Категорија: AKTUELNO

Centar za prava deteta sprovodi projekat „Promovisanje dobrobiti dece u zaštiti od nasilja”, koji finansira Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava (EIDHR). Kroz projekat želimo da unapredimo pristup i kvalitet usluga mentalnog zdravlja i podrške koja se pruža deci koja su riziku od nasilja ili su već izložena nasilju.

Uključićemo 10 jedinica lokalne samouprave širom Srbije u rad na edukaciji stručnjaka iz sektora obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite i podizanju svesti među decom i njihovim roditeljima/starateljima o važnosti mentalnog zdravlja i prevenciji i zaštiti dece od nasilja.

U okviru ovog javnog poziva pozivamo lokalne samouprave da budu saradnici i da učestvuju u sprovođenju inicijative za unapređenje usluga mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške za decu i prevencije nasilja.

Na ovom linku se nalazi detaljan opis poziva kao i formular za prijavu koji možete preuzeti i popunjen poslati na adresu office@cpd.org.rs .

Rok za prijavu na konkurs je 31. maj 2024.

Tačno pre godinu dana, u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, trinaestogodišnji dečak je ubio devetoro svojih vršnjaka i domara škole. Ovo je jedna od najvećih tragedija vezana za decu Srbije u poslednjih pola veka. Zahtevi građana za unapređenje sistema zaštite dece su bili ogromni i pojedini napreci su postignuti. Nažalost, izostao je društveni konsenzus po pitanju jačanja odgovornih sistema za zaštitu dece, jer je javna stručna debata kooptirana u korist partijsko-političkih optuživanja i populističkih zahteva koje nisu bile povezane sa potrebama dece za izgradnju negujućeg i bezbednog društva za rast i razvoj.

Centar za prava deteta poziva sve: izvršnu vlast, organizacije civilnog društva, stručnjake, medije i političke partije da učestvuju u stvaranju društvenog konsenzusa za sprovođenje konkretnih reformi za unapređenje brige o deci.

Smatramo da je sprovođenje dole navedenih preporuka ključno u stvaranju bezbednih i negujućih zajednica za decu. Predlozi počivaju na premisi da su briga o mentalnom zdravlju i prevenciji nasilja neraskidivo povezane.

Centar za prava deteta smatra da je potrebno kao hitno prioritizovati sledeće:

• Sistem zdravstva:
  Podrška mentalnom zdravlju dece i roditelja mora biti obezbeđena u samoj zajednici. Različiti modaliteti pružanja psiho-socijalne podrške moraju biti lako dostupni jer se briga o mentalnom zdravlju ne može svesti na izdavanje recepata za medikamenta i bolnički smeštaj. Lokalne usluge se mogu pružati kroz otvaranje Centara za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici (kako je i predviđeno Programom o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji od 2019. do 2026. godine) i/ili kroz povećanje broja psihologa i terapeuta u domovima zdravlja koji pružaju različite oblike psiho-socijalne podrške. Potrebno je napraviti plan dodatnog zapošljavanja potrebnih stručnjaka sa jasno izdvojenim sredstvima u budžetu za ovu svrhu.

• Sistem obrazovanja:
  – Potrebno je redefinisati prioritete rada stručnih službi u školama tako da stručne službe imaju vodeću ulogu u širenju znanja o ponašanjima koje doprinose dobrom mentalnom zdravlju i zaštiti dece od nasilja, kao i u pružanju osnovne psiho-socijalne podrške deci u problemu.
  – Potrebno je da Ministarstvo prosvete obezbedi mehanizme podrške školama za doslednu primenu svih aktivnosti i procedura iz definisanih protokola za zaštitu dece od nasilja uključujući i prevenciju, pravovremenu podršku žrtvi i intervenciju za učinioca nasilja. Ovo se može obezbediti kroz mentorsku podršku i izradu online obuka za kontakt osobe u školama koji kroz položeni program mogu dobiti i sertifikat koji treba biti obavezujući.

• Sistem socijalne zaštite:
  Povećati broj socijalnih radnika u centrima za socijalni rad, tako da mogu da se posvete ranjivim porodicama i deci kojima je potrebna dodatna zaštita. 
  Hitno obezbediti usluge podrške porodicama u problemu.  Potrebno je obezbediti usluge porodičnog savetovanja  i ponovo uvesti usluge intenzivne podrške porodici.  Usluge intenzivne podrške porodici  podrazumevaju rad sa porodicama u njihovim domovima i pružaju podršku onim roditeljima kojima je potrebna dodatna podrška kako bi se sprečilo izdvajanje deteta iz porodice.
  

Podrška deci i roditeljima koja je usmerena na njihovu psihološku dobrobit – je ono što će naše zajednice pretvoriti u negujuće sredine za rast i razvoj dece. Da bi se to sprovelo, potrebna su ulaganja u profile ljudi koji pružaju usluge psiho-socijalne podrške u sistemima obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite. Psihološka dobrobit naše dece je i naša budućnost i zato mora biti državni prioritet.

U svetlu nedavne tragične smrti dvogodišnjeg deteta, želimo da izrazimo duboko saučešće porodici i zajednici koja je pogođena ovim teškim gubitkom.

Informacije koje su objavljene za vreme i nakon ovog tragičnog događaja, izazivaju duboku uznemirenost javnosti i potencijalno mogu imati štetne posledice po svako dete koje sa njima dođe u dodir. Svako dete je nosilac prava na privatnost, dostojanstvo i zaštitu od štetnih uticaja medijskog izveštavanja. Zbog toga je od izuzetne važnosti da se medijske aktivnosti sprovode u najboljem interesu svakog deteta. 

U skladu sa tim, pozivamo medije da se pridržavaju etičkih principa i da u svom izveštavanju poštuju međunarodne standarde i nacionalne propise u cilju zaštite prava, integriteta i najboljeg interesa svakog deteta.

Centar za prava deteta u okviru projekta “Promovisanje dobrobiti dece u zaštiti od nasilja”, koji finansira Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava (EIDHR), raspisuje javni poziv za dostavljanje ponuda u postupku nabavke ekspertskih usluga razvijanje i sprovođenje programa mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške za decu i prevencije nasilja.

Kroz projekat želimo da unapredimo pristup i kvalitet usluga mentalnog zdravlja i podrške koja se pruža deci koja su riziku od nasilja ili su već izložena nasilju. Uključićemo 10 opština širom Srbije u rad na edukaciji stručnjaka iz sektora obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite i podizanju svesti među decom i njihovim roditeljima/starateljima o važnosti mentalnog zdravlja i prevenciji i zaštiti dece od nasilja.

U okviru ovog javnog poziva, Centar za prava deteta traži 6 multisektorskih stručnjaka (iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite) za razvijanje i sprovođenje programa mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške za decu i prevencije nasilja.

Na sledecim linkovima je detaljniji opis poziva, kriterijuma i ekspertize koja je potrebna:

1. Javni poziv za dostavljanje ponuda u postupku nabavke ekspertskih usluga za razvijanje i sprovođenje programa mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške za decu i prevencije nasilja
2. Opis posla za pružanje ekspertskih usluga za razvijanje i sprovođenje programa mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške za decu i za prevenciju nasilja
3. Dokumentacija za podnošenje ponude

U vezi sa trenutnim ali i ranijim pretnjama i napadima na radnike centara za socijalni rad koji postaju sve češći širom Srbije, ovim putem apelujemo da je potrebno voditi računa o poštovanju prava dece i pravilnoj primeni međunarodnih standarda, i to naročito jednog od ključnih principa Konvencije o pravima deteta da sve odluke koje se tiču dece treba da budu u njihovim najboljim interesima. 

U skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, centar za socijalni rad vrši usluge procene i planiranja, što podrazumeva procenu stanja, potreba, snaga i rizika, kada deca žive u okolnostima višestruke ranjivosti. Taj posao zahteva veliki nivo stručnosti i izuzetno je osetljiv, te zato stručnjaci centara za socijalni rad prolaze razne obuke. Takođe, važno je naglasiti da je jedino sud nadležan da donosi odluku o lišenju roditeljskog prava. Stoga je opasno kada mediji i javnost, koji nisu upoznati sa konkretnim okolnostima slučaja u konkretnim porodicama, daju svoja mišljenja i vrše pritisak na stručnjake da donose odluke u određenom pravcu. Svako dete ima pravo na poverljivost podataka i privatnost, te nije u najboljim interesima deteta da podaci o identitetu deteta i njegove ili njene porodice budu objavljeni u medijima.  Zato ne smemo da dajemo mišljenja o individualnim slučajevima o kojima ne znamo dovoljno i nemamo informacije da bismo doneli mišljenje, upravo zato što postupak treba da bude poverljiv kako bi se zaštitilo dostojanstvo i privatnost deteta. 

Standardi Ujedinjenih nacija (UN) i Saveta Evrope kao što su Smernice UN za alternativno staranje o deci i Preporuka Saveta Evrope o pravima dece i socijalnim uslugama koje su prilagođene deci i porodicama ističu ulogu porodice kao osnove društva i prirodne sredine za razvoj, dobrobit i zaštitu dece. Ovi standardi jasno nalažu državama da treba da ulože napore da se detetu omogući da ostane ili se vrati na staranje svojim roditeljima. Zato države treba da razviju usluge podrške porodicama u krizi, odnosno porodicama u kojima roditelju ili roditeljima treba dodatna podrška i dodatni saveti – kako bi deca živela u bezbednom i sigurnom okruženju i imala pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju. Srbija je četiri godine sprovodila program Porodični saradnik koji je podrazumevao upravo ovakvu uslugu, koja se pruža porodicama u cilju sprečavanja izmeštanja dece iz biološke porodice kad god je to moguće. Postojala je spremnost države da se data usluga uvede u sistem socijalne zaštite kroz osnivanje Centara za decu i porodicu koji bi pružali niz potrebnih usluga u zajednici. Izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti su u tom cilju i sačinjene ali nažalost ovaj zakon još uvek nije usvojen.  Centar za prava deteta zato predlaže da nadležni organi, uzimajući u obzir slučajeve u kojima je roditeljima potrebna dodatna podrška, uvede datu uslugu u sistem.  Ova usluga je ključna i u slučajevima kada dete treba da se reintegriše u biološku porodicu, ako je bilo izmešteno na određeno vreme.  

Centar za prava deteta još jednom poziva medije i druge aktere koji vrše pritisak na stručne radnike centara za socijalni rad, a koji su zaduženi da vrše procenu rizika dece, da to ne rade, i to naročito ne nasilnim putem. Uloga sistema socijalne zaštite i socijalnog rada je ključna za bezbednost dece, sprečavanje nasilja i zanemarivanja dece i obezbeđivanje ranih intervencija. Procena rizika kojima je izloženo dete i porodica je izuzetno ozbiljan i osetljiv posao koji zahteva veliku stručnost.  Ako nismo zadovoljni radom centara za socijalni rad, moramo svi zajedno vršiti pritisak za unapređenje date struke, njenog položaja u našem društvu i unapređenje spektra usluga koje pružaju socijalni radnici u zajednici.  

Koalicija za monitoring prava deteta u Republici Srbiji kontinirano prati ostvarivanje prava deteta na nacionalnom nivou. U redovnim izveštajima ističe ključne izazove sa kojima se deca i mladi trenutno suočavaju u našem društvu, pružajući istovremeno preporuke za unapređenje. Nedavni šestomesečni izveštaj za period od juna do novembra 2023. godine ukazuje na zabrinjavajuće trendove, uključujući nasilje nad i među decom, neadekvatnu pravnu zaštitu i nedovoljnu podršku mentalnom zdravlju dece.

Iako postoji Nacionalni program o zaštiti mentanog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019‒2026. godine, usvojen krajem 2019. godine, službe za dečju i adolescentnu psihijatriju na svim nivoima zdravstvene zaštite su nedovoljno razvijene, a takođe nedostaje efikasna intersektorska saradnja. Isto tako, nedostaju centri za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici i druge vaninstitucionalne psihijatrijske službe, što je prepoznato kao cilj u Nacionalnom programu. 

Nakon tragičnih dešavanja u maju 2023. godine pokrenule su debate o zaštiti mentalnog zdravlja dece i mladih ugroženih nasiljem na društvenim mrežama, ali i zbog neodgovornog i senzacionalističkog izveštavanja medija koje je povezano sa njihovim problematičnim ponašanjem poput porasta agresije ili anksioznosti, nižim nivoom empatije i saosećajnosti prema drugima i osećanjem straha, nesigurnosti i bespomoćnosti do kojih dolazi zbog stalnog ponavljanja informacija o nasilju. Rezultati istraživanja koje je sproveo Užički centar za prava deteta o izloženosti dece štetnim sadržajima i lažnim vestima u medijima (što uključuje i nasilje na internetu) pokazuju da se 96% dece i mladih iz uzorka, prema sopstvenim izjavama, susrelo u medijima sa sadržajem koji ih je uznemirio, uplašio, naljutio ili izazvao neku negativnu emociju; trećina ovakav sadržaj vidi svakodnevno, a četvrtina barem jednom nedeljno. Većina dece i mladih, oko 90%, tokom poslednjih godinu dana, preko medija je bila u dodiru s govorom mržnje, fizičkim nasiljem, eksplicitnim seksualnim i pornografskim sadržajima, zatim opasnim ponašanjem i zastrašujućim scenama i iskustvima sa štetnim supstancama. 

Posebno je zabrinjavajući nedostatak koordinacije i efikasne saradnje između različitih sektora, uključujući zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje, policiju, pravosuđe i organizacije civilnog društva, u rešavanju problema nasilja nad decom. Propusti u usvajanju Nacrta Zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, kao i nedostatak Nacionalnog plana akcije za decu od 2015. godine, dodatno otežavaju ostvarivanje prava deteta u oblastima obrazovanja, zdravstva, pravosuđa i socijalne zaštite. Iako je Srbija donela niz strateških akata u oblasti zaštite dece od nasilja, kao što su Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja 2020 – 2023. i Opšti protokol za zaštitu dece od nasilja usvojen 2022. godine, potrebno je dodatno ulaganje napora kako bi se efikasno adresirala ova ozbiljna pitanja.

Deca koja su žrtve i svedoci krivičnih dela često nailaze na teškoće u dobijanju potrebne podrške, izložena su sugestivnim pitanjima i suočavaju se sa ograničenim resursima. Na primer, deca u sukobu sa zakonom imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, dok to nije uvek slučaj za decu žrtve i svedoke krivičnih dela. Važno je naglasiti potrebu za kontinuiranom multisektorskom obukom svih stručnjaka koji rade sa decom žrtvama i svedocima u krivičnom postupku. Iako postoji Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period 2020‒2025. godine, sa Akcionim planom, potrebno je dalje jačanje zakonodavnog okvira i dosledna primena propisa kako bi se postigao napredak u ovoj oblasti. 

Kako bismo ostvarili sveobuhvatan napredak u oblasti prava deteta, neophodno je intenzivirati napore u jačanju zakonodavnog okvira i doslednoj primeni propisa. Imperativ je stvoriti sigurno okruženje za decu, gde se ozbiljno shvataju njihovi problemi i brige. Otvorena i iskrena komunikacija sa decom, pružanje resursa i podrška za njihov razvoj su ključni elementi postizanja pravednih uslova za rast i razvoj svakog deteta u Srbiji.

Izveštaj o stanju prava deteta u Srbiji za period od juna do novembra 2023. godine, je pripremljen u okviru projekta „Praćenje primene preporuka Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija“, koji Centar sprovodi u partnerstvu sa kancelarijom UNICEF-a u Srbiji u periodu od jula 2023. do 30. juna 2025. godine.

Centar za prava deteta je započeo sa sprovođenjem projekta “Promovisanje dobrobiti dece u zaštiti od nasilja”, uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava (EIDHR). Projekat se sprovodi u periodu od 1. januara 2024. godine do 31. decembra 2026. godine.

Više od milijardu dece širom sveta se suočava sa različitim oblicima nasilja, bilo da je reč o nasilju u porodici, školi, lokalnoj zajednici, ili institucijama socijalne zaštite. Ova iskustva mogu izazvati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje dece, uključujući depresiju, anksioznost i druge probleme.

U Srbiji, sistem podrške deci koja su izložena nasilju kao i sa mentalnim izazovima je ograničen, a mnoga deca se suočavaju sa stigmom i ne znaju gde da potraže pomoć. Procesi procene i tretmana u zdravstvenom sistemu su često dugi, što znači da deca ne dobijaju odgovarajuću podršku na vreme. Poslednja istraživanja ukazuju na široko rasprostranjeno nasilje u porodici nad decom u Srbiji, što se delimično pripisuje tradicionalnim vrednostima koje podržavaju primenu fizičkih kazni. Više od 40% dece do 14 godina je doživelo nasilne oblike disciplinovanja, dok je u romskim naseljima taj broj čak 67%. Pored toga, zabrinutost izaziva i porodično nasilje nad ženama i decom, kao i nasilno ponašanje mladih.

Kroz projekat želimo poboljšati pristup i kvalitet usluga mentalnog zdravlja i podrške koja se pruža deci koja su riziku od nasilja ili su već izložena nasilju. Uključićemo 10 opština širom Srbije u rad na edukaciji stručnjaka iz sektora obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite i podizanju svesti među decom i njihovim roditeljima i starateljima o važnosti mentalnog zdravlja i prevenciji i zaštiti dece od nasilja.

Kroz razvoj programa i saradnju sa decom iz različitih škola širom zemlje, razvićemo digitalnu platformu i brošure koje će edukovati decu o zaštiti od nasilja i očuvanju mentalnog zdravlja. Paralelno s tim, sprovodićemo kampanju kako bismo javnosti preneli ključne poruke o važnosti mentalnog zdravlja dece i potrebi za prevencijom i zaštitom dece od nasilja.

Cilj nam je da unapredimo pristup uslugama i rano prepoznavanje problema, kako bismo uticali da deca dobiju  potrebnu podršku u pravo vreme. Kroz jačanje kapaciteta stručnjaka iz različitih sektora i osnaživanje lokalnih zajednica u kojima deca žive, želimo da doprinesemo unapređenju prava dece i njihove dobrobiti, pružajući im šansu za bezbedniji i zdraviji život.

Centar za prava deteta održao je 14. decembra 2023. godine u Novom Sadu treći  u nizu dijaloga o pravima deteta u 2023. godini: „Pristup pravdi za decu izloženu nasilju“. Dijalog je bio posvećen pristupu pravdi za decu, sa posebnim fokusom na decu izloženu nasilju u različitim oblicima i sredinama. Pristup pravdi predstavlja osnovno ljudsko pravo ali i način za ostvarivanje i zaštitu svih drugih ljudskih prava predviđenih Konvencijom o pravima deteta, drugim međunarodnim standardima i nacionalnim pravnim okvirom.

Dijalog su otvorile: predsednica Upravnog odbora Ines Cerović koja je ujedno bila i  moderatorka dijaloga i Jelena Paunović, direktorka Centra za prava deteta. Na panelu su govorili: sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Olivera Pejak Prokeš, advokatica dr Dejana Spasojević, dr Svetlana Ivanović Kovačević sa Klinike za psihijatriju u okviru Kliničkog centra Vojvodine i predstavnik Pokrajinskog ombudsmana Milan Dakić.

Fokusirali smo se na zaštitu dece u slučajevima nasilja, razmatrali kako deca mogu prijaviti nasilje u različitim postupcima – krivičnim i građanskim, kao i šta im zaista stoji na raspolaganju u praksi. Deca se suočavaju sa nizom  prepreka koje im otežavaju pristup pravdi, kao što su kompleksnost pravosudnog sistema, nedostatak informacija, podrška odraslih i obučenih stručnjaka, a neke prepreke su i finansijske prirode, kao što su putni troškovi usled distance do institucija i nedostatak funkcionalnog sistema besplatne pravne pomoći prilagođene i dostupne deci. Deca sa teškoćama u razvoju često nemaju adekvatan pristup zgradama institucija, a posebno su ugrožena i deca u sistemu alternativne brige koja ne žive sa svojim porodicama, deca u sukobu sa zakonom u institucijama, deca  u uličnoj situaciji, deca pripadnici manjina i deca u pokretu. S obzirom na multidisciplinarni karakter skupa, zaključili smo da je jedna od ključnih prepreka nedostatak koordinacije i nedovoljna saradnja između različitih službi i institucija sektora pravosuđa, socijalne zaštite, policije, obrazovanja i zdravstvene zaštite.

Zaključci diskusije su se ticali unapređenja odgovornosti institucija u zaštiti dece kada dolazi u kontakt sa svim navedenim sektorima, istovremeno težeći osnaživanju dece i njihovih roditelja ili staratelja da preuzmu ulogu aktivnih i angažovanih građana, punopravnih nosilaca prava. Kao rezultat dijaloga, biće pripremljen zagovarački dokument koji će biti upućen nadležnim institucijama, s ciljem promovisanja unapređenja pristupa pravdi za decu izloženu nasilju.

Dijalog je organizovan u okviru projekta „Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva da adekvatno doprinose ispunjavanju obaveza Srbije u oblasti prava deteta“, koji je podržala Misija OEBS-a u Srbiji. 

Centar za prava deteta održao je, 12. decembra 2023. godine, u Kragujevcu dijalog sa stručnjacima iz oblasti prava deteta na temu nasilja nad decom. Dijalog je bio posvećen na ulogu sistema socijalnog rada u obezbeđivanju bezbednog okruženja za rast i razvoj svakog deteta.

Od posebnog značaja su stavovi i mišljenja praktičara-pružaoca usluga u socijalnoj zaštiti, kao i konsultacije sa stručnjacima u ovoj oblasti, na osnovu kojih je konkretizovan predlog za unapređenje sistema socijalne zaštite i struke socijalnog rada, a koji je ključan za stvaranje bezbednog i negujućeg okruženja za svako dete.

Imperativ je da sistem socijalne zaštite ne reaguje samo na ozbiljne slučajeve nasilja i zanemarivanja već i da deluje preventivno. Stoga je neophodan razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite, odnosno dnevnih usluga koja su propisana Zakonom o socijalnoj zaštiti, a koje, obezbeđuje jedinica lokalne samouprave. Ove usluge trebaju biti stručno vođene, sa fokusom na celovit pristup radu s porodicom i njenim odnosima s okolinom, uključujući školu i pristup drugim relevantnim uslugama.

