Glyph

Centar za prava deteta održao treći sastanak praktičara „Pozitivno roditeljstvo i zaštita dece u visokokonfliktnim razvodima“

27.04.2021.

Centar za prava deteta (CPD) održao je treći u nizu sastanaka praktičara na temu pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u visokokonfliktnim razvodima.Sastanak je okupio 25 predstavnika centara za socijalni rad, sudstva, obrazovnih institucija, nevladinih organizacija i profesionalaca u oblasti pozitivnog roditeljstva  i zaštitite dece iz Niša, Vranja i Leskovca.

Nakon uvodnog izlaganja Jasmine Miković, direktorke CPD koja je predstavila dosadašnja projektna postignuća i posebno istakla važnost međusektorske saradnje u promociji pozitivnog roditeljstva i zaštite dece od nasilja, prisutni su imali prilike da se detaljnije upoznaju sa rezultatima istraživanja „Mapiranje programa i usluga pozitivnog roditeljstva u Srbiji“, koje je  predstavila Jelena Petrović, projektna menadžerka u CPD-u.  

U daljem delu sastanka, doc. dr Vera Despotović  i spec. med. psih. Teodora Minčić iz Instituta za mentalno zdravlje, podelile su sa prisutnima utiske i zaključke obuka za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo“ i „Razvod roditelja i zaštita dece“, koje je Centar za prava deteta sproveo u julu 2020. godine.

Doc. dr Vera Despotović se posebno osvrnula na značaj pružanja podrške stručnim radnicima da podrže roditelje u praktikovanju tehnika pozitivnog roditeljstva, i s tim u vezi istakla potrebu da se obuči što veći broj stručnih radnika. Uprkos nedostajućim resursima i velikom pritisku na stručne radnike u sistemu socijalne zaštite, Vera je istakla da je važno da stručni radnici budu proaktivniji i sami promovišu pozitivne primere iz prakse, jer će time ujedno i promovisati ulogu stručnih radnika i doprineti boljoj informisanosti roditelja. Na samom kraju, govoreći o važnosti prevencije, podsetila je prisutne koliko je važno raditi sa roditeljima i osnaživati ih da primenjuju pozitivne metode vaspitanja, i stoga istakla potrebu za uspostavljanjem škola za roditelje u okviru obrazovnih institucija, gde je obuhvat roditelja najveći.

Spec. med. psih. Teodora Minčić se posebno osvrnula na značaj obuke „Razvod roditelja i zaštita dece“, imajući u vidu da je tema visokokonfliktnih razvoda  nedovoljno prisutna kako među stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti i pravosuđu, tako i u široj javnosti. U tom smislu je istakla kako su nekada deca razvedenih roditelja bila usamljeni slučajevi i time često izložena stubu srama, a kako je to danas učestala praksa, odnosno sudeći po podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, svaki treći brak se završi razvodom. Deca su često žrtve visokokonfliktnih razvoda, i različite su manifestacije stresa koji deca pretrpe u situacijama u kojima roditelji vode lične ratove. Zahvaljujući CPD-u, ova tema je aktualizovana, a omogućene su i edukacije stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite i pravosuđa. Teodora se takođe osvrnula i na pojam otuđenja, ističući da veliki broj profesionlaca još uvek u potpunosti ne razume suštinsku problematiku, i stoga su edukacije neophodne. Na kraju je zaključila da je saradnja i blagovremena reakcija svih aktera jako važna kako se ne bi zakasnilo u pružanju pomoći deci „koja tiho pate“ i time izbeglo da ona završe sa kliničkom slikom ponašanja.

Tokom diskusije koja je usledila, prisutni su delili svoja profesionalna iskustva, i na primerima iz prakse ukazivali na goruće probleme.

  • Poslednjih godina stavlja se fokus na rad sa roditeljima koji prolaze kroz visokokonfliktni razvod. Iskustva pokazuju da je pomak moguće napraviti isljučivo pre nego što dođe do otuđenja. U situacijama u kojima dolazi čak i do umerenog otuđenja, rezultati rada izostaju. Stoga se kao glavna potreba nameće blagovremena reakcija i međuinstitucionalno povezivanje i kontinuirana saradnja, jer na to ukazuje i znanje o posledicama koje visokokonfliktni razvodi i otuđenje imaju na razvoj i život dece.
  • Nedostaje standardizacija procedura. Važno je reagovati na vreme i međusobno se alramirati. Npr. sud može da alarmira CSR na potrebu izricanja korektivnog nadzora.
  • Osnaživati roditelje iz romske populacije, koji su uglavnom u vanbračnim zajednicama, da primenjuju veštine pozitivnog roditeljstva. Posebno je ukazano na grubo kršenje prava deteta u slučajevima dečjih brakova, koji su u najvećoj meri prisutni u romskim zajednicama.
  • Obezbediti efikasniji sistem zaštite profesionalaca, koji se često osećaju nemoćno, jer su i sami izloženi osudi i nasilju od strane pojedinih stranaka u postupku.

Sastanak je održan u okviru projekta „Pozitivno roditeljstvo“, koji CPD sprovodi uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima. Projekat sufinansira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a sprovodi se uz podršku Pravosudne akademije i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.