Centar za prava deteta održao je, 30. novembra 2023. godine, u Beogardu, prvi u nizu dijaloga o pravima deteta u 2023. godini: „Kako do škole bez nasilja: Naučene lekcije i mogući koraci“ u okviru projekta „Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva da adekvatno doprinose ispunjavanju obaveza Srbije u oblasti prava deteta“, koji je podržala Misija OEBS-a u Srbiji.
Dijalog su otvorile: predstavnica Misije OEBS-a u Srbiji, Dragana Ivetić, Jelena Paunović, direktorka Centra za prava deteta, kao i prof. dr Nevena Vučković Šahović. Na panelu su govorile: Biljana Lajović, specijalistkinja školske psihologije, prof. dr nauka psihologije Aleksandar Baucal, prof. dr nauka psihologije Tamara Džamonja, prof. dr nauka psihologije Dragica Pavlović Babić i dr Jelena Žunić Cicvarić, programska direktorka Užičkog centra za prava deteta.
Nasilje nad decom u Srbiji ima mnogo oblika i dešava se u različitim okruženjima — u kući/privatnom životu, u školama, u ustanovama socijalnog i krivičnog sistema gde su deca smeštena radi zaštite ili rehabilitacije, u digitalnom okruženju i u lokalnoj zajednici. Štetni postupci i postupci koji ugrožavaju opstanak dece, narušavaju njihovo blagostanje i sprečavaju njihov razvoj posledica su brojnih faktora.
Tokom dijaloga, koji je okupio 40 predstavnika nadležnih ministarstava, akademskih i drugih vaspitno-obrazovnih institucija, civilnog sektora, međunarodnih organizacija i dece, razmatrane su dosadašnje reforme obrazovanja i zakonodavni okvir za prevenciju i zaštitu dece od nasilja. Pored toga, razmatran je kvalitet nastave, procesi učenja, uloge psihološko-pedagoške službe, kao i značaj implementacije najvisih standarda mentalnog zdravlja u sistem obrazovanja.
Dosadašnje reforme obrazovanja su često imale ograničeno trajanje i nisu održale kontinuitet, što je stvorilo preduslov za velike izazove u postizanju dugoročnih ciljeva i ostvarivanju principa u unapređenju obrazovanja. Osim toga, otvoreno je pitanje međusobne usklađenosti politika, zakona i strategija u oblasti obrazovanja i zaštite dece od nasilja, ali i sa međunarodnim standardima. Sveukupno, postignuti rezultati dosadašnjih reformi naglašavaju hitnost potrebe za održivim, dugoročnim pristupom koji će omogućiti stabilan i kontinuiran razvoj obrazovanja u cilju poboljšanja kvaliteta i pravednosti u obrazovnom sistemu.
Pored toga, naglašeno je da škola ima veoma značajnu ulogu ne samo u procesu učenja, već i u razvijanju prosocijalnih veština, što direktno doprinosi prevenciji nasilja. Pozitivna školska klima stvara okruženje u kojem se učenici osećaju sigurno, poštovano, prihvaćeno, slobodno, i gde se podstiče sloboda izražavanja, uz poštovanje pravila i standarda ponašanja.
U skladu sa tim, učesnicima su predstavljeni rezultati studije motivisanisti prema učenju kako nastavnika, tako i učenika, kao jedan od ključnih faktora za stvaranje pozitivnog školskog okruženja, a koja pokazuje njene izuzetno niske vrednosti. Tokom dijaloga, stručnjaci su naglasili da je neophodno preduzeti mere za poboljšanje motivacije svih aktera u obrazovnom sistemu, stvarajući okruženje koje će podsticati aktivno učešće, razvoj veština i pozitivan odnos prema učenju.
Posebno je istaknuto da je rano prepoznavanje i intervencija ključni faktor u ublažavanju posledica nasilja nad decom u obrazovnom sistemu. U skladu s tim, istaknuta je važnost kontinuiranog jačanja kompetencija svih zaposlenih u školi, posebno psihologa i pedagoga, kako bi se efikasno identifikovale situacije nasilja. Stručnjaci koji rade sa decom, a poseduju snažne kompetencije mogu pružiti brzu i efikasnu podršku žrtvama nasilja i njihovim porodicama, olakšavajući proces oporavka.
Ključno je da sve sistemske reforme usmerene na prevenciju i suzbijanje nasilja obuhvate celokupnu školsku zajednicu, jer se samo tako mogu postići željeni rezultati i održati kontinuitet. U tom smislu, obrazovanje mora da traži i nalazi nova rešenja, kroz jačanje ključnih institucionalnih mehanizama, lokalnih sistema zaštite i podizanja svesti kako bi se promenile društvene norme, vrednosti i stavovi u vezi sa prevencijom i zaštitom nasilja. S druge strane, kako bi škola postala centar gde se podstiče saradnja, prepoznaju sopstvena i tuđa osećanja, razvija samokontrola, podstiče volontiranje u zajednici i promoviše konstruktivno rešavanje konflikata, nužno je da svi učesnici budu motivisani za implementaciju ovih vrednosti u svakodnevni rad.
Kao rezultat dijaloga, planiran je konsultativni proces s učesnicima dijaloga kako bi se odgovorilo na sva otvorena pitanja postavljena tokom dijaloga, sa ciljem utvrđivanja do koje mere je u Republici Srbiji moguće dostići obaveze postavljene Konvencijom o pravima deteta, pre svega u obrazovnom sistemu kao ključnoj oblasti za zdrav razvoj pojedinaca i celokupnog društva. Na osnovu ovog konsultativnog procesa, zagovarački dokument će biti pripremljen i upućen nadležnim institucijama, s ciljem promovisanja unapređenja obrazovnog sistema u kontekstu prevencije i suzbijanja nasilja.
