„Govorite nam da smo mi budućnost, ali kako da budemo budućnost kad nam je ugrožena sadašnjost.“, Una Ljiljak, članica Kluba DX pri Centru za prava deteta
Povodom Dana planete Zemlje, koji se širom sveta obeležava 22. aprila, kako bi se skrenula pažnja javnosti na značaj očuvanja i zaštite životne sredine, ali i na brojne ekološke izazove, Centar za prava deteta (CPD) je održao konferenciju „Ostvarivanje prava deteta na zdravu životnu sredinu“.
Konferencija je okupila značajan broj stručnjaka koji su predstavili svoja iskustva i izazove u ostvarivanju prava deteta na zdravu životnu sredinu i time pokrenuli mnoga važna pitanja u ovoj oblasti. Učesnici su imali priliku da čuju i mišljenja dece i mladih o stepenu ostvarivanja njihovih prava.
Na samom početku, Jasmina Miković, direktorka CPD-a ukazala je na neraskidivu povezanost prava deteta i životne sredine, uključujući i klimatske promene. Istakla je da i dalje postoji nedovoljno razumevanje odnosa prava deteta i životne sredine, bez obzira na to što je u proteklih nekoliko godina raslo interesovanje na međunarodnom i nacionalnom nivou kako bi se prepoznala prava deteta na zdravu i održivu životnu sredinu, ali i zaštitila i sprečila kršenja prava deteta zbog ugrožavanja životne sredine.
Ana Prodanović iz Unicefa govorila je o doživotnom uticaju klimatskih promena na zdravlje dece i istakla važnost intenzivnog i zajedničkog delovanja svih aktera, a posebno mladih u svakoj fazi procesa zaštite životne sredine. Gordana Ilić iz Zaštitnika građana je takođe istakla značaj učešća dece i ukazala na neke od participativnih aktivnosti koje Zaštitnik građana sprovodi.
Predsednica UG Zlatiborski krug i nastavnica biologije u OŠ „Dimitrije Tucović“ iz Čajetine, Zorica Milosavljević i Milan Dakić iz Pokrajinskog zaštitnika građana poručuju da se obrazovanje o značaju životne sredine mora naći u obaveznom kurikulumu redovnog obrazovnog procesa i da deca imaju pravo da budu upoznata sa pravom na zdravu životnu sredinu. Natalia Novikova iz „Petkom za budućnost“ ističe da je neophodno da ekologija prestane da se posmatra kao hobi, već kao obavezan školski predmet, a istovremeno je postavila pitanje kako motivisati donosioce odluka da počnu da menjaju budućnost svih nas, jer, kako kaže „zašto se onda školovati za budućnost koju nećemo imati?“.
Posebno je istaknut značaj povezivanja dece sa prirodom, ali i uloga koju roditelji imaju u razvijanju ljubavi prema prirodi i kreiranju ekološke empatije kod dece. Mina Mirić iz Svetske organizacije za prirodu ističe da je empatija prema prirodi osnova za izgradnju ekološki osvešćenih pojedinaca. U tome se slažu i predstavnice dece i mladih, i poručuju da se „ne smemo zameriti majci prirodi, jer će nam se vratiti duplo“.
Prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govoreći iz perspektive svog višegodišnjeg iskustva u oblasti uticaja klimatskih promena na životnu sredinu, ističe ozbiljnost ove teme, i smatra da ćemo kao društvo morati da se suočimo sa ozbiljnim posledicama neodgovornog postupanja. Ističe da je interesovanje dece i mladih za zaštitu životne sredine jako izraženo i da je neophodno da odrasli i donosioci odluka iskoriste taj impuls i usmere ga na pravi način. Sa tim stavom se složio i Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole i naglasio da je jako važno podržati mlade u njihovoj volji i želji da zaštite prirodu.
