Centar za prava deteta učestvovao je u istraživanju o ekonomskom uticaju pandemije KOVID-19 na romsku zajednicu, koje je Evropski centar za prava manjina sproveo u saradnji sa nevladinim organizacijama u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Moldaviji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini u periodu od 1. juna do 31. jula 2020. godine.
Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Marginalizovanost na marginama Evrope – Uticaj KOVID-a 19 na romske zajednice u zemljama Istočne Evrope koje nisu članice Evropske unije“, u partnerstvu sa Evropskim centrom za prava manjine, a uz finansijsku podršku Fonda za istraživanje globalnih izazova pri Univerzitetu Lester, koje je za cilj imalo da se mapira uticaj pandemije KOVID-19 na pripadnike romske zajednice, a posebno decu. Imajući u vidu osetljivost romske zajednice koja je već pogođena siromaštvom i izložena diskriminaciji i rasističkim napadima, istraživanje je sprovedeno kako bi se u uslovima krize izazvane pandemijom KOVID-19, sagledao njihov položaj u pristupu pravu na zaposlenje, zdravstvenoj zaštiti, zatim koliko su mere socijalne distance uticale na njihov pristup obrazovanju, pravu na stanovanje, da li su bili izloženi govoru mržnje i rasističkim napadima, kao i da li je došlo do reakcije nadležnih vlasti.
Glavni nalazi istraživanja, koje je obuhvatilo 440 Roma i Romkinja iz ovih zemalja, ukazuju da se 73% ispitanika suočilo sa smanjenim primanjima imajući u vidu da je neformalan rad, kojim se pripadnici romske populacije uglavnom bave, onemogućen tokom policijskog časa koji je bio na snazi tokom perioda istraživanja. Gotovo jedna trećina ispitanika (32%) nije mogla da priušti sebi osnovne životne namirnice. Imajući u vidu da se obrazovanje odvijalo na daljinu, najveći problemi u pristupu pravu na obrazovanje ogledali su se u nedostatku adekvatne informaciono-tehničke opreme i internet konekcije. Brojke pokazuju da 55% ispitanika nije posedovalo računar, a čak 43% nije imalo adekvatnu internet konekciju. Pored toga, oko trećine ispitanih roditelja (34%) smatra da im je učenje na daljinu uvećalo troškove domaćinstva. U pogledu pristupa zdravstvenoj zaštiti, istraživanje je ukazalo da je čak 53% ispitanika izbegavalo odlazak kod doktora iz straha od infekcije korona virusom, a skoro jedna trećina (31%) ispitanika je osetila pogoršanje zdravstvenog stanja tokom policijskog časa, 19% je bilo izloženo diskriminaciji, a 13% ispitanika je ukazalo da su bili izloženi raznim osudama zbog pretpostavke da oni šire zarazu korona virusom. Romima je tokom pandemije bilo ugroženo i pravo na stanovanje, pa je tako istraživanje pokazalo da je 1.5% ispitanika prinudno iseljeno tokom pandemije.
Projekat u okviru kog je sprovedeno istraživanje ukazao je da je pandemija KOVID-19 imala nesrazmerno negativan uticaj na pristup osnovnim ljudskim pravima svih pripadnika romskih zajednica u zemljama u kojima je sprovedeno istraživanje. Pored toga, zabeležen je rast govora mržnje i rasistički motivisanih incidenata, što je doprinelo još težem položaju romskih zajednica. Ostaje da se vidi da li će vlade ovih država uspeti da ublaže uticaj pandemije, ili će romske zajednice i dalje biti prepuštene najvećem udaru pandemije.
