Uoči Svetskog dana deteta, na jučerašnjoj konferenciji „Glas dece i preporuke za unapređenje prava deteta u Srbiji“, Koalicija za monitoring prava deteta je predstavila ključne nalaze iz Alternativnog izveštaja civilnog društva o stanju prava deteta u Srbiji koji je upućen Komitetu za prava deteta Ujedinjenih nacija. Komitet za prava deteta prati primenu Konvencije o pravima deteta u državama i upućuje preporuke za unapređenje primene.
Kao pozitivno je istaknuto: napredak u smanjenju smrtnosti romske dece, unapređenja pristupa zdravstvenoj zaštiti za romske majke i decu, izrada Registra za decu sa smetnjama u razvoju, proširenje podrške mentalnom zdravlju u nekim gradovima, kao i pojedine inicijative u vezi nasilja nad decom.
Prioritetne oblasti:
Deca iz ranjivih grupa: deca Romi, sa smetnjama u razvoju, bez roditeljskog staranja, u kontaktu sa zakonom i u pokretu izložena su diskriminaciji, siromaštvu i socijalnoj isključenosti, uz nedostatak pristupa uslugama, kvalitetnom obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i pravdi.
ZAKONSKI OKVIR KOJI SE TIČE PRAVA DETETA:
Zakonski okvir karakterišu pravne praznine i međusobna neusklađenost zakona. Potrebno je donošenje Zakona o pravima deteta koji bi uspostavio Ombudsmana za prava deteta, uskladio druge zakone, predvideo zabranu svih oblika nasilja, pravo na zdravu životnu sredinu, jasno regulisao učešće dece u raznim postupcima koji se dece tiču na nacionalnom i lokalnom nivou i dr.
- Preporuke: Doneti Zakon o pravima deteta koji bi uspostavio Ombudsmana za prava deteta i uvesti procenu uticaja na prava deteta kao obavezni zahtev za donošenje novih zakona, kako bi se obezbedilo da se prava deteta razmatraju u planiranju politika.
PODACI:
U Registru dece sa smetnjama u razvoju evidentirano je 3.418 dece, svega 25,9% u odnosu na podatke centara za socijalni rad 2022. godine.
U izveštajima Deca u sistemu socijalne zaštite Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu podaci nisu ažurirani od 2022. godine, sa zvaničnim obrazloženjem da noviji podaci centara za socijalni rad nisu objavljeni zbog nedovoljnog kvaliteta i nepouzdanosti nakon uvođenja informacionog sistema SOZIS.
- Preporuka: Ojačati nacionalni informacioni sistem koji se odnosi na decu kako bi se omogućilo prikupljanje podataka raščlanjenih po uzrastu, polu, smetnji u razvoju, geografskoj lokaciji, etničkom i nacionalnom poreklu i socioekonomskom statusu.
ZAŠTITA DECE OD NASILJA:
Deca su i dalje izložena telesnom kažnjavanju. Deca, naročito koja žive u ustanovama, nemaju poverenje ili nisu dovoljno upoznata sa mehanizmima prijavljivanja. Deca u sistemu alternativne brige i deca u neformalnim romskim naseljima imaju znatno manji pristup digitalnoj komunikaciji, što ograničava njihove obrazovne i razvojne mogućnosti i produbljuje socijalnu isključenost, ali su istovremeno u većem riziku od digitalnog nasilja i eksploatacije. Deca sa smetnjama u razvoju se suočavaju sa nepristupačnim platformama i nedostatkom asistivnih tehnologija.
- Preporuke: Unaprediti mehanizme prijavljivanja nasilja u svim oblastima koji su prilagođeni deci, poverljivi i pristupačni, kontinuirano sprovoditi edukacije dece i roditelja i eksplicitno zabraniti telesno kažnjavanje dece u svim okruženjima
DECA U SISTEMU ALTERNATIVNE BRIGE:
Uprkos zakonskoj zabrani institucionalizacije dece mlađe od tri godine, broj dece na smeštaju u ustanovama tokom godina raste. Izveštaji Evropske unije o napretku kontinuirano ističu kašnjenja u deinstitucionalizaciji i nedovoljno finansiranje usluga za prevenciju izdvajanja dece iz porodica. Porodice sa decom sa smetnjama u razvoju nemaju adekvatnu finansijsku i socijalnu podršku.
- Preporuke: Ojačati kapacitete centara za socijalni rad i poboljšati kvalitet službi za procenu i planiranje, sprečiti smeštaj dece u sistem socijalne zaštite usvajanjem minimalnih standarda za usluge intenzivne podrške porodici i obezbeđenjem stabilnog finansiranja i pristupačnih usluga.
OBRAZOVANJE:
Iako je obrazovanje zakonski besplatno, skriveni troškovi (udžbenici, pribor, ekskurzije, obroci) stvaraju barijere i nejednak pristup, što nije u skladu sa Članom 28. Konvencije o pravima deteta.
- Preporuke: Obezbediti zaista besplatno i obavezno obrazovanje i učiniti srednju školu obaveznom i besplatnom.
OBRAZOVANJE O LJUDSKIM PRAVIMA:
Građansko vaspitanje je izborno i nedovoljno efikasno.
- Preporuka: učiniti građansko obrazovanje obaveznim na svim nivoima.
ZDRAVLJE DECE:
U Srbiji je ovo pravo prepoznato u zakonima i strategijama, ali između propisa i prakse i dalјe postoje brojni izazovi.
Kao najvažniji javnozdravstveni prioritet je istaknuto mentalno zdravlje mladih koje je izraženo u postkovid periodu i posle tragedija u OŠ “Vladislav Ribnikar” i u Duboni u maju 2023. godine pa sve do pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 2024. godine. I pored pomaka u stvaranju partnerstva države i nevladinog sektora, Memoranduma koji su zajednički potpisali i nekoliko nacionalnih i regionalnih konferencija posvećenih unapređenju mentalnog zdravlja mladih, osnovni problem su u nedovoljnom broju stručnjaka koji se bave zaštitom mentalnog zdravlja dece i mladih, nedostatkom podrške u zajednici, velikim regionalnim razlikama i oskudnim finansijskim sredstvima izdvojenim za realizaciju programa i aktivnosti u ovoj oblasti.
Problemi u drugim oblastima su nedovoljan obuhvat imunizacijom dece od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, te pojavom epidemija koje su zaboravljene u nas (veliki kašalj, male boginje) kao i potrebom za unapređenjem zdravstvene zaštite trudnica, novorođenčadi i odojčadi sa zaostajanjem vrednosti svih pokazatelja (maternalna smrtnost, neonatalna smartnost i smrtnost odojčadi) za EU prosecima. Posebnu pažnju zaslužuje i rizično ponašanje adolescenata (pušenje, droga i kockanje) za sada bez odgovarajućeg odgovora državnih institucija.
- Preporuke: Ojačati programe imunizacije uz edukativne kampanje, izraditi novu strategiju koja se bavi kontrolom duvana, prevencijom zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, ishranom, fizičkom aktivnošću i seksualnim i reproduktivnim zdravljem adolescenata, obezbediti pristupačne usluge mentalnog zdravlja prilagođene deci na lokalnom nivou.
ŽIVOTNI STANDARD:
Preporuka da se osnaži podrška deci koja žive ispod granice siromaštva nije ispunjena, a adekvatnost davanja nije unapređena. Tokom poslednjih deset godina broj korisnika i udeo rashoda u BDP za programe novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka su smanjeni za 40-50%, a iznosi davanja su nedovoljni za zadovoljenje osnovnih potreba i nisu povećani u realnom iznosu.
- Preporuke: preispitati kriterijume za ispunjavanje uslova imovinskog i prihodnog cenzusa, povećati davanja, preispitati i poboljšati korišćenje Registra Socijalna karta.
DECA IZBEGLICE I TRAŽIOCI AZILA:
Deca izbeglice i tražioci azila i dalje su izvan sistema zaštite i podrške. Oni često nemaju pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i bezbednom smeštaju. Institucije nemaju uspostavljene mehanizme koji bi osigurale njihovu sistemsku zaštitu. U praksi i dalje nema jasnih procedura niti odgovornosti između centara za socijalni rad, policije, školskih ustanova i Komesarijata za izbeglice. Neophodna je reforma pristupa kako bi se deca u pokretu tretirala prvenstveno kao deca, a ne kao migranti.
- Preporuke: Svako dete, bez obzira na status, treba da bude uključeno u nacionalne politike zaštite, uz obavezno imenovanje staratelja i individualne planove podrške. Fokus mora biti na najboljim interesima deteta, a ne na migracionom statusu.
Poruka konferencije je jasna: uprkos pojedinim pomacima, brojni sistemi koji bi trebalo da štite decu u Srbiji ne funkcionišu dovoljno dobro. Koalicija za monitoring prava deteta poziva institucije da prioritetno deluju u oblastima prevencije i zaštite dece od nasilja, obrazovanja, mentalnog zdravlja, socijalne zaštite i inkluzije najranjivijih – zato što svako dete u Srbiji ima pravo na bezbedno, zdravo i dostojanstveno odrastanje.
Celokupan snimak sa konferencije možete pogledati na YouTube kanalu Centra za prava deteta. Da pogledate snimak, kliknite OVDE.
