Centar za prava deteta održao je, putem ZOOM platforme, prvi u nizu sastanaka praktičara na temu pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u visokokonfliktnim razvodima kao deo projekta „Pozitivno roditeljstvo“. Na sastanku je učestvovalo 29 predstavnika centara za socijalni rad, obrazovnih institucija, Zaštitnika građana, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, nevladinih organizacija, donatorske zajednice, kao i akademici i profesionalci koji deluju u oblasti pozitivnog roditeljstva i zaštitite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda.
Nakon uvodnog izlaganja Jasmine Miković, direktorke Centra za prava deteta, koja je učesnike upoznala sa dosadašnjim projektnim postignućima i posebno istakla važnost ovakvih sastanaka u cilju unapređivanja međusektorske saradnje, usledilo je predstavljanje rezultata istraživanja „Mapiranje programa i usluga pozitivnog roditeljstva u Srbiji“, koje je sprovela prof. dr Nevenka Žegarac.
Prof. dr Nevenka Žegarac istakla je da je tokom istraživanja identifikovano svega 19 akreditovanih programa pozitivnog roditeljstva, koji traju samo 2 do 3 dana. Takođe je ukazala da nedostaju sistemi evaluacije uspešnosti ovakvih programa, što dovodi do toga da ne posedujemo podatke o njihovom stvarnom kvalitetu. Kao glavni zaključak, ona je navela da je potrebno unaprediti međusistemsku saradnju, uslove rada u sistemu socijalne zaštite, definisati standarde rada za usluge podrške porodici i druge savetodavno-terapijske usluge, kao i obezbediti kvalitetnu podršku i zaštitu profesionalaca u socijalnoj zaštiti.
U daljem delu sastanka, doc. dr Vera Despotović i spec. med. psih. Teodora Minčić iz Instituta za mentalno zdravlje, podelile su utiske i zaključke sa obuka za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo“ i „Razvod roditelja i zaštita dece“, koje je Centar za prava deteta sproveo u julu ove godine.
Predstavljajući utiske sa obuke „Pozitivno roditeljstvo“, koja je sprovedena za stručne radnike u socijalnoj zaštiti u julu 2020. godine, doc. dr Vera Despotović se najpre osvrnula na cilj projekta koji se ogleda u osnaživanju stručnih radnika da pruže podršku roditeljima da steknu dodatne veštine i izbegnu telesno kažnjavanje dece kao vaspitnu metodu. Istakla je da je roditeljima jako važno da dobiju znanja iz praktične primene metoda pozitivnog roditeljstva. Nije dovoljno ukazati samo na posledice, već im ponuditi alatke za alternativne metode vaspitanja, imajući u vidu da roditelji greše upravo zbog nepoznavanja metoda pozitivnog vaspitanja.
Spec. med. psih. Teodora Minčić se posebno osvrnula na značaj obuke „Razvod roditelja i zaštita dece“, imajući u vidu da je tema visokokonfliktnih razvoda nedovoljno prisutna kako među stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti i pravosuđu, tako i u široj javnosti. Ona je istakla da su posledice koje pretrpe deca čiji roditelji prolaze kroz visokokonfliktni razvod dalekosežne i da, iako nevidljive po telu kao u slučaju fizičkog nasilja, ostavljaju trajne ožiljke na psihičko zdravlje dece. U tom smislu, imajući u vidu da roditelji koji prolaze kroz visokonfliktne razvode često propuštaju da zaštite svoju decu i na taj način ih izlažu riziku od otuđenja, a da prema nedavnom istraživanju Instituta za mentalno zdravlje svega 26% sudija i oko 50% stručnih radnika u socijalnoj zaštiti zna šta je otuđenje deteta, Teodora je posebno istakla važnost dodatnih edukacija na ovu temu.
Tokom diskusije koja je usledila, učesnici su delili svoja profesionalna iskustva, i na primerima iz prakse ukazivali na manjkavosti sistema podrške roditeljima. Imajući u vidu značaj roditeljske uloge u razvoju svakog deteta, došlo se do zaključka o važnosti uvođenja sistemske podrške budućim roditeljima u vidu edukativne i savetodavne.
Konkretno, predstavnici centara za socijalni rad ističu da nemaju dovoljno resursa na raspolaganju osim savetovališta, da ne postoji podrška deci čiji su roditelji u procesu razvoda. Osim nevladinih organizacija i savetovališta, sve ostale podrške su nedostajuće. Smatraju da bi se najadekvatnija podrška ogledala u školi roditeljstva i to tako što bi ona bila odmah dostupna roditeljima u potrebi, u savetovalištima za decu koja ne bi bila dostupna samo u zdravstvenim ustanovima, već na mestu gde bi deca mogla da govore o sebi i o svojoj povređenosti. Predlažu osnivanje klubova za decu i rotitelje koji bi se nalazili u svakoj opštini. Ime usluge bi takođe moralo da bude podržavajuće za roditelje kako je roditelji ne bi doživeli kao represivnu meru već priliku da nadograde svoje roditeljske veštine. Takođe ističu da je potrebno obezbediti podršku deci, kao i da saradljivost roditelja zavisi od načina i sadržine podrške, odnosno da podrška mora biti praktična.
U daljem delu diskusije, Jasmina Miković je istakla da su ključni preventivni programi zaštite, kao i resursi koji bi podržali razvoj ovakvih programa, ali i da je podjednako važno hitno i efikasno reagovati u cilju zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda. Takođe je dodala da ne postoji evidencija o broju visokokonfliktnih razvoda kao ni o broju vanbračnih zajednica i da je u tom smislu neophodno ustanoviti sistem evidencije kako bi se pratila ova pojava, a posebno imajući u vidu uticaj koji visokokonfliktni razvodi ostavljaju na mentalno zdravlje dece.
Iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu posebno su se osvrnuli na otuđenje navodeći da centri za socijalni rad još uvek slabo prepoznaju slučajeve otuđenja. Takvu situaciju dodatno pogoršava situacija kada roditelji žive u različitim opštinama pa su roditelji u nadležnosti različitih centara za socijalni rad koji se pri tom postavljaju zaštitnički prema svom klijentu ne sagledavajući širu sliku i ne stavljajući dete u fokus.
Kao jedan od zaključaka nameće se značaj preventivnih programa na temu pozitivnog roditeljstva, jer bi se na taj način doprinelo i prevenciji visokokonfliktnih razvoda. Ipak, iako je prevencija ključna, ne treba odustati od podrške i u vidu intervencije. Nikad nije kasno da se roditeljima pruži podrška, pa čak i kada dođe do suda. Važno je razviti programe podrške roditeljima i nakon razvoda i kroz intersektorsku saradnju uključiti tim raznih stručnjaka.
Na samom kraju, svi su se složili da roditelji uvek žele najbolje svojoj deci, samo nekad nisu spremni da adekvatno odreaguju, i zato im treba pružiti podršku.
Centar za prava deteta će naredne nedelje održati još jedan sastanak praktičara koji će okupiti stručne radnike u Kragujevcu.
Projekat „Pozitivno roditeljstvo“ se sprovodi uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS, a sprovodi se uz podršku Pravosudne akademije i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.
