Glyph

Centar za prava deteta održao sastanak praktičara „Pozitivno roditeljstvo i zaštita dece u visokokonfliktnim razvodima“ u Kragujevcu

15.12.2020.

Centar za prava deteta održao je, putem ZOOM platforme, drugi u nizu sastanaka praktičara na temu pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u visokokonfliktnim razvodima kao deo projekta „Pozitivno roditeljstvo“.

Na sastanku je učestvovalo 8 predstavnika centara za socijalni rad, pravosuđa, obrazovanja, kao i akademici i profesionalci koji deluju u oblasti pozitivnog roditeljstva i zaštitite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda.

Tokom uvodnog izlaganja, Jasmina Miković, direktorka Centra za prava deteta, najpre je istakla važnost ovih sastanaka koja se ogleda u okupljanju stručnjaka u relevantnim oblastima koji bi razgovarali na teme pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja, a potom i učesnike upoznala sa dosadašnjim projektnim postignućima. Tom prilikom je prisutne uputila na sve materijale koje je Centar za prava deteta pripremio tokom ovog projekta, a posebno na online platformu za učenje koja se nalazi na sajtu Centra, a koja trenutno nudi dva programa: „Pozitivno roditeljstvo“ i „Razvod roditelja i zaštita dece“.

U daljem toku sastanka,  prof. dr Nevenka Žegarac predstavila je  rezultate istraživanja „Mapiranje programa i usluga pozitivnog roditeljstva u Srbiji“, koje je sprovela u prvoj polovini 2020. godine. Na samom početku izlaganja, osvrnula se na značenje sintagme pozitivno roditeljstvo, istaknuvši tom prilikom da to nije nova sintagma i da postoji još od devedesetih godina prošlog veka, a da se odnosi na negujuće, osnažujuće i nenasilno ponašanje roditelja, da prepoznaje i uvažava potrebe deteta, ali i da obuhvata i postavljanje granica za puni razvoj deteta koji je zasnovan na prinicipu najboljeg interesa deteta. Istakla je da je tokom istraživanja identifikovano svega 18 akreditovanih programa pozitivnog roditeljstva, koji traju samo 2 do 3 dana, i da je često nejasno koliko je profesionalaca obučeno, ali i kako se primenjuju stečena znanja. Pored toga, nisu dostupni ni podaci o evaluaciji, tako da ne postoji jasan uvid u kvalitet i efekte realizovanih obuka. Kao jedan od glavnih zaključaka, istakla je da roditeljstvo može da se uči, i da su ta znanja primenljiva u praksi. Potrebni su konkretni i specifični alati koji bi roditeljima omogućili praktičnu primenu principa pozitivnog roditeljstva. Zaključila je da je podrška pozitivnom roditeljstvu kompleksna i šira priča koja zahteva uključenost i drugih sistema, a ne samo sistema socijalne zaštite. S tim u vezi, potrebno je unaprediti međusistemsku saradnju i obezbediti kvalitetnu podršku i zaštitu profesionalaca u socijalnoj zaštiti.

U daljem delu sastanka, Jelena Petrović iz Centra za prava deteta i spec. med. psih. Teodora Minčić iz Instituta za mentalno zdravlje, podelile su utiske i zaključke sa obuka za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo“ i „Razvod roditelja i zaštita dece“, koje je Centar za prava deteta sproveo u julu ove godine.

Predstavljajući utiske sa obuke „Pozitivno roditeljstvo“, koja je sprovedena  za stručne radnike u socijalnoj zaštiti u julu 2020. godine, Jelena Petrović istakla je da je cilj ove obuke bio da se stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti pruže dodatne praktične veštine koje bi im dalje koristile u radu sa roditeljima kojima treba pružiti podršku da praktikuju tehnike pozitivnog roditeljstva. S tim u vezi, neke od tema koje su obrađivane tokom obuke su definisanje pozitivnog i negujućeg roditeljstva, roditeljske odgovornosti i veštine, kao i okolnosti koje mogu da naruše roditeljske kompetencije, odnosno koje su to sve intervencije koje se mogu sprovesti u slučajevima porodica sa višestrukim problemima. Kao jedan od glavnih utisaka učesnika nakon obuke, Jelena je istakla mogućnost praktične primene stečenih znanja, imajuću u vidu da je obuka obilovala primerima iz prakse na koje su učesnici referisali kao na dragocene izvore za sticanje novih saznanja. Zaključila je da praktikovanje pozitivnog roditeljstva znatno doprinosi preveniranju mnogih drugih problema.

