Glyph

CPD član Radne grupe za izradu radnog teksta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica

22.07.2021.

Ministarstvo pravde je 16. aprila 2021. godine formiralo Radnu grupu za izradu radnog teksta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica sa zadatkom da izradi radni tekst zakona do 1. jula 2021. godine. Pored predstavnika pravosudnih organa, nadležnih ministarstava i stručnih institucija, jedna od članica Radne grupe je i direktorka CPD-a Jasmina Miković, kao predstavnica civilnog sektora, koja je aktivno učestvovala na sastancima Radne grupe sa konkretnim predlozima za usklađivanje pojedinih odredaba važećeg zakona sa međunarodnim dokumentima.

Postojeći Zakon je donet pre više od petnaest godina i bez obzira na određene pravno-tehničke nedostatke, kao i pojedina očigledno nedovoljno dobra rešenja, u međuvremenu nije menjan.  Povod za rad na izmenama i dopunama ovog Zakona je i obaveza države prema revidiranom Akcionim planom za Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava kojom je predviđeno preispitivanje vrsta i sistema kivičnih sankcija za maloletnike, posebnih obaveza, novih vaspitnih naloga i dr. Pored toga, od značaja je i usklađivanje odredaba važećeg zakona sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, Krivičnog zakonika, Zakona o uređenju sudova, Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o policiji, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Prodičnog zakona, kao i sa drugim međunarodnim dokumentima, a naročito sa Direktivom 2012/29/EU Evropskog parlamenta i Saveta EU, kojom se uspostavljaju minimalni standardi o pravima, podršci i zaštiti žrtava kriminaliteta.

Pored učešća na sastancima Radne grupe, CPD je u maju 2021. godine uputio relevantne pismene predloge za izmene i dopune Zakona Ministarstvu pravde. Imajući u vidu odredbe ratifikovane Konvencije o pravima deteta, kao i odredbe Konvencije Komiteta ministara Saveta Evrope o pravosuđu po meri deteta, Centar smatra da je neophodno uskladiti krivičnopravnu terminologiju sa međunarodnim standardima u oblasti prava deteta i pravosuđa po meri deteta koji pod detetom podrazumevaju osobe koje nisu navršile 18. godina života. Tako, neophodno je da se termin „maloletnik“ u svakom kontekstu zameni sa terminom „dete“.

Imajući u vidu odredbe Direktive 2012/29/EU, CPD je predložio da se u Zakonu jasno definiše pravo maloletnog oštećenog na blagovremenu individualnu procenu radi utvrđivanja specifičnih potreba zaštite i podrške, mera bezbednosti i sigurnosti i sprečavanja sekundarne viktimizacije.

CPD je ukazao da je neophodno da se obezbedi veći stepen participacije maloletnika u izricanju vaspitnih naloga kako bi se obezbedila njihova adekvatna primena. Takođe, ukazao je da bi kao jedan od uslova za primenu vaspitnih naloga trebalo da se propiše i pristanak maloletnika na njegovu primenu. Pored toga, naglasio je i da je neophodno proširiti vrste vaspitnih naloga i ukazao na neophodnost jasnijeg definisanja koncepta restorativne pravde.

Pored toga, kao veoma značajnu izmenu CPD vidi neophodnost da se obezbedi da se saslušanje maloletnih oštećenih lica uvek obavlja u okruženju po meri deteta, u posebnoj prostoriji, uz pomoć i prisustvo stručnjaka (psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica, posebno obučenog za vođenje forenzičkog intervjua) i bez prisustva ostalih učesnika u postupku. Takođe je veoma bitno da dete ne boravi u prostoru koje nije prilagođeno deci dok čeka saslušanje, pa tako dete ne treba da prolazi kroz sud ili da čeka saslušanje u neadekvatnom prostoru. Predlog je da se ovo obavlja u prostorijama koje su van zgrade suda, u prostoru koji je posebno namenjen za tu svrhu ili u drugom adekvatnom prostoru uz upotrebu mobilne stručne službe za podršku deci žrtvama i svedocima krivičnih dela koja bi imala mogućnost da po potrebi obavlja forenzičke intervjue i u drugim prostorima koji su adekvatni za dete u pojedinačnom slušaju.

S obzirom na to da dosadašnja praksa višestrukog saslušavanja maloletnih oštećenih lica pred brojnim organima dovodi do ozbiljne sekundarne traumatizacije i viktimizacije malolentih lica oštećenih krivičnim delom, CPD se izričito zalaže da se obezbedi da se maloletno oštećeno lice ne saslušava više puta tokom postupka kako bi se izbegle ove negativne posledice. Sa ciljem sprečavanja sekundarne viktimizacije i traumatizacije, neophodno je da se izričito zabrani suočenje okrivljenog sa maloletnim licem za sva krivična dela navedena u članu 150, kao i da se obezbedi veći stepen zaštite maloletnika svedoka krivičnog dela.

Imajući u vidu da priprema deteta za saslušanje u smislu potpune psihoedukacije deteta, pružanje podrške detetu tokom saslušanja i neposredno nakon saslušanja, kao i obezbeđivanje kontinuirane psihosocijalne, zdravstvene i druge potrebne podrške dovode do sprečavanja sekundarne viktimizacije i traumatizacije deteta, CPD je predložio da se uvede novi član zakona koji bi jasno definisao obavezu pružanja ovih vidova podrške, kao i obavezu informisanja deteta o dostupnim vidovima podrške od strane postupajućih organa.

Smatramo da maloletno lice koje je oštećeno krivičnim delom iz člana 150. ovog zakona mora da ima punomoćnika od svog prvog saslušanja i prvog kontakta sa organima postupka, uključujući i pretkrivični postupak. Obezbeđivanje besplatne pravne pomoći i podrške je jedan od osnovnih standarda pravosuđa po meri deteta i u skladu sa Konvencijom Saveta Evrope o pravosuđu po meri deteta.