Tokom dijaloga, predstavljeni su konkretni primeri ovakvih usluga, a koje se već pružaju u nekoliko opština. Primer je usluga porodične konferencije, gde stručnjak razgovara s članovima porodice i osobama bitnim detetu, kako bi zajedno kreirali plan podrške za dete. Ukoliko se problemi nastavljaju, centar za socijalni rad, kao organ starateljstva, preuzima dalje odluke o dobrobiti deteta. Dalje, Savetovališta za brak i porodicu su već operativna u oko 20% opština u Srbiji i pružaju različite usluge rane intervencije porodicama u teškoćama. Ove usluge obuhvataju individualni rad s decom, rad s celom porodicom, organizaciju radionica za roditelje, kao i radionica za različite ciljne grupe dece kojima je potrebna podrška.

Na osnovu konsultacija, nužno je da svaka opština u Srbiji razvije preventivne usluge socijalne zaštite, kako je gore predloženo. Ovo predstavlja ključni korak ka obezbeđivanju pozitivnog i sigurnog okruženja za rast i razvoj svakog deteta. Iako opštine imaju autonomiju u razvoju lokalnih usluga, potrebno je promeniti pristup i učiniti ih obaveznim za razvoj preventivnih usluga. Takođe, potrebno je da centri za socijalni rad imaju dovoljan broj zaposlenih kako bi efikasno sprovodili definisane procedure i pružali adekvatnu zaštitu najugroženijoj deci u Srbiji.

U narednom periodu, Centar za prava deteta planira dalja zagovaranja u cilju unapređenja u sistemu obrazovanja, pravosuđa i zdravstva. Verujemo da su mali koraci napretka neophodni u ovim ključnim sistemima kako bismo efikasno suzbili nasilje nad decom u Srbiji.

Dijalog je održan u okviru projekta „Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva da adekvatno doprinose ispunjavanju obaveza Srbije u oblasti prava deteta“, koji sprovodi Centar za prava deteta, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.  

Centar za prava deteta objavljuje oglas za plaćenu obuku projektnog asistenta/kinje u okviru programa ,,Moja prva plata”

Ako ispunjavaš sledeće kriterijume:

• Pokazuješ interesovanje za oblast prava deteta i želiš da proširiš svoje znanje i veštine u oblasti projektnog menadžmenta;
• Imaš manje od 30 godina;
• Završio/la si osnovne akademske studije;
• Nemaš radnog iskustva ili imaš manje od šest meseci;
• Prijavljen/a si na listi Nacionalne službe za zapošljavanje. 

PRIJAVI SE ZA PLAĆENU OBUKU PROJEKTNOG ASISTENTA/KINJE 

Više informacija o oglasu i načinu prijave pogledaj ovde.

Grupa organizacija civilnog društva skreće pažnju javnosti na to da je u sredu, 9. avgusta, završena javna rasprava o Nacrtu zakona o dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama koji je pripremilo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, a kojim se propisuju uslovi za prinudno zadržavanje dece koja zbog svog uzrasta nisu krivično odgovorna, a izvršila su dela koja su krivičnim zakonodavstvom kažnjiva zatvorom od najmanje deset godina, u posebnom delu psihijatrijske ustanove. Iako je izuzetno značajno pravno urediti položaj dece koja, zbog svog uzrasta, nisu odgovorna za teška dela koja su izvršila, smatramo da ovaj nacrt u potpunosti zanemaruje mnogobrojne aspekte ostvarivanja prava dece, te za posledicu može imati dehumanizovanje i izopštavanje ove dece iz društva, dok ne vodi unapređenju bezbednosti zajednice za šta su neophodni programi prevencije, unapređenje rane identifikacije dece pod rizikom i upućivanje na adekvatne intervencije.

Po oceni potpisnika ovog saopštenja, predložena zakonska rešenja nesaglasna su sa Ustavom Srbije i potvrđenim međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima, pre svega sa Konvencijom o pravima deteta, Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom, Konvencijom protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih postupanja ili kažnjavanja.

Predložene izmene ni na koji način ne unapređuju zaštitu lica sa mentalnim smetnjama, što bi trebalo da bude njegova primarna svrha, već dodatno doprinose diskriminaciji i stigmatizaciji osoba sa problemima sa mentalnim zdravljem, s obzirom da se Nacrtom problemi sa mentalnim zdravljem dece olako dovode u vezu sa izvršenjem teških protivpravnih dela kažnjivih po Krivičnom zakoniku, što nije empirijski utemeljeno.

Nacrtom je predviđeno da se odluka o prinudnom zadržavanju deteta koje zbog svog uzrasta nije krivično odgovorno, a izvršilo je delo koje je krivičnim zakonodavstvom kažnjivo zatvorom od najmanje deset godina, donosi bez ograničenja u pogledu trajanja zadržavanja, uz obavezu suda da na svakih šest meseci vrši proveru ispunjenosti uslova za dalje zadržavanje i lečenje. Ovim je načinjen izuzetak u odnosu na postojeći režim prinudnog zadržavanja starijih (odraslih) lica po odredbama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama koji podrazumeva donošenje vremenski oročenih odluka o prinudnom zadržavanju (na mesec dana, tri meseca i šest meseci), koji nema nikakvo razumno utemeljenje i opravdanje, bilo medicinsko, tj. psihijatrijsko, bilo pravno. Ovim se deca uzrasta do 14 godina u psihijatrijskim ustanovama stavljaju u očigledno nepovoljniji položaj u odnosu na druge pacijente u tim ustanovama, što – osim njihove diskriminacije – otvara i pitanje prirode ove mere koja dobija punitivnu dimenziju.

S obzirom da se radi o postupku u kojem se odlučuje o lišenju slobode deteta, upadljiv je nedostatak Nacrta u pogledu zaštitnih mera od arbitrarnog lišenja slobode. Tako, Nacrt ne predviđa – kao uostalom ni važeći Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama – obavezno stručno (advokatsko) zastupanje deteta u postupku prinudnog zadržavanja u psihijatrijskoj ustanovi.

Da je Nacrt u potpunosti sveden na represiju putem neograničenog zadržavanja krivično neodgovornog deteta u psihijatrijskoj ustanovi i njegovog izopštavanja iz zajednice proizlazi i iz predloga Nacrta da se posete i kontakti deteta smeštenog u posebnom delu psihijatrijske ustanove
mogu privremeno zabraniti iz bezbednosnih razloga – bez ikakvog zakonskog ograničenja trajanja te „privremene“ zabrane. Apsurd čini većim činjenica što se ova zabrana odnosi i na članove uže porodice i što se primenjuje u zatvorenoj ustanovi sa posebnim obezbeđenjem, zbog čega bi se režim držanja dece u ovom delu psihijatrijske ustanove mogao pretvoriti u nečovečan i ponižavajući.

Istraživanja dosledno ukazuju na to da je socijalna podrška zaštitni faktor u očuvanju mentalnog zdravlja i rehabilitaciji. Rešenje Nacrta koje dopušta mogućnost uskraćivanja socijalnih kontakta, kao i izolacije deteta od porodice i rodbine iz bezbednosnih razloga ne doprinosi njegovom oporavku, resocijalizaciji i rehabilitaciji, već predstavlja rizik za pogoršanje mentalnog zdravlja deteta i može imati negativan efekat na dalji razvoj njegovih ličnosnih i socijalnih kapaciteta.

Rešenja predložena Nacrtom otvaraju još jedno pitanje – u kom postupku će se utvrđivati da je dete na koje će se primenjivati restriktivan režim predložen Nacrtom zaista izvršilo teško kažnjivo delo koje je krivičnim zakonodavstvom kažnjivo zatvorom od najmanje deset godina, s obzirom da se protiv dece uzrasta do 14 godina ne može voditi krivični postupak u kojem se utvrđuje da li je ono predmetno delo i izvršilo.

Svekupno posmatrano, režim predviđen Nacrtom za decu uzrasta do 14 godina koja su izvršila teška dela za koja nisu krivično odgovorna i koja su zbog toga i “ispoljenih mentalnih smetnji” smeštena u predviđenim psihijatrijskim ustanovama je značajno – a neopravdano – restriktivniji od režima u kojem se mogu naći starija deca koja su krivično odgovorna za svoja dela.

Organizacije civilnog društva su zatražile od Ministarstva zdravlja da nakon sagledavanja primedaba i komentara još jednom razmotri odredbe Nacrta i produži, odnosno ponovo otvori javnu raspravu o njegovom tekstu, koja bi podrazumevala aktivan dijalog svih relevantnih zainteresovanih strana, uključujući stručnjake za prava deteta, profesionalce iz oblasti mentalnog zdravlja i socijalne zaštite, kao i organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava.

Organizacije civilnog društva koje su potpisnice ovog saopštenja će o sadržini Nacrta obavestiti međunarodna nadzorna tela, tj. Komitet za prava deteta i Komitet za prava osoba sa invaliditetom, kao i odabrane specijalne izvestioce UN za ljudska prava, i zatražiti njihovu reakciju.

Organizacije potpisnice:

A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
Beogradski centar za ljudska prava
Centar za prava deteta
Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S
Mreža organizacija za decu Srbije
PIN – Psychosocial Innovation Network

Početkom ovog meseca održane su još dve radionice vršnjačke psihosocijalne podrške u okviru projekta „Podrška dobrobiti dece i mladih i obrazovanje o pravima deteta“, uz finansijsku podršku donatora International Women’s Club (IWC), sa ciljem unapređenja mentalnog zdravlja dece smeštene u Zavodu za decu i omladinu u Beogradu.  Radionice je sprovela vršnjačka edukatorka i članica Kluba DX pri CPD-u Olga Dević, uz superviziju psihološkinje Tamare Tomašević.

Teme radionica su upoznavanje dece sa konstruktivnim načinima nošenja sa različitim emocijama i ispoljavanja emocija u različitim kontekstima. Kroz radionice deca su imala priliku da se upoznaju sa strategijama nošenja sa osnovnim emocijama kao i da pokušaju da ih primene u različitim situacijama kroz razgovor i igru.

Takođe, deca su imala priliku da se upuste u grupne vežbe i interaktivne igre koje su im pomogle da bolje razumeju i prepoznaju emocije kod drugih ljudi. Kroz telesne manifestacije kao što su izrazi lica, gestikulacije i govor tela, deca su učila kako da interpretiraju i tumače emocije kod drugih ljudi.

Osim toga, radionice su pružile deci prostor za izražavanje sopstvenih emocija i sticanje samopouzdanja u ispoljavanju istih. Kroz razgovor i različite kreativne aktivnosti, deca su naučila da identifikuju, imenuju i izraze svoje emocije na zdrav i konstruktivan način.

Svoje impresije sa radionica deca su podelila usmenim putem: „Nisam razmišljala da istu emociju pokazujemo na toliko različitih načina“ , „Voleo bih da ljudi prepoznaju kada sam tužan i pre nego što to kažem – kao ovde na radionici“, „Ovo je bilo super, kada ćemo ponovo ovako da razgovaramo“?..

U vezi sa nedavnim slučajevima dece kojima je određena mera pritvora, ovim putem apelujemo na poštovanje prava dece i pravilnu primenu međunarodnih standarda i nacionalnih propisa u ovim situacijama.

Određivanje mere pritvora i neophodnost poštovanja osnovnih standarda kada se ova mera primenjuje prema deci za koju se tvrdi, koja su optužena ili za koje je utvrđeno da su učinila krivična dela mora da bude u skladu sa zakonom, poslednja moguća mera i to na najkraći mogući vremenski period, uz poštovanje najboljih interesa deteta. Ukoliko se ipak odredi, pritvor treba redovno preispitivati, a slučajevi kada se deca nalaze u pritvoru treba da imaju prioritet. Tokom lišenja slobode deca treba da budu smeštena odvojeno od odraslih osoba, treba da im se obezbedi fizičko okruženje i smeštaj koji pogoduju reintegrativnoj nameni lišenja slobode te treba da se poštuju njihova prava na obrazovanje, privatnost, zaštitu fizičkog i mentalnog zdravlja, održavanje kontakata sa porodicom putem dopisivanja i poseta i druga prava.

Istraživanja ukazuju da pritvor može imati višetruki negativni uticaj na dete. Ograničenje životnih aktivnosti, skučen prostor boravka, ograničenje slobode kretanja se doživljava kao poniženje i degradacija, te ima za posledicu gubitak samopouzdanja i dovođenja do emocionalne napetosti koju mnoga deca ne mogu da savladaju. Deca naročito teško podnose prekid veza sa spoljnim svetom, pre svega porodičnih, zatim rodbinskih i prijateljskih. Takođe, pritvor pojačava pojavu depresije kod dece i izaziva simptome stresa, uključujući gubitak apetita, poremećaje spavanja, povlačenje, samopovređivanje, agresiju, pa čak i pokušaje samoubistava, bez obzira na uslove i trajanje pritvora.

Zato, umesto pritvora, mere privremenog smeštaja dece u sukobu sa zakonom moraju imati primat, na šta je posebno ukazao i Komitet za prava deteta u Srbiji u svojoj Preporuci povodom drugog i trećeg alternativnog periodičnog izveštaja o primeni Konvencije o pravima deteta u Republici Srbiji. U ovim preporukama se izričito navodi da Republika Srbija treba da nastavi i intenzivira rad na obezbeđenju pune primene standarda koji se odnose na decu u sukobu sa zakonom, obezbedi primenu alternativnih mera umesto pritvora, sprovodi dosledno obuku profesionalaca koji rade u u ovoj oblasti, ojača preventivne programe i osigura sprovođenje postojećih zakona.

Pozivamo nadležne organe, medije i društvo u celini da budu svesni dugotrajnih i često nepopravljivih posledica pritvora na decu i da svojim postupcima ne otežavaju njihov položaj tokom tog procesa. Posebno apelujemo na medije da poštuju pravo na privatnost i dostojanstvo dece i uzdrže se od objavljivanja informacija koje mogu ugroziti njihovu privatnost ili na bilo koji način kršiti prava deteta.

U skladu sa gore nadenim, ovim putem aplelujemo na nadležne organe da:

• osiguraju primenu alternativne mere pritvoru, kao što je privremeni smeštaj dece u sukobu sa zakonom, kako bi se uz mere koje su usmerene na pomoć, brigu i nadzor deteta, predupredile smetnje za njegov/njen normalan i nesmetan razvoj i sazrevanje;
• u slučajevima kada je pritvor neizbežan, daju najviši prioritet urgentnom procesuiranju kako bi se obezbedilo najkraće moguće trajanje pritvora;
• omoguće efikasne procedure prilagođene deci, pružajući informacije, savete, podršku, kao i pristup nezavisnim procedurama za podnošenje pritužbi i žalbi uz neophodnu pravnu i drugu pomoć;
• obezbede sadržajne aktivnosti i programe usmerene na reintegraciju i podsticanje razvijanja pozitivnih potencijala;
• osiguraju prustup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i odgovarajućoj psihosocijalnoj pomoći i podršci.

Saopštenje podržali:

Mreža organizacija za decu Srbije

Centar za prava deteta

Centar za kreativni razvoj – Knjaževac

Grupa za decu i mlade “Indigo”

UG ”NEXUS-Vranje”

Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S

Žene za mir – Leskovac

Užički centar za prava deteta

PIN – Psychosocial Innovation Network

Udruženje građana ,,KOKORO’’-Bor

Autonomni ženski centar

Centar za rad sa decom, mladima i porodicom Vrdničak 

Konjički Klub “Aranđelovac”

Centar za proizvodnju znanja i veština – Novi Sad

Evropski pokret u Srbiji

Crta

Građanske inicijative

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Prijatelji dece Srbije

Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM

Udruženje građanki FemPlatz

Beogradski centar za ljudska prava

Civil Rights Defenders

Centar za dostojanstven rad

ASTRA-Akcija protiv trgovine ljudima

Centar za samostalni zivot osoba sa invaliditetom Srbije

Udruženje građana ATINA

Centar za prava deteta (CPD) sa zadovoljstvom predstavlja Izveštaj o stanju prava deteta u Republici Srbiji u periodu od februara 2017. do juna 2023. godine. Izveštaj je rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada članica Koalicije za monitoring prava deteta u Srbiji (Koalicija) koju čine: Centar za prava deteta, Užički centar za prava deteta, Beogradski centar za ljudska prava, ASTRA — Akcija protiv trgovine ljudima i Centar za socijalnu politiku. Izveštaj je nastao u okviru projekta Praćenje sprovođenja preporuka UN Komiteta za prava deteta koji sprovodi Centar za prava deteta uz finansijsku podršku UNICEF-a u Srbiji.

Ovaj izveštaj ima za cilj da pruži presek stanja primene preporuka Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija (UN) u Republici Srbiji tokom proteklih šest godina. U skladu sa tim, prikazani su podaci iz zvaničnih statističkih i administrativnih izvora, nacionalnih i lokalnih istraživanja, primera iz prakse i opštih saznanja.

Nakon šest godina praćenja primena preporuka najveći broj preporuka Komiteta za prava deteta je ostao neispunjen. Među tim preporukama je i donošenje posebnog Zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta kojim bi se utvrdili osnovni principi i katalog prava deteta i uspostavila nezavisna institucija za zaštitu prava deteta. Takođe, potrebno je sprovesti i preporuke koje se odnose na usvajanje novog Nacionalnog plana akcije za decu kojim bi se omogućile koordinacija i sprovođenje aktivnost na nacionalnom nivou koje su odgovorne za dobrobit dece. Usklađivanje nacionalnog okvira sa Konvencijom o pravima deteta, prikupljanje podataka na svim nivoima, inkluzija, obrazovanje o pravima deteta, zdravstvena i socijalna zaštita sve dece, zaštita dece od nasilja, su neke od ključnih preporuka koje je i dalje potrebno sprovesti.

U procesu izrade izveštaja, CPD je uspostavio onlajn platformu dostupnu na adresi www.kpdpreporuke.cpd.org.rs kako bi olakšao praćenje primene preporuka zainteresovanim organizacijama civilnog društva. Takođe, razvijena je i onlajn platforma www.misljenjadece.cpd.org.rs namenjena deci, omogućavajući im da aktivno učestvuju u procesu praćenja primene preporuka, pružajući svoje mišljenje na jeziku prilagođenom njima.

Ovaj izveštaj predstavlja važan korak ka unapređenju primene prava deteta u Srbiji. CPD će koristiti prikupljene podatke i preporuke iz izveštaja kao osnovu za pripremu alternativnog Četvrtog i petog periodičnog izveštaja o primeni Konvencije o pravima deteta, koji se očekuje u 2024. godini.

CPD izražava zahvalnost Kancelariji za ljudska i manjinska prava (bivša kancelarija pri Vladi Republike Srbije), svim organizacijama civilnog društva, institucijama i pojedincima koji su doprineli izradi ovog izveštaja. Nastavićemo da zajednički radimo na unapređenju i zaštiti prava deteta u Republici Srbiji, uz podršku kancelarije UNICEF-a u Srbiji.

Zakonska zabrana fizičkog kažnjavanja dece, jačanje mehanizama koji obezbeđuju zaštitu dece od nasilja u svim okruženjima, jačanje inkluzivnosti u obrazovanju i poboljšanje celokupnog normativnog okvira koji se tiče prava deteta su neke od preporuka koje je Srbija prihvatila u nedavno završenom procesu Univerzalnog periodičnog pregleda, jednog od važnih međunarodnih mehanizama za procenu stanja ljudskih prava.

Organizacije za prava dece – Mreža organizacija za decu Srbije, Centar za prava deteta i Save the Children, pozdravljaju prihvatanje preporuka koje su ključne za unapređenje položaja dece u Srbiji i njihov rast i razvoj. Posebno je važno usvajanje i ostvarivanje preporuka koje se tiču inkluzivnosti i zabrane diskriminacije, kako u obrazovanju, tako i drugde, koje pokazuju posvećenost tome da sva deca imaju kvalitetno obrazovanje i sve usluge, uključujući decu u ranjivoj situaciji kao što su deca Romi, deca izbeglice i migranti, deca sa invaliditetom.

Posvećenost deci na svim nivoima društva ključna je u ovom trenutku kada se Srbija suočava sa posledicama ekstremnog nasilja u školi, velikom tragedijom koja je izazvala i niz pratećih potresa, ali i dovela do saglasnosti u vezi sa tim da se mora učiniti sve kako bi se deca zaštitila. Preporuke iz Univerzalnog periodičnog predloga su jedna od važnih smernica za unapređenje sistema.

U ovom ciklusu, Srbija je prihvatanjem preporuke potvrdila i svoju posvećenost tome da ratifikuje Treći Fakultativni protokol o komunikacijskim procedurama uz Konvenciju o pravima deteta. Ovaj protokol omogućava podnošenje žalbe protiv države Komitetu UN-a o pravima deteta, odnosno deci je na raspolaganju mehanizam pomoću kojeg mogu tražiti pravdu na međunarodnom nivou u situacijama kada smatraju da državni mehanizmi nisu adekvatno odgovorili na njihove žalbe.Srbija je bila jedna od prvih država koja je potpisala ovaj protokol, ali ga, na žalost, još nije ratifikovala, iako je preporuku o ratifikaciji prihvatila još u prethodnom ciklusu Univerzalnog periodičnog pregleda.

Među ostalim usvojenim preporukama koje su važne za dobrobit dece su rad na unapređenju zakona i borba protiv nasilja u porodici, nasilja nad ženama i devojčicama, kao i unapređenje sistema kako bi se iskorenio dečiji brak.

Univerzalni periodični pregled (međunarodna skraćenica UPR) je mehanizam u nadležnosti Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, i specifičan je po tome što, u ovom procesu, države procenjuju druge države kada je u pitanju ostvarivanje ljudskih prava, i daju preporuke kako se situacija može unaprediti. UPR se odvija u ciklusima od pet godina, i Srbiji je ovo četvrti ciklus u kojem učestvuje.

Najkasnije do naredne sednice Saveta UN za ljudska prava, što je u septembru ove godine, Srbija ima vremena da se izjasni o preporukama koje nije prihvatila tokom revizije u maju.

