Tim Kluba DX

Ja sam Vanja, rođena sam 2006. godine. Idem u Osnovnu školu „Ivan Milutinović“. Članica sam Kluba DX od svoje 13. godine. Za aktivnosti Kluba DX sam saznala na sastanku učeničkog parlamenta naše škole. Otišla sam na jednu radionicu na koju su nas članice Kluba DX pozvale nakon održavanja radionice u školi.

Na toj radionici smo diskutovali o zaštiti dece od nasilja. Veoma mi se dopao način rada. Odmah sam odlučila da ću nastaviti da dolazim. 

Kao članica kluba učestvovala sam i na radionicama osnaživanja članica i članova učeničkog parlamenta u našoj školi. Jedna od njih je bila na temu siromaštva i na njoj sam prvi put saznala da siromaštvo nije isto što i socijalna isključenost. Dok smo istraživali i pripremali materijale za tu radionicu, naučila sam mnogo novih i zanimljivih stvari, a bilo je i jako zabavno raditi ih jer smo uz rad iznosili svoje mišljenje o životu najsiromašnije dece u Srbiji, siituacijama u kojima smo bili svedoci toga da su ta deca često i socijalno isključena. Razmišljali smo na koji način možemo pomoći da se takva vrsta isključivanja spreči i kako da organizujemo uključivanje ove dece u aktivnosti koje su većini ostale dece dostupne.

Tokom online nastave u Klubu DX smo napravili i spisak besplatnih sadržaja online (posete zoo-vrtu, pozorišnim predstavama, muzejima i sl.). Ove informacije smo podelili sa vršnjacima. Potrebno je da osmislimo način da najsiromašnija deca dobiju besplatan internet, jer će im to omogućiti da prate više sadržaja nego što je to do sada slučaj.

Na radionicama Kluba DX sam dobila mnoge informacije koje ne bih imala da nisam učestvovala na sastancima, a za koje smatram da svako dete mora da ih zna.

Saznala sam da u našoj školi postoji tim za zaštitu dece od nasilja, da u Beogradu postoji i Centar za bezbedan internet i da je poziv policiji besplatan.

Kada smo ove informacije podelili sa ostalim članicama i članovima parlamenta, ispostavilo se da ni oni nisu bili informisani o postojanju tima, članovima ovog tima u školi i načinu obraćanja za pomoć i podršku. Iako su nastavnici istakli da ove informacije postoje na info-tabli u školi, mi mislimo da informacije koje se tiču dece treba da se dele na časovima ČOS-a, roditeljskom sastanku i na sastancima učeničkog parlamenta. 

Volela bih da sa ostalim članicama i članovima parlamenta što češće organizujem radionice sa Klubom DX i da tako informišemo i ostale učenike o njihovim pravima.

Važno je da svako dete zna da smo svi na ovom svetu rođeni sa istim pravima i da diskriminacija ili nasilje nisu prihvatljivi. Mislim da se o tome dovoljno ne razgovara sa decom, posebno kada se te situacije dese u školi, a takvih slučajeva je sve više.

Ja sam zahvaljujući učešću u Klubu DX počela sve češće i slobodnije da iznosim svoje mišljenje bez straha da će me neko optuživati zbog toga. 

Atmosfera na našim sastancima je uvek prijatna, imamo poverenja jedni u druge i bez straha govorimo sve što mislimo. Shvatila sam da iako smo još uvek deca, možemo da uradimo mnogo toga i da treba da se potrudimo da se naš glas što dalje i što češće čuje.

Posebno bih istakla da u vreme online nastave nijednom nismo razgovarali sa našim nastavnicima o podršci deci, iako su mnoga izložena nasilju, posebno online u hejterskim grupama, ali i diskriminaciji. 

Na online sastancima Kluba DX dobili smo podršku za ono što proživljavamo i priliku da govorimo o našim osećanjima. Naučili smo i kako da iskažemo osećanja i nosimo se sa njima. Zajedno smo kreirali emotikone za komunikaciju sa vršnjacima koji treba da posluže kao alarm ukoliko se nađemo u situaciji da trpimo vršnjačko i porodično nasilje ili diskriminaciju. Inicirali smo i uključivanje dece iz naše škole u online kampanju #ostanikodkuće tokom koje su deca iskazivala svoja osećanja i pokazivala na koji način provode vreme kod kuće.

Otkako sam članica Kluba DX, počela sam da verujem da i naš glas nekome znači i da mi stvarno možemo da promenimo svet. Barem onaj koji je deo našeg okruženja. I da budemo primer drugima.

Zdravo svima, moje ime je Anđela, rođena sam 2006. godine. Ja sam iz Beograda. Učenica sam OŠ „Ivan Milutinović“, a članica sam Kluba DX od svoje 13. godine.

Za Klub DX sam saznala preko radionice koja je održana u mojoj školi, a koja mi se mnogo dopala.

Nakon nje sam došla na sastanak Kluba DX i bila sam sigurna već nakon prvog sastanka da ću nastaviti da dolazim.

Klub DX je mesto na kome možemo da dobijemo informacije o pravima deteta koje su nam potrebne, a i da se uključimo u akcije koje se organizuju.

Na sastancima razgovaramo o pravima deteta, bezbednosti na internetu, siromaštvu i socijalnoj isključenosti, kao i o raznim drugim temama kroz koje možemo da prepoznamo u kojoj meri su naša prava ostvarena u svakodnevnom životu.

Pored toga sto možemo da iznesemo svoje mišljenje, poboljšamo i promenimo stvari, na radionicama sam upoznala mnogo dobrih ljudi i jako sam srećna zbog toga.

Atmosfera na sastancima je uvek opuštena i najviše mi se sviđa to što možemo da izrazimo svoje mišljenje i iznesemo razne ideje. Kroz radionice sam saznala mnogo toga o pravima deteta i drugim važnim temama, što drugačije ne bih mogla da znam.

Pandemija KOVID- 19 nas nije sprečila da imamo sastanke. Posto nije bezbedno da se okupljamo, imali smo ih preko interneta. Tako smo pokazali da je Klub DX svuda gde imamo priliku da razgovaramo. Ti online sastanci su mi bili mnogo zanimljivi i uradili smo dosta korisnih stvari. Takođe su mi mnogo pomogli jer sam mogla da porazgovaram sa drugima o svemu što se dešava i kažem šta mi smeta kod uvedenih mera i online nastave.

Mi imamo priliku i da podelimo informacije sa našim vršnjacima kroz akcije koje pravimo sa decom iz drugih škola.

Najviše volim da diskutujem o temama koje se tiču siromaštva jer sam upravo na radionicama Kluba DX saznala da ima mnogo ljudi koji su u veoma teškoj životnoj situaciji i poželela sam da im pomognem. Svim članicama i članovima parlamenata bih preporučila da se učlane u Klub DX, prijave se za neku od naših radionica ili sastanaka, jer je to mesto na kome mogu kvalitetno da provode slobodno vreme. Od kako sam članica Kluba DX, uverena sam da mogu da poboljšam i promenim stvari koje se tiču mog života.

Ja sam Natalija. Rođena sam 2006. godine. Članica sam Kluba DX od svoje 13. godine. Za Klub DX sam saznala preko psihologa prošle godine.

Na radionicama Kluba DX sam naučila mnogo toga što ranije nisam znala o pravima deteta, a zbog pojave hejterskih grupa u našoj školi, posebnu pažnju smo posvetili verbalnom, elektronskom nasilju.  

Na online sastancima tokom pandemije smo izradili i posebne emotikone za komunikaciju sa vršnjacima kada je neko od nas izložen nasilju ili diskriminaciji.

Na jednoj od radionica koja se ticala siromaštva, postala sam svesna privilegija koje imam u životu. Shvatila sam da moram biti još zahvalnija na svemu što imam jer neki ljudi nemaju ni krov nad glavom. Kada smo razgovarali o akciji Drumodom, koju je pokrenula organizacija ADRA, postala sam svesna koliko akcije ovog tipa mogu da pomognu osobama kojima je oduzeto pravo na sigurnost, dostojanstven život.

Srećna sam što sam se učlanila u klub zato što mi svaki sastanak pomogne da shvatim kako i mi kao deca možemo da prepoznamo vršnjake koji imaju problem i uputimo ih na odrasle osobe koje su odgovorne u školi ili izvan nje da pomognu kako njima tako i njihovim roditeljima.

Naučili smo na radionicama Kluba DX da saslušamo priče drugih koji imaju određeni problem, pa da tek onda na osnovu njihovih potreba osmislimo akcije koje mogu da pomognu u rešavanju njihovog problema.

Postala sam svesna da takav način planiranja akcija rešava najteže probleme i uključuje ljude u proces traženja odgovarajuće podrške.

Ja sam Lana, rođena sam 2007. godine. Članica sam Kluba DX od svoje 12. godine. Saznala sam za mogućnost uključivanja u Klub DX preko radionica koje su članice Kluba DX održale u našoj školi na temu pozitivne discipline i odrastanja bez batina. 

Učlanila sam se u Kluba DX da bih svojim idejama uticala na poboljšanje (školske) sredine u kojoj odrastaju ostala deca i mladi, u duhu poznavanja i poštovanja naših prava.

Verujem da osnaživanjem članica i članova učeničkog parlamenta sa kojima mi radimo, sve što naučimo u Kluba DX je izvodljivo i moguće.

U samom klubu sam upoznala mnogo dobrih ljudi koji su kao i ja zainteresovani da menjaju društvo u kojem žive.

Na sastancima/radionicama sam naučila važne stvari o načinu ostvarivanja naših prava koje do sad nisam znala, a posebno mi je zanimljivo što smo o njima učili razmenom ličnih priča i iskustava iz najbliže okoline. Atmosfera u kojoj radimo je takva da postoji međusobno poverenje, zbog čega možemo da podelimo svoja iskustva i da jedni od drugih učimo kako se sve može reagovati u sličnim situacijama.

Od svih tema najviše me zanima zaštita dece koja su na bilo koji način iskorišćavana, zlostavljana. Mislim da svi moramo znati šta da radimo i kako da pomognemo osobi koja nam se poveri ili ukoliko čujemo da je neko iz naše okoline izložen bilo kakvoj vrsti nasilja.

Takođe, zauzimam se i za ljude koji su žrtve rasizma i homofobije u društvu u kojem odrastamo i želim što više da saznam o načinima borbe protiv diskriminacije kako bih mogla da ih podržim i pomognem im u borbi za sticanje ravnopravnosti.

Zdravo, ja sam Ivana. Rođena sam 2003. godine i članica sam Kluba DX od svoje 15. godine. Učenica sam „Druge ekonomske škole“.

Za Klub DX sam saznala tokom svog angažmana u školskom parlamentu, učestvujući na radionicama samozastupanja koje članice Kluba DX iz naše škole sprovode svake školske godine kako bi osnažile delovanje novih članica i članova našeg parlamenta u pravcu zastupanja i zaštite prava deteta.

Nakon jedne od tih radionica koja se bavila online otiskom i kreiranjem bezbednog internet okruženja za decu, zainteresovala sam se za mogućnost da se i sama angažujem u ovom klubu. 

Ova tema me je posebno privukla jer sam u okviru Crvenog krsta pohađala radionice o zaštiti dece od trgovine ljudima, nakon kojih sam postala svesnija rizika vrbovanja dece i mladih, posebno putem današnjih internet tehnologija.

Sada sam članiсa Kluba DX već 2 godine. Posebno mi se dopada način rada našeg kluba, jer na sastancima imamo priliku da iskažemo svoje mišljenje. U klub uglavnom dolaze predstavnici parlamenata škola. Na ovim sastancima razgovaramo o pravima deteta, planiramo zajedno akcije kojima osnažujemo ostale članice i članove parlamenata u našim školama, a oni nadalje učenike u svojim razredima. Tako od sastanka na kojem bude prisutno 15-oro dece, mi na kraju uspemo da kroz naše akcije informišemo sve učenike iz škola iz kojih dolazimo. 

U Klubu DX naučila sam mnogo toga o našim pravima, kao i mogućnostima da se izborimo za svako od njih kada su ona ugrožena. Rad na Lanzarote konvenciji i učešće u pisanju izveštaja za Lanzarote komitet je jedna od značajnijih aktivnosti u kojima sam učestvovala.

Ove godine sam učestvovala u okviru svog razreda u organizaciji vebinara i edukaciji mladih naše škole tokom pandemije koronavirusa o bezbednom internetu i online otisku, što je ostavilo poseban utisak na mene, jer smo tokom pandemije uglavnom provodili vreme na internetu, a to je dodatno izložilo brojne mlade ljude riziku od seksualnog uznemiravanja, zlostavljanja, eksploatacije. 

Angažmanom u Klubu DX, stekla sam divna iskustva, obišla mnoge škole, a posebno bih istakla posetu Zavodu za vaspitanje dece i mladih u Knjaževсu, sa kojima drugačije ne bih imala priliku da se susretnem niti da razumem brojne rizike sa kojima se deca iz Zavoda suočavaju tokom svog odrastanja, ali ni da razumem privilegije koje ja imam kao dete koje odrasta u porodici.

U poslednje vreme zbog velikih posledica klimatskih promena, najviše me interesuju ekološka prava i сirkularna ekonomija, ideje koje podstiču održivi razvoj i podupiru prava deсe na odrastanje u zdravom i bezbednom okruženju. 

Zbog toga sam se uključila i u kreiranje online obuke na ove teme za osnaživanje ostalih članiсa i članova učeničkog parlamenta naše škole kako bi ih edukovala na koji način mogu da unaprede svoj ekološki otisak i doprinesu smanjenju ekološkog duga.

Način na koji održavamo sastanke tokom pandemije me je uverio da i online rad sa decom može da bude zanimljiv i koristan izvor informacija ako koristimo raspoložive načine komuniciranja.

Olga je aktivistkinja na polju zaštite i promocije ljudskih i dečjih prava od osnovne skole. U radu Kluba DX učestvuje kao vršnjačka edukatorka, zagovarajući prava deteta u politici i praksi sa akcentom na participaciji dece kroz proces osnaživanja dece da aktivno učestvuju u društvenim procesima, kao i učeničkih parlamenata. Učestvovala je u konsultativnom procesu pri kreiranju nekoliko dokumenata koji se tiču zastite dece od svih oblika zlostavljanja i iskorišćavanja, kao i u konsultativnom procesu izveštavanja o statusu ostvarivanja dečjih prava u Srbiji Komitetu za prava deteta Ujedinjenih nacija. Takođe, Olga je učestvovala i u kreiranju Dečjeg izveštaja Lanzarote komitetu Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja. Aktivno se zalaže za kreiranje nacionalnih politika za decu u cilju unapređenja ostvarivanja dečjih prava u Srbiji. 

Kao jedna od mladih osoba koje pokreću promene u društvu, Olga je članica i brojnih drugih nevladinih organizacija na nacionalnom i internacionalnom nivou. Članica je Omladinskog upravnog odbora U-Report Srbija pri UNICEF kancelariji u Srbiji, a tokom prošle godine izabrana je i za omladinsku delegatkinju u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, jednog od glavnih tela Saveta Evrope. Deo je i globalne mreže UN Major Group for Children and Youth. Kao vršnjačka edukatorka do sada je vodila preko 260 radionica i treninga za decu i mlade u Srbiji i inostranstvu.

Moje ime je Jelena, rođena sam 2002. godine. Iz Beograda sam i učenica sam Medicinske škole u Zemunu. Članica sam Kluba DX od svoje 15. godine. Oduvek sam bila zainteresovana za prava dece i mladih, a Klub DX je mesto na kojem sam, kroz mnogobrojne radionice i sastanke na kojima sam učestvovala, naučila mnogo o tome na koji način ta prava možemo da ostvarimo.

Kao učenica Medicinske škole, sebe sam najviše pronašla u pravima dece na zdravstvenu zaštitu. Kada je počela pandemija, na mene su mnogo uticale reči dr Muraja o nejednakim šansama mnoge dece i članova njihovih porodica u borbi protiv korona virusa. 

Da li svi imaju svoje domove u kojima mogu da se distanciraju od drugih? Da li svi imaju pristup tekućoj vodi? Da li svi imaju pristup dezinfekcionim sredstvima? Da li svi imaju tu mogućnost da od kuće obavljaju svoj posao? Zapitajte se sami a zatim razmislite o sledećoj rečenici dr Muraja, koja glasi ovako: „Virus koji se raširio od bogatih ljudi širom sveta, sada će u najvećoj meri pogoditi najsiromašnije u svakom smislu“. 

U našem zdravstvu ima mnogo stvari koje bi, po mom mišljenju, trebalo promeniti. Za početak, volela bih da svi imaju pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu i da svi mogu priuštiti sebi i svojim najbližima sva medicinska sredstva koja su potrebna radi očuvanja zdravlja, jer svi znamo koliko je zdravlje važno. Svi smo upoznati sa trenutnom situacijom u svetu, a vidimo na dnevnom nivou šta se dešava sa različitim društvenim grupama kada je u pitanju ostvarivanje prava na zaštitu u Srbiji.

Poseban problem predstavlja činjenica da mnoga deca još uvek žive bez pristupa tekućoj vodi i žive u podstandardnim naseljima.

Veliki broj mladih ne shvata ozbiljno probleme sa kojima se mnoge porodice suočavaju na dnevnom nivou i ne vodi računa, prvenstveno o sebi, a posle ni o svojim najbližima. 

Volela bih i težim ka tome da podignem svest mladih ljudi o tome koliko je zdravlje važno i da treba voditi računa o sebi i ljudima koji nas okružuju. Danas je posebno važno da izbegavamo i nepotrebne stresne situacije, koje najviše utiču na mentalno, a samim tim i na fizičko zdravlje. 

Želim da doprinesem tome da se u praksi svima obezbede jednaka prava i mogućnosti na kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, što je zapravo najbitnije. Moja poruka za vas je da čuvate sebe i druge, a ja ću se potruditi da vam omogućim sve potrebne informacije o uslugama vezanim za zdravstvenu zaštitu.

Ćao svima! Ja sam Una, rođena sam 2004. godine i idem u ,,XIV beogradsku gimnaziju’’. Članica sam Kluba DX od svoje 12. godine. Za Klub DX sam saznala u školi i bila sam zainteresovana da vidim čime se to Klub DX bavi, a najviše me je motivisalo to što sam i sama imala iskustvo sa diskriminacijom. Međutim, tada nisam ni slutila da će Klub DX postati moja druga porodica i da ću jedva čekati sastanke i radionice. 

Kao članica Kluba DX učestvovala sam na raznim događajima i radionicama gde sam dobijala priliku da izrazim svoje mišljenje i ideje, steknem nova iskustva, upoznam nove ljude, držim govore, pa čak i da vodim radionice. S vremenom sam shvatila da mi je jako bitno da se dečji glas čuje, da se deci objasni šta je to participacija, kako mogu da promene stvari oko sebe, da učestvuju u donošenju odluka vezanih za njihove živote i njihova prava i kako da prepoznaju participaciju. Shvativši to, usmerila sam se na participaciju i preko Kluba DX saznala za evropsku mrežu organizacija Eurochild u Briselu, koja se bavi participacijom dece i ima svoj Dečji evropski savet (Eurochild Children’s Council-ECC) u kome je 12 dece iz 12 različitih država. Zahvaljujući Klubu DX, dobila sam priliku da predstavljam Srbiju, putujem i razmenjujem iskustva sa ostalom decom iz različitih država, učestvujem na sastancima, radionicama i na Eurochild-ovoj Generalnoj skupštini, proslavi 30 godina od donošenja Konvencije o pravima deteta u Evropskom parlamentu, gde sam dobila priliku da razgovaram sa članovima parlamenta i sprijateljila se sa decom iz ostalih država. Zahvaljujući Klubu DX, shvatila sam koliko je važno da se mi deca, bez obzira koliko to izgledalo teško ili nemoguće, borimo za naša prava, da se naše mišljenje čuje i uvaži i da možemo da postignemo velike stvari.

Ćao svima, ja sam Bojana, rođena sam 2005. godine. Dolazim iz Beograda i članica sam Kluba DX od svoje 11. godine. Za Klub DX sam saznala sasvim slučajno preko aktivnosti koje su se odvijale na sastancima parlamenta naše škole. 

U Klubu DX sam naučila mnogo o pravima koja kao dete imam dok ne napunim 18 godina. Upoznala sam i divne ljude i dobila svoju „drugu porodicu” – kontakt sa osobama kojima mogu da se poverim kada imam neki problem i koje mogu da mi pruže korisne informacije neophodne za rešavanje problema. 

Pored raznih lepih događaja koje smo organizovali i u koje smo uključili i druge članice i članove parlamenata škola, na sastancima/radionicama sam naučila mnoge termine za koje verovatno ne bih čula i ne bih znala koliko su značajni za ostvarenje naših prava da nisam članica Kluba DX. Nakon izvesnog vremena provedenog u Klubu DX, najviše sam počela da se zauzimam za dečja prava koja se često krše u turizmu. Moje mišljenje je da bi trebalo povećati svest ljudi o riziku trgovinom ljudima u turizmu. Moramo deci i roditeljima, starateljima staviti do znanja da se iskorišćavanje i zlostavljanje devojčica ne dešava samo u nekim hotelima na filmu, već da se to stvarno dešava u svetu, pa čak i kod nas. Želim da pomognem u okviru svoje struke da se obrati pažnja na prevare i lažne turističke agencije, oglase za posao u inostranstvu koji dovode devojčice u rizik od trgovine ljudima, kao i druge vrste zloupotreba koje se ponekad dešavaju u okviru lažnih turističkih ponuda.

Moje ime je Jovana, rođena sam 2003. godine. Učenica sam III razreda Sedme beogradske gimnazije, i članica sam Kluba DX od svoje 16. godine.

Za mene Klub DX predstavlja mesto na kome mogu da iznesem svaku ideju koja može da utiče na poboljšanje prilika za ostvarivanje prava deteta.

Takođe, kada primetim da je neko pravo deteta ugroženo, imam kome to da saopštim, i onda zajedno možemo tragati za načinom da rešimo problem i pružimo podršku detetu. 

Ja sam se u okviru rada u Kluba DX posebno posvetila pravu svakog deteta da se obrazuje. Na jednom od online sastanaka tokom pandemije koronavirusa smo razgovarali o tome na koji način je u Americi deci koja nemaju pristup internetu obezbeđeno da pohađaju online nastavu. Kako bismo njihova rešenja predstavili u našoj zajednici, odlučili smo da iskoristimo moje umeće crtanja i da crtežom predstavimo WiFi autobus koji omogućava deci koja nemaju internet da redovno prate online nastavu. Svi smo se složili da je pomoć različitih kompanija u realizaciji ove ideje neophodna zbog uslova u kojima se nalazi naše školstvo.

Stalno slušamo u školi da svako dete, gde god se nalazilo, ima pravo na kvalitetno inkluzivno obrazovanje. 

Mi u školi vidimo da kod neke dece postoji mnogo veći rizik da ne budu uključena u obrazovni sistem, ili da „ispadnu“ iz njega, što kasnije izaziva ogromne posledice koje se prenose i na dalje generacije koje zbog toga takođe počinju život u nepovoljnom položaju. Tokom online obrazovanja je to posebno postalo vidljivo, jer nekoliko učenika iz naših škola nije moglo da prati online nastavu. Neki nemaju kompjuter, neki internet, a neki nemaju ni struju ni vodu. 

Postoji informacija da 66% dece koja žive u siromaštvu završi osnovnu školu, a samo 15% devojčica koje žive u romskim naseljima završi srednju. Smatram da svakom detetu moraju da se pruže uslovi za školovanje, kako njegovo pravo ne bi bilo ugroženo. Važno je da u svakom trenutku budemo informisani o broju dece koja ne pohađaju školu, jer znamo da postoji veliki broj onih koji nemaju mogućnosti da ostvare ovo pravo, a da to niko ne zna.

Pored aktivnosti u Kluba DX u kojima zagovaram prava deteta, u slobodno vreme se bavim i glumom i pevanjem. Pozajmljujem svoj glas za likove u animiranim filmovima na temu prava deteta, a koje je snimio Unicef u Srbiji.

U novembru 2019. u Srbiji je obeleženo 30 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta i ja sam ispred Unicefa u Sava Centru otpevala pesmu o pravima deteta „Bolji svet“. 

Ispunjava me svaka aktivnost u kojoj mogu da koristim svoj glas u ime dece koja traže samo da odrasli poštuju prava koja su im garantovana Konvencijom.

Ja sam Andrea. Rođena sam 2003. godine. Idem u Hemijsko-prehrambenu tehnološku školu. Članica sam Kluba DX od svoje 14. godine i zanimaju me prava deteta u sudskim procesima. Na sastancima Kluba DX sam naučila mnogo o toj oblasti i dobila sam priliku da se njome praktično bavim. 

Događaj koji je za mene od posebnog značaja jeste učešće na konferenciji Saveta Evrope povodom 30 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta, sa posebnim fokusom na evaluaciju Strategije za prava deteta Saveta Evrope (2016-2021). Na ovoj konferenciji sam imala priliku da se obratim predstavnicima Saveta Evrope iz svih zemalja na jednom od panela koji se ticao iskustava dece u sudskim procesima.

Moje izlaganje je pokrenulo bogatu diskusiju u grupi i dijalog organizacija civilnog društva i predstavnika pravosuđa. Nakon govora koji sam održala mnogi zvaničnici su podelili moje reči na Tviteru, pokazujući koliko je glas dece važan ljudima koji donose odluke o svim stvarima koje se tiču prava dece i mladih u specifičnim situacijama sa kojima se oni suočavaju tokom života. To su sve one situacije u kojima odrasli imaju moć odlučivanja. Uključivanjem ili isključivanjem mišljenja dece u proces donošenja odluka, oni mogu trajno da utiču na kvalitet života deteta omogućavajući da se njihovo pravo na participaciju prekrši ili uvaži.

Pored prava dece u sudskim procesima, zanimaju me i prava životinja. Upoznala sam mnogo vršnjaka sa istim ili sličnim interesovanjima. Najviše mi se dopada to što svako ima svoje mišljenje i iskustvo koje može da podeli. Za Klub DX sam saznala preko interneta, pokušavajući da rešim svoje probleme. 

Nakon edukacija o pravima deteta, sa ostalim članicama i članovima sam držala radionice na sastancima učeničkih parlamenata na razne teme koje su direktno povezane sa kršenjem prava deteta.

Mislim da je vršnjačka edukacija efektivnija od edukacije u kojoj se odrasli obraćaju deci i mladima. Drago mi je što sam dobila priliku da učestvujem u ovakvoj organizaciji i sa ovakvim ljudima.

Zovem se Sara. Rođena sam 2001. godine i živim u Beogradu. Članica sam Kluba DX od svoje 15. godine. U maju ove godine, uspešno sam završila Treću beogradsku gimnaziju. Svoje obrazovanje nastavljam na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. 

U svojoj gimnaziji bila sam članica školskog parlamenta i tako sam saznala za Klub DX i aktivnosti osnaživanja članica i članova školskih parlamenata za zastupanje prava deteta u školi. Oduvek sam bila zainteresovana za prava dece i za način na koji mladi mogu da uče o svojim pravima, da dobiju dodatne informacije o toj temi i da se edukuju na pravom mestu. Tako sam saznala za Klub DX i postala članica 2018. godine. 

Angažovanje na osnaživanju školskog parlamenta kroz aktivnosti Kluba DX pomoglo mi je i da se uključim u rad Evropskog omladinskog parlamenta EYP (European Youth Parliament) i steknem saznanja o participaciji mladih na međunarodnom nivou. Potom, učestvovala sam na BIMUN-u (Belgrade International Model of United Nations) 2018. godine i tu sam se upoznala sa radom različitih institucija pri Ujedinjenim nacijama. Takođe, volontirala sam na Gimnazijadi (sportska manifestacija koju organizuje Treća beogradska gimnazija). 

U Klubu DX mi se dopada što svi mogu slobodno da izraze svoje mišljenje na različite teme o kojima debatujemo: diskriminacija, porodični odnosi, školski problemi, društvo u kom živimo. Međusobno delimo ideje i naša lična iskustva. Upoznala sam mnogo novih ljudi sa kojima zajedno učim o pravima dece, kao i situacijama kada su ona najčešće ugrožena. 

S obzirom na to da su moja interesovanja najviše usmerena na prava dece u pravosuđu, moj cilj je da naučim što više o njima, kao i načinima na koje se ona mogu poboljšati i unaprediti, pa sam 2020. postala i članica Kluba DX koja okuplja savetnice i savetnike koji će se fokusirati na vršnjačke edukacije dece koja su u sukobu sa zakonom.

Zdravo!

Moje ime je Anastasija, rođena sam 2001. godine. Studiram prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Članica sam Kluba DX od svoje 16. godine. 

Nakon završetka osnovne škole nisam tačno znala čime želim da se bavim u budućnosti, pa sam upisala gimnaziju kako bih imala vremena da odlučim. 

Klubu DX sam se priključila sasvim slučajno, ali je to bila prava odluka i u pravo vreme, jer sam kroz razne obuke i radionice shvatila da je pravo upravo ono čime želim da se bavim. 

Prva radionica na kojoj sam učestvovala ostaće mi zauvek u sećanju. Bila je to radionica sa Klubom za zdrave promene, koji okuplja mlade sa smetnjama u razvoju. Nakon toga treninzi koje smo prolazili obuhvatili su sve grane prava deteta.

Takođe, dobila sam priliku da volontiram u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj, bilo je to prelepo iskustvo i veoma sam zahvalna Centru za prava deteta na tome.

Grana prava koja me je najviše zainteresovala jeste maloletničko krivično pravo, a na to je uticala poseta Zavodu za vaspitanje omladine u Knjaževcu. Shvatila sam koliko je malo potrebno za sreću, koliko neke stvari kojima mi pridajemo važnost uopšte nisu bitne. Videla sam da se ta deca uz malo pažnje menjaju nabolje i shvatila sam da i ja želim da doprinesem tome. 

U Kluba DX nikada nije dosadno, stalno učimo nešto novo i tema za razgovor je mnogo. 

Takođe, Centar je mesto gde sam se osećala sigurno i uvek sam nailazila na razumevanje u periodu kada mi je to bilo najviše potrebno, a to je doba srednjoškolskih dana. 

Pandemija nas nije omela da imamo sastanke na internetu i koristimo sve raspoložive alate za međusobnu komunikaciju. Uspeli smo u virtualnom svetu da kreiramo prostor u kojem svako od nas može da podeli sve što ga trenutno muči kada je reč o promenama koje su nastupile i da međusobno razmenimo ideje kako najbolje da se snađemo u svim promenama koje se tiču ostvarenja prava na zaštitu, kao i prava na kvalitetno i dostupno obrazovanje.

Verujem da će mi studije proširiti znanja koja ću moći iskustveno da primenim u radu sa decom i mladima kako bi prilike za ostvarenje naših prava bile dostupne svoj deci.

Zovem se Simonida. Rođena sam 2001. godine i članica sam Kluba DX od 2015. godine. Završila sam Treću beogradsku gimnaziju.
Od svoje 14. godine članica sam Kluba DX, kroz koji se aktivno zalažem za kreiranje sveta po meri ljudskih i dečjih prava. 

Kao članica skupštine Centra za prava deteta i članica Kluba DX, imala sam priliku da sarađujem sa brojnim organizacijama, na nacionalnom i internacionalnom nivou. Povezala sam se sa mladim ljudima iz drugih zemalja, koji se bave temom dečjih prava. Kontinuirano razmenjujemo iskustva vezana za ostvarivanje naših prava u različitim zajednicama. 

Učešće u Klubu DX mi je omogućilo da prisustvujem i internacionalnim treninzima i da na njima održim treninge, radionice i govore kojima sam predstavila prava dece u Srbiji i značaj aktivnosti Kluba DX u poboljšanju participacije mladih.

Participirala sam i u radu Evropskog dečjeg saveta, Eurochild mreže. Na kraju dvogodišnjeg mandata učestvovala sam i u pripremi smernica za selekciju osoba koje rade sa decom, kao i u procesima selekcije kandidata koji danas rade sa decom u Eurochild organizaciji. 

Od prošle godine se zalažem za poboljšanje usluga zaštite mentalnog zdravlja dece i mladih. Učestvovala sam na IGNITE događaju gde sam govorila na ovu temu. Najviše sam angažovana na ovom polju i nadam se da će moj rad imati neki uticaj na zajednicu.

Verujem u značaj omladinske politike i na polju izgradnje mira i pomirenja među ljudima. Učestvovala sam i na četiri MUN-a i predsedavala jednom od njih. Uživam u radu sa mladima i diskusiji o realnim problemima današnjice.

Od ove godine izabrana sam i u radnu grupu Kluba DX koja okuplja savetnice i savetnike za podršku deci koja su u sukobu sa zakonom ili imaju druge vrste interakcije sa predstavnicama i predstavnicima pravosuđa.

U slobodno vreme volim da kuvam, mačujem, slušam muziku i da budem okružena životinjama.

Ćao svima. Ja sam Nenad. Rođen sam 2002. godine. Učenik sam Hemijsko-prehrambene tehnološke škole. U Klubu DX sam od svoje 15. godine. 

Uključio sam se u aktivnosti Kluba DX po preporuci drugarice iz škole.

Dopale su mi se diskusije koje smo vodili na radnim sastancima na kojima se osnažujemo da držimo radionice sa predstavnicima i predstavnicama učeničkih parlamenata naših škola.

Sećam se da je prva radionica na kojoj sam prisustvovao bila usmerena na pripremu radionice za decu koja se odnosila na promociju poznatih Roma i Romkinja.

Ovu akciju smo održali u školi Branko Pešić. Donirali smo školskoj biblioteci izdanja dvojezičnih knjiga i slikovnica za decu na romskom i srpskom jeziku.

Na toj radionici sam saznao koje osobe deca iz ove škole prepoznaju kao osobe od značaja za društvo, radili smo na rušenju stereotipa o romskoj zajednici i tada sam shvatio da su njima informacije o uspešnim Romkinjama i Romima bile gotovo nepoznate. Planiramo sa decom iz ove škole da održimo i radionice koje su usmerene na prevenciju napuštanja škole i razumevanje vrsta podrške koje su neophodne kako bi se sprečili brakovi maloletnih devojčica.

Zajedno sa još jednom članicom Kluba DX sam učestvovao u vršnjačkoj edukaciji članica i članova učeničkog parlamenta naše škole.

Dopala mi se ova vrsta edukacije vršnjaka jer smo otvorili diskusiju koja se tiče ostvarivanja naših prava u svakodnevnom životu.

U slobodno vreme volim da spremam kolače i ostale poslastice. Bavim se i solo pevanjem i želja mi je da kroz pesmu iskažem neke od problema sa kojima se deca i mladi suočavaju u Srbiji tokom svog odrastanja.

Zdravo svima, moje ime je Milica, rođena sam 2007. godine. Učenica sam OŠ „Rade Dodić” u Milutovcu, a članica sam Kluba DX od svoje 14. godine.

Za Klub DX sam saznala preko učeničkog parlamenta naše škole. Zainteresovala me je tema, jer se u Klubu DX pre svega govori o pravima deteta.

Počela sam se uključivati na onlajn sastanke i trudila se da redovno učestvujem na radionicama.

Svaki sastanak je drugačiji i zanimljiviji od prethodnog, jer se članovi i članice Kluba DX trude da nas zainteresuju i podignu našu svest o pravima deteta.

Članstvo i aktivnosti u Klubu DX pozitivno su uticali na moje samopouzdanje, jer uvek mogu izneti svoje mišljenje, ne razmišljajući šta će drugi reći.

Stekla sam i mnogo prijatelja koji mi pomažu da se uklopim u Klub DX pošto sam još uvek nova.

Učestvovala sam na konferenciji „Ostvarivanje prava deteta na zdravu životnu sredinu”. Moj drug i ja smo pripremili video-snimak u kom smo govorili o problemima lokalne sredine sa kojima se susrećemo i izneli predloge za zaštitu i očuvanje životne sredine. Veoma sam srećna i zadovoljna zbog toga što sam postala članica ovog kluba.