Simon Ilse, direktor beogradske kancelarije Fondacije Hajnrih Bel, izrazio je zadovoljstvo time što tema zaštite životne sredine dobija sve veći značaj u Srbiji, jer, kao što navodi „nemamo planetu B“. Osvrćući se na ustavnu obavezu Srbije da svaki građanin bude obavešten o stanju životne sredine, istakao je da Fondacija Hajnrih Bel nastoji tome da doprinese putem alternativnog izveštaja Koalicije 27 koji, iako ne sadrži poseban deo o deci, očigledno prepoznaje značaj prava deteta na zdravu životnu sredinu.
Deca i mladi su govorili o stepenu ostvarenosti prava deteta iz svog ugla, o tome koliko je važno da se deca informišu i pokreću inicijative u svojim školama i zajednicama. Ukazivali su na značaj participacije dece i mladih u kreiranju politika, štetnosti medicinskog otpada, seči šuma, efektima staklene bašte. Deca smatraju da im je potrebno da odrasli veruju u njih i u njihovu spremnost da se informišu, edukuju i proaktivno deluju, jer kako kaže Natalija Cvetković iz Kluba DX „naše ukazivanje na problem nije kritika odraslih, već poziv da se dođe do zajedničkog rešenja“.
Milena Banić, saradnica Centra za prava deteta, predstavila je rezultate istraživanja koje je Centar sproveo tokom marta i aprila 2021. godine u cilju mapiranja izazova u ostvarivanju prava deteta na zdravu životnu sredinu u Srbiji. Istraživanje je obuhvatilo 432 dece i mladih uzrasta od 12 od 18 godina iz preko 20 opština i gradova u Srbiji. Nalazi istraživanja ukazuju da deca i mladi kao najveće probleme zagađenja životne sredine u opštinama i gradovima u kojima žive vide zagađenje vazduha i vode, loše upravljanje otpadom, nelegalnu seču šuma, izumiranje biljnih i životinjskih vrsta, kao i zagađenje hrane. Preko 80% mladih ukazuje na problem zagađenosti vazduha i vode, a saobraćaj, paljenje otpada, industriju i loš sistem nadzora od strane države vide kao najveće uzročnike zagađenja životne sredine. Zabrinjava podatak da svega 20% dece i mladih smatra da u sredinama u kojima žive ima dovoljno parkova, zelenila i drveća. Čak 50% ispitanika smatra da deca i mladi ne provode dovoljno vremena napolju i u prirodi, a 55% smatra da države nisu dovoljno posvećene borbi protiv klimatske krize. Uz sve to, istraživanje je pokazalo da deca i mladi nisu dovoljno prepoznati u strateškim politikama koje se odnose na unapređenje zaštite životne sredine niti su dovoljno uključeni u proces kreiranja lokalnih politika. Nedostaje niz strateških politika u ovoj oblasti uključujući politike održivih gradova i gradova po meri deteta, održive ishrane, proizvodnje i potrošnje, kao i klimatskih promena i zaštite od buke.
Na samom kraju, prof. dr Nevena Vučković Šahović, predsednica UO Centra, sumirala je zaključke konferencija osvrćući se najpre na obaveze koje je Srbija preuzela ratifikovanjem Konvencije o pravima deteta UN-a. Kao prvi korak, ona ističe potrebu da se uradi mapiranje stanja u oblasti prava deteta u Srbiji kako bi se ustanovio stepen usklađenosti nacionalnih sa međunarodnim zakonima. Kao važan preduslov za poštovanje prava deteta na zdravu životnu sredinu, ona ističe da je neophodno usvojiti Zakon o pravima deteta u čijem nacrtu postoji deo o zaštiti prava deteta. Takođe je potrebno uraditi analizu sudkse prakse, i pokrenuti multisektorski dijalog na svim nivoima. Važno je motivisati i donosioce odluka, jer su mladi spremni da se uključe u proces promena, jer, kako kaže Olga Dević, članica UO CPD-a i članica Kluba DX „kada, ako ne sada?“.
Konferencija je održana kao deo projekta „Prava deteta u politikama i praksi” koji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa Save the Children International, a koji finansira Vlada Švedske.
Snimak konferencije dostupan je na Facebook stranici CPD-a.
Medijske objave:
