Kršenje prava deteta na zdravu životnu sredinu ima ozbiljne posledice po život dece. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, svake godine između 1.7 i 5.9 miliona smrtnih slučajeva dece uzrasta do pet godina života povezano je sa zagađenjem životne sredine koje je moglo da bude prevenirano. Samo zagađenje vazduha odgovorno je za smrt 570.000 dece uzrasta ispod pet godina života zbog respiratornih infekcija kao što je upala pluća.
Komitet za prava deteta u svom Izveštaju sa Dana generalne diskusije o pravima deteta i životnoj sredini iz 2016. godine ukazao je na to da kršenje prava deteta na zdravu životnu sredinu ima dugoročne i transgeneracijske posledice i predstavlja veliki izazov u zaštiti ljudskih prava. U ovom dokumentu istaknuto je da kršenje prava deteta na zdravu životnu sredinu predstavlja globalni problem i da se zbog propusta država da zaštite životnu sredinu deci svuda u svetu svakodnevno krše brojna prava, a posebno pravo na život, razvoj, zdravlje, hranu, vodu, obrazovanje, kulturu, igru i druga prava.
Centar za prava deteta objavio je Analizu zakonodavstva Republike Srbije iz perspektive prava deteta na zdravu životnu sredinu, kojom je mapirao u kojoj meri postojeći zakonodavni okvir kojim se uređuju različite oblasti zaštite životne sredine prepoznaje aspekt prava deteta. Imajući u vidu kompleksnost ove oblasti, analizirano je zakonodavstvo Republike Srbije kojim se uređuju oblasti zagađenja vazduha, upravljanja otpadom, zagađenja voda, zaštite biodiverziteta, klimatske krize i prilagođavanja na klimatske promene i zaštite od buke, u kontekstu ostvarivanja prava deteta na zdravu životnu sredinu, kao i zakonodavstvo koje je relevantno za ostvarivanje prava deteta na informisanje u oblasti zaštite životne sredine, učešće dece u kreiranju politika i ostvarivanje prava deteta na obrazovanje. Ove oblasti odabrane su na osnovu istraživanja „Prava deteta na zdravu životnu sredinu u Republici Srbiji”, koje je Centar za prava deteta sproveo tokom marta i aprila 2021. godine, kako bi mapirao glavne izazove u ostvarivanju prava deteta na zdravu životnu sredinu iz ugla dece i mladih.
Prema rezultatima ove analize, utvrđeno je da zakonodavni okvir ne prepoznaje decu u dovoljnoj meri kao posebno osetljivu grupu niti sadrži odredbe koje bi deci obezbedile dodatni stepen zaštite ili se specifično odnosile na decu. Zakonodavni okvir sadrži obavezu donošenja strateških dokumenata u svim navedenim oblastima, ali je ova obaveza takođe opšteg karaktera i ne uključuje jasno propisanu obavezu da se u strateškim dokumentima definišu posebne mere iz perspektive zaštite prava deteta i ostvarivanja njegovog prava na zdravu životnu sredinu. Ovo praktično znači da se pravo deteta na zdravu životnu sredinu u ovom trenutku samo posredno ostvaruje kroz generalnu zaštitu svih građana i ostvarivanje njihovog prava na zdravu životnu sredinu koje predstavlja ustavnu garanciju. Međutim, ovakav pristup posredno znači ugrožavanje prava deteta, jer ne uvažava specifičnost dece kao naročito osetljive grupe i činjenicu da zagađenje životne sredine ostavlja višestruko veće posledice na zdravlje dece u odnosu na druge građane, pa samim tim zahteva i dodatne mere zaštite.
Analiza je sprovedena u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi”, koji Centar za prava deteta realizuje u saradnji sa Save the Children International, a uz finansijsku podršku Vlade Švedske.
Saopštenje preneli:
