Koalicija za monitoring prava deteta u Republici Srbiji predstavlja analizu trenutnog stanja u oblasti mentalnog zdravlja mladih u Srbiji, u kontekstu prava deteta na podršku i adekvatnu brigu. Pitanje mentalnog zdravlja dece i mladih sve je prisutnije, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou, a složeni izazovi poput nedostatka resursa, stigmatizacije i ograničenih stručnih kapaciteta zahtevaju sistemski pristup.
Izazovi u oblasti mentalnog zdravlja dece i mladih u Srbiji:
Prema dostupnim istraživanjima (Centar za za edukaciju, istraživanje i razvoj u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta 2014. i Krovna organizacija mladih, 2021.), mladi u Srbiji suočavaju se sa značajnim problemima mentalnog zdravlja. Depresija, anksioznost i promene u ponašanju predstavljaju najčešće mentalne poremećaje u ovoj grupi, dok su procene da su samoubistva jedan od vodećih uzroka smrti kod mladih. Povećane stope anksioznosti i depresije posebno su izražene među mladima u urbanim sredinama, gde su dodatno prisutni socioekonomski faktori, što dodatno komplikuje mogućnosti za prevenciju i rano prepoznavanje problema.
Prethodne analize (2014. i 2021. godina) pokazale su da veliki broj mladih prijavljuje ozbiljne izazove poput povišene anksioznosti, gubitka bliskih osoba, problema sa koncentracijom i sklonosti ka nasilnom ponašanju. Tokom pandemije COVID-19 došlo je do dodatnog pogoršanja mentalnog zdravlja, što je posebno uočljivo kroz povećanu potrebu za uslugama psihologa i psihoterapeuta, koju mnogi mladi nisu uspeli da realizuju. Nedostatak mentalno-higijenske pismenosti, visok nivo stigmatizacije i opšta nesklonost traženju psihološke pomoći dodatno komplikuju efikasnost podrške.
Trenutni napori i postignuti rezultati:
U svetlu ovih izazova, postignuti su značajni pomaci u obliku različitih programa i inicijativa za podršku deci i mladima u oblasti mentalnog zdravlja. Programi poput minimalnog seta podrške (MSP) koje je pokrenuo Institut za mentalno zdravlje osmišljeni su kao resurs za stručnjake u zdravstvu, obrazovanju i socijalnoj zaštiti radi ranog prepoznavanja simptoma mentalnih problema i pružanja podrške mladima. Ovaj program se koristi u više lokalnih zajednica i ima za cilj osnaživanje lokalnih stručnjaka u prepoznavanju i reagovanju na potrebe mladih.
Nakon tragičnih događaja iz maja 2023. godine, mentalno zdravlje dece i mladih postalo je centralno pitanje u zemlji, uz povećanu podršku javnosti i međunarodnih organizacija. UNICEF-ove kampanje „Sve je OK“ (2021), „Kako si, ali stvarno?“ (2022), i „Ne ostavljaj (sebe) za kasnije“ (2023) skrenule su pažnju na značaj prepoznavanja i izražavanja emocija kod mladih. Takođe, Memorandum o razumevanju, potpisan od strane šest ministarstava na Drugoj međunarodnoj konferenciji o mentalnom zdravlju u Srbiji 2023. godine, postavio je osnove za međusektorsku saradnju i definisanje odgovornosti u zaštiti mentalnog zdravlja dece i mladih.
Pored toga, u više lokalnih samouprava uspostavljeni su pilot programi, poput Paketa minimalnih usluga, koji uključuju psihosocijalnu podršku i intervencije u zajednici. Evaluacija ovog pilot programa pokazala je smanjenje simptoma depresije i anksioznosti, kao i poboljšanje socijalne funkcionalnosti mladih. Savetovališta za mentalno zdravlje, kao što je CEZAM, dodatno pružaju psihološku podršku i vršnjačku pomoć mladima, premda su kapaciteti još uvek ograničeni i uglavnom pokrivaju samo teritoriju grada Beograda.
Ključne prepreke i potrebna unapređenja:
Jedan od najvećih izazova u pružanju podrške mentalnom zdravlju mladih u Srbiji je nedostatak stručnjaka. Naime, samo 47 psihijatara za decu i adolescente pokriva čitavu populaciju mladih, što predstavlja ozbiljnu prepreku za pristup stručnim uslugama, naročito u udaljenijim i ruralnim sredinama. Uz visoke troškove privatnih terapija, koje nisu dostupne velikom broju mladih, potrebno je raditi na razvoju dostupnih resursa unutar zajednica i školskih sistema.
Uvođenje sistemskih evaluacija postojećih programa i inicijativa takođe je ključno, jer trenutno nedostaju sveobuhvatni podaci o efikasnosti programa koji se bave mentalnim zdravljem dece i mladih. Umesto toga, postojeće evaluacije se uglavnom oslanjaju na kvantitativne podatke poput broja sastanaka ili korisnika, što nije dovoljno za preciznu procenu efekata programa i opravdanosti ulaganja.
Iako su usvojeni strateški dokumenti, kao što su Program za zaštitu mentalnog zdravlja (2019-2026) i Strategija za mlade (2022-2030), uočava se nedostatak javnih politika i zakonodavnih inicijativa specifično usmerenih na decu i adolescente u oblasti mentalnog zdravlja.
Preporuke za unapređenje podrške mentalnom zdravlju dece i mladih:
U skladu s globalnim trendovima i praksama, pristupi kao što su digitalne platforme i personalizovane aplikacije za mentalno zdravlje, uz vršnjačku podršku, sve su prisutniji u okviru inicijativa za mentalno zdravlje. Platforme poput UNICEF-ovog projekta „Sve je OK“ i psiholoških savetovališta dostupnih na mreži omogućavaju mladima jednostavan i pristupačan način da pristupe informacijama o mentalnom zdravlju i traže podršku.
Međusektorska saradnja, naročito kroz lokalne zajednice, ima potencijal za razvoj održivih modela koji obuhvataju različite aspekte podrške mladima. Nacionalne inicijative koje povezuju organizacije civilnog društva, lokalne vlasti i obrazovni sektor, kao i kampanje podizanja svesti, doprinose smanjenju stigmatizacije i podsticanju mladih da otvoreno razgovaraju o svojim potrebama.
Koalicija za monitoring prava deteta nastaviće da prati primenu postojećih programa i zakonskih inicijativa, kao i razvoj dodatnih kapaciteta u oblasti mentalnog zdravlja dece i mladih. Dugoročna održivost i uspešnost podrške mentalnom zdravlju mladih zavisiće od nastavka usmerenog razvoja resursa i uspostavljanja snažnijeg sistema podrške kroz zajednice i lokalne servise.
Izveštaj o stanju prava deteta u Srbiji za period od juna do novembra 2024. godine, je pripremljen u okviru projekta „Praćenje primene preporuka Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija“, koji Centar sprovodi u partnerstvu sa kancelarijom UNICEF-a u Srbiji u periodu od jula 2023. do 30. juna 2025. godine.