Spec. med. psih. Teodora Minčić je posebno istakla značaj obuke „Razvod roditelja i zaštita dece“ i izrazila zadovoljstvo njenim sadržajem, imajući u vidu da stručni radnici u socijalnoj zaštiti i pravosuđu ne poseduju adekvatna znanja o uticaju visokokonfliktnih razvoda na decu, a s tim u vezi i fenomenom otuđenja. Potom se  osvrnula na nedostatak praktikovanja prinicipa pozitivnog roditeljstva, što u kombinaciji sa visokokonfliktnim razvodima dovodi do jako negativnog uticaja na decu. Referišući i na svoje dugogodišnje iskustvo, Teodora je istakla da deca čiji roditelji prolaze kroz proces visokokonfliktnog razvoda često završe na psihijatriji. Takva deca su često emocionalno zlostavljana, sa ne možda golim okom vidljivim ožiljcima, ali sigurno sa istim posledicima koje su pretprela i deca koja su fizički zlostavljana, pa se u poslednje vreme sve više karakterišu kao nevidljiva deca. Govoreći o teškom položaju dece koja se nađu u situaciji visokokonfliktnog razvoda svojih roditelja, Teodora se osvrnula na vrlo bitan segment sprovedene obuke, a to su praktične vežbe, kada su učesnici stavljani u poziciju te iste dece. Treći dan obuke bio je posvećen intersektorskoj saradnji kako bi se našao način da se dete zaštiti u procesu razvoda svojih roditelja i izbeglo prebacivanje odgovornosti sa jednih na druge.

Predstavnici centara za socijalni rad ističu da bi bilo jako korisno da ima još ovakvih obuka, a posebno kada bi im se priključile sudije koje sude u brakorazvodnim postupcima, jer je pojam otuđenja još uvek nedovoljno poznat. Sa ovim stanovištem se slažu i sudije, i u tom smislu Jasmina ističe da će se CPD ubuduće truditi da svoje dodatne obuke usmeri na predstavnike pravosuđa ali i na sve druge relevantne aktere, jer je njihovo umrežavanje od ključnog značaja, a upravo ovakve obuke i jesu prilika da se svi dodatno povežu i usmere na rešavanje problema u najboljem interesu deteta.

U daljem toku diskusije, sudija Apelacionog suda u Kragujevcu Tanja Nikolić Nedeljković istakla je značaj obuka koje je CPD organizovao i posebno se osvrnula na značaj terminološkog pojašnjenja emocionalnog otuđenja. Napomenula je značaj obuka sudija, jer se sudije prvog stepena menjaju svake godine i u tom smislu je neophodno redovno održavati obuke na značajne teme, ali skreće pažnju da su im potrebne obuke koje pružaju praktično, a ne teoretsko znanje. Ne smemo dozvoliti da imamo izgubljeno dete, tzv. „nevidljivo dete“. Pravosuđe ne može da se nosi sa visokokonfliktnim razvodima, i sudije nesvesno, radeći svoj posao, pomažu otuđitelju, jer niko ne želi da ozbiljno priđe problemu, a sve zbog toga što ne postoji adekvatna obuka i međusobna koordinacija sistema. Stoga predlaže da u svakom gradu treba imenovati ključne osobe za ostvarivanje sektorske saradnje. Ona je zaključila da ih sve muče visokokonfliktni razvodi, i sve ih boli kada vide da gube dete, ali jednostavno nemaju dovoljno dobre mehanizme zaštite dece.

Načelnik Školske uprave u Kragujevcu izrazio je zadovoljstvo što je CPD sa ovom temom ušao u škole i što nastavnom kadru pruža podršku da razume ovu temu i da je dalje prenosi roditeljima i deci.

Među važnim zaključcima ovog sastanka ističe se potreba da se sudovi specijalizuju za rad u slučajevima visokokonfliktnih razvoda. Takođe, važno je blagovremeno i koordinisano reagovati da ne bismo imali decu sa psihičkim problemima; ne treba u fokus stavljati prava roditelja da viđaju svoje dete, a pri tom zapostavljati prava deteta. Kao jedan od izazova sa kojima se sreću profesionalci jeste i da su često na meti osuda i progona od strane roditelja koji otuđuje dete. Problem se takođe ogleda i u neizvršavanju sudskih odkuka, a roditelji koji vrše otuđenje ostaju nekažnjeni.

Na kraju, Jasmina je najavila da će se Centar u narednom periodu posvetiti izradi analize zakonodavnog okvira i sudske prakse u slučajevima visokokonfliktnih razvoda, posebno imajući u vidu da se ne vode evidencije o visokokonfliktnim razvodima, kao ni o vanbračnim zajednicima, koje su neretko visokokonfliktne. Važno je sagledati prostor za dalje delovanje, kao i manjkavosti sudske prakse, a potom pronaći načine na koje bi se ona unapredila.

CPD će naredne godine održati još tri sastanka praktičara koji će okupiti stručne radnike u Nišu, Novom Pazaru i Novom Sadu.

Projekat „Pozitivno roditeljstvo“ se sprovodi uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS, a sprovodi se uz podršku Pravosudne akademije i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.