Centar za prava deteta izražava zabrinutost zbog čestih prijava seksualnog nasilja nad decom u privrednim subjektima koji pružaju usluge neformalnog obrazovanja i koji često imaju različite nazive – školica/škola, studio, centar, igraonica, klubić/klub i slično. U Srbiji postoji niz privrednih subjekata koji obavljaju aktivnosti sa decom i mladima, a koji nisu prepoznati od strane bilo kog sistema na način koji bi omogućio da se osigura bezbednost i zaštiti lični integritet, kao i psihički i zdravstveni razvoj dece. Zatim, ne prati se i ne vrednuje sadržaj i način njihovog rada, niti rezultati koje postižu.
Neformalno obrazovanje je podjednako važno kao i formalno. Ima značajnu ulogu u podržavanju razvoja dečijih interesovanja, unapređivanju različitih kompetencija dece, razvijanju socijalnih veština i kontakata, pa kao takvo može da bude kvalitetna dopuna formalnom obrazovanju. Takođe, bitno je da se istakne i to da određeni broj privrednih subjekata radi u odgovarajućim, prvenstveno bezbednim uslovima za decu i time ne ugrožava osnovna prava deteta.
Ono što zabrinjava je činjenica da nije propisano u kojim uslovima rad ovih privrednih subjekata treba da se odvija s obzirom na specifičnost delatnosti i ciljnu grupu sa kojom rade; kakve kvalifikacije i kompetencije imaju oni koji rade sa decom; da li postoji i kakav je plan po kome se radi, šta se očekuje da deca saznaju, nauče ili razviju; ko i na koji način može da prati njihov rad; kome i kakve vrste informacija daju o svom radu; kakve su posledice neodgovarajućeg rada i dr. Takođe, neki od ovih privrednih subjekata nemaju čak ni obrazovanje u opisu svojih registrovanih delatnosti. Prilikom registracije u Agenciji za privredne registre, kad je reč o odgovornosti i bezbednosti, ovi privredni subjekti treba da ispune iste uslove kao bilo koji privredni subjekt, bez obzira što rade sa posebno osetljivom grupom – decom i mladima.
Ovu oblast je neophodno regulisati kroz uspostavljanje jasnog zakonodavnog okvira za rad sa decom i mladima, omogućavanje praćenja rada i propisivanje postupanja u situacijama koje predstavljaju kršenje propisa. Pri tome treba voditi računa da se zadrže osnovne karakteristike (kao što su fleksibilnost i otvorenost za brze promene) ovog načina rada koje ga i razlikuju od formalnog. Neophodno je da svi privredni subjekti, koji u okviru svoje delatnosti rade sa decom, imaju zakonsku obavezu uspostavljanja adekvatnih standarda rada i procedura za zaštitu dece od nasilja i seksualnog iskorišćavanja. Takođe, obuke i podizanje svesti kod zaposlenih koji rade sa decom, predstavljaju glavnu ulogu u izgradnji organizacione kulture netolerancije na nasilje i zlostavljanje. Bilo bi važno da relevantne informacije o radu ovih privrednih subjekata budu dostupne javnosti, naročito ukoliko je bilo prigovora i/ili žalbi koji su se pokazali tačnim.
Od izuzetnog značaja je osnaživati i informisati decu i mlade o svojim pravima i načinima zaštite prava, u slučaju da dođe do njihove povrede.
Uređenje ove oblasti je jako važno kako za decu, mlade, njihove roditelje/zakonske zastupnike, tako i za sve one koji već rade ili planiraju da se kvalitetno bave različitim oblicima neformalnog rada sa decom, a sa ciljem poštovanja prava deteta i iskorenjivanja svih oblika nasilja nad decom, na čiju je potrebu našoj državi ukazao i Komitet za prava deteta UN preporukom br. 33 u svojim zaključnim zapažanjima usvojenim 3. februara 2017. godine.
