U Beogradu, 17. marta 2020. godine

Dana 28. februara 2020. godine, održana je konstitutivna sednica Upravnog odbora projekta „Promocija pozitivnog maloletničkog pravosuđa u Srbiji”, koji Centar za prava deteta (CPD) sprovodi u partnerstvu sa Republičkim zavodom za socijalnu zaštitu (RZSZ), a koji je finansijski podržan u okviru Programa Evropske unije za prava, jednakost i državljanstvo.

Upravni odbor će se sastajati na svakih šest meseci tokom trajanja projekta i imaće ulogu da nadgleda sprovođenje projekta, unapredi saradnju sistema socijalne zaštite i pravosuđa, daje strateške i operativne smernice, procenjuje napredak, identifikuje izazove i osmisli preporuke za bolje sprovođenje projektnih ideja.

Sednici su, pored članova Upravnog odbora, među kojima su direktori Zavoda za vaspitanje dece i omladine iz Beograda, Niša i Knjaževca, predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Saveta za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima, Republičkog javnog tužilaštva i Unicefa, prisustvovali i članovi projektnog tima, kao i dve predstavnice Kluba DX pri Centru za prava deteta.

Nakon predstavljanja projekta, ističući pri tom važnost koju će projekat imati za ustanove za vaspitanje dece i omladine, a posebno za decu koja u njima borave u smislu razumevanja njihovih potreba i adekvatnog odgovora sistema, predstavnici projektnog tima su otvorili diskusiju. Usledili su razni predlozi za unapređenje implementacije projekta u smislu delotvornijeg efekta na ciljne grupe. Predstavnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja predložio je da se nalazi dobijeni istraživanjem koje će biti sprovedeno u prvoj fazi projekta predstave donosiocima odluka u nadi da će ih oni uzeti u obzir pri eventualnim dopunama i izmenama normativnog okvira. Predstavnica pravosudnog sistema je istakla važnost transformacije ustanova za vaspitanje dece i omladine, kao i potrebu da se formiraju posebne ustanove za lečenje i osposobljavanje maloletnih učinioca krivičnih dela koji imaju smetnje u psihofizičkom razvoju ili mentalne smetnje. Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu ukazao je i na izazove adekvatnog pružanja podrške dece sa problemima mentalnog zdravlja, koja su u velikoj meri prisutna i u ustanovama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja. Osvrćući se na probleme sa kojima se suočavaju ustanove za vaspitanje dece i omladine na koje su ukazali direktori tih ustanova, Centar za prava deteta je predložio da se tokom projekta pokrene kampanja za opremanje ustanova za vaspitanje dece i omladine, uzimajući u obzir i potrebe dece.

Poseban doprinos radu Upravnog odbora ogledaće se u aktivnom učešću predstavnica Kluba DX, koje su ovog puta sugerisale da bi stručnjaci u ustanovama za vaspitanje dece trebalo da unaprede svoj pristup, tako da se deca koja tu borave osećaju prijatno i sigurno.

U Beogradu, 28. februara 2020. godine

Centar za prava deteta (CPD), u partnerstvu sa Republičkim zavodom za socijalnu zaštitu (RZSZ), počinje sa sprovođenjem dvogodišnjeg projekta „Promovisanje pozitivnog maloletničkog pravosuđa u Srbiji”, a koji je finansijski podržan u okviru Programa Evropske unije za prava, jednakost i državljanstvo. Cilj projekta je da doprinese unapređenju položaja i prava prava deteta kroz promovisanje pristupa pozitivnog maloletničkog pravosuđa za decu u sukobu sa zakonom i decu sa izazovima u ponašanju kao posebno ranjivu grupu dece koja često potiču iz marginalizovanih i ranjivih kategorija stanovništva

Imajući u vidu česta kršenja prava deteta u ovoj oblasti, poseban doprinos projekta ogledaće se u razvijanju različitih tretmanskih programa za rad sa decom kao i pratećih programa obuke profesionalaca koji rade sa decom u sistemima socijalne zaštite i pravosuđa. Prilikom izrade programa, RZSZ i CPD će se oslanjati na zaključke sveobuhvatne procene stanja i potreba dece u sukobu sa zakonom i dece sa izazovima u ponašanju u vaspitnim institucijama u Srbiji koje će biti sprovedeno na početku projektnog perioda. Tako razvijeni programi imaće u fokusu najbolji interes deteta, uz poštovanje principa nediskriminacije i participacije dece.

Posebno važan segment projekta biće vršnjačka edukacija koja će se sprovoditi u saradnji sa članovima i članicama DX kluba, pri CPD-u. Kroz posebno osmišljene radionice, deca će se upoznati sa svojim pravima i osnažiti da prepoznaju i blagovremeno reaguju na situacije koje ugrožavaju njihov pravilan razvoj. Iskustva dece stečena tokom radioničarskog rada biće predstavljena u kratkom filmu u vidu ključnih poruka usmerenih na opštu javnost, sa idejom da se istakne koliko je važno promeniti stav prema ovoj marginalizovanoj grupi dece i pružiti im neophodnu podršku kako bi prevazišli razvojne krize, razvili prosocijalno ponašanje i postali konstruktivni članovi društva.

Osim toga, CPD i RZSZ će sprovoditi kampanju podizanja svesti na društvenim mrežama i kroz promociju primera dobre prakse doprineti podizanju svesti o važnosti usvajanja i primene principa pozitivnog maloletničkog pravosuđa u Srbiji.

U Beogradu, 31. januara 2020. godine

Medijske objave:

Istočne VESTI

Tanjug

Centar za prava deteta (CPD) počinje sa sprovođenjem dvogodišnjeg projekta “Pozitivno roditeljstvo” uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji sa ciljem da doprinese da se svakom detetu u Srbiji omogući zaštita od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS, a sprovodi se uz podršku Pravosudne akademije i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

“Pozitivno roditeljstvo” označava ponašanje roditelja utemeljeno na najboljim interesima deteta, koje neguje, osnažuje, nenasilno je i osigurava poštovanje i usmeravanje deteta koje uključuje postavljanje granica kako bi se omogućio potpuni razvoj potencijala svakog deteta[1]. Dete ima pravo na brigu, sigurnost i vaspitanje koji uvažavaju njegovu individualnost, a roditelji imaju pravo na podršku države u ispunjavanju svoje roditeljske uloge.

Razvod roditelja se ubraja u jedno od najstresnijih iskustava koja deca mogu da dožive, a u Srbiji se svaki četvrti brak završi razvodom prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Brojna istraživanja pokazuju da su deca u visokokonfliktnim razvodima roditelja često emocionalno zanemarena, jer su roditelji preokupirani sopstvenim finansijskim, emocionalnim, socijalnim i drugim potrebama. Deca čiji su roditelji dugoročno u visokokonfliktnom razvodu imaju podjednake teškoće kao deca koja su žrtve fizičkog zlostavljanja i zanemarivanja.

Nakon inicijalnog mapiranja postojećih programa pozitivnog roditeljstva u Srbiji, CPD će u saradnji sa nacionalnim i međunarodnim stručnjacima u oblasti prava deteta, razviti dodatne programe obuke za profesionalce koji rade sa decom i porodicama u sistemima socijalne zaštite i pravosuđa, posebno u slučajevima visokokonfliktnih razvoda.

Kroz detaljno osmišljene i prilagođene programe, koji za cilj imaju promociju principa pozitivnog roditeljstva, ojačaće se kapaciteti profesionalaca i omogućiće im se da dalje sprovode programe jačanja porodice koji stimulišu i jačaju veštine pozitivnog roditeljstva. Koristeći tako stečena znanja i veštine, profesionalci će dalje osnaživati svoje saradnike i roditelje kroz obuke i panel diskusije u zajednici, kao i putem informativnih sesija u školama širom Srbije.

Na regionalnoj konferenciji, koja će se održati u narednoj godini, biće predstavljena projektna postignuća, kao i publikacija, koja će sadržati autentična viđenja dece i odraslih koji su prošli  kroz iskustvo visokokonfliktnog razvoda, kako bismo iz ugla deteta sagledali sam postupak i njegove posledice.

Uporedo sa ovim aktivnostima, CPD će sprovoditi kampanju podizanja svesti na društvenim mrežama kako bi se, kroz promociju primera dobre prakse, doprinelo doslednom praktikovanju pozitivnog roditeljstva.

[1] Savet Evrope, 2006

U Beogradu, 23. januara 2020. godine

Prof. dr Nevena Vucković Sahović, jedna od osnivačica i članica Skupštine Centra za prava deteta, učestvovala je na konferenciji povodom 30 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta koja je održana u Seulu 20. novembra 2019. godine. Na konferenciji se govorilo o pravima deteta, o aktivnom učešću dece u društvu, o diskriminaciji, ali i o siromaštvu i njegovim posledicama.

Na ovom skupu prof. dr Nevena Vučković Šahović je govorila o važnosti Konvencije o pravima deteta koju je ratifikovalo 196 država, o važnosti eksplicitne zabrane telesnog kažnjavanja dece u svim okruženjima, kao i o tome da se društvena svest o prijavljivanju slučajeva seksualnog nasilja u Srbiji javila pre 20 godina.

U ocenjivanju primene Konvencije o pravima deteta, kao bivša članica Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija, profesorka je napomenula da je trideset godina vrlo kratak period u poređenju sa istorijom obeleženom ugnjetavanjem i sukobima. Kako je navela: “Ostvarivanje prava deteta se ne može postići bez napora” i “Što više promovišemo ljudska prava, to više izrastamo u članove društva koji poštuju prava drugih.”

U saradnji sa Mrezom organizacija za decu Srbije – MODS, Centar za prava deteta održao je konsultativnu radionicu o uspešnosti primene preporuka Komiteta za prava deteta, Beogradu, u sredu 16. oktobra 2019. godine. Cilj je da se u narednom periodu zajednički kontinuirano prikupljaju podaci i prati primena preporuka Komiteta za prava deteta.

Radionica je organizovana u okviru projekta „Praćenje primene preporuka Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija sa posebnim fokusom na unapređenju participacije dece” koji Centar za prava deteta sprovodi uz podršku kancelarije UNICEF u Srbiji i u saradnji sa Kancelarijom za ljudska i manjinska prava Republike Srbije. Projekat ima za cilj da doprinese unapređenom praćenju preporuka Komiteta za prava deteta UN kroz partnerstvo države, nevladinog sektora i učešće dece.

Centar za prava deteta u okviru projekta “Prava deteta u politikama i praksi” koji sprovodi u partnerstvu sa Save the Children International uz finansijsku podršku Vlade Švedske, pripremio je program obuke stručnjaka o pozitivnoj disciplini i metodama nenasilnog vaspitanja. Program obuke kreiran je za profesionalce iz različitih sistema, a svaki od njih će naknadno, do kraja 2019. godine, sa po 20 roditelja dalje raditi na razvijanju veština pozitivnog roditeljstva.

U okviru ovog programa stručnjaci su obučeni o izgradnji pozitivnog roditeljskog modela ponašanja u skladu sa najvišim međunarodnim standardima o pravima deteta i trendovima nauke i struke u vaspitanju dece bez primene nasilnih metoda, kao i kako da se prepoznaju potrebe i emocije svih članova porodice i na njih adekvatno odgovori.

Ova obuka omogućila je stručnjacima da rade sa roditeljima koji smatraju da je telesno kažnjavanje dece prihvatljivo kroz iskustvene metode, u pravcu menjanja njihovih stavova i usvajanja alternativnih načina reagovanja u situacijama kada uobičajeno primenjuju telesno kažnjavanje dece.

Kroz program za profesionalce objašnjeno je zašto je važno uvesti ekspicitnu zabranu telesnog kažnjavanja dece, koje su posledice telesnog kažnjavanja dece i na koje načine savremen način života otežava roditeljsku ulogu. Zbog loše ekonomske situacije, stresnog radnog okruženja i brojnih sličnih prepreka sa kojima se susreću roditelji u 21. veku često se zanemaruje prepoznavanje, razumevanje i uvažavanje potreba deteta. U vezi sa ovim i mnogim drugim roditeljskim izazovima stručnjaci će biti u mogućnosti da pomognu roditeljima da ih lakše prevaziđu.

Program obuhvata asertivne komunikacijske veštine i izgradnju podržavajuće, interaktivne komunikacije u cilju razumevanja značaja nenasilne komunikacije i njene primene u sprečavanju konflikata i građenju pozitivnog odnosa sa detetom.

U delu programa koji se odnosi na rad sa roditeljima primenjivaće se sledeće metode: kako da se roditelj rukovodi svojim emocijama u odnosu prema deci i kako da zaustavi eskalaciju negativnih emocija koje vode ka impulsivnom ponašanju i upotrebi telesne kazne.

Kada je reč o pozitivnom roditeljstvu, sami roditelji često nisu upoznati sa metodama koje mogu da primene. Ovom obukom predstavljene su konkretne veštine koje roditelji mogu da koriste u vaspitanju, a koje mogu koristiti kao alternativu telesnom kažnjavanju dece: nagrade i kazne odnosno postavljanje granica i nači da dete prezme odgovornost za učinjenu štetu i pronađe način da da osoba koja je bila oštećena bude na adekvatan način zadovoljena. Takođe, teme obuke su i kako napraviti razliku između izliva ljutnje i agresivnog čina deteta, kako odgovoriti u situacijama detetove ljutnje/agresije, kako identifikovati i kontrolisati emocije kod roditelja, kako kontrolisati dete i razviti pozitivnu komunikaciju sa decom te kako da roditelji budu dosledni u vaspitanju dece i brojne slične teme.

Sprovođenjem ovog programa među roditeljima će se promovisati koncept pozitivnog roditeljstva i izbegavanje posledica koje telesno kažnjavanje ostavlja na decu.

Predstavnice Centra za prava deteta predstavile su studentima na Fakultetu za edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, 05. aprila 2019. godine, ciljeve projekta „Prava deteta u politikama u praksi“ koji se odnosi na unapređenje sistema zaštite dece od nasilja kroz podizanje svesti javnosti o posledicama telesnog kažnjavanja i promovisanja pozitivnih i nenasilnih metoda vaspitanja.

Tom prilikom predstavljene su brošure „Recite NE telesnom kažnjavanju dece i DA pozitivnom roditeljstvu – Smernice za roditelje/staratelje kako bi lakše odgovorili na izazove koje roditeljstvo nosi“ kao i „Mora da može drugačije“ – recite ne telesnom kažnjavanju dece.

Aktivnost je realizovana je u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi“, koji Centar za prava deteta realizuje u saradnji sa Save the Children International, uz finansijsku podršku Vlade Švedske.

U Beogradu, tokom jula 2018. godine, Centar za prava deteta je održao verifikacioni sastanak i fokus grupu sa stručnjacima u oblasti prava deteta da izrazi svoje mišljenje u sistemu obrazovanja. Organizovanje ovog sastanka i fokus grupe je deo projekta „Pravo deteta da se njegov glas čuje“ koji finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u okviru Evropskog instrumenta za demokratiju i ljudska prava, a koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije, uz podršku Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

Sastanku su prisustvovali  predstavnici Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i drugih relevantnih institucija.

U materijalu koji se odnosi na sistem obrazovanja deca su upoznata sa svojim pravima u školi, kao što su pravo na uvažavanje ličnosti, kvalitetan obrazovno-vaspitni rad, zaštitu od diskriminacije i nasilja, informacije o pitanjima od značaja za obrazovanje i vaspitanje deteta, slobodu udruživanja u grupe, klubove i učenički parlament. Deci su takođe objašnjene njihove obaveze u školi i na koji način i u kojim rokovima mogu uložiti prigovor u određenim situacijama i uopšte na koje načine svoja prava mogu ostvariti u praksi.

Takođe, svaki materijal ima uvodni deo posebno posvećen pravu na participaciju i zaštiti od svakog oblika diskriminacije i nasilja.

U Beogradu, tokom jula 2018. godine, Centar za prava deteta je održao verifikacioni sastanak i fokus grupu sa stručnjacima u oblasti prava deteta da izrazi svoje mišljenje u pravosudnom sistemu. Organizovanje ovog sastanka i fokus grupe je deo projekta „Pravo deteta da se njegov glas čuje“ koji finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u okviru Evropskog instrumenta za demokratiju i ljudska prava, a koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije, uz podršku Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

Među učesnicima su bile sudije koje postupaju u građanskopravnoj materiji osnovnih, viših i apelacionih sudova, Vrhovnog kasacionog suda, stručnjaci centara za socijalni rad, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu i drugih relevantnih institucija. Materijal je prvenstveno namenjen deca čiji su roditelji u postupku razvoda ili se rastaju. Deca često prolaze kroz bolan period u postupku razvoda braka njihovih roditelja, u kome nemaju dovoljno informacija o proceduri kroz koju prolaze što na njih može ostaviti niz negativnih posledica.  Upravo im  ovaj materijal omogućava da se upoznaju sa ovim procedurama i njihovoj ulozi, kao i pravima koje imaju u postupku.

Tako, na primer, deca će biti upoznata sa svojim pravom na participaciju što znači da u svakoj situaciji u kojoj se odlučuje o njihovim pravima i interesima imaju pravo da slobodno izraze svoje mišljenjei da se ono uzme u obzir prilikom odlučivanja, da dobiju sve potrebne informacije o postupku u sudu ili centru za socijalni rad, da budu pripremljeni za dolazak pred sud, kao i da imaju odgovarajuću pomoć i podršku tokom sudskog postupka.Ovaj materijal takođe daje deci niz saveta koji im mogu pomoći da se osećaju bolje tokom ovog perioda.

U Beogradu, tokom jula 2018. godine, Centar za prava deteta je održao verifikacioni sastanak i fokus grupu sa stručnjacima u oblasti prava deteta da izrazi svoje mišljenje u sistemu socijalne zaštite. Organizovanje ovog sastanka i fokus grupe je deo projekta „Pravo deteta da se njegov glas čuje“ koji finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u okviru Evropskog instrumenta za demokratiju i ljudska prava, a koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije, uz podršku Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

Među učesnicima su bili stručnjaci različitih centara za socijalni rad, centara za porodični smeštaj i usvojenje, domova za decu,  Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu i Fakulteta političkih nauka – Odeljenja za socijalnu politiku i socijalni rad, kao i drugih relevantnih institucija i organizacija civilnog društva.

U okviru sistema socijalne zaštite oblast koja je odabrana da se razvije kroz ovaj projekat se tiče prava dece koja su u sistemu alternativnog staranja – kod srodnika, u hraniteljskim porodicama i domovima za decu. U materijalu je deci objašnjeno na koji način mogu da izraze svoje mišljenje i zašto je važno da se ono sasluša i uvaži kada se razmatraju i donose odluke koje se tiču njihovog života i razvoja. Deca su upoznata sa time da treba da dobiju sve potrebne informacije o pitanjima kao što su na primer: dužina trajanja alternativnog staranja, koja su njihova prava dok su na alternativnom staranju, o kontaktima sa biološkom porodicom, kome mogu da se žale u slučaju da se ta prava ne poštuju i slično.

U Beogradu, tokom jula 2018. godine, Centar za prava deteta je održao verifikacioni sastanak i fokus grupu sa stručnjacima u oblasti prava deteta da izrazi svoje mišljenje u sistemu zdravstvene zaštite. Organizovanje ovog sastanka i fokus grupe je deo projekta „Pravo deteta da se njegov glas čuje“ koji finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u okviru Evropskog instrumenta za demokratiju i ljudska prava, a koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije, uz podršku Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

Među učesnicima su bili predstavnici različitih zdravstvenih ustanova, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zaštitnika pacijenata iz više gradova, Pokrajinskog zaštitnika građana, Zaštitnika građana Republike Srbije i drugih relevantnih institucija.

Uz pomoć razvijene štampane publikacije i virtuelne aplikacije deca će moći da dobiju različite informacije o svojim pravima u sistemu zdravstvene zaštite. Tako, svako dete ima pravo da se leči i da vodi zdrav život, bez obzira na to da li ima zdravstvenu knjižicu i da li je knjižica overena. Deca će biti upoznata sa time na koji način mogu da se brinu o svom zdravlju, ali i da imaju pravo na prevodica ukoliko ne razumeju dobro jezik, a da deca koja ne čuju imaju pravo na tumača za znakovni jezik. Takođe, deca će biti upoznata o svom pravu da dobiju niz informacija i objašnjenja koje se odnose na njihovo zdravstveno stanje, na poverljivo savetovanje sa zdravstvenim radnikom, o pravima koja stiču kada napune 15 godina, kome da se obrate ako imaju neki problem i da dobiju druge relevantne informacije u ovoj oblasti koje ih se tiču i koje im mogu biti od značaja.

Centar za prava deteta i Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman su 20. juna 2018. godine u Novom Sadu zajednički održali okrugli sto pod nazivom „Izričita zabrana telesnog kažnjavanja dece u Srbiji u svim okruženjima“.

Na okruglom stolu diskutovalo se o normativnom okviru zabrane telesnog kažnjavanja dece u Srbiji, psihološkim i socijalnim posledicama telesnog kažnjavanja po dete, kao i ulozi i mestu profesionalaca u promovisanju pozitivnih, nenasilnih i participativnih načina vaspitavanja i disciplinovanja deteta. Učesnici okruglog stola su bili predstavnici pravosudnog i obrazovnog sistema, sistema socijalne i zdravstvene zaštite i drugi, a obratili su ime se:

• dr Zoran Pavlović, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, redovni profesor Univerziteta Privredna akademija i član VDS
• dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, predsednica Centra za prava deteta i članica Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije
• dr Gordana Kovaček Stanić, redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu
• dr Vera Despotović, stručna saradnica Centra za prava deteta, asistentkinja Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidinum
• Slađana Radulović, programska menadžerka Centra za prava deteta

Ovom prilikom su pokrenute brojne diskusije na izloženu temu, ukazano na prisutnost i kompleksnost pojave i neophodnost propisivanja izričite zabrane telesnog kažnjavanja dece u svim okruženjima u trenutnom društvenom kontekstu Srbije. Takođe, ukazano je na potrebu podrške države i društva u celini roditeljima kako bi lakše odgovorili na izazove koje roditeljstvo nosi, kao i kontinuiranog rada na otklanjanju pogrešnih stavova i jačanju roditeljskih kompetencija i veština.

Okrugli sto je deo aktivnosti u okviru projekta “Prava deteta u politikama i praksi” koji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa Save the Children International, a koga finansira Vlada Švedske. Ciljevi ovog projekta usmereni su na unapređenje sistema zaštite dece, kao i struktura i mehanizama za praćenje i primenu prava deteta uključujući i participaciju dece u ovim procesima. Projekat se realizuje u periodu od 1. januara do 31. decembra 2018. godine.

U okviru ovog projekta, Centar za prava deteta podiže svest javnosti o posledicama telesnog kažnjavanja dece, posebno među roditeljima, promoviše pozitivne i nenasilne metode vaspitanja i upoznaje javnost sa pravima deteta uopšte.

Direktorka Centra za prava deteta Ines Cerović predstavila je rad „Primena vaspitnih naloga u kontekstu reforme sistema pravosuđa po meri deteta u Republici Srbiji“ na dvodnevnom XXX međunarodnom naučnom tematskom skupu „Pravda po meri deteta“, koji je organizovao Institut za kriminološka i sociološka istraživanja 6. i 7. jula 2018. godine na Paliću.

Naučni skup „Pravda po meri deteta“ bavio se unapređenjem položaja dece koja dolaze u kontakt sa pravosudnim sistemom, bilo kao učinioci krivičnih dela ili kao žrtve, ali i oštećeni u krivičnim postupcima, kao i time šta sve kao društvo i država treba da učinimo da se deca u takvim situacijama ne nađu.

Institut za kriminološka i sociološka istraživanja objavio je i tematski zbornik radova koji se bavi različitim aspektima pravosuđa po meri deteta.