Danas se obeležava Svetski dan deteta, koji je ustanovila Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) 1954. godine, kako bi se skrenula pažnja javnosti na obaveze društva prema deci, kao i na aktuelne probleme sa kojima se deca suočavaju. Na današnji dan, 1959. godine, Generalna skupština UN je usvojila Deklaraciju o pravima deteta, a istog datuma 1989. godine usvojila je i Konvenciju o pravima deteta.
U poslednje vreme Srbija se suočava sa rastućim brojem problema koji zahtevaju hitne reakcije i adekvatne odgovore kako bi se osiguralo poštovanje prava deteta i sprečila njihova potencijalna kršenja. Nedavni tragični događaji otvorili su oči javnosti prema nizu problema sa kojima se deca suočavaju u svakodnevnom životu. Ovi događaji su istovremeno podstakli raspravu i postavili pitanje da li smo kao društvo dovoljno svesni izazova i problema sa kojima se deca suočavaju.
Tokom proteklih nekoliko godina, postignut je značajan napredak u reformi zakonodavstva, posebno u okviru procesa evropskih integracija. Tokom primene važnih zakona kao što su Porodični zakon, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, kao i Zakon o socijalnoj zaštiti, utvrđeno je da je potrebno izmeniti određene odredbe ovih zakona i uskladiti ih sa međunarodnim i evropskim standardima koji se odnose na prava deteta. Pored toga, neophodno je usvajanje sveobuhvatnog Zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta čime bi se postojeći zakonski tekstovi usaglasili sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima i preporukama međunarodnih tela za zaštitu ljudskih prava.
Jedan od učestalih problema koji se javlja jeste kršenje prava deteta koja dolaze u kontakt sa pravosudnim sistemom, i to naročito kada su u pitanju deca žrtve i svedoci krivičnih dela kojima nije obezbeđena potrebna podrška i zaštita. Deca žrtve i svedoci krivičnih dela ne dobijaju podršku, a za njihovu zaštitu se ne izdvajaju sredstva iz budžeta Republike Srbije. I nakon 18 godina od donošenja Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, praksa pokazuje nedostatak efikasne primene mera zaštite i podrške deci.
Od velike je važnosti da usluge mentalnog zdravlja budu lako dostupne deci u zajednici. Nažalost, u mnogim delovima Srbije i dalje ne postoje odgovarajuće službe posvećene prevenciji i zaštiti mentalnog zdravlja mladih, a mali je i nedovoljan broj profesionalaca koji bi se ciljano bavili njihovim problemima mentalnog zdravlja.
Dalje, potrebno je obezbediti bolju socijalnu i drugu podršku deci sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama, kao i posvetiti se prevenciji svake vrste nasilja prema ovoj deci, smanjenju njihove stigmatizacije i boljem uključivanju u javni život. U tom smislu je potrebno adekvatnije informisanje dece u institucijama i alternativnom zbrinjavanju o postojećim mehanizmima koji im omogućavaju da prijave nasilje na jeziku koji dete razume, ali i unapređenje mehanizama za podnošenje žalbe koji je poverljiv, bezbedan i prilagođen deci.
Ostvarivanje sveopšteg napretka zahteva holistički pristup koji uključuje otvorenu i iskrenu komunikaciju sa decom, obezbeđenje resursa i podrške za njihov razvoj, kao i stvaranje sredine u kojoj se deca osećaju slobodno da izraze svoje mišljenje i u kome se osećaju bezbedno. Ključni korak ka ovom cilju je unapređenje zakonodavnog okvira koji štiti prava deteta, ali isto tako važno je dosledno sprovođenje tih zakonskih odredaba. Samo kroz zajednički napor društva, roditelja, nadležnih institucija i same dece možemo obezbediti svakom detetu pravednu priliku za rast, razvoj i ostvarivanje njegovog punog potencijala.
Na našem sajtu možete videti najnoviji izveštaj o stanju prava deteta u različitim oblastima: https://cpd.org.rs/wp-content/uploads/2023/06/Izvestaj-prava-deteta-2017-2023.pdf.
