Koalicija za monitoring prava deteta u Republici Srbiji je sredinom aprila 2021. godine podnela prilog Evropskoj komisiji za Izveštaj o napretku RS ukazujući na stanje prava deteta i položaj dece tokom 2020. godine, kao i na neke od glavnih nedostataka u ostvarivanju prava deteta. Koalicija se osvrnula na normativni okvir, nacionalnu politiku usmerenu na decu i koordinaciju primene prava deteta, kao i na specifične oblasti kao što su: nasilje nad decom, trgovina ljudima (trendovi i reakcije), deca izbeglice, pristup uslugama tokom pandemije KOVID-19, obrazovanje, obrazovanje o ljudskim pravima i pravima deteta, pravosuđe po meri deteta, kao i pitanje ratifikacije Trećeg opcionog protokola o komunikacijskim procedurama uz Konvenciju o pravima deteta UN.
Kao jedan od glavnih nedostataka, Koalicija ukazuje na nepostojanje sveobuhvatnog Zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, čije usvajanje bi doprinelo usaglašavanju celokupnog pravnog sistema u oblasti prava deteta, usklađivanju zakonskih rešenja ovog zakona sa drugim zakonima, kao i boljoj koordinaciji svih ključnih sektora. Takođe, ukazano je na neophodnost donošenja nacionalnog strateškog dokumenta u oblasti prava deteta, jer je prethodni Nacionalni plan akcije za decu istekao 2015. godine.
Ono što je obeležilo 2020. godinu je pandemija KOVID-19 virusa, a povodom toga proglašenje vanrednog stanja u Srbiji i uvođenje mera za vreme vanrednog stanja, kada je koordinacija politika u oblasti prava deteta potpuno bila upitna. Tako je nakon usvajanja mera prevencije virusa KOVID-19 došlo od suspenzije ili prekida rada službi za prevenciju i odgovor na nasilje nad decom. Pandemija je takođe produbila postojeće probleme žena i dece koji su inače u riziku od seksualne eksploatacije. Mere novčane pomoći, kaoo odgovor Vlade na krizu, nisu bile fokusirane na siromaštvo dece u Srbiji.
Kvalitet obrazovanja dece je znatno degradiran tokom pandemije. Učenici, nastavnici i roditelji su se suočavali sa brojnim poteškoćama zbog prelaska na onlajn nastavu. To je dovelo do smanjenja pristupa obrazovanju dece iz osetljivih grupa, a posebno romske dece iz podstandardnih naselja i dece smeštenih u centrima za azil. Takođe, za vreme vandrednog stanja, deci sa invaliditetom koja žive u institucijama praktično je bio uskraćen pristup obrazovanju.
Pored toga, proglašenje vanrednog stanja i uvođenje mera za vreme vanrednog stanja, štetno su uticali na decu lišenu slobode, kako na one prema kojima se realizuje mera pritvora, tako i na one koji su na izvršenju krivičnih sankcija u zavodima. Oni su se susreli sa potpunim zatvaranjem i izolovanjem. Zabranjene su posete, prijem pošiljki, i nije postojala mogućnost napuštanja ustanove. Prelazak nastave na elektronske medije, dovodi do poremećaja pohađanja nastave u zavodima za vaspitanje dece i omladine, s obzirom na neadekvatnu tehničku opremljenost. Osećaj izolovanosti, u kombinaciji sa strahom i brigom za svoje bližnje, kao i gubitkom dnevnih rutina usled prekida školskih, radnih, sportskih i kulturno-zabavnih aktivnosti, negativno je uticalo na psiho-socijalno stanje dece u institucijama. Mere zaštite od epidemije u okružnim zatvorima i pritvorskim jedinicama bile su jednake kao i mere u zavodima. Zabrinjavajuće je što je prekid obrazovanja maloletnika u pritvoru prisutan i van uvedenih mera, sem u slučaju kad se samostalno pripremaju za polaganje ispita ili odgovaranje. Takođe, ne postoji organizovana nastava za učenike osnovne škole, koja je po zakonu obavezna.
Prilog pogledajte na linku.