Organizacije koje se bave zaštitom i promocijom pravima deteta pozivaju nadležne da, nakon razmatranja, usvoje i sprovedu u delo i druge preporuke koje su ključne za decu u Srbiji. Među tim preporukama su usvajanje Zakona o pravima deteta i uvođenje institucije Zaštitnika prava deteta. Iako Nacrt zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta postoji i prošao je fazu javne rasprave u junu 2019. godine, još uvek se odlaže proces njegovog usvajanja. Ovim zakonom bi se utvrdili osnovni principi i katalog prava deteta i uspostavili opšteobavezujući standardi u oblasti prava deteta, a što bi doprinelo harmonizaciji celokupnog pravnog sistema koji se odnosi na decu, koordinaciji svih uključenih sektora i usaglašavanju postojećih zakonskih rešenja u svim sektorskim zakonima sa rešenjima sadržanim u ovom zakonu.

Takođe, neophodno je usvojiti i sprovesti preporuke o unapređenju socijalnih programa za decu pogođenu siromaštvom i o unapređenju zakonskog okvira koji se tiče zdrave životne sredine. Zagađenje, klimatske promene i propadanje zdravog prirodnog okruženja najviše pogađaju decu, često su u direktnoj vezi sa siromaštvom, i ugrožavaju kako zdrav rast i razvoj dece, tako i njihovu bližu i dalju budućnost.

Deca koja su smeštena u ustanove za obrazovanje dece i omladine su među najugroženijim osobama u društvu. Često potiču iz marginalizovanih i ranjivih segmenata stanovništva i izložena su nizu ograničenja kao što su rizik od zlostavljanja i zanemarivanja, ekstremno siromaštvo, problemi mentalnog zdravlja i sl. Ovo je veoma osetljivo područje u kojem se često krše prava deteta, a odgovor nije uvek prilagođen deci niti podržava njihov individualni razvoj. Oni pripadaju grupi dece koja je najviše stigmatizovana u društvu i zbog brojnih predrasuda s kojima se suočavaju na svim nivoima, često su izloženi kritici javnosti, posebno u slučajevima teških krivičnih dela.

Obično dolaze iz disfunkcionalnih porodica, a njihovi postupci su rezultat dugogodišnjeg zanemarivanja i nedostatka podrške još od ranog detinjstva. Bez obzira da li se radi o krivično odgovornoj deci koja su počinila krivična dela, deci koja nisu krivično odgovorna, ili deci koja nisu počinila krivično delo, ali su smeštena u ustanove zbog zanemarivanja od strane roditelja ili staratelja, oni se suočavaju sa poteškoćama u ponašanju i višestrukim razvojnim izazovima i poremećajima, uključujući poremećaje mentalnog zdravlja, i stoga zahtevaju značajnu i specijalizovanu podršku kvalifikovanih edukatora, psihologa, pedagoga i sličnih stručnjaka. Zbog ove kombinacije različitih faktora rizika i izuzetne ranjivosti ove grupe dece, sistemi pravde i socijalne zaštite imaju ključnu ulogu u zaštiti njihovih prava. Međutim, često ne dobijaju pravovremenu i individualizovanu podršku, reakcija sistema nije uvek prilagođena detetu i često se krše prava deteta.

Sa ciljem da unapredi mentalno zdravlje dece u Zavodu za decu i omladinu u Beogradu, Centar za prava deteta sprovodi projekat “Podrška dobrobiti dece i mladih i obrazovanje o pravima deteta” uz finansijsku podršku donatora International Women’s Club (IWC).

Projekat je počeo 1.maja 2023. godine i trajaće do 31. decembra 2023. godine. Projekat ima dve glavne komponente: radionice sa decom iz Zavoda za decu i omladinu u Beogradu i decom iz Dečjeg informativno-kulturnog servisa centra DX, pri Centru za prava deteta i kampanju na društvenim mrežama kako bi se podigla svest o o mnoštvu problema sa kojima se suočavaju deca učinioci krivičnih dela i smanjila njihova stigmatizacija.

Centar za prava deteta ovim putem izražava iskreno saosećanje sa žrtvama današnje strašne tragedije. Duboko smo ožalošćeni zbog gubitka života dece i zaposlenih u školi, te izražavamo saučešće porodici, kao i svim učenicima i zaposlenima u školi, koji su pogođeni ovim tragičnim događajem.

Ovim putem apelujemo na medije da posebno u ovim situacijama poštuju pravo na privatnost i pravo na dostojanstvo dece, kada su oni direktne ili posredne žrtve i kada su učinioci krivičnih dela kako ne bi bili izloženi sekundarnoj viktimizaciji.

Takođe apelujemo na sve nadležne organe, a posebno na Ministarstvo zdravlja i Ministartsvo prosvete da obezbede i omoguće pristup urgentnoj psihološkoj pomoći svakom detetu. Neophodno je hitno oformiti radne grupe sa stručnjacima koji su obučeni da deci i roditeljima pruže adekvatnu pomoć i podršku, kako bi se stvorili povoljni uslovi za njihov oporavak.

Centar za prava deteta obeležio je 25 godina rada zajedno sa saradnicima koji su dali svoj doprinos u oblasti unapređivanja prava deteta u Srbiji. To je bila prilika da se prisutni podsete na različite faze kroz koje je Centar prolazio tokom svoje dvadesetpetogodišnje istorije.

Tako se Centar u prvim godinama svog postojanja, u vreme velikih društvenih potresa, bavio i humanitarnim aktivnostima i delovanjem u vanrednim situacijama kroz programe podrške najugroženijim grupama dece. Ipak, i pored brojnih sprovedenih projekata koji su uključivali direktan rad sa decom, glavni pravac delovanja je bio i ostao usmeren na kreiranje povoljnog društvenog i zakonodavnog okvira za puno ostvarivanje prava deteta u Srbiji kroz promociju prava deteta, javno zagovaranje, istraživanje, edukaciju i participaciju dece.

U tom pravcu postavljen je i temelj praćenja ostvarivanja prava deteta u Republici Srbiji, a Centar je dugi niz godina vrlo aktivni učesnik reforme zakonodavstva u oblasti prava deteta, socijalne zaštite, obrazovanja i pravosudnog sistema. Sprovedeno je više od stotinu projekata, objavljeno više od 200 izveštaja, istraživanja, priručnika, biltena i brošura, realizovano više stotina obuka, radionica i drugih događaja za profesionalce, civilni sektor, roditelje i decu, izrađeni su brojni edukativni materijali namenjeni deci, podnete su brojne zagovaračke inicijative kako samostalno, tako i u partnerstvu sa drugim organizacijama i mrežama, kroz učešće u radu mnogih stručnih tela uticalo se na kreiranje povoljnijeg zakonodavnog i strateškog okvira u oblasti prava deteta. Pored toga, Centar je osnivač Koalicije za monitoring prava deteta i član evropske mreže za decu EuroChild, Platforme organizacija za saradnju sa UN mehanizmima za ljudska prava, Mreže organizacija za decu Srbije – MODS i  Nacionalni konvent o Evropskoj uniji.

Od svog osnivanja, Centar je podržavao i razvijao direktan rad sa decom kroz Klub DX. Klub DX je mesto koje okuplja decu i mlade koji  mogu da dobiju informacije o svojim pravima na jeziku koji je njima razumljiv, a mogu i da se uključe u razne aktivnosti, kao što su radionice, tribine, javne akcije i akcije samozastupanja kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Deca i mladi su imali priliku da učestvuju i u brojnim kampanjama i izradi informativnih materijala namenjenih deci i mladima.

Centar će nastaviti da se zalaže, vođen misijom i vizijom organizacije, za unapređivanje primene Konvencije o pravima deteta kroz promociju prava deteta, javno zagovaranje, istraživanje, edukaciju i participaciju dece. U okviru svojih strateških prioriteta, nastaviće da deluje u oblasti prevencije i zaštite dece od nasilja, monitoringa politika, pravosuđa po meri deteta, participacije dece, zaštite dece od diskriminacije i ostvarivanja prava deteta na zdravu životnu sredinu.

Centar za prava deteta održao je treći dijalog o pravima deteta „Srbija po meri deteta – infrastruktura i izazovi u sprovođenju“ u Beogradu, u okviru projekta „Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva da adekvatno doprinose ispunjavanju obaveza Srbije u oblasti prava deteta“, koji finansijski podržava Misija OEBS-a u Srbiji. Dijalog je okupio predstavnike nadležnih institucija, civilnog sektora i međunarodnih organizacija. To je bila prilika da se sumira šta je do sada u Republici Srbiji urađeno kako bi se obezbedila kontinuirana podrška i unapređivanje postojećih uslova, odnosno prilika da se preispita funkcionisanje opštih mera za sprovođenje Konvencije.

Naša  država  je  ratifikovala  Konvenciju o pravima deteta  pre 32 godine  i time  se, između  ostalog,  obavezala da preduzima sve odgovarajuće zakonodavne,  administrativne i ostale mere za ostvarivanje prava priznatih u ovom međunarodnom ugovoru. I pored nastojanja da se pravnim aktima unaprede položaj i prava deteta, uočeno je da u praksi izostaje sveobuhvatni pristup zaštiti prava deteta, intersektorska saradnja i puno razumevanje odgovornosti za zaštitu prava deteta u okviru pojedinih društvenih oblasti, a što je pretpostavka za ostvarivanje svih garantovanih prava u punoj meri u skladu sa Konvencijom.

Nadovezujući se na prvi i drugi dijalog, koji su obuhvatili opšte okvire za ostvarivanje prava deteta u Srbiji, te nedostatak zakonodavnih i administrativnih mera, kao i izazove u ostvarivanju osnovnog principa prava deteta – zaštite od diskriminacije, cilj trećeg dijaloga bio je da se obeleži Svetski dan deteta i potvrdi posvećenost svih činilaca u Srbiji ostvarivanju prava deteta, kao i da se da doprinos podizanju nivoa informisanosti društva, a posebno dece, roditelja i svih onih koji se u radu bave decom.  

U okviru prvog panela, naglašeno je, između ostalog, da obrazovanje za prava deteta u Srbiji ne ispunjava standard koji definiše Konvencija o pravima deteta, koja zahteva od država da omoguće učenje o pravima deteta „za svako dete, na svim nivoima obrazovanja“. Zabrinjavajuće je i što generalno postoji nepoznavanje i nerazumevanje koncepta prava deteta na svim nivoima, od dece i roditelja, preko profesionalaca do donosioca odluka. Ponovo je istaknuta potreba za donošenjem sveobuhvatnog Zakona o pravima deteta, razmatrano je pitanje uspostavljanja nezavisnog tela za zaštitu prava deteta, kao i važnost izrade nacionalne strategije za prava deteta. Istovremeno je ukazano i na neophodnost kontinuiranog praćenja ostvarivanja prava deteta, saradnje sa organizacijama civilnog društva, kontinuiranih obuka i širenja informacija o pravima deteta, te saradnje sa međunarodnim organizacijama u ovoj oblasti.

Drugi panel bio je posvećen prikazu i opisu svih neophodnih koraka za obezbeđivanje pravovremene i adekvatne zaštite dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, u svim sredinama u kojima ona borave, a s ciljem obezbeđivanja uslova za bezbedan i pravilan rast i razvoj svakog deteta, poštujući njihov integritet i dostojanstvo. Panelisti su se posebno osvrnuli na izazove u zaštiti dece u oblasti neformalnog obrazovanja i seksualnog zlostavljanja, kao i na sve učestaliju pojavu vršnjačkog nasilja. Istaknuta je činjenica da se upravo u oblastima društvenog života koje se najviše tiču dece, i u kojima bi im trebalo pružiti posebnu zaštitu, kao što su sistemi obrazovanja i vaspitanja, porodično-pravne, socijalne i zdravstvene zaštite, prava deteta nedovoljno poštuju.

Objave o dijalogu:

Zaštitnik građana

Pokrajinski zaštinik građana

ASTRA

MODS

Child Hub

Pravosudna akademija

Novi magazin

Centar za prava deteta (CPD) održao je, 4. novembra 2022. godine u Beogradu, drugi u nizu dijaloga o pravima deteta „Srbija po meri deteta – infrastruktura i izazovi u sprovođenju“ u okviru projekta „Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva da adekvatno doprinose ispunjavanju obaveza Srbije u oblasti prava deteta“, koji finansijski podržava Misija OEBS-a u Srbiji. Dijalog je održan u okviru konferencije Univerzalni periodični pregled (UPR): diskusija o ispunjenosti preporuka upućenih Srbiji posle Trećeg ciklusa, koju je organizovala Platforma organizacija za saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava, čiji je CPD član i ujedno koordinator Klastera za prava deteta.

Tokom dijaloga, koji je okupio 43 predstavnika institucija, civilnog sektora i međunarodnih organizacija, razmatran je obim ispunjenosti preporuka u oblasti prava deteta upućenih Srbiji nakon Trećeg ciklusa UPR-a. Tako je Klaster za prava deteta u alternativnom izveštaju za Četvrti ciklus UPR-a ponovio preporuke iz prethodnog ciklusa koje nisu ispunjene, a odnose se na usvajanje sveobuhvatnog Zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, zatim uvođenje eksplicitne zakonske zabrane telesnog kažnjavanja dece u svim sredinama, uključujući i porodičnu, kao i nastavak jačanja akcija u borbi protiv trgovine decom i mera da se prevenira i unapredi identifikacija ovih slučajeva.

Nadovezujući se na prvi dijalog koji je obuhvatio opšte okvire za ostvarivanje prava deteta u Srbiji, te nedostatak zakonodavnih i administrativnih mera, cilj drugog dijaloga bio je da se nastavi sa sagledavanjem praćenja stanja u oblasti prava deteta, kao i izazovima u ostvarivanju osnovnog principa prava deteta – zaštite od diskriminacije. Pitanje zaštite dece od diskriminacije nije samo predmet preporuka Trećeg ciklusa UPR-a, već i mnogih drugih međunarodnih tela, kao što su Komitet za prava deteta, Komitet za ukidanje rasne diskriminacije, Komitet za eliminaciju diskriminacije žena i dr., a predviđeno je i pojedinim Ciljevima održivog razvoja UN.

Diskriminacija dece zadire u sve sfere njihovog života i onemogućava ostvarivanje prava deteta. Tokom dijaloga, učesnici su upoznati, iz ugla raznih organizacija koje deluju u oblasti prava deteta, sa posledicama nedostatka adekvatne zaštitite od diskriminacije za pojedine grupe dece, kao što su to romska deca, deca sa smetnjama u razvoju, deca na rezidencijalnom smeštaju, maloletni učionici krivičnih dela, deca u uličnoj situaciji, deca žrtve trgovine ljudima, deca migranti, međupolna/interseks deca i dr. Posebno je naglašeno da su tokom pandemije, deca iz osetljivih grupa bila izloženija diskriminaciji i kršenju prava deteta u raznim oblastima, što je dodatno pogoršalo njihov položaj. Istaknuto je da se malo pažnje posvećuje edukaciji dece da prepoznaju diskriminaciju, zbog čega se retko i prijavljuje. Pored toga, teško je dati ocenu sudske prakse koja se odnosi na diskriminaciju jer nema jedinstvenog i centralizovanog sistema za praćenje funkcionisanja sistema pravne zaštite od diskriminacije, ali ono što se sa sigurnošću može konstatovati jeste da se žrtve diskriminacije teško odlučuju da koriste mehanizme zaštite od diskriminacije (Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, sudska zaštita) zbog nedostatka poverenja u institucije, straha od sekundarne viktimizacije i dr. Zbog toga je i broj slučajeva daleko veći od broja prijavljenih, što se potkrepljuje brojnim izveštajima.

Saopštenje preneli:

MODS

Child Hub

GI Resurs Centar

Dana 12. oktobra 2022. godine, Centar za prava deteta održao je prvi u nizu dijaloga o pravima deteta „Srbija po meri deteta“ u Beogradu, u okviru projekta „Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva da adekvatno doprinose ispunjavanju obaveza Srbije u oblasti prava deteta“, koji finansijski podržava Misija OEBS-a u Srbiji. 

Dijalog je okupio predstavnike nadležnih institucija (Odbor za prava deteta Narodne skupštine Republike Srbije, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman, Pravosudna akademija, Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti), organizacija civilnog društva (članice Koalicije za monitoring prava deteta i Platforme organizacija za saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava, MODS i druge organizacije koje deluju u oblasti prava deteta), međunarodnih organizacija/agencija (UNICEF, OEBS, Save the Children) i profesore univerziteta.

Dijalog je bio prilika da se osvrnemo na to šta je do sada u Republici Srbiji urađeno da bi se uspostavila infrastruktura za sprovođenje prava deteta i koje zakonodavne i administrativne mere se sprovode. U okviru dva panela, posebno se razgovaralo o zakonodavnim i administrativnim merama. Imajući u vidu kompleksnost i obim ove teme, fokus prvog panela bio je na usvajanju zakona o pravima deteta, a drugog na uspostavljanju nezavisne institucije za zaštitu prava deteta i obrazovanju za prava deteta. Teme za dijalog odabrane su vodeći računa o holističkom pristupu pravima deteta i opštim merama Komiteta za prava deteta, nadzornog tela Konvencije o pravima deteta, koje država treba da sprovodi. Izabrane teme ukazale su na vezu sa svim drugim merama, bez kojih ne može da se govori o postojanju infrastrukture za ostvarivanje prava deteta.

Imajući u vidu to da su prava deteta rasuta u preko 80 zakonskih tekstova, učesnici su se saglasili da bi usvajanje sveobuhvatnog Zakona o pravima deteta, unelo usaglašavanje postojećih zakonskih tekstova sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima. Tokom dijaloga je istaknuto i da je od 2016. godine Srbija bez jedinstvene i koordinisane strateške politike u oblasti prava deteta, jer je prethodni Nacionalni plan akcije za decu važio do 2015. godine. Dalje, neophodno je ojačati funkciju Saveta za prava deteta Vlade RS, kao multi-sektorskog koordinacionog tela i obezbediti adekvatne ljudske, tehničke i finansijske resurse za njegovo efikasno i kontinuirano funkcionisanje. U aprilu je istekao mandat članovima Saveta, a novi saziv se očekuje da bude formiran, tek nakon formiranja vlade. U više navrata, učesnici su istakli ključni značaj kontinuirane edukacije i širenje informacija o pravima deteta i to na svim nivoima – od službenika koji su zaposleni u relevantnim institucijama, ustanovama, sudovima, zatim roditelja, kao i dece na svim nivoima obrazovanja.

Iako je postignut određen napredak u ovoj oblasti, neophodno je uložiti dodatne napore kako bi se kontinuirano radilo na ostvarivanju prava deteta, a u skladu sa pravima koja su garantovana u Konvenciji o pravima deteta. Da bi se prava deteta u potpunosti ostvarivala, učesnici su se saglasili da je nužno da se unapredi infrastruktura za njihovu zaštitu i ostvarivanje, odnosno da se preispita funkcionisanje opštih mera za sprovođenje Konvencije o pravima deteta u Republici Srbiji.

Saopštenje preneli:

Regional Child Hub Platform

MODS

GI Resurs Centar

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji

Vlada RS

Saopštenje

Ombudsman.rs

Paragraf.rs

Pravni portal

Savet za prava deteta Vlade Republike Srbije

Republički zavod za socijalnu zaštitu i Centar za prava deteta (CPD) održali su završnu konferenciju u Hotelu Palace u Beogradu u okviru projekta ,,Promovisanje pozitivnog sistema maloletničkog pravosuđa u Srbiji”, koji je finansijski podržala Evropska komisija kroz program „Prava, jednakost i državljanstvo“. Konferencija je okupila predstavnike sistema socijalne zaštite, pravosuđa, škola, civilnog sektora, akademske i donatorske zajednice.

Marko Todosić, v. d. direktora Republičkog zavoda za socijalnu zastitu otvorio je konferenciju i izrazio nadu da će se saradnja uspešno nastaviti na mnogim drugim zajedničkim projektima. U svom obraćanju, istakao je: „Specifični ciljevi projekta su usmereni na razvoj i primenu inovativnih, delotvornih programa rada sa decom u sukobu sa zakonom, jačanje kapaciteta stručnjaka sistema socijalne zaštite i pravosuđa kako bi postupali u skladu sa principom najboljih interesa deteta. Želim da se zahvalim svim partnerima i učesnicima u realizaciji ovog važnog projekta.Posebnu zahvalnost dugujemo predstavnicima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zaposlenima u zavodima za vaspitanje dece i mladih u Beogradu, Nišu i Knjaževcu kao i našim partnerima iz Centra za prava deteta koji su nesebično delili svoje vreme, znanje i iskustvo u svim fazama sprovođenja istraživanja i implementacije projekta. Posebnu zahvalnost dugujemo deci u ustanovama koja su podelila svoja razmišljanja, osećanja, želje i viziju o tome kako bi želeli da ustanove u kojima oni sada žive izgledaju u budućnosti. Nadamo se da ćemo svi imati priliku da svedočimo o pozitivnim promenama postignutim u radu sa decom koja su na realizaciji zavodskih vaspitnih mera”.

“Deca u sukobu sa zakonom spadaju u jednu od grupa koja je najviše izložena stigmatizaciji u društvu i ona su, upravo zbog brojnih predrasuda sa kojima se susreću na svim nivoima, neretko izložena kritici javnosti, a posebno u slučajevima vršenja teških krivičnih dela. Često zaboravljamo da su u pitanju deca koja obično potiču iz disfunkcionalnih porodica i da su njihova dela zapravo posledica dugogodišnjeg zanemarivanja i izostanka podrške od najranijeg detinjstva. Upravo zbog toga je deo aktivnosti, koje smo sproveli u okviru ovog projekta, bio usmeren na senzibilizaciju javnosti. Takođe, učešće dece i mladih iz Klub DX, pri našoj organizaciji, bilo je od izuzetnog značaja kako kroz doprinos koji su dali tokom vršnjačkih radionica koje su sprovedene u ustanovama za vaspitanje dece u Beogradu, Knjaževcu i Nišu, tako i u kampanji podizanja svesti.”, istakla je Jasmina Miković, direktorka CPD-a.

Prof. Đurađ Stakić predstavio je nalaze istraživanja ističući da je projekat nastojao da podstakne i usmeri reorganizaciju i rekonceptualizaciju sva tri zavoda za vaspitanje u skladu sa međunarodnim standardima, relevantnim teorijskim konceptima i pristupima, metodologiji i praksi zasnovanoj na dokazanoj delotvornosti kako bi se uslovi i način rada prilagodio razvojnim izazovima, rizicima, potrebama i potencijalima dece koja su u njih upućena. Isto tako, projekat je nastojao da ispravi “nepravdu” prema zavodima za vaspitanje koji su pod pritiskom deinstitucionalizacije, inkluzije i razvoja alernativnih mera tretmana dece u sukobu sa zakonom u zajednici žestoko kritikovani i ostavljeni da se na marginama reformskih zahvata sa osiromašenim resursima nose sa sve kompleksnijim i intenzivnijim razvojnim problemima i poremećajima kod dece u sukobu sa zakonom.

Natalija Cvetković, članica kluba DX istakla je: ,,Deca iz zavoda prenela su svoja iskustva u kontaktu sa policijom i sudijama na osnovu čega smo zaključili da su se osećala zbunjeno i nisu bila dovoljno informisana o svojim pravima. Pored toga, istakla je i da su se osećali nesigurno kada su u pitanju dalji planovi za budućnost.“

Ljiljana Panjković iz OŠ “Branko Pešić” predstavila je rezultate programa obuka koje su sprovedene u ustanovama za vaspitanje dece u Beogradu, Nišu i Knjaževcu i istakla da je važno da ne zaboravimo da u svim ustanovama žive, rastu i sazrevaju divni mladi ljudi, čijim su se životom poigrali odrasli i koji na teži način savladavaju lekcije iz predmeta koji se zove ŽIVOT.

Učesnici konferencije su imali priliku i da pogledaju video „MOŽDA”, koji je izradio CPD kako bi skrenuo pažnju javnosti na položaj dece u sukobu sa zakonom koja se nalaze u ustanovama za vaspitanje u Beogradu, Nišu i Knjaževcu.

Na kraju, svi učesnici su se složili da je neophodno raditi na razvoju i primeni inovativnih, delotvornih programa rada sa decom u sukobu sa zakonom koji su zasnovani na dokazima, jačati kapacitete stručnjaka sistema socijalne zaštite i pravosuđa kako bi postupali u skladu sa principom najboljih interesa deteta, jačati multisektorsku saradnju kroz multidisciplinarni pristup kako bi se odgovorilo na potrebe svakog deteta. Pored toga, složili su se da je neophodno i unapređivati participaciju dece u postupcima koji ih se tiču, kroz informisanje o njihovim pravima i jačanje njihovih znanja i kapaciteta. 

“Žao mi je što niko nema poverenja u mene. Nedostaje mi oslonac.“  – dečak iz ustanove za vaspitanje dece i omladine u Nišu

Kako bi skrenuo pažnju javnosti na položaj dece koja se nalaze u ustanovama za vaspitanje u Beogradu, Nišu i Knjaževcu, Centar za prava deteta (CPD) izradio je video „MOŽDA”, u okviru projekta „Promovisanje pozitivnog sistema maloletničkog pravosuđa u Srbiji“, koji sprovodi u saradnji sa Republičkim zavodom za socijalnu zaštitu, uz finansijsku podršku Evropske komisije kroz program „Prava, jednakost i državljanstvo“. U izradi videa aktivno su učestvovali mladi iz Kluba DX, pri CPD-u, koji su preneli pojedine izjave dece i mladih na realizaciji zavodskih vaspitnih mera zabeležene tokom sprovođenja deset radionica u tri ustanove za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, Nišu i Knjaževcu. Deca i mladi koji izvrše krivično delo često ne vide da njihov život ima perspektivu, niti imaju životni plan po izlasku iz ustanove.

“Da sam imao podršku porodice, možda ne bih sada bio ovde.” – dečak iz ustanove za vaspitanje dece i omladine u Knjaževcu

U posebno teškom položaju se nalaze deca u ustanovama za vaspitanje u Beogradu, Nišu i Knjaževcu, bilo da su u pitanju krivično odgovorna deca koja su učinila krivična dela, krivično neodgovorna deca, kao i deca koja nisu izvršila neko krivično delo, ali su smeštena u ove ustanove zbog zanemarivanja od strane roditelja ili staratelja, imaju izražene probleme u ponašanju ili višestruke razvojne probleme i poremećaje, uključujući i poremećaje mentalnog zdravlja, te zahtevaju trajniju i specijalizovanu pomoć od strane kvalifikovanih vaspitača, psihologa, pedagoga i stručnjaka sličnih profila. 

Usled vršenja krivičnih dela, deca mogu biti lišena slobode, isključena iz obrazovnog sistema i izložena stigmi zajednice što dalje dodatno sprečava njihovu reintegraciju i resocijalizaciju. Zbog nedovoljnih prilika i mogućnosti, kao u začaranom krugu, ova deca ponovo čine krivična dela, a to se često nastavlja i nakon punoletstva. 

Upravo zbog ovakvog spleta različitih faktora rizika i izuzetne ranjivosti ove grupe dece, sistemi pravosuđa i socijalne zaštite imaju ključnu ulogu u zaštiti njihovih prava. Ipak, deca u sukobu sa zakonom često ne dobijaju blagovremenu i individualizovanu podršku, odgovor sistema nije uvek prilagođen detetu, a kršenja prava deteta su česta.

Zbog toga je veoma važno raditi na razvoju i primeni inovativnih, delotvornih programa rada sa decom u sukobu sa zakonom koji su zasnovani na dokazima, jačati kapacitete stručnjaka sistema socijalne zaštite i pravosuđa kako bi postupali u skladu sa principom najboljih interesa deteta, jačati multisektorsku saradnju kroz multidisciplinarni pristup kako bi se odgovorilo na potrebe svakog deteta, kao i unapređivati participaciju dece u postupcima koji ih se tiču, kroz informisanje o njihovim pravima i jačanje njihovih znanja i kapaciteta. 

Deca dolaze u kontakt sa zakonom iz različitih razloga, kao što su to razvod braka roditelja, usvojenje, starateljstvo, lišenje roditeljskog prava, izdržavanje, porodično nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje deteta, diskriminacija i dr, kao i u slučajevima kada dete izvrši krivično delo. Od suštinskog značaja je za svako dete, a posebno za decu iz socijalno ugroženih i disfunkcionalnih porodica da pravosudni sistem bude u potpunosti usklađen sa principom najboljeg interesa deteta i primereniji detetu, a podrazumeva i efikasne postupke dostupne deci uz obezbeđenje neophodne nezavisne pravne reprezentacije. Na ovaj način se omogućava deci da, kada dođu u kontakt sa pravosudnim i upravnim sistemom, bilo kao svedoci, žrtve (oštećeni) ili kao učinioci krivičnih dela, tužioci i podnosioci pritužbi u građanskim i upravnim postupcima i postupcima pred nezavisnim organima, budu u mogućnosti da na adekvatan način zaštite svoja prava i interese.

U cilju utvrđivanja mišljenja dece i mladih o pravosudnom sistemu i nivou njegove prilagođenosti deci i mladima u skladu sa usvojenim standardima pravosuđa po meri deteta, Centar za prava deteta sproveo je istraživanje Pravosuđe po meri deteta iz ugla dece i mladih. Istraživački uzorak činilo je 1505 dece i mladih, od čega je 67 dece i mladih koji su bili u kontaktu sa pravosudnim sistemom uzrasta 10–22 godine koji se nalaze u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Nišu, Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Knjaževcu i 1438 dece i mladih uzrasta od 10 do 18 godina iz opšte populacije.

Omogućavanje participacije dece kroz ovo istraživanje predstavlja važan korak u procesu izgradnje pravosudnog sistema i daje značajne informacije profesionalcima o nivou poštovanja standarda pravosuđa po meri deteta iz ugla dece i mladih. Unapređenje pravosuđa po meri deteta zahteva da se svi izazovi na koji su deca i mladi ukazali u ovom istraživanju razmotre i uzmu u obzir u radu na njegovom daljem unapređenju, kako bi se obezbedilo puno ostvarivanje prava deteta u kontaktu sa zakonom i poštovanje svih zagarantovanih standarda pravosuđa po meri deteta.

Istraživanje pokazuje da se nijedan od standarda pravosuđa po meri deteta koji su obuhvaćeni istraživanjem, a garantovani Konvencijom o pravima deteta UN, Smernicama Komiteta ministara Saveta Evrope o pravosuđu po meri deteta i drugim međunarodnim dokumentima, kao i odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, ne ostvaruje u dovoljnoj meri.  Najmanji nivo ostvarivanja standarda pravosuđa po meri deteta postoji u odnosu na pravo deteta na informisanost, pravo na bezbednost deteta i pravo na dostojanstvo.

Rezultati istraživanja nedvosmisleno pokazuju da se pravo deteta na informisanost ne ostvaruje u dovoljnoj meri, niti u odnosu na informisanje o pravima koja ono ima u postupku, niti u odnosu na informisanje o samom procesu i razlozima zbog kojih je pozvano u neku od institucija u okviru pravosudnog sistema. Takođe je utvrđeno da nedovoljno ostvarivanje prava na informisanost postoji i u odnosu na saopštavanje odluka koje se donose u postupku, kao i da profesionalci često prilikom obraćanja deci ne koriste jezik koji je dovoljno prilagođen detetu.

Istraživanje pokazuje da mladi generalno ne znaju koja prava imaju ukoliko dođu u kontakt sa pravosudnim sistemom, ni u odnosu na krivični, ni u odnosu na građanski postupak.

Dodatno zabrinjava što mali broj dece nakon postupka dobija neki vid psihosocijalne podrške. Tako je samo trećina ispitanika navela da je nakon postupka dobila neku vrstu zdravstvene ili psihološke podrške.

I pored niza preduzetih reformi u procesu unapređivanja pravosuđa po meri deteta, sprovedeno istraživanje sa decom i mladima o pravosuđu po meri deteta pokazuje da postoji niz izazova u praksi koji ozbiljno dovode u pitanje puno ostvarivanje i poštovanje prava dece koja imaju kontakt sa zakonom.

Dana 26. maja 2022. godine, održan je redovan sastanak Upravnog odbora, koji je osnovan u okviru projekta „Promovisanje pozitivnog sistema maloletničkog pravosuđa u Srbiji“, koji Republički zavod za socijalnu zaštitu sprovodi u saradnji sa Centrom za prava deteta, uz finansijsku podršku Evropske komisije kroz program „Prava, jednakost i državljanstvo“. Sastanak je održan u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu uz učešće i predstavnice dece i mladih iz Kluba DX pri Centru za prava deteta.

Na samom početku sastanka, kroz kratak osvrt na aktivnosti koje su Republički zavod za socijalnu zaštitu i Centar za prava deteta sproveli u prethodnom periodu, analizirani su postignuti rezultati i razmatrane neke od mogućih inicijativa koje bi bilo dobro pokrenuti u narednom periodu.

U drugom delu sastanka, članovi i članice Upravnog odbora predstavili su aktivnosti koje se trenutno sprovode i dali kratak pregled aktivnosti planiranih za naredni period. Republički zavod za socijalnu zaštitu trenutno radi na izradi tri mape puta, a koje za cilj imaju identifikovanje specifičnih potreba zavoda za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, Knjaževcu i Nišu. Nakon toga, biće izrađeni fokusirani tretmanski programi za unapređivanje kapaciteta zavoda, odnosno osnaživanja vaspitnog osoblja za rad sa decom i mladima.

Centar za prava deteta će u narednom periodu nastaviti sa održavanjem vršnjačkih radionica u zavodima koje za cilj imaju da decu i mlade informišu o pravima koja su im garantovana Konvencijom o pravima deteta UN, kao i da se dodatno edukuju o pravima koja imaju ukoliko dođu u kontakt sa zakonom. Uporedo sa ovim edukativnim delom, Centar za prava deteta će sprovesti kampanju i snimiti kratak video u saradnji sa Klubom DX koji će imati za cilj da informišu i senzitivišu javnost o položaju maloletnih učionica krivičnih dela.

Ovogodišnju Školu ekološkog prava otvorili su prof. dr Mirjana Drenovak-Ivanović i advokat Dejan Vuković, u ime Regionalnog centra za ekološko pravo (RCEL) u konferencijskoj sali Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, poželevši dobrodošlicu sedmoj generaciji polaznika. Škola je održana u periodu od 9. do 11. maja 2022. godine.

Školu su, osim studenata pravnih fakulteta širom zemlje, pohađali i studenti Fakulteta političkih nauka, Biološkog i Tehnološko-metalurškog fakulteta UB, uz onlajn učešće studenata iz regiona.

U okviru trećeg panela ,,Svako ima pravo na život u zdravoj životnoj sredini“ – Prava pojedinaca i uloga civilnog društva, učestvovale su i predstavnice Centra za prava deteta Jelena Paunović i Jelena Petrović.

Mirko Popović, u ime Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) otvorio je treći panel ističući da je uloga civilnog sektora ta da predstavlja sponu u komunikaciji države i građana. Naglasio je da nema idealne države, ni idealnog društva, ali da to ne treba da nas sprečava da stremimo ka tome. Govorio je studentima o primerima iz prakse tokom svoje dugogodišnje karijere, kao i o tome šta ga je motivisalo da počne i da nastavi da se bavi zaštitom prava na zdravu životnu sredinu.

Tina Janjatović nadovezala se isticanjem važnosti nastavka partnerstva između civilnog sektora i države. Kako je navela, ekološki aktivisti direktno iniciraju reakciju države i doprinose podizanju svesti o problemima životne sredine, kao i zajedničkom radu na njihovom rešavanju.

Predstavnice Centra za prava deteta istakle su da je ostvarivanje prava deteta na zdravu životnu sredinu osnov za puno ostvarivanje brojnih drugih prava deteta. Govorile su o važnosti edukacije dece i mladih u ovoj oblasti, kao i značaju njihovog osnaživanja da postanu zagovornici promena i doprinesu ostvarivanju prava deteta na zdravu životnu sredinu. Osvrćući se na međunarodni okvir, naglasile su da Srbiji tek predstoji unapređivanje  zakonodavnog okvira u oblasti zaštite životne sredine koji će prepoznati i uvažiti specifičnost dece kao osetljive grupe i obezbediti okvir za efikasno ostvarivanje i zaštitu prava dece na zdravu životnu sredinu.

Pored toga, predstavile su i rezultate istraživanja sprovedenog prošle godine na uzorku od preko 400 dece i mladih između 12 i 18 godina, u više od 20 gradova i opština u Srbiji. Neki od podataka:

• 70% ispitanika uvek ili često bira proizvode koji ne zagađuju životnu sredinu,
• 43% ne vodi računa da li je hrana koju jedu zdrava,
• 53,4% ne vodi računa da li je voće i povrće prskano.

Više o Školi ekološkog prava 2022. pogledajte na linku: https://www.linkedin.com/pulse/%C5%A1kola-ekolo%C5%A1kog-prava-2022-pregled-/

Centar za prava deteta (CPD) održao je regionalnu konferenciju „Pozitivno roditeljstvo i zaštita dece u visokokonfliktnim razvodima“, koja je okupila 111 predstavnika sistema socijalne zaštite, škola, pravosuđa, Instituta za mentalno zdravlje, civilnog sektora, akademske i donatorske zajednice. Tom prilikom, prisutnima su predstavljeni najznačajniji alati i materijali koje je CPD razvio za profesionalce koji su u kontaktu sa decom i roditeljima u sistemima socijalne zaštite i pravosuđa, sa posebnim osvrtom na publikaciju „Deca i razvod – Kako podržati dete tokom i nakon razvoda roditelja“, koja ima za cilj da pomogne stručnjacima u tome da u praksi prepoznaju, razumeju i podrže najbolji interes deteta u slučaju razvoda.

„Da bi deca mogla da budu deca, da bezbedno žive, igraju, se, uče, razviju svoj puni potencijal, neophodno je ojačati posvećenost svih aktera.“, istakla je Mateja Norčič Štamcar, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, koja je ukazala i na važnost unapređenja mehanizama za učešće dece u procesu izrade, usvajanja i praćenja implementacije primene strateških dokumenata.

„Deca u svakom društvu su žrtve nasilja u kojima mahom ćute ili im se ne veruje.“, istakla je Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, i izrazila zadovoljstvo što je Ministarstvo partner u otvaranju društvenog dijaloga koji ima za cilj smanjenje nasilja nad decom u svim sredinama.

„Permanentni zadatak svih nas je da deca ostanu u središtu svih naših zajedničkih aktivnosti kako bi u budućnosti imali zdravu porodicu kojoj težimo.“, smatra Milka Milovanović-Minić, državna sekretarka u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju.

„Mora se čuti glas deteta u postupku“, ukazao je Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije, i osvrnuo se na značaj obuka profesionalca u sistemu pravosuđa.

Razvoj deteta je determinisan okolinom u kojoj se dete razvija, a statistika kaže da se uglavnom razvode brakovi u kojima ima dece. „Deca razvedenih porodica imaju niže rezultate na skalama na kojima se mere emocionalna, ponašajna, pa i akademska postignuća.“, istakla je prof. dr Milica Pejović-Milovančević i ukazala na potrebu da svi zajedno treba da pomognemo i deci i roditeljima da kroz ovaj proces prođu što bezbolnije.

U okviru dva panela „Pozitivno roditeljstvo“ i „Deca i razvod“, profesionalci iz Srbije, Hrvatske i BiH složili su se da je roditeljima potrebna podrška, da je neophodno unaprediti međusektorsku saradnju kroz fokusirane edukacije profesionalaca koji su u kontaktu sa decom i roditeljima. „Roditeljima je potrebna podrška. Jako je teško danas biti roditelj. Potreban im je neprozivajući stav.“, smatra prof. dr sc. Gordana Buljan Flander. Mnogo je izazova koje sa sobom nosi savremeno roditeljstvo i roditelji se svakodnevno nalaze na testu.  „I dalje je dominantan narativ tradiocionalne porodice i očekivanje društva da se funckoniše po starom.“, ističe doc. dr Vera Despotović, i ono što brine je da nema dovoljno specifičnih programa podrške koji bi mogli da odgovore na savremene potrebe roditeljstva.

„Prvi susret sa porodicom treba biti temeljniji, jer svaka pogrešna intervencija prolongira trajanje visokokonfliktnih razvoda.“, ističe advokatica Marija Petrović, i ukazuje na potrebu za specifikovanijim prvim dijagnostikovanjem situacije. Jako je važno deci obezbediti sigurno okruženje, i zaštititi ih od svih oblika nasilja i zlostavljanja.  „Značajan je broj dece koji je izložen emocionalnom zlostavljanju i zanemarivanju u procesu visokonfliktnih razvoda.“, ukazala je prof. dr sc. Gordana Buljan Flander. Tada posebno treba brinuti o najboljem interesu deteta. Sa tim se slaže i spec. med. psihologije Teodora Minčić i ističe da „dete treba saslušati, ali na psiholozima i stručnjacima je da procene koja je izjava deteta autentična“.  Isto tako, „važno je skinuti odgovornost sa deteta vraćajući je odraslima i sistemu, onima kojima ona i pripada“, istakla je dipl. pedagoškinja Jelena Subašić, integrativna psihoterapeutkinja za decu i adolescente.

Na samom kraju, CPD je predstavio preporuke za dalje delovanje i mobilisanje ključnih aktera u oblasti pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda. Glavni zaključak je da su neophodne kontinuirane i sistematične edukacije stručnjaka u oblasti zaštite dece i razvoda roditelja, posebno u slučajevima visokokonfliktnih razvoda, kao i sistemska podrška roditeljima i međusobna saradnja svih institucija relevantnih u oblasti zaštite prava deteta.

Regionalna konferencija „Pozitivno roditeljstvo i zaštita dece u visokokonfliktnim razvodima“ održana je u okviru projekta „Pozitivno roditeljstvo“, koji Centar za prava deteta sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Projekat sufinansira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Preneli sledeći mediji:

N1
Danas
Naslovi.net
Vesti.rs
Dnevnizurnal
02!
Resurs Centar GI

Centar za prava deteta (CPD) održao je 15. aprila konferenciju za medije „Pravosuđe iz ugla dece i mladih“, koja je okupila 80 učesnika, među kojima su bili sudije, tužioci, advokati, predstavnici medija, centara za socijalni rad, MUP-a, Pravosudne akademije, škola, civilnog sektora, međunarodnih organizacija, akademske i donatorske zajednice, kao deca i mladi iz Kluba DX. Zbog velikog interesovanja, učesnici su pratili konferenciju uživo iz Medija centra i putem Zoom platforme.

CPD je predstavio ključne nalaze istraživanja Pravosuđe po meri deteta iz ugla dece i mladih, koji nedvosmisleno pokazuju da se pravo deteta na informisanost ne ostvaruje u dovoljnoj meri, niti u odnosu na informisanje o pravima koja ima u postupku, niti u odnosu na informisanje o razlozima zbog kojih je pozvano u neku od institucija u okviru pravosudnog sistema i o samom procesu. Tako samo 1/2 ispitanika, koja su na izvršenju zavodske mere, ukazuje da im je prilikom dolaska u instituciju potpuno objašnjeno zašto su ih pozvali i kako će postupak izgledati, dok 1/5 ispitanika to nije objašnjeno ili im je objašnjeno minimalno. Isto tako samo je 1/3 ispitanika potpuno objašnjeno koja prava imaju u postupku dok 1/2 ispitanika prava koja imaju nisu objašnjena ili su im minimalno objašnjena. Istraživanje ukazuje da profesionalci često prilikom obraćanja deci ne koriste jezik koji je dovoljno prilagođen detetu. Skoro polovina ispitanika, ukazuje da nije zadovoljna ili je minimalno zadovoljna načinom na koji su im date informacije i navodi da nije mogla u potpunosti da ih razume. Zabrinjavajući su rezultati i u odnosu na poštovanje dostojanstva dece tokom postupka. Iako standardi pravosuđa po meri deteta jasno ukazuju da dete tokom postupka mora biti tretirano sa poštovanjem, više od polovine ispitanika ukazalo je da se neki profesionalci tokom postupka nisu prema njima odnosili sa poštovanjem ili su ih minimalno poštovali. Dodatno, istraživanje pokazuje i da mali broj dece nakon postupka dobija neki vid psihosocijalne podrške. Tako je samo 1/3 ispitanika navela da je nakon postupka dobila neku vrstu zdravstvene ili psihološke podrške.

Na konferenciji su ujedno predstavljeni informativni materijali i video (brošura i poster „Pravosuđe po meri deteta“ i video „Pravosuđe iz ugla dece i mladih“) koji su razvijeni tokom projekta u saradnji sa decom i mladima iz Kluba DX, pri CPD-u i u konsultacijama sa učenicima iz raznih škola širom Srbije, sa ciljem da se informiše što više dece i mladih o pravima koja imaju u slučaju da dođu u kontakt sa zakonom.

Konferencija je održana u okviru projekta „Prava deteta u Srbiji – Unapređivanje položaja dece u pravosudnom sistemu Republike Srbije – CRIS“ koji se sprovodi u partnerstvu sa Međunarodnim komitetom spasa (International Rescue Committee) i organizacijom Astra – Akcija protiv trgovine ljudima uz podršku Evropske komisije kroz program Prava, jednakost i državljanstvo (referentni broj: 878485 – CRIS). Cilj projekta je poboljšanje ishoda za decu u kontaktu sa zakonom, kroz sistemsko ostvarivanje prava deteta i podršku zasnovanu na iskustvima iz sudske prakse u postupcima koje sprovode nosioci javnih ovlašćenja.

Pogledajte snimak konferencije:

U medijima:
Pregled dana – TV Nova S
Danas
N1
Vesti.rs
Dnevnizurnal.rs
Naslovi.net
Radio Beograd – Instagram najava
Radio Beograd – rts.rs

Centar za prava deteta (CPD) je preduzeo novu inicijativu za promociju digitalne platforme „Zaštita dece od trgovine ljudima“ i videa „Između sna i jave“ u osnovnim i srednjim školama širom Srbije, kako bi informisao decu i mlade o fenomenu trgovine ljudima, rizicima kojima mogu biti izloženi i kako da se zaštite. Platforma i video izrađeni su u saradnji sa Klubom DX i NVO Atina u okviru projekta „Kampanja za podizanje svesti o trgovini decom u Republici Srbiji“, koji je sproveden uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, a kroz zajednički program „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022“.

Kako bi dosegao do što većeg broja dece i mladih, CPD je u saradnji sa Klubom DX izradio poster „Prepoznaj i reaguj! Zaštiti se od trgovine ljudima!“, kao deo aktivnosti koje sprovodi sa NVO Atinom u okviru projekta „Osnaživanje dece da prepoznaju i prijave trgovinu ljudima u Republici Srbiji“, uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope u okviru zajedničkog programa „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019 – 2022“, u periodu od 1. novembra 2021. do 15. juna 2022. godine. Poster sadrži QR kod koji vodi do digitalne platforme „Zaštita dece od trgovine ljudima“, koja je namenjena deci i mladima, ali i svima koji su u kontaktu sa decom, i pruža odgovore na najvažnija pitanja o trgovini ljudima, o tome kako prepoznati trgovca ljudima, a kako žrtvu trgovine ljudima, šta svaka mlada osoba može da uradi ovim povodom, odnosno kako da prepozna i kome da prijavi sumnju na trgovinu ljudima, a takođe i zbog čega je sve važna Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima – krovni dokument i univerzalna vodilja u zaštiti žrtava trgovine ljudima. Platforma nudi i praktična uputstva o tome kako deca i mladi mogu da se zaštite od trgovine ljudima, kao i koje su to najčešče predrasude koje prate ovaj fenomen. Za sve one koji žele da provere svoje poznavanje ovog problema, platforma nudi kviz znanja. Kako bi se informisao što veći broj dece i mladih o ovom fenomenu, poster će biti postavljen u školama širom Srbije, kao i centrima za socijalni rad i policijskim stanicama.

Prema statističkim podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, tokom 2021. godine, u Srbiji je formalno identifikovano 46 žrtava trgovine ljudima, a među njima je 16 devojčica i 1 dečak. Kao i prethodnih godina, većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 80%, što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja. Nastavlja se i trend da je seksualna eksploatacija dominantan vid, sa učešćem od 50%, na drugom mestu je višestruka eksploatacija sa 17%, dok je na trećem mestu prinuda na prosjačenje sa 10%. Stručnjaci koji deluju u ovoj oblasti upozoravaju da je broj žrtava daleko veći, jer su u statistici navedene samo one koje su otkrivene i identifikovane.

Centar za prava deteta je korisnik granta dodeljenog u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022“. Stavovi izraženi u ovom tekstu odgovornost su autora i ne predstavljaju zvanične stavove Evropske unije i Saveta Evrope.

Saopštenje preneli:

Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu
NGO Atina
Child Protection Hub
MODS
Resursni centar Građanskih inicijativa
Magločistač

Centar za prava deteta izražava zabrinutost jer u Republici Srbiji ne postoji zakonodavni okvir kojim se detaljno uređuje ostvarivanje i zaštita prava deteta na zdravu životnu sredinu na sistematičan način, već je u ovoj oblasti relevantan veliki broj zakona i podzakonskih akata kojima se uređuju različite oblasti zaštite životne sredine i zaštite prirode, kao i niz zakona kojima se uređuju druge pravne oblasti, kao što je obrazovanje, zdravlje, udruživanje, informisanje i sl.

Ostvarivanje prava deteta na zdravu životnu sredinu je osnov za puno ostvarivanje brojnih drugih prava deteta. Na to da kršenje prava deteta na zdravu životnu sredinu ima dugoročne i transgeneracijske posledice i predstavlja veliki izazov u zaštiti ljudskih prava, ukazao je i Komitet za prava deteta u svom Izveštaju sa Dana generalne diskusije o pravima deteta i životnoj sredini iz 2016. godine. U ovom dokumentu istaknuto je da kršenje prava deteta na zdravu životnu sredinu predstavlja globalni problem i da se zbog propusta država da zaštite životnu sredinu deci svuda u svetu svakodnevno krše brojna prava, a posebno pravo na život, razvoj, zdravlje, hranu, vodu, obrazovanje, kulturu, igru i druga prava.

Kada su u pitanju propisi koji se odnose na oblasti zagađenja vazduha, upravljanja otpadom, zagađenja voda, zaštite biodiverziteta, prostornog planiranja i prilagođavanja na klimatske promene i zaštite od buke, analiza zakonodavstva ukazuje na to da zakonodavni okvir ne prepoznaje decu u dovoljnoj meri kao posebno osetljivu grupu niti sadrži odredbe koje bi deci obezbedile dodatni stepen zaštite ili se specifično odnosile na decu. Zakonodavni okvir sadrži obavezu donošenja strateških dokumenata u svim navedenim oblastima, ali je ova obaveza takođe opšteg karaktera i ne uključuje jasno propisanu obavezu da se u strateškim dokumentima definišu posebne mere iz perspektive zaštite prava deteta i ostvarivanja njegovog prava na zdravu životnu sredinu. Ovo praktično znači da se pravo deteta na zdravu životnu sredinu u ovom trenutku samo posredno ostvaruje kroz generalnu zaštitu svih građana i ostvarivanje njihovog prava na zdravu životnu sredinu koje predstavlja ustavnu garanciju. Međutim, ovakav pristup posredno znači ugrožavanje prava deteta, jer ne uvažava specifičnost dece kao naročito osetljive grupe i činjenicu da zagađenje životne sredine ostavlja višestruko veće posledice na zdravlje dece u odnosu na druge građane, pa samim tim zahteva i dodatne mere zaštite. Dodatni problem predstavlja i činjenica da je sam zakonodavni okvir u analiziranim oblastima kompleksan i nedovoljno sistematizovan i koordinisan, što dovodi u pitanje efikasnost implementacije u praksi.

Zakonodavni okvir Republike Srbije takođe ne prepoznaje i ne obezbeđuje u dovoljnoj meri učešće dece u kreiranju lokalnih politika iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Mehanizmi učešća dece u kreiranju lokalnih politika nisu razvijeni, a postojeći mehanizmi uglavnom uključuju građane koji imaju biračko pravo i isključuju decu. Takođe, ne postoji obaveza da sve informacije u oblasti zaštite životne sredine budu dostupne na jeziku po meri deteta, što ozbiljno dovodi u pitanje i puno ostvarivanje prava deteta na informisanost.

Može se zaključiti da Republici Srbiji tek predstoji unapređivanje zakonodavnog okvira u oblasti zaštite životne sredine koji će prepoznati i uvažiti specifičnost dece kao osetljive grupe i obezbediti okvir za efikasno ostvarivanje i zaštitu prava dece na zdravu životnu sredinu. Neophodno je hitno doneti Zakon o pravima deteta koji sadrži i odredbe kojima se uređuje pravo deteta na zdravu životnu sredinu. Takođe, neophodno je unaprediti mehanizme za učešće dece u kreiranju lokalnih politika, kao i obezbediti da sve javne informacije u oblasti zaštite životne sredine budu transparentne i dostupne na jeziku po meri deteta. Pored toga, od izuzetne je važnosti da se unapredi sistem obrazovanja u oblasti zaštite životne sredine na svim nivoima obrazovanja i uvesti obavezan predmet u osnovnim i srednjim školama u čijem su nastavnom planu i programu sadržana pitanja ljudskih prava, prava deteta, zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Saopštenje preneli:
MODS – Mreža organizacija za decu Srbije
MODS – Mreža organizacija za decu Srbije Facebook

Centar za prava deteta (CPD) održao je 21. februara 2021. godine u Barajevu, šestu panel diskusiju na temu pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda sa predstavnicima Centra za socijalni rad Barajevo.

Tom prilikom, predstavnice CPD-a predstavile su ključne nalaze Mapiranja programa i usluga pozitivnog roditeljstva u Srbiji, kao i materijale koji su razvijeni kao podrška stručnjacima u radu: Priručnik za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo“, Priručnik za trenere/ice „Razvod roditelja i zaštita dece“, Vodič za facilitatore „Pozitivno roditeljstvo“ i Vodič za facilitatore „Razvod roditelja i zaštita dece“. Pored toga, učesnici su upoznati i sa onlajn platformama koje je CPD izradio u proteklom periodu, i to platformom za e-učenje, koja je namenjena stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti i pravosuđu koji su motivisani da osveže ili unaprede svoja znanja u oblasti pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja, kao i platformom za roditelje „Roditeljstvo se uči“.

Potom je usledila diskusija u okviru panela koji je bio posvećen pozitivnom roditeljstvu. Učesnici navode da je agresija dece jedan od ključnih izazova sa kojima se suočavaju i roditelji i škole. Ističu da imaju jako dobru saradnju sa školom i da vrlo posvećeno rade na ovom problemu. Saradnja sa roditeljima varira od slučaja do slučaja, ali ih najviše brinu roditelji koji nisu spremni da prihvate da im je potrebna pomoć. To vide kao najveći izazov i ukazuju na potrebu za dodatnom podrškom sistema samohranim roditeljima.

U okviru diskusije posvećene zaštiti dece u visokokonfliktnim razvodima, profesionalci u sistemu socijalne zaštite ističu da se susreću sa velikim brojem visokokonfliktnih razvoda u svom radu, i da im otuđenje dece predstavlja jedan od najvećih izazova. Kao poseban izazov ističu nedovoljan broj sudija koji se fokusirano bave razvodima i koji su prošli edukacije o pravima deteta. Takođe ističu da advokati neretko otežavaju rad sa roditeljima u procesima razvoda, imajuću u vidu da često roditelje savetuju ne vodeći se najboljim interesom deteta.

Na samom kraju diskusije, zaključeno je da je neophodna bolja saradnja svih profesionalaca koji su u kontaktu sa decom, dodatna edukacija stručnjaka koji su u kontaktu sa decom, kao i organizovanija podrška roditeljima koji su u procesu razvoda.

Sastanak je održan u okviru projekta „Pozitivno roditeljstvo“, koji CPD sprovodi uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima. Projekat sufinansira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Poslodavac: Centar za prava deteta

Pozicija: Saradnik/ca za finansije i administraciju

Broj pozicija: 1

Mesto rada: Beograd, Srbija

Rok za prijavu: 28. februar 2022. godine

Vaše motivaciono pismo i CV možete poslati na mejl: office@cpd.org.rs sa naslovom: “Konkurs za posao”. Više o konkursu, možete pogledati: OVDE.

Pošto se bliže izbori za Grad Beograd 2022, Centar za prava deteta želi da podseti sve političke stranke koje u izborima učestvuju da ne propuste da u svoje izborne i druge programe uključe decu i učine ih vidljivim. Bar 20 procenata beogradske populacije čine deca do 18. godine života. Ona ne glasaju, nemaju tu vrstu političke moći, ali ona predstavljaju našu budućnost. Od toga kako se Grad danas odnosi prema njima zavisi kakav će Grad biti u budućnosti. Svako dete treba da se rodi, živi i odrasta u gradu po meri deteta.

Šta je grad po meri deteta?

Grad po meri deteta je grad, mesto, zajednica ili bilo koji sistem lokalne uprave koji je u okviru svojih nadležnosti posvećen poboljšanju života dece, kroz ostvarivanje njihovih prava u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zakonom i Konvencijom o pravima deteta.

U praksi, to je grad, mesto ili zajednica u kojoj su glasovi, potrebe, prioriteti i prava dece sastavni deo javnih politika, programa i odluka.

U osnovi, to je grad, naselje ili zajednica u kojoj su deca:

Grad po meri deteta podrazumeva:

Iako primarnu odgovornost za obezbeđivanje ostvarivanja prava deteta ima Vlada Republike Srbije, gradovi i druga naselja takođe imaju dovoljno ingerencija da omoguće ostvarivanje prava deteta. Posebnu odgovornost za ostvarivanje prava deteta ima Grad Beograd zato što u njemu živi četvrtina ukupnog broja dece u Srbiji.

Preuzmi letak.

Postojeći zakonodavni okvir za zaštitu životne sredine u Srbiji, uključujući i skoro usvojenu regulativu u oblasti klimatskih promena, ne uvažava specifičnost dece kao naročito osetljive grupe, a njegova neefikasna implementacija ne obezbeđuje ni osnovni stepen zaštite dece.

Analiza zakonodavstva Republike Srbije iz perspektive prava deteta na zdravu životnu sredinu pokazuje da je ova oblast nedovoljno prepoznata u zakonodavstvu naše zemlje, i da Srbija mora da učini više kako bi obezbedila da deca ostvaruju svoje pravo da rastu i razvijaju se u zdravom i bezbednom okruženju. Analizu je sproveo Centar za prava deteta u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi“, koji je implementiran u partnerstvu sa organizacijom Save the Children International, a uz finansijsku podršku Vlade Švedske.

Kršenje prava deteta na zdravu životnu sredinu ima ozbiljne posledice po život dece. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, svake godine između 1.7 i 5.9 miliona smrtnih slučajeva dece uzrasta do pet godina života širom sveta povezano je sa zagađenjem životne sredine koje je moglo da bude sprečeno. Samo zagađenje vazduha, koje je poslednjih godina veliki problem i tema u Srbiji i regionu, odgovorno je za smrt 570.000 dece uzrasta ispod pet godina života u zemljama širom planete zbog respiratornih infekcija kao što je upala pluća.

Zakon o pravima deteta, kao referentni zakon u oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta u Srbiji, još uvek nije usvojen, dok u oblasti zaštite životne sredine, pokazuje analiza, ne postoji sistematični zakonodavni okvir. Tako je zapravo oblast prava deteta na zdravu životnu sredinu posredno uređena kroz okvir kojim se uređuju različite oblasti zaštite životne sredine ili druge pravne oblasti.

„Ovo praktično znači da se pravo deteta na zdravu životnu sredinu u ovom trenutku samo posredno ostvaruje kroz generalnu zaštitu svih građana i ostvarivanje njihovog prava na zdravu životnu sredinu koje predstavlja ustavnu garanciju.“, ističe Jasmina Miković, direktorka Centra za prava deteta. „Međutim, ovakav pristup posredno znači ugrožavanje prava deteta, jer ne uvažava specifičnost dece kao naročito osetljive grupe i činjenicu da zagađenje životne sredine ostavlja višestruko veće posledice na zdravlje dece u odnosu na druge građane, pa samim tim zahteva i dodatne mere zaštite.“

S obzirom na to da zakonodavni okvir nije sistematičan, da je previše kompleksan i nedovoljno koordinisan, njegova primena nije ni efikasna.

Ne samo, dakle, da postojeća regulativa ne uvažava aspekt dece kao osetljive grupe, već njena loša implementacija ne obezbeđuje ni osnovni stepen zaštite dece u smislu generalne zaštite svih građana Republike Srbije.

„Jedini način da se deca zaštite u krizama je da se prilikom procene rizika, izrade plana zaštite i spasavanja i plana smanjenja rizika uzmu u obzir kao osetljiva grupa, i da se akcije u cilju zaštite dece posebno planiraju“, kaže Bogdan Krasić, direktor programa u organizaciji Save the Children za severozapadni Balkan. „Pre nekoliko godina, Srbija i region borili su se sa poplavama koje su ugrozile veliki broj života. Ne smemo dozvoliti da nas sledeća situacija zatekne nespremne“, rekao je Krasić.

Klimatska kriza predstavlja jedan od najvećih izazova današnjice i zahteva kreiranje novih strategija, dobru procenu rizika od katastrofa i efikasno postupanje u vanrednim situacijama. Zakon o klimatskim promena je nedavno usvojen u Srbiji, ali strateška dokumenta koja su propisana tim zakonom još uvek nisu doneta. Zabrinutost izaziva činjenica da ni ta regulativa ne prepoznaje decu kao osetljivu grupu.

Organizacija Save the Children nedavno je objavila izveštaj „Ulazak u srce oluje“, koji pokazuje sve veću učestalost migracija dece koje su posledica klimatskih promena i njima izazvanih opasnosti, kriza resursa i konfilikata.

„U zemljama na Balkanu već prihvatamo decu i porodice koje dolaze iz zemalja ugroženih klimatskim promenama, kao što su Irak i Avganistan. Ukazujući na jasnu vezu između klimatskih promena, životne sredine i migracija, ovaj izveštaj nas upozorava i na to moramo što pre da uradimo sve što je potrebno da zaštitimo životnu sredinu u Srbiji, i uključimo se u regionalne i globalne napore za zaštitu životnog okruženja. Na ovaj način možda možemo sprečiti da deca i odrasli odlaze iz naše zemlje zbog zagađenja, rizika izazvanih prirodnim nepogodama i kriza koje su posledica  klimatskih promena“, ističe je Krasić.

Ekstremne vremenske prilike mogu da izazovu pustoš u životima dece, ali klimatske promene doprinose migraciji i kroz procese koji se sporo razvijaju, kao što su suše, ekstremne temperature, poplave, propadanje poljoprivrednog zemljišta. Takvi događaji mogu ubrzati odluku o preseljenju, čak i ako nisu jedini faktor, pokazuje izveštaj „Ulazak u srce oluje“.

Mere koje je potrebno preduzeti su hitno donošenje Zakona o pravima deteta sa odredbama kojima se uređuje pravo deteta na zdravu životnu sredinu, unapređenje postojećeg zakonodavnog okvira tako da prepozna i uvaži specifičnost dece kao osetljive grupe i osigura donošenje strateških dokumenata, ali i kvalitetnije obrazovanje u oblasti prava deteta, životne sredine i veće učešće dece u kreiranju nacionalnih i lokalnih politika. U cilju pripreme na rizike izazvane klimatskim promenama, uključujući i migracije, potrebno, između ostalog, podizati svest o ovim problemima i kreirati strategije za stvaranje otpornosti zajednica, kako na iznenadne klimatske šokove, tako i na spore uticaje klimatskih promena.

Poslušajte vebinar „Deca i klimatske promene: kako da podržimo decu da ostvare svoje pravo na zdravu životnu sredinu“ na sledećem linku.

Saopštenje preneli:
Danas
Save the Children
Vesti.rs

Kompanija Daibau, kao jedna od vodećih predstavnika građevinske industrije, pokrenula je dobrotvorni projekat „Dobra dela stvaraju heroje“ koji ima za cilj da doprinese pozitivnim promenama u okruženju kroz pružanje pomoći organizacijama civilnog društva. Projekat se već dve godine uspešno sprovodi u Sloveniji, a odnedavno je našao primenu i u Srbiji.

U okviru ovog projekta, kompanija Daibau, u okviru svoje građevinske platforme koja ima više od 2 miliona posetilaca, promoviše organizacije civilnog društva koje se zalažu za dobrobit društva, tako što pozivaju svoje partnere (12,000 preduzeća) da kroz donacije pomognu njihov rad.

Centar za prava deteta je prepoznat kao jedna od organizacija koja se zalaže za pozitivne promene u društvu, pa se tako našao na sajtu kompanije Daibau, pored NVO ASTRA i Crvenog krsta Vojvodine.

Više informacija možete naći na sledećem linku: https://www.daibau.rs/

Povodom četvrtog semestra realizacije dvoipogodišnjeg projekta “Pozitivno roditeljstvo” koji Centar za prava deteta (CPD) sprovodi od 1. januara 2020. godine, uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji, CPD je objavio Bilten #4 kako bi informisao javnost o sprovedenim i planiranim aktivnostima. Projekat sufinansira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a sprovodi se uz podršku Pravosudne akademije i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

U periodu od jula do decembra 2021. godine, CPD je održao pet panel diskusija „Pozitivno roditeljstvo i zaštita dece u visokokonfliktnim razvodima“ koje su okupile oko 80 roditelja i predstavnika centara za socijalni rad, škole i civilnog sektora iz Novog Sada, Beograda, Subotice, Zrenjanina, Bečmena, Surčina, Kruševca, Sečnja, Aranđelovca, Kosjerića, Kraljeva, Svilajnca, Vučitrna, Žabara, Novog Pazara, Prokuplja, Niša, Alibunara, Aleksinca, Rume, Vršca, Bora, Ade, Brusa, Žablja, Žagubice i Kosovske Mitrovice. To je bila prilika da se učesnicima predstave dosadašnje aktivnosti CPD-a na polju pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja, kao i da se kroz diskusiju identifikuju glavni izazovi u ovim oblastima i predlozi za njihova prevazilaženja.

Tokom ovog perioda, CPD je nastavio sa promocijom platforme za e-učenje, koja je namenjena stručnjacima u socijalnoj zaštiti i pravosuđu koji su motivisani da osveže ili unaprede svoja znanja u oblasti pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja. Na platformi se nalaze dva programa: „Pozitivno roditeljstvo“ i „Razvod roditelja i zaštita dece“, koji nude korisne materijale u ovim oblastima: priručnike, vodiče, stručne tekstove, izveštaje i youtube snimke.

Pored toga, CPD je pripremio publikaciju „Deca i razvod – kako podržati dete tokom i nakon razvoda roditelja“, koja je namenjena stručnjacima iz socijalne zaštite i pravosuđa, ali i svima onima koji žele da se upoznaju sa efektima i posledicama visokokonfliktnih razvoda roditelja po razvoj dece. Cilj ove publikacije jeste da pomogne stručnjacima u tome da u praksi prepoznaju, razumeju i podrže najbolji interes deteta u slučaju razvoda, te da ih usmeri na intervencije koje su nužne kako bi se dete zaštitilo od negativnih uticaja konflikta među roditeljima, i da kroz stručni rad pomogne roditeljima da razumeju potrebe i poziciju deteta koje se emocionalno često nalazi „između dve vatre“. Publikacija će biti predstavljena na regionalnoj konferenciji u prvoj polovini 2022. godine.

Pored toga, CPD je vodio kontinuiranu kampanju podizanja svesti o značaju pozitivnog roditeljstva i štetnim posledicama visokokonfliktnih razvoda na razvoj deteta putem saopštenja, na društvenim mrežama i u medijima.

U narednom periodu, predstoji organizovanje regionalne konferencije koja će okupiti profesionalce koji deluju u oblasti zaštite dece u zemlji i regionu, kao i nastavak održavanja panel diskusija i info sesija u školama širom Srbije.

Više o tome, pogledajte u Biltenu #4.

Centar za prava deteta (Centar) pokrenuo je digitalnu platformu „Pravosuđe po meri deteta“ putem koje deca i mladi mogu da se informišu o pravima koja imaju ukoliko dođu u kontakt sa pravosudnim sistemom. Ujedno, platforma može biti važan resurs za roditelje, staratelje i druge aktere koji su u kontaktu sa decom i mladima. Platforma sadrži osnovne informacije o tome šta je pravosuđe po meri deteta, zatim koji su najčešći razlozi zbog kojih dete može da dođe u kontakt sa zakonom i koja prava ima ukoliko dođe u kontakt sa zakonom kao žrtva, svedok ili učinilac krivičnog dela. Pored toga, dostupni su i korisni informativni materijali u oblasti pravosuđa po meri deteta, koji su razvijeni u saradnji sa decom i mladima iz Kluba DX, pri Centru.

Platforma je nastala zbog potrebe da se deca edukuju o pravima koja imaju ukoliko dođu u kontakt sa zakonom, jer rezultati istraživanja „Pravosuđe po meri deteta iz ugla dece i mladih“, koje je Centar sproveo u 2020. godini, ukazuju na to da 44 % dece i mladih iz opšte populacije nisu uopšte informisani o pravima koja imaju ukoliko dođu u kontakt sa pravosudnim sistemom, dok 28% ispitanika tvrdi da je delimično informisana, a samo 3% smatra da je u potpunosti informisana.

U izradi digitalne platforme učestvovali su članovi i članice Dečjeg savetodavnog odbora, koji je uspostavio Centar u okviru projekta FOCUS. Članovi i članice Dečjeg savetodavnog odbora su prethodno učestvovali na radionici na temu medija, umetnosti i javnog nastupa, kako bi se podstakla njihova kreativnost i aktivno učešće u izradi informativnih materijala. Imali su priliku da učestvuju i u izradi videa „Individualna procena deteta u kontaktu sa zakonom“, koji ukazuje na značaj primene multidisciplinarne individualne procene deteta koje dođe u kontakt sa pravosudnim sistemom bilo kao žrtva, svedok ili učinilac krivičnog dela. Pored toga, oni su u protekle dve godine, aktivno učestvovali na radionicama, kako bi se edukovali o značaju pravosuđa po meri deteta, a sa fokusom na individualnu procenu deteta u kontaktu sa zakonom. Kao dečji zagovarači, učestvovali su i u konsultativnom procesu za izradu Strategije EU o pravima deteta, kao i na sastancima koje su organizovale evropske organizacije.

Centar za prava deteta izradio je ovu platformu u okviru projekta „FOKUS – Radimo zajedno za pravosudni sistem koji u centru ima prava i potrebe deteta”, koji sprovodi u partnerstvu sa organizacijama:  Terre des hommes Regional Office in Hungary, Defence for Children in the Netherlands, Institute of Social Activities and Practices (SAPI) in Bulgaria, Child Circle in Belgium, Terre des hommes Hellas i Terre des hommes Romania. Projekat sufinansira Evropska unija kroz program „Prava, jednakost i državljanstvo“.

Platformu pogledajte na linku.

Saopštenje preneli:
Novosti
Izazov
MODS – Mreža organizacija za decu Srbije
Regionalna ChildHub platofrma
Resurs Centar
ICare Project
ICare – EU Project
Politika
Paragraf Lex
Paragraf Lex Facebook
Naslovi.net
Infolitika
Blitz.rs
Dijalog.net
Dijalog.net Facebook

Deca i mladi iz Kluba DX, pri Centru za prava deteta (Centar), objavili su video „2021. iz ugla dece i mladih“, u kom su dali osvrt na 2021. godinu, ukazujući na određene izazove u ostvarivanju prava deteta tokom pandemije i značaj participacije dece u donošenju odluka koje ih se tiču. Pored toga, predstavili su neke od aktivnosti u kojima su učestvovali tokom 2021. godine u oblasti zaštite dece od trgovine ljudima, pravosuđa po meri deteta, ostvarivanja prava deteta na zdravu životnu sredinu, zaštite dece od nasilja i dr.

„Participacija je naše osnovno pravo, mi želimo da učestvujemo u donošenju odluka koje nas se tiču. Tokom pandemije, naše pravo na participaciju bilo je vrlo ugroženo jer su donošene odluke, a mi nismo bili pitani“, istakla je Una iz Kluba DX.

Tom prilikom, istakli su neke od nalaza istraživanja Centra „Prava deteta tokom pandemije“, u okviru kog je konsultovano 509 dece i mladih, uzrasta od 12 do 18 godina iz gradova i manjih mesta širom Srbije, sa ciljem  razumevanja perspektive dece kada je reč o implikacijama koje pandemija ima na njihov život i ostvarivanje njihovih prava. Istraživanjem je utvrđeno je da deca u najvećoj meri kao negativne posledice pandemije izazvane koronavirusom navode: gubitak i slabljenje socijalnih kontakata, onlajn nastavu koja pojačava izolovanost i nemogućnost druženja sa vršnjacima, strah od bolesti i smrti bliskih ljudi i značajnu promenu dotadašnjeg načina života.

“Pored uticaja na naše školovanje, mene i moje vršnjake posebno je pogodila fizička izolacija, jer je u velikoj meri uticala na načine na koji možemo da se okupljamo, igramo i provodimo slobodno vreme zajedno“, ukazala je Anđela iz Kluba DX.

Kada je reč o obrazovanju, deca i mladi smatraju da je tokom pandemije ozbiljno ugrožen kvalitet obrazovanja, da nemaju priliku da uče nove stvari kao pre pandemije, da sada ocene u manjoj meri odražavaju njihovo znanje nego ranije, da sada imaju manju podršku od nastavnika i smanjenu dostupnost resursa za učenje.

Posebno je zabrinjavajuće što se pozitivna osećanja tokom pandemije javljaju samo kod 10 % dece, dok su kod 90 % dece dominantna osećanja dosada, zabrinutost, indiferentnost, tuga, usamljenost, bespomoćnost, strah i bes.

“Organizovali smo radionice, na kojima smo sa našim vršnjacima razgovarali o načinima nošenja sa stresom. Radili smo tehniku stresomera i mapirali stresore koji nas izbacuju iz ravnoteže tokom pandemije i razmenili lične tehnike nošenja sa stresom“, navodi Jelena iz Kluba DX.

Tokom samoizolacije, deca su bila izložena većem riziku od vrbovanja putem interneta, seksualnog iskorišćavanja i zloupotrebe. U vezi s tim, povećan je i rizik od trgovine decom, zbog čega ističu da je veoma važno da deca i mladi jedni drugima pružaju podršku, posebno tokom pandemije kad su svi rizici povećani.

Ukazali su i na to da veliki broj dece i mladih nije upoznat sa politikama koje se odnose na zaštitu životne sredine, održivi razvoj, klimatske promene, ekološke gradove, održivu proizvodnju i potrošnju i istakli značaj informisanja o tome.

Dalje, zabrinuti su i što deca često dolaze u kontakt sa pravosudnim sistemom, jer je za većinu to vrlo neprijatno iskustvo, iako ne bi trebalo tako da bude, jer postoji niz zakona i standarda koji ih štite i treba da obezbede da se osećaju sigurno i bezbedno.

Video 2021. iz ugla dece i mladih pripremljen je u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi“, koji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa Save the Children International, a uz finansijsku podršku Vlade Švedske.

Kršenje prava deteta na zdravu životnu sredinu ima ozbiljne posledice po život dece. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, svake godine između 1.7 i 5.9 miliona smrtnih slučajeva dece uzrasta do pet godina života povezano je sa zagađenjem životne sredine koje je moglo da bude prevenirano. Samo zagađenje vazduha odgovorno je za smrt 570.000 dece uzrasta ispod pet godina života zbog respiratornih infekcija kao što je upala pluća.

Komitet za prava deteta u svom Izveštaju sa Dana generalne diskusije o pravima deteta i životnoj sredini iz 2016. godine ukazao je na to da kršenje prava deteta na zdravu životnu sredinu ima dugoročne i transgeneracijske posledice i predstavlja veliki izazov u zaštiti ljudskih prava. U ovom dokumentu istaknuto je da kršenje prava deteta na zdravu životnu sredinu predstavlja globalni problem i da se zbog propusta država da zaštite životnu sredinu deci svuda u svetu svakodnevno krše brojna prava, a posebno pravo na život, razvoj, zdravlje, hranu, vodu, obrazovanje, kulturu, igru i druga prava.

Centar za prava deteta objavio je Analizu zakonodavstva Republike Srbije iz perspektive prava deteta na zdravu životnu sredinu, kojom je mapirao u kojoj meri postojeći zakonodavni okvir kojim se uređuju različite oblasti zaštite životne sredine prepoznaje aspekt prava deteta. Imajući u vidu kompleksnost ove oblasti, analizirano je zakonodavstvo Republike Srbije kojim se uređuju oblasti zagađenja vazduha, upravljanja otpadom, zagađenja voda, zaštite biodiverziteta, klimatske krize i prilagođavanja na klimatske promene i zaštite od buke, u kontekstu ostvarivanja prava deteta na zdravu životnu sredinu, kao i zakonodavstvo koje je relevantno za ostvarivanje prava deteta na informisanje u oblasti zaštite životne sredine, učešće dece u kreiranju politika i ostvarivanje prava deteta na obrazovanje. Ove oblasti odabrane su na osnovu istraživanja „Prava deteta na zdravu životnu sredinu u Republici Srbiji”, koje je Centar za prava deteta sproveo tokom marta i aprila 2021. godine, kako bi mapirao glavne izazove u ostvarivanju prava deteta na zdravu životnu sredinu iz ugla dece i mladih.

Prema rezultatima ove analize, utvrđeno je da zakonodavni okvir ne prepoznaje decu u dovoljnoj meri kao posebno osetljivu grupu niti sadrži odredbe koje bi deci obezbedile dodatni stepen zaštite ili se specifično odnosile na decu. Zakonodavni okvir sadrži obavezu donošenja strateških dokumenata u svim navedenim oblastima, ali je ova obaveza takođe opšteg karaktera i ne uključuje jasno propisanu obavezu da se u strateškim dokumentima definišu posebne mere iz perspektive zaštite prava deteta i ostvarivanja njegovog prava na zdravu životnu sredinu. Ovo praktično znači da se pravo deteta na zdravu životnu sredinu u ovom trenutku samo posredno ostvaruje kroz generalnu zaštitu svih građana i ostvarivanje njihovog prava na zdravu životnu sredinu koje predstavlja ustavnu garanciju. Međutim, ovakav pristup posredno znači ugrožavanje prava deteta, jer ne uvažava specifičnost dece kao naročito osetljive grupe i činjenicu da zagađenje životne sredine ostavlja višestruko veće posledice na zdravlje dece u odnosu na druge građane, pa samim tim zahteva i dodatne mere zaštite.

Analiza je sprovedena u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi”, koji Centar za prava deteta realizuje u saradnji sa Save the Children International, a uz finansijsku podršku Vlade Švedske.

Saopštenje preneli:

Regionalna ChildHub platforma 

Resurs Centar

Povodom javnog predstavljanja udruženja – pokreta Vitezovi reda zmaja, Centar za prava deteta (Centar) želi da uputi javnosti nekoliko poruka. Pre svega, Centar uvek pozdravlja inicijative građana koje su usmerene na mobilizaciju radi zaštite prava deteta. U Republici Srbiji i pored delovanja velikog broja organizacija, uvek postoji potreba da se u zaštitu prava deteta uključi još veći broj građana, iz svih krajeva naše zemlje. U najavi ove nove organizacije se prepoznaje dobra namera i pozdravlja se zahtev da se u Republici Srbiji uvede institucija Zaštitnika prava deteta (što i jeste sastavni deo Nacrta zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta).

Međutim, zabrinuti smo zbog sadržaja poruka koje su poslate u javnost na promociji udruženja Vitezovi reda Zmaja, zato što se zasnivaju na mnogim netačnim podacima, te dovode u pitanje nameru i stručnost za obavljanje ovako značajne društvene delatnosti.

Pre svega, predstavnici Vitezova reda zmaja su naveli da u Srbiji nedostaju organizacije za prava deteta. Centar za prava deteta je udruženje građana koje se od 1997. godine zalaže za ostvarivanje prava deteta u Srbiji. U Republici Srbiji deluje veliki broj sličnih organizacija, koje se isključivo bave pravima deteta ili se, baveći se nekim drugim oblastima, kao na primer osobama sa invaliditetom ili trgovinom ljudima, bave i decom. U našoj zemlji postoji i Mreža organizacija za decu Srbije – MODS, koja je savez udruženja, a čini je preko 100 organizacija članica koje se bave zaštitom i promocijom prava deteta u Srbiji.

Pored toga, predstavnici udruženja Vitezovi reda zmaja su u svojoj prezentaciji izneli niz informacija koje obiluju materijalnim greškama, te dovode u pitanje stručnost za bavljenje pravima deteta. Na primer, oni u više navrata govore o „zakonu“ koji je usvojio UNICEF, pri čemu se uopšte ni ne naslućuje na šta se te reči odnose, zato što UNICEF ne „donosi“ zakone. Kao Fond Ujedinjenih nacija, UNICEF se ne bavi zakonodavnim aktivnostima. Možda su predstavnici mislili na Konvenciju o pravima deteta UN, međunarodni ugovor koji je usvojen pod okriljem Ujedinjenih nacija, a koji je i Republika Srbija ratifikovala. Predstavnici se pozivaju, koliko je to moguće zaključiti, i na neke domaće propise ali bez ikakve naznake na koje propise misle.

Najzad, neki stavovi predstavnika udruženja Vitezovi reda zmaja su u direktnoj suprotnosti sa osnovnim principima prava deteta, pre svega sa pravom na poštovanje najboljih interesa deteta i pravom na uvažavanje mišljenja deteta.

Ne želeći da u bilo kom smislu ovo saopštenje bude shvaćeno kao atak na slobodu udruživanja, predlažemo osnivačima novog udruženja Vitezovi reda zmaja da jasno formulišu ciljeve i zadatke svoje organizacije i da imaju u vidu da za to uvek mogu da zatraže stručnu podršku organizacija koje se već decenijama bave pravima deteta i koje u svojim redovima imaju široko učešće stručnjaka svih oblasti, aktivista, roditelja i same dece. Delatnost bilo koje organizacije za prava deteta mora da se zasniva na Ustavu, zakonu i međunarodnim standardima koje je Republika Srbija prihvatila i ne sme da odražava i promoviše ciljeve koji su u suprotnosti sa osnovnim principima prava deteta.

Centar za prava deteta (CPD) održao je 20. decembra 2021. godine petu panel diskusiju na temu pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja putem ZOOM platforme, na kojoj je učestvovalo 18 roditelja i predstavnika centara za socijalni rad, škole i civilnog sektora iz Bora, Ade, Brusa, Žablja, Žagubice, Kosovske Mitrovice i Niša.

Na samom početku, učesnicima su predstavljene dosadašnje aktivnosti CPD-a na polju pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja. Tom prilikom su upoznati sa ključnim nalazima Mapiranja programa i usluga pozitivnog roditeljstva u Srbiji, Priručnikom za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo“, Priručnikom za trenere/ice „Razvod roditelja i zaštita dece“, Vodičem za facilitatore „Pozitivno roditeljstvo“ i Vodičem za facilitatore „Razvod roditelja i zaštita dece“. Pored toga, učesnici su upoznati i sa onlajn platformama koje je CPD izradio u proteklom periodu, i to platformom za e-učenje, koja je namenjena stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti i pravosuđu koji su motivisani da osveže ili unaprede svoja znanja u oblasti pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja, kao i platformom za roditelje „Roditeljstvo se uči“.

Potom je usledila diskusija u okviru panela koji je bio posvećen pozitivnom roditeljstvu. Učesnici navode da su najčešći faktori koji otežavaju savremeno roditeljstvo uglavnom loša finansijska situacija i nedostatak vremena roditelja da se kvalitetno posvete roditeljstvu, ali i odsustvo adekvatne sistemske podrške roditeljima koji se suočavaju sa izazovima savremenog roditeljstva. Kao jedan od razloga, takođe navode i neplanirano roditeljstvo i prerano zasnivanje porodice. Predstavnici centara za socijalni rad navode i nesaradljivost roditelja kao jedan od izazova u pružanju podrške roditeljstvu. Takođe ističu i uticaj pandemije na roditeljstvo, i kao jedan od većih izazova navode rad sa decom koja su usled posledica pandemije ostala bez jednog roditelja. Iako je većina učesnika inicijalno smatrala da u njihovim zajednicama postoje odgovarajući resursi za podršku roditeljima u praktikovanju pozitivnog roditeljstva, diskusija je otkrila da su  postojeći resursi ipak nedovoljni, posebno u situacijama koje nastaju kao posledica pandemije.

Panel posvećen zaštiti dece u visokokonfliktnim razvodima ukazao je da se profesionalci u sistemu socijalne zaštite susreću sa velikim brojem visokokonfliktnih razvoda u svom radu, i ističu da otuđenje deteta predstavlja veliki izazov. Navode da sudstvo indirektno doprinosi porastu otuđenja kroz dugotrajne sudske procese, i da se oni sami često osećaju nemoćno. Više od polovine učesnika (63,2%) je zaključilo da ne postoje odgovarajući resursi za pružanje podrške deci tokom razvoda roditelja, dok 26,3% smatra da takvi resursi delimično postoje, a samo 10,5% da takvi resursi zaista postoje.

Na samom kraju, učesnici zaključuju da je potrebno mnogo više raditi na edukaciji roditelja kroz preventivni rad. Predlažu sistemsku podršku u vidu organizovane podrške roditeljima koji su u procesu razvoda, ali i preventivne podrške roditeljima koji bi imali mogućnost posećivanja tematskih radionica posvećenih roditeljstvu koje bi se redovno održavale barem jednom mesečno u svakoj zajednici, na kojima bi se razgovaralo o izazovima i dilemama sa kojima se suočavaju. Ujedno, učesnici su istakli da bi kontinuirane i sistematične edukacije stručnjaka iz socijalne zaštite u oblasti zaštite dece i razvoda roditelja, posebno u slučajevima visokokonfliktnih razvoda, i te kako bile korisne u njihovom radu.

Sastanak je održan u okviru projekta „Pozitivno roditeljstvo“, koji CPD sprovodi uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima. Projekat sufinansira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Pandemija izazvana koronavirusom SARS-CoV-2 u značajnoj meri je uticala na promene u različitim aspektima života, kako na globalnom, tako i na nacionalnom i lokalnom nivou. U želji da spreči širenje virusa, većina zemalja je pribegla merama poput zatvaranja škola, delimične ili potpune izolacije, onemogućavanja kretanja između različitih gradova/regija, ukidanja masovnih skupova i zatvaranja institucija i javnih servisa.

Mere koje su države sprovodile kako bi se izborile sa pandemijom u velikoj meri su doprinele već postojećoj nevidljivosti dece, onemogućivši tako da se njihov glas čuje u javnom prostoru i da učestvuju u donošenju odluka koje ih se neposredno tiču.

Centar za prava deteta sproveo je istraživanje „Prava deteta tokom pandemije iz ugla dece i mladih” čiji je cilj bio razumevanje perspektive dece kada je reč o implikacijama koje pandemija ima na njihov život. Ovo istraživanje omogućilo je deci i mladima da ispričaju svoju priču o pandemiji: kako izgleda njihov život za vreme pandemije, šta se sve promenilo i na koje sve načine pandemija utiče na njihovu psihološku dobrobit i ostvarivanje različitih prava.

U istraživanju je učestvovalo 509 dece i mladih, uzrasta od 12 do 18 godina iz gradova i manjih mesta širom Srbije. Uzorkom je obuhvaćeno više devojčica (56,1%) nego dečaka (39,3%), a najveći broj učesnika istraživanja bio je uzrasta od 12 do 14 godina (85%). U ovom uzorku nalazi se i 28 učenika romske nacionalnosti iz OŠ „Branko Pešić”, koji su popunjavali upitnik u papirnom formatu, jer nisu imali pristup internetu.

Jedno od prava koje ispitanici smatraju da je bilo narušeno, a posebno na samom početku kada je većina zemalja zatvorila škole i kada se prešlo na onlajn izvođenje nastave, jeste pravo na dostupno i kvalitetno obrazovanje. Skoro 70% dece/mladih smatra da je njihovo obrazovanje manje kvalitetno sada nego pre pandemije, polovina njih misli da sada imaju manje mogućnosti za učenje novih sadržaja nego pre, a jedna trećina (31%) smatra da sada ocene ne odražavaju njihovo pravo znanje.

Deca i mlade se žale i na onlajn nastavu kao načinu održavanja nastave i smatraju da je organizacija onlajn nastave bila loša i da nastava gubi na kvalitetu kada je onlajn.

 Većina njih smatra da se u školi ne razgovara dovoljno o stresu i načinima da se stres prevaziđe, budući da samo jedna petina ispitanika kaže da se u školi često o toj temi razgovara.

„Trebalo bi da više vode računa o našem psihičkom stanju“ – devojčica, 17 godina, Beograd

Kada je reč o pravu na zdravlje i zdravstvenu zaštitu jedna četvrtina dece/mladih romske nacionalnosti kaže da sada imaju manje sredstava za ličnu higijenu, kao i manje lekova, vitamina i suplemenata. Takođe, skoro 70% dece romske nacionalnosti smatra da im je sada manja dostupnost medicinskih/zdravstvenih usluga.

Istraživanje „Prava deteta tokom pandemije iz ugla dece i mladih” sprovedeno je u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi” koji Centar za prava deteta realizuje u saradnji sa Save the Children International, a uz finansijsku podršku Vlade Švedske.

Nakon konstitutivne sednice Saveta za prava deteta Vlade RS u julu 2021. godine, druga sednica Saveta održana je 17. decembra 2021. godine u Palati Srbije, na kojoj su učestvovali predstavnici raznih ministarstava, institucija, univerziteta, nevladinih organizacija i međunarodnih agencija.

Ministar za brigu o porodici i demografiju, predsednik Saveta, konstatovao je da država kontinuirano radi na unapređivanju pravnog okvira za zaštitu prava deteta, ali da je neophodno uskladiti još mnogo zakona i podzakonskih akata kako bi se unapredio pravni okvir. Ujedno je ukazao i na to da su izmene i dopune Porodičnog zakona, deo plana rada ministarstva za narednu godinu.

Na sednici su, takođe, predstavljeni Poseban izveštaj o diskriminaciji dece Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, rezultati i planovi na projektu „Merenje, podizanje svesti i angažovanje politika radi unapređenja borbe protiv zloupotrebe dečjeg rada i prinudnog rada u Srbiji“, kao i Unicefova analiza pravnog okvira rada i poslovanja pravnih subjekata čija delatnost uključuje decu u kontekstu sprečavanja i zaštite dece od nasilja, seksualne eksploatacije i zlostavljanja.

Direktorka Centra za prava deteta, kao jedna od članica Saveta, ukazala je na to da još uvek nismo kao država obezbedili odgovarajuću infrastrukturu u oblasti prava deteta na nacionalnom nivou, što podrazumeva, između ostalog, usvajanje dugo najavljivanog sveobuhvatnog Zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, koji bi uneo usaglašavanje postojećih zakonskih tekstova sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima i obezbedio nezavisni mehanizam, koji bi promovisao, unapređivao, koordinisao i kontrolisao ostvarivanje prava deteta u Srbiji. Pored toga, podsetila je učesnike sednice da je od 2016. godine Srbija bez jedinstvene i koordinisane strateške politike u oblasti prava deteta, jer je nekadašnji Nacionalni plan akcije za decu važio do 2015. godine. Naglasila je da jedini pomak predstavlja nedavno formiranje Saveta za prava deteta Vlade RS, s tim što je rad ovog tela veoma upitan, ukoliko se ne opredele sredstva za obezbeđivanje odgovarajućih ljudskih, tehničkih i finansijskih resursa za njegovo efikasno funkcionisanje.

Podsećanja radi, za rad ovog tela, koji su ranije podržavali MRZBSP i Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku, nisu bila obezbeđena posebna budžetska sredstva, niti je angažovano posebno osoblje. Revidiranim AP za Poglavlje 23 iz jula 2020, predviđen je budžet za rad Saveta u iznosu od 18.528 EUR za period od 2020. do 2022. godine. Ostaje otvoreno pitanje da li će predviđeni budžet biti dovoljan za obezbeđivanje odgovarajućih ljudskih i tehničkih resursa, što je jedan od preduslova za koordinaciju politika u oblasti prava deteta. Održavanje dve dvočasovne sednice Saveta na godišnjem nivou, svakako nisu dovoljne za obezbeđivanje efikasnog mehanizma za koordinaciju politika u oblasti prava deteta.

Redovna godišnja Skupština Mreže organizacije za decu Srbije (MODS) održana je 9. decembra 2021. godine, u onlajn formatu. Sednicom Skupštine predsedavala je Dragana Vučković iz Centra za integraciju mladih.

Skupština je tokom radnog dela najpre razmatrala Izveštaj o radu MODS-a za 2020. godinu koji je predstavio direktor Saša Stefanović, a potom je Jasmina Miković, direktorka Centra za prava deteta i predsednica UO, predstavila Izveštaj o radu Upravnog odbora.

Izveštaj Nadzornog odbora za 2020. godinu predstavila je Ana Knežević – Centar za kreativni razvoj Knjaževac. Nakon predstavljanja, članovi i članice Skupštine su jednoglasno usvojili podnete izveštaje.

Izbor novog člana Nadzornog odbora

Skupština MODS-a je zatim pristupila predstavljanju kandidata  za Nadzorni odbor. Izabrana nova članica Nadzornog odbora je Nataša Raičević, izvršna direktorka Centra za socijalno preventivne aktivnosti GRIG.

Izbor novih članica MODS-a

U narednom delu sastanka je usledilo predstavljanje novih organizacija za prijem u članstvo u MODS-u. Ukupno pet organzacija se predstavilo Skupštini nakon čega je Skupština izglasala prijem svih 5 organizacija u članstvo.

Novih 5 organizacija koje su postale članice MODS-a, koja sada ima 107 organizacija u svom članstvu, su:Beogradski psihološki centar, Beograd StartHub, Kosjerić Udruženje roditelja Podrži me, Kosovska Mitrovica Savez MNRO u APV, Novi Sad Ekološka disciplina – TED Ecological Discipline, Beograd

Rad u manjim grupama

U drugom delu Skupštine je nastavljen rad u manjim grupama. U prvoj grupi pod nazivom „Naši uspesi“– učesnici, predstavnici članica MODS-a su predstavili rezultate i uspehe svojih organizacija na koje su najviše ponosni. U drugoj grupi pod nazivom „Kako da se bolje povežemo?“ učesnici su predstavljali ideje za bolje međusobno povezivanje organizacija članica MODS-a.

Manjim grupama su fasilitirali: Isidora Ilić (PIN – Mreža psihosocijalnih inovacija), Marija Nijemčević Popovski (SOS Dečija sela Srbija), Milica Stojković (Clarivate), Dubravka Kahrimanović (Prijatelji dece Srbije), Lidija Đorđević (NVO ATINA) i Ognjen Gogić (MODS).

Godišnji izveštaj MODS-a za 2020. godinu možete pogledati na sledećem linku.

Finansijski izveštaj MODS-a za 2020. godinu možete pogledati na sledećem linku.

Centar za prava deteta je učestvovao na sednici Skupštine MODS-a u svojstvu člana.

Saopštenje je preuzeto sa sajta MODS-a.

Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se od 1950. godine širom sveta 10. decembra. Tog dana 1948. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, koja je prvi sveobuhvatni akt i instrument zaštite ljudskih prava.

Na današnji dan završava se i globalna kampanja 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, u okviru koje je Centar za prava deteta (CPD) sproveo akciju podizanja svesti društva sa ciljem nulte tolerancije na rodno zasnovano nasilje nad devojčicama.

Tom prilikom, CPD je ukazao na to da se neformalnim obrazovanjem ne smemo baviti samo onda kada se dogode incidenti i kada mediji izveštavaju o uznemiravajućim događajima seksualnog nasilja nad devojčicama, već da je neophodno urediti oblast neformalnog obrazovanja kako bi se osiguralo bezbedno, zdravo i podsticajno okruženje. Nepostojanje odgovarajućih standarda i procedura u pravnim subjektima i organizacijama koji se bave neformalnim vidovima obrazovanja, kao i neblagovremeno reagovanje nadležnih organa dovelo je do nepoverenja u institucije i stvaranja klime u kojoj je najsigurnije ćutati i ne mešati se.

Prema rezultatima istraživanja “Prepoznaj nasilje, reci ne”, svaka treća devojčica u Srbiji, uzrasta od 15 do 18 godina, prijavila je da je doživela seksualno nasilje, a manje od 3% devojčica obratilo se nadležnim institucijama.

Kako bismo osigurali bezbedno i podržavajuće okruženje za devojčice i svako dete u Srbiji,  neophodno je uspostaviti jasan zakonodavni okvir u oblasti neformalnog obrazovanja i povezati različite sisteme kroz multisektorski pristup, uvesti standarde i procedure u svim privrednim subjektima (bilo da je reč o školama, školicama, klubovima, studijima i dr. oblicima neformalnog rada sa decom). Pored toga, neizostavno je i informisanje i edukacija onih koji rade sa decom u neformalnom obrazovanju, zatim roditelja, kao i devojčica.  

Video #STANIUZMENE nastao je u okviru kampanje 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja. Video je izradio Centar za prava deteta u okviru projekta „Zaštita devojčica od nasilja u neformalnom obrazovanju”, koji je finansijski podržao Biro za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona Ambasade SAD u Beogradu.

Saopštenje preneli:

„Neodgovarajuće postupanje prema detetu, u smislu neprepoznavanja njegovih potreba, može dovesti do problema u mentalnom zdravlju deteta.“, prof. dr Milica Pejović Milovančević, dečji psihijatar

Centar za prava deteta održao je 30. novembra 2021. godine vebinar „Devojčice u neformalnom obrazovanju”, u okviru globalne kampanje 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, sa ciljem skretanja pažnje javnosti da kao društvo moramo uvek imati nultu toleranciju na rodno zasnovano nasilje nad devojčicama. U ulozi panelista i panelistkinja učestvovali su Milica Đuričić, tekvondistkinja, prof. dr Milica Pejović Milovančević, dečji psihijatar, Biljana Lajović, specijalista školske psihologije, Ljiljana Lazarević, učiteljica, Vanja Grbić, doktor nauka u oblasti sporta i fizičkog vaspitanja, Una Ljiljak, članica Kluba DX i fudbalerka i Jasmina Miković, direktorka CPD-a, kao i novinar Miša Stojiljković u ulozi moderatora.

Kroz razmenu profesionalnih i ličnih iskustava o uticaju neformalnog obrazovanja na razvoj ličnosti deteta, panelisti su govorili o ulozi roditelja, nastavnika i trenera, kao i o posledicama neodgovarajućeg rada i neprimerenog ponašanja odraslih prema deci.

„Imala sam sreću, odrasla sam u veoma dobrom okruženju, i sa dobrim trenerom. Najteže borbe se vode sa samim sobom, i zato je važno da imate roditelje koji vam čuvaju leđa, i trenera koji vas prati.“, istakla je Milica Đuričić, naša najuspešnija tekvondistkinja i osvajačica zlatnih medalja na Olimpijskim igrama.

Učiteljica Ljiljana Lazarević ukazala je na to da formalno obrazovanje treba da bude plodno tlo za prepoznavanje talenata i afiniteta deteta, te da je zbog toga važna i edukacija nastavnika u formalnom obrazovanju kako bi prepoznali interesovanje deteta koje je van sadržaja koji se uče u školi. 

Vanja Grbić, član Kuće slavnih i odbojkaški olimpijski šampion, između ostalog, naveo je da je za dostizanje vrhunca razvojnog potencijala deteta važna podrška i saradnja autoriteta, odnosno roditelja, učitelja i trenera, te ukoliko ti autoriteti dovode u pitanje jedan drugoga ili se ceo odnos gradi na pogrešnoj osnovi, što se neretko dešava, onda to nije dobro za razvoj deteta.

Prof. dr Milica Pejović Milovančević istakla je da postupanje prema detetu nije lična, nego javna stvar. Neodgovarajuće postupanje prema detetu ima ozbiljan uticaj ne samo na to dete, nego na razvoj čitavog društva. Agresivno kažnjavanje je jedan od najvećih uzroka neodgovarajućeg ponašanja dece i može kasnije da dovede i do maloletničke delinkvencije.

Ponekad odrasli mogu da počine niz radnji koje mogu da imaju kumulativan negativan uticaj na dete. Često se dešava da se odrasli ogluše na pokazatelje neodgovarajućeg postupanja i reaguje se samo kada takva ponašanja eskaliraju.

Biljana Lajović, specijalista školske psihologije je ukazala na određene nedostatke: „Ne postoji sistemsko praćenje načina rada sa decom u neformalnom obrazovanju. Reaguje se tek kad dođe do incidenta  i kada cela država bruji o tome, a ne zna se ko i kako radi sa decom.“

Nepostojanje odgovarajućih procedura, odsustvo sistema praćenja onih koji rade sa decom, neblagovremeno reagovanje nadležnih organa rezultiralo je nepoverenjem u institucije i stvaranjem klime u kojoj je  najsigurnije i najmudrije ćutati i ne mešati se.

Sedamnaestogodišnja Una Ljiljak ističe: „Problem je što moja generacija ima stav „neću da se mešam, ne tiče me se, jer ako se umešam postaću deo problema“. Razumljivo je jer postoje posledice i sankcije. Ja sam razočarana što ne reagujemo, jer nas se tiče. S druge strane sam i ponosna što sam deo generacije koja može da promeni svet.“

Učesnici su se složili da je neformalno obrazovanje važno koliko i formalno i da je ova tema važna za celokupno društvo, ali se čini da nema dovoljno svesti koliko je ovo pitanje ozbiljno. Ne smemo da dozvolimo da se neformalnim obrazovanjem bavimo samo povodom incidenata i kada mediji izveštavaju o uznemiravajućim događajima i situacijama nasilja nad devojčicama, već je nužno urediti oblast zaštite dece u neformalnom obrazovanju kako bi se sprečile takve situacije.

Pre svega, neophodno je uspostaviti jasan zakonodavni okvir i povezati različite sisteme kroz multisektorski pristup, uvesti standarde i procedure u svim privrednim subjektima (bilo da je reč o školama, školicama, klubovima, studijima i dr. oblicima neformalnog rada sa decom), koji će osigurati bezbedno, zdravo i podržavajuće okruženje svakoj devojčici i svakom detetu u Srbiji. Pored toga, neizostavno je informisanje i edukacija onih koji rade sa decom u neformalnom obrazovanju, kao i roditelja, ali i same dece, posebno devojčica.  

Vebinar je održan u okviru projekta „Zaštita devojčica od nasilja u neformalnom obrazovanju”, koji Centar za prava deteta sprovodi uz finansijsku podršku Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona Ambasade SAD u Beogradu.

Saopštenje preneli:

Resurs Centar

ChildHub

Centar za prava deteta (CPD) održao je 29. novembra 2021. godine četvrtu panel diskusiju na temu pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja putem ZOOM platforme, na kojoj je učestvovalo 11 predstavnika centara za socijalni rad i civilnog sektora iz Alibunara, Aleksinca, Rume, Vršca i Beograda. 

Učesnici su imali priliku da se upoznaju sa dosadašnjim aktivnostima CPD-a na polju pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja. Tom prilikom, predstavljeni su im ključni nalazi povodom sprovedenog Mapiranja programa i usluga pozitivnog roditeljstva u Srbiji, Priručnik za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo“, Priručnik za trenere/ice „Razvod roditelja i zaštita dece“, Vodič za facilitatore „Pozitivno roditeljstvo“ i Vodič za facilitatore „Razvod roditelja i zaštita dece“. Pored toga, učesnici su upoznati i sa onlajn platformama koje je CPD izradio u proteklom periodu, i to platformom za e-učenje, koja je namenjena stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti i pravosuđu koji su motivisani da osveže ili unaprede svoja znanja u oblasti pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja, kao i platformom za roditelje „Roditeljstvo se uči“.

Tokom panel diskusije u delu koji je bio posvećen pozitivnom roditeljstvu, učesnici su identifikovali glavne izazove koji otežavaju roditeljstvo u savremenom dobu. Kao najčešće prepreke savremenom roditeljstvu, učesnici su naveli preopterećenost roditelja, ali i siromaštvo i nedostatak ličnih kapaciteta, kao i odsustvo podrške roditeljstvu, kako u okviru same porodice, tako i u okviru svoje zajednice. Kao jedan od glavnih zaključaka nametnula se konstatacija jedne učesnice da se problemi u ovoj oblasti uglavnom rešavaju od sredine, a ne od korena, i da je suštinski problem u neadekvatnim zakonskim rešenjima, odnosno lošim zakonima poput Porodičnog zakona i Zakona o socijalnoj zaštiti. Čak više od 90% učesnika smatra da u njihovim zajednicama ne postoje odgovarajući resursi za podršku roditeljima u praktikovanju pozitivnog roditeljstva.

U delu koji se odnosio na zaštitu dece u visokokonfliktnim razvodima, disktovalo se o podršci koju je potrebno pružiti deci i roditeljima. Gotovo dve trećine učesnika je zaključilo da ne postoje odgovarajući resursi za pružanje podrške deci tokom razvoda roditelja, dok 16,7% smatra da takvi resursi delimično postoje, a samo 8,3% da takvi resursi zaista postoje. Takođe se diskutovalo i o uticaju pandemije i posledicama koje su afektirale kako roditelje, tako i bračne partnere i profesionalce koji rade sa decom. Navode da je broj razvoda u porastu i posebno su se osvrnuli na položaj deteta tokom razvoda, koje neretko bude u središtu konflikta roditelja. Učesnici su istakli da trenutni sistem omogućava da razvodi teku kao visokokonfliktni. Navode da je jedan od većih izazova sprovođenje viđanja deteta u kontrolisanim uslovima, kao i činjenica da su otuđujući roditelji često jači i od sistema.

Kao glavni zaključak diskusije nameće se potreba izmena i dopuna postojećeg zakonodavnog okvira koji bi predupredili da slučajevi razvoda predugo traju i omogućili veću efikasnost profesionalca u socijalnoj zaštiti i sudstvu. Uporedo sa tim, neophodno je pružati kontinuiranu i sistemsku podršku roditeljima.

Sastanak je održan u okviru projekta „Pozitivno roditeljstvo“, koji CPD sprovodi uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima. Projekat sufinansira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

U okviru globalne kampanje 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, Centar za prava deteta (CPD) planira da sprovede akciju zagovaranja usmerenu na donosioce odluka i kampanju podizanja svesti društva sa ciljem nulte tolerancije na rodno zasnovano nasilje nad devojčicama.

Tim povodom, CPD organizuje vebinar „Devojčice u neformalnom obrazovanju” 30. novembra od 18 do 20 časova putem platforme ZOOM (prenos uživo putem Fejsbuka).

Na vebinaru će u ulozi panelista i panelistkinja učestvovati Milica Đuričić, tekvondistkinja, Vanja Grbić, doktor nauka u oblasti sporta i fizičkog vaspitanja, prof. dr Milica Pejović Milovančević, dečji psihijatar, Biljana Lajović, specijalista školske psihologije, Ljiljana Lazarević, učiteljica, Una Ljiljak, članica Kluba DX i fudbalerka i Jasmina Miković, direktorka CPD-a, dok će u ulozi moderatora biti Miša Stojiljković, novinar.

Panelisti će podeliti svoja lična i profesionalna iskustva kroz razgovor o uticaju neformalnog obrazovanja na razvoj ličnosti, ulozi roditelja, edukatora i trenera u neformalnom obrazovanju, ali i posledicama neodgovarajućeg rada i neprimerenog ponašanja odraslih prema deci, bilo da je reč o roditeljima, edukatorima ili trenerima. To će biti prilika i za učesnike vebinara da postave pitanja i podele svoja iskustva.

CPD poziva roditelje, staratelje, trenere, edukatore i sve zainteresovane da prate vebinar u trajanju od 120 minuta putem Fejsbuk stranice Centra za prava deteta ili platforme ZOOM prijavom na link.

Vebinar se održava u okviru projekta „Zaštita devojčica od nasilja u neformalnom obrazovanju” koji Centar za prava deteta sprovodi uz finansijsku podršku Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona Ambasade SAD u Beogradu.

„Naš glas je važan. Nismo mali da učestvujemo u procesu donošenja odluka. Pitajte nas. Imamo i mi šta da kažemo.“ (članica Kluba DX)

Danas se širom sveta obeležava Svetski dan deteta. Ovo je prilika da se svi zajedno zapitamo šta smo kao društvo i kao pojedinci učinili za dobrobit dece i koliko smo doprineli da svako dete jednako uživa u svojim pravima i ostvari svoj puni potencijal.

Tim povodom, Centar za prava deteta je organizovao vebinar “I NAŠE MIŠLJENJE JE VAŽNO”, na kom su učestvovali članovi i članice Dečjeg kluba DX, pri Centru za prava deteta. Ovaj vebinar je bio prilika da se iz perspektive dece i mladih sagleda prethodna godina, koja je donela brojne izazove u ostvarivanju prava deteta.

Kroz interaktivnu diskusiju, mladi su govorili o stepenu ostvarenosti svojih prava tokom pandemije, o značaju poštovanja principa participacije u donošenju odluka koje utiču na njihov život, o značaju informisanja dece i mladih o svojim pravima, posebno kada se nađu u kontaktu sa zakonom, o mehanizmima zaštite od nasilja i trgovini ljudima, kao i značaju ostvarivanja prava deteta na zdravu životnu sredinu. Poručuju da je ključ u informisanju. „Deca moraju da budu informisana, i jezik informisanja mora biti prilagođen deci.“

Smatraju da deca imaju jako malo poverenja u institucije jer im se šalju kontradiktorne informacije koje često kriju puno laži. „Da bi prava deteta postala važna i da bi se kao društvo bavili problemima sa kojima se deca susreću, neko mora jasno i glasno da kaže da su ona važna i da problem postoji.“

„Prava deteta moraju biti sastavni deo školskog gradiva, ali od najranijeg doba. U škole se mora vratiti predmet „Ustav i prava građana“. Deca će jednog dana imati pravo glasa, važno je da na vreme budu informisana.“

Deca i mladi takođe poručuju svojim vršnjacima da je važno i da se sami izbore za informacije. „Informiši se, nauči o svojim pravima. Trebaće ti jednog dana.“ Smatraju da je važno da svako od njih zastane i razmisli šta kao individua može da uradi za sebe i svoje vršnjake.

Razgovarajući o uticajima pandemije, svi su se složili da se najteže nose sa problemom uskraćenosti prava na igru i druženje, loše organizovanom online nastavom i posebno ističu da ih niko nije uključio u proces kreiranja nastave tokom pandemije. Zabrinjava ih i što nisu sva deca u istom položaju, što su vršnajcima iz ruralnih sredina i vulnerabilnih grupa pojedina prava bila dodatno uskraćena. Smatraju da je važno misliti na svako dete kako tokom tako i nakon pandemije.

Prava deteta ne znaju za geografiju, ne poznaju boju kože, i nije ih briga za pandemiju.

„Vreme ne možemo vratiti, ali hajde da nadalje zajedno menjamo svet. Ne donosite odluke bez nas, jer i naše mišljenje je važno.“

Centar za prava deteta poručuje političarima i donosiocima odluka da o deci brinu svakog dana, a ne samo tokom predizbornih kampanja i prilikom obeležavanja Svetkog dana deteta.

Na panelu na temu provosuđa po meri deteta, učestvovali su članovi Dečijeg savetodavnog odbora, pri Centru za prava detata, koji je formiran u okviru projekta „FOKUS – Radimo zajedno za pravosudni sistem koji u centru ima prava i potrebe deteta”.

Vebinar je održan u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi” koji Centar za prava deteta sprovodi u partnerstvu sa Save the Children International i finansijsku podršku Vlada Švedske.

Svetski dan deteta se obeležava svake godine 20. novembra širom sveta, kako bi se promovisalo međunarodno zajedništvo, razumevanje među decom i dobrobit dece u svetu. Ovaj dan je ustanovljen od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1954. godine, a tog dana pre 32 godine usvojena je i Konvencija o pravima deteta UN, koju je i naša država ratifikovala.

U susret Svetskom danu deteta, u petak, 19. novembra u 18 časova, Centar za prava deteta organizuje vebinar “I NAŠE MIŠLJENJE JE VAŽNO”, na kom će učestvovati članovi i članice Dečjeg kluba DX, pri Centru za prava deteta. Vebinar će biti prilika da se iz perspektive dece i mladih sagleda prethodna godina, koja je donela brojne izazove u ostvarivanju prava deteta.

Ovom prilikom čućemo mišljenje dece i mladih o tome u kojoj meri se iz  njihovog ugla ostvaruju prava deteta tokom pandemije, zatim o značaju informisanja dece i mladih o svojim pravima, o ostvarivanju prava deteta na zdravu životnu sredinu i važnosti participacije dece u donošenju odluka koje se njih tiču.

Ovim putem pozivamo sve zainteresovane da prate vebinar u trajanju od 80 minuta putem platforme ZOOM na linku: https://us02web.zoom.us/j/83458423602 i čuju šta deca i mladi imaju da kažu.  

Medijske objave:

Bebac

U periodu od januara do kraja oktobra ove godine, u Srbiji je zvanično identifikovano 38 žrtava trgovine ljudima, a među njima je i 10 devojčica. Stručnjaci koji se bave ovom temom upozoravaju da je broj žrtava daleko veći, jer su u statistici navedene samo one koje su otkrivene i identifikovane.

Sa ciljem borbe protiv trgovine ljudima, a naročito decom, Centar za prava deteta (CPD), u saradnji sa NVO Atina i uz podršku Evropske unije i Saveta Evrope, počeo je sa sprovođenjem projekta „Osnaživanje dece da prepoznaju i prijave trgovinu ljudima u Republici Srbiji“. Ovaj projekat ima za cilj ima da smanji osetljivost dece i mladih na trgovinu ljudima kroz aktivnosti usmerene na podizanje svesti i osnaživanje dece i mladih da prepoznaju trgovinu ljudima i da znaju kako da se zaštite. Projekat se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope u okviru zajedničkog programa „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019 – 2022“, a traje od 1. novembra 2021. do 15. juna 2022. godine.

Idejno, ovo je  nastavak projekta „Kampanja za podizanje svesti o trgovini decom u Republici Srbiji” koji je CPD sproveo u saradnji sa NVO Atina, a uz podršku Evropske unije i Saveta Evrope u okviru pomenutog programa, u periodu od marta do septembra 2021. godine.

Tokom narednog perioda, CPD će nastaviti sa promocijom videa „Između sna i jave“, koji je do sada prikazan u deset osnovnih i srednjih škola i SOS Dečjem selu Kraljevo, i digitalne platforme „Zaštita dece od trgovine ljudima“, kako bi dosegao do što većeg broja dece u osnovnim i srednjim školama kroz informativne radionice širom Srbije.

Video i platforma su kreirani kako bi se deca i mladi, a posebno oni koji su u povećanom riziku da postanu žrtve trgovine ljudima, direktno informisali o tome kako da prepoznaju te rizike i kako da se zaštite. U izradi videa učestvovala su deca iz Kluba DX, pri CPD-u, koja su nakon edukativnih radionica na temu prevencije i zaštite dece od trgovine ljudima aktivno učestvovala i u izradi scenarija za video, kako bi na što bolji način svojim vršnjacima približili temu trgovine decom. Pored toga, aktivno su učestvovali i u oblikovanju digitalne platforme i prilagođavanju sadržaja na jezik koji je razumljiv detetu.

Sa ciljem dosezanja do što većeg broja dece, u saradnji sa Klubom DX biće izrađen poster koji će biti postavljen u školama širom Srbije, a putem holograma deca će moći da pristupe informacijama na digitalnoj platformi.

Uporedo sa ovim aktivnostima, CPD i NVO Atina će sprovoditi kampanju na društvenim mrežama o značaju prevencije i zaštite dece od trgovine ljudima, a ujedno će se oslanjati na podršku medija u cilju informisanja javnosti.

Saopštenje preneli:
MODS
ChildHub Platform
Resursni centar Građanskih inicijativa
NVO Atina

Centar za prava deteta (CPD) održao je 21. oktobra 2021. godine treću panel diskusiju na temu pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja putem ZOOM platforme, na kojoj je učestvovalo 14 predstavnika centara za socijalni rad Svilajnac, Vučitrn i Žabari, civilnog sektora, roditelja i nastavnika iz Novog Pazara, Prokuplja i Niša.

Na samom početku, predstavnice CPD-a upoznale su učesnike sa dosadašnjim postignućima CPD-a na polju pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja. Tom prilikom, predstavljeni su im ključni nalazi povodom sprovedenog Mapiranja programa i usluga pozitivnog roditeljstva u Srbiji, Priručnik za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo“, Priručnik za trenere/ice „Razvod roditelja i zaštita dece“, Vodič za facilitatore „Pozitivno roditeljstvo“ i Vodič za facilitatore „Razvod roditelja i zaštita dece“. Pored toga, učesnici su imali prilike da se upoznaju i sa onlajn platformama koje je CPD izradio u proteklom periodu, i to platformom za e-učenje, koja je namenjena stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti i pravosuđu koji su motivisani da osveže ili unaprede svoja znanja u oblasti pozitivnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda roditelja, kao i platformom za roditelje „Roditeljstvo se uči“.

Tokom panel diskusije u delu koji je bio posvećen pozitivnom roditeljstvu, učesnici su identifikovali glavne izazove koji otežavaju roditeljstvo u savremenom dobu. Prezauzetost roditelja, negativan uticaj medija i društvenih mreža, finansijska nesigurnost, nedovoljno znanja i podrške savremenom roditeljstvu su neki od najčešćih faktora koji danas otežavaju roditeljstvo. Kao otežavajuću okolnost ističu i to što škole više nemaju vaspitnu ulogu, pa je sve prebačeno na roditelje. S druge strane, jedna od učesnica ističe: „Vaspitanje kreće iz kuće, a kuće su sada prazne. Roditelji su zaposleni. Decu vaspitavaju vršnjačke grupe, privatni učitelji i društvene mreže.“ Čak više od 90% učesnika smatra da u njihovim zajednicama ne postoje odgovarajući resursi za podršku roditeljima u praktikovanju pozitivnog roditeljstva.

U delu koji se odnosio na zaštitu dece u visokokonfliktnim razvodima, disktovalo se o podršci koju je potrebno pružiti deci i roditeljima.  Malo više od polovine učesnika je zaključilo da ne postoje odgovarajući resursi za pružanje podrške deci tokom razvoda roditelja, dok ostali smatraju da takvi resursi delimično postoje. Takođe se diskutovalo i o saradnji centara za socijalni rad i škola. Prisutni ističu značaj uloge pedagoško-psihološke službe u školama i zaključuju da je jako važno sarađivati sa roditeljima i centrom za socijalni rad, i to tako što će pedagoško-psihološke služba biti prva instanca, a tek onda centri za socijalni rad.

Kao glavni zaključak diskusije nameće se potreba kontinuirane i sistemske podrške roditeljima, kao i međusobne saradnje relevantnih institucija i ustanova.

Sastanak je održan u okviru projekta „Pozitivno roditeljstvo“, koji CPD sprovodi uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Cilj ovog projekta jeste doprinos zaštiti svakog deteta u Srbiji od svih oblika nasilja kroz efikasan zakonodavni okvir koji se dosledno primenjuje u svim okruženjima. Projekat sufinansira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Deca mogu da dođu u kontakt sa zakonom bilo kao žrtva, svedok ili učinilac krivičnog dela na različite načine, na primer zbog siromaštva, nasilja, razvoda braka roditelja, diskriminacije i slično. Tada svi stručnjaci koji su u kontaktu sa detetom treba da rade zajedno u najboljem interesu deteta. Pravosudni sistem treba da garantuje individualni pristup svakom detetu kako bi se uzele u obzir detetova ličnost i zrelost, ekonomska, socijalna i porodična situacija, kao i sve specifične ranjivosti.

Centar za prava deteta izradio je video „Individualna procena deteta u kontaktu sa zakonom“ sa ciljem da informiše decu i mlade o pravima koja imaju ukoliko dođu u kontakt sa pravosudnim sistemom, sa posebnim akcentom na individualnoj proceni deteta. Video ukazuje na značaj primene multidisciplinarne individualne procene deteta koje dođe u kontakt sa pravosudnim sistemom bilo kao žrtva, svedok ili učinilac krivičnog dela. Pored toga što je video namenjen deci i mladima, on može da bude koristan i stručnjacima koji rade u pravosuđu.

U izradi videa učestvovali su članovi i članice Dečjeg savetodavnog odbora, koji je uspostavljen u okviru projekta FOCUS. Članovi i članice Dečjeg savetodavnog obora su prethodno učestvovali na radionici na temu medija, umetnosti i javnog nastupa, kako bi se podstakla njihova kreativnost i aktivno učešće u izradi videa.

Centar za prava deteta izradio je ovaj video u okviru projekta „FOKUS – Radimo zajedno za pravosudni sistem koji u centru ima prava i potrebe deteta”, koji sprovodi u partnerstvu sa organizacijama:  Terre des hommes Regional Office in Hungary, Defence for Children in the Netherlands, Institute of Social Activities and Practices (SAPI) in Bulgaria, Child Circle in Belgium, Terre des hommes Hellas i Terre des hommes Romania. Projekat sufinansira Evropska unija kroz program „Prava, jednakost i državljanstvo“.

Saopštenje preneli:

ChildHub

Resurs Centar

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U susret Evropskom danu borbe protiv trgovine ljudima, koji se obeležava 18. oktobra, Centar za prava deteta i Atina pokrenuli su digitalnu platformu namenjenu deci i mladima uzrasta od 12 do 18 godina pod nazivom „Kako da se zaštitiš od trgovine ljudima?“. Nastala je kao rezultat višemesečnog zajedničkog rada na projektu „Kampanja za podizanje svesti o trgovini decom u Republici Srbiji“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, a kroz zajednički program „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022“. Osnovna ideja i cilj nastanka platforme jeste da se deca i mladi, koji i jesu u povećanom riziku da postanu žrtve trgovine ljudima, direktno informišu o tome kako da pepoznaju te rizike i kako da se zaštite.

U Srbiji, kao i  u svim ostalim zemljama Zapadnog Balkana, deca i mladi čine većinu među identifikovanim žrtvama trgovine ljudima. Prema zvaničnim podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, pri Ministarstvu za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, u periodu od januara do kraja avgusta ove godine, u Srbiji su ukupno identifikovane 32 žrtve trgovine ljudima, među kojima je i 9 devojčica.  Četiri devojčice su bile žrtve seksualne eksploatacije, dve radne eksploatacije, dve su bile prinuđene na brak i jedna je bila prinuđena na vršenje krivičnih dela. Sličnu statistiku nalazimo i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, a o njoj rečito govori i najnoviji prikaz Saveta Evrope na kojem se vidi da u ovim zemljama 66% identifikovanih žrtava trgovine ljudima čine upravo deca.

Platforma sadrži odgovore na najvažnija pitanja o trgovini ljudima, o tome kako prepoznati trgovca ljudima, a kako žrtvu trgovine ljudima, šta svaka mlada osoba može da uradi ovim povodom, odnosno kako da prepozna i kome da prijavi sumnju na trgovinu ljudima, a takođe i zbog čega je sve važna Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima – krovni dokument i univerzalna vodilja u zaštiti žrtava trgovine ljudima. Takođe, Platforma sadrži i uputstva o tome kako se zaštititi od trgovine ljudima, i kako prevazići predrasude koje prate ovaj problem. Na njoj se nalazi i kviz znanja na osnovu kojeg mladi srednjoškolskog uzrasta mogu da provere  koliko poznaju ovu oblast.

Povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, Centar za prava deteta i NVO Atina žele da ukažu na važnost čuvanja integriteta, ugleda i dostojanstva ličnosti deteta, kao i zaštite prava i najboljeg interesa deteta žrtve, i napominju  da deca koja su pretrpela nasilje ni u jednom trenutku ne smeju ostati bez pravovremene, adekvatne, krivičnopravne, porodičnopravne i socijalne zaštite od nasilja i moraju se zaštititi od sekundarne viktimizacije. Centar za prava deteta i Atina takođe podsećaju profesionalce u Srbiji koji rade sa decom i za decu, da su u stalnoj obavezi da preispituju svoja postupanja, te da u punoj meri primenjenju postojeće zakonske propise i omoguće deci žrtvama trgovine ljudima što bezbolniji oporavak od traume i uspešnu i funkcionalnu reintegraciju.

Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, čije je potpisivanje započelo u Varšavi u maju 2005. godine, predstavlja jedan od najznačajnijih međunarodnih dokumenata koji regulišu ovu oblast. Konvencija ima za cilj prevenciju trgovine ljudima, zaštitu žrtava i krivično gonjenje počinilaca, i podjednako se primenjuje na sve žrtve trgovine, sve oblike eksploatacije, kao i na sve oblike trgovine ljudima.

Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima ustanovila je Evropska komisija 2007. godine i obeležava se 18. oktobra svake godine. Predstavlja priliku da se podigne svest o trgovini ljudima i unapredi razmena infomacija, znanja i najboljih praksi među različitim akterima.

Medijske objave:
Blic
Danas
Tanjug
TIME.rs
Indeksonline
Nova.rs
Naslovi.net
Alo.rs
Sputnik
Nedeljnik
Dobrevesti.rs
Euronews.rs
Novosti
Radio Beograd 1
Espreso
Nedeljnik
EU u Srbiji Facebok page
EU u Srbiji
EU u Srbiji Instagram
ChildHub Platform
Facebook  stranica Ambasade Belgije
Facebook stranica Saveta Evrope
Savet Evrope
Puls Evrope Instagram
MODS

Centar za prava deteta najoštrije osuđuje seksualno uznemiravanje i nasilje nad devojčicama koje se dešavalo u Istraživačkoj stanici Petnica i poziva nadležne organe da hitno reaguju u skladu sa svojim ovlašćenjima i sva odgovorna lica pozovu na odgovornost. 

Zabrinjavajuće je da se taj čin događao upravo u jednoj od prestižnih evropskih institucija za dodatno naučno obrazovanje mladih. Sramna su i opravdanja od strane bivšeg direktora Vigora Majića poput toga da je jedan saradnik seksualno uznemiravao devojčice zato što je “težak, suicidalan čovek”, iz čega se može naslutiti da je kontinuirano zataškavano i negirano nasilje nad devojčicama.

Sve učestalije prijave seksualnog nasilja nad decom u našem društvu ukazuju na nužnost da se preduzmu hitne institucionalne mere da se ovakvi slučajevi ubuduće spreče, da se žrtve ohrabre da prijave slučajeve nasilja i da se u postupcima osećaju zaštićeno i bezbedno. Da bi to bilo moguće, hitno treba pristupiti usvajanju Zakona o pravima deteta i uspostavljanju insitucije Zaštitnika prava deteta, što bi omogućilo ranu intervenciju, efikasniji rad pravosudnih organa i sprovođenje postupaka po meri deteta.

Pogledajte gostovanje Ivane Stevanović, direktorke Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i članice Skupštine Centra za prava deteta na TV K1 u emisiji „Uranak”.

Saopštenje su preneli sledeći mediji:

Večernje novosti
Izazov
Vidovdan
N1
Platforma ChildHub

Koalicija za monitoring prava deteta u Republici Srbiji je sredinom aprila 2021. godine podnela prilog Evropskoj komisiji za Izveštaj o napretku RS ukazujući na stanje prava deteta i položaj dece tokom 2020. godine, kao i na neke od glavnih nedostataka u ostvarivanju prava deteta. Koalicija se osvrnula na normativni okvir, nacionalnu politiku usmerenu na decu i koordinaciju primene prava deteta, kao i na specifične oblasti kao što su: nasilje nad decom, trgovina ljudima (trendovi i reakcije), deca izbeglice, pristup uslugama tokom pandemije KOVID-19, obrazovanje, obrazovanje o ljudskim pravima i pravima deteta, pravosuđe po meri deteta, kao i pitanje ratifikacije Trećeg opcionog protokola o komunikacijskim procedurama uz Konvenciju o pravima deteta UN.

Kao jedan od glavnih nedostataka, Koalicija ukazuje na nepostojanje sveobuhvatnog Zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, čije usvajanje bi doprinelo usaglašavanju celokupnog pravnog sistema u oblasti prava deteta, usklađivanju zakonskih rešenja ovog zakona sa drugim zakonima, kao i boljoj koordinaciji svih ključnih sektora. Takođe, ukazano je na neophodnost donošenja nacionalnog strateškog dokumenta u oblasti prava deteta, jer je prethodni Nacionalni plan akcije za decu istekao 2015. godine.

Ono što je obeležilo 2020. godinu je pandemija KOVID-19 virusa, a povodom toga proglašenje vanrednog stanja u Srbiji i uvođenje mera za vreme vanrednog stanja, kada je koordinacija politika u oblasti prava deteta potpuno bila upitna. Tako je nakon usvajanja mera prevencije virusa KOVID-19 došlo od suspenzije ili prekida rada službi za prevenciju i odgovor na nasilje nad decom. Pandemija je takođe produbila postojeće probleme žena i dece koji su inače u riziku od seksualne eksploatacije. Mere novčane pomoći, kaoo odgovor Vlade na krizu, nisu bile fokusirane na siromaštvo dece u Srbiji.

Kvalitet obrazovanja dece je znatno degradiran tokom pandemije. Učenici, nastavnici i roditelji su se suočavali sa brojnim poteškoćama zbog prelaska na onlajn nastavu. To je dovelo do smanjenja pristupa obrazovanju dece iz osetljivih grupa, a posebno romske dece iz podstandardnih naselja i dece smeštenih u centrima za azil. Takođe, za vreme vandrednog stanja, deci sa invaliditetom koja žive u institucijama praktično je bio uskraćen pristup obrazovanju.

Pored toga, proglašenje vanrednog stanja i uvođenje mera za vreme vanrednog stanja, štetno su uticali na decu lišenu slobode, kako na one prema kojima se realizuje mera pritvora, tako i na one koji su na izvršenju krivičnih sankcija u zavodima. Oni su se susreli sa potpunim zatvaranjem i izolovanjem. Zabranjene su posete, prijem pošiljki, i nije postojala mogućnost napuštanja ustanove. Prelazak nastave na elektronske medije, dovodi do poremećaja pohađanja nastave u zavodima za vaspitanje dece i omladine, s obzirom na neadekvatnu tehničku opremljenost. Osećaj izolovanosti, u kombinaciji sa strahom i brigom za svoje bližnje, kao i gubitkom dnevnih rutina usled prekida školskih, radnih, sportskih i kulturno-zabavnih aktivnosti, negativno je uticalo na psiho-socijalno stanje dece u institucijama. Mere zaštite od epidemije u okružnim zatvorima i pritvorskim jedinicama bile su jednake kao i mere u zavodima. Zabrinjavajuće je što je prekid obrazovanja maloletnika u pritvoru prisutan i van uvedenih mera, sem u slučaju kad se samostalno pripremaju za polaganje ispita ili odgovaranje. Takođe, ne postoji organizovana nastava za učenike osnovne škole, koja je po zakonu obavezna.

Prilog pogledajte na linku.

Povodom drugih šest meseci realizacije dvogodišnjeg projekta “Pozitivno roditeljstvo” koji Centar za prava deteta (CPD) sprovodi od 1. januara 2020. godine, uz finansijsku podršku EU u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava u Srbiji, CPD je objavio Bilten #2 kako bi informisao javnost o sprovedenim i planiranim aktivnostima. Projekat sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS, a sprovodi se uz podršku Pravosudne akademije i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

U periodu od jula do decembra 2020. godine, CPD je razvio programe za obuke profesionalaca u socijalnoj zaštiti i pravosuđu i održao dva treninga za trenere „Pozitivno roditeljstvo“ i „Razvod roditelja i zaštita dece“. Nakon obuka, CPD je obezbedio supervizijsku podršku trenera/ica, kako bi se dodatno osnažili da dalje sprovode programe podrške porodicama, koji stimulišu i jačaju veštine pozitivnog roditeljstva, kao i da postupaju u najboljem interesu deteta u slučaju visokokonfliktnog razvoda. Kao deo gorepomenutih treninga za treninge, CPD je izradio Priručnik za trenere/ice „Pozitivno roditeljstvo“ i Priručnik za trenere/ice „Razvod roditelja i zaštita dece“, koji su dostupni svim stručnjacima u oblasti socijalne zaštite i pravosuđa koji su zainteresovani da unaprede svoja znanja. Takođe su pripremljeni i Vodič za facilitatore „Pozitivno roditeljstvo“ i Vodič za facilitatore „Razvod roditelja i zaštita dece“, koji nude praktične savete i vežbe stručnim radnicima u oblasti socijalne zaštite i pravosuđa, i predstavljaju važnu alatku u daljem širenju znaja i veština tokom rada sa decom i porodicama. U cilju promocije principa pozitivnog roditeljstva među nastavnicima i roditeljima, CPD je održao 15 info sesija u školama širom Srbije. Pored toