„Neodgovarajuće postupanje prema detetu, u smislu neprepoznavanja njegovih potreba, može dovesti do problema u mentalnom zdravlju deteta.“, prof. dr Milica Pejović Milovančević, dečji psihijatar
Centar za prava deteta održao je 30. novembra 2021. godine vebinar „Devojčice u neformalnom obrazovanju”, u okviru globalne kampanje 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, sa ciljem skretanja pažnje javnosti da kao društvo moramo uvek imati nultu toleranciju na rodno zasnovano nasilje nad devojčicama. U ulozi panelista i panelistkinja učestvovali su Milica Đuričić, tekvondistkinja, prof. dr Milica Pejović Milovančević, dečji psihijatar, Biljana Lajović, specijalista školske psihologije, Ljiljana Lazarević, učiteljica, Vanja Grbić, doktor nauka u oblasti sporta i fizičkog vaspitanja, Una Ljiljak, članica Kluba DX i fudbalerka i Jasmina Miković, direktorka CPD-a, kao i novinar Miša Stojiljković u ulozi moderatora.
Kroz razmenu profesionalnih i ličnih iskustava o uticaju neformalnog obrazovanja na razvoj ličnosti deteta, panelisti su govorili o ulozi roditelja, nastavnika i trenera, kao i o posledicama neodgovarajućeg rada i neprimerenog ponašanja odraslih prema deci.
„Imala sam sreću, odrasla sam u veoma dobrom okruženju, i sa dobrim trenerom. Najteže borbe se vode sa samim sobom, i zato je važno da imate roditelje koji vam čuvaju leđa, i trenera koji vas prati.“, istakla je Milica Đuričić, naša najuspešnija tekvondistkinja i osvajačica zlatnih medalja na Olimpijskim igrama.
Učiteljica Ljiljana Lazarević ukazala je na to da formalno obrazovanje treba da bude plodno tlo za prepoznavanje talenata i afiniteta deteta, te da je zbog toga važna i edukacija nastavnika u formalnom obrazovanju kako bi prepoznali interesovanje deteta koje je van sadržaja koji se uče u školi.
Vanja Grbić, član Kuće slavnih i odbojkaški olimpijski šampion, između ostalog, naveo je da je za dostizanje vrhunca razvojnog potencijala deteta važna podrška i saradnja autoriteta, odnosno roditelja, učitelja i trenera, te ukoliko ti autoriteti dovode u pitanje jedan drugoga ili se ceo odnos gradi na pogrešnoj osnovi, što se neretko dešava, onda to nije dobro za razvoj deteta.
Prof. dr Milica Pejović Milovančević istakla je da postupanje prema detetu nije lična, nego javna stvar. Neodgovarajuće postupanje prema detetu ima ozbiljan uticaj ne samo na to dete, nego na razvoj čitavog društva. Agresivno kažnjavanje je jedan od najvećih uzroka neodgovarajućeg ponašanja dece i može kasnije da dovede i do maloletničke delinkvencije.
Ponekad odrasli mogu da počine niz radnji koje mogu da imaju kumulativan negativan uticaj na dete. Često se dešava da se odrasli ogluše na pokazatelje neodgovarajućeg postupanja i reaguje se samo kada takva ponašanja eskaliraju.
Biljana Lajović, specijalista školske psihologije je ukazala na određene nedostatke: „Ne postoji sistemsko praćenje načina rada sa decom u neformalnom obrazovanju. Reaguje se tek kad dođe do incidenta i kada cela država bruji o tome, a ne zna se ko i kako radi sa decom.“
Nepostojanje odgovarajućih procedura, odsustvo sistema praćenja onih koji rade sa decom, neblagovremeno reagovanje nadležnih organa rezultiralo je nepoverenjem u institucije i stvaranjem klime u kojoj je najsigurnije i najmudrije ćutati i ne mešati se.
Sedamnaestogodišnja Una Ljiljak ističe: „Problem je što moja generacija ima stav „neću da se mešam, ne tiče me se, jer ako se umešam postaću deo problema“. Razumljivo je jer postoje posledice i sankcije. Ja sam razočarana što ne reagujemo, jer nas se tiče. S druge strane sam i ponosna što sam deo generacije koja može da promeni svet.“
Učesnici su se složili da je neformalno obrazovanje važno koliko i formalno i da je ova tema važna za celokupno društvo, ali se čini da nema dovoljno svesti koliko je ovo pitanje ozbiljno. Ne smemo da dozvolimo da se neformalnim obrazovanjem bavimo samo povodom incidenata i kada mediji izveštavaju o uznemiravajućim događajima i situacijama nasilja nad devojčicama, već je nužno urediti oblast zaštite dece u neformalnom obrazovanju kako bi se sprečile takve situacije.
Pre svega, neophodno je uspostaviti jasan zakonodavni okvir i povezati različite sisteme kroz multisektorski pristup, uvesti standarde i procedure u svim privrednim subjektima (bilo da je reč o školama, školicama, klubovima, studijima i dr. oblicima neformalnog rada sa decom), koji će osigurati bezbedno, zdravo i podržavajuće okruženje svakoj devojčici i svakom detetu u Srbiji. Pored toga, neizostavno je informisanje i edukacija onih koji rade sa decom u neformalnom obrazovanju, kao i roditelja, ali i same dece, posebno devojčica.
Vebinar je održan u okviru projekta „Zaštita devojčica od nasilja u neformalnom obrazovanju”, koji Centar za prava deteta sprovodi uz finansijsku podršku Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona Ambasade SAD u Beogradu.
Saopštenje preneli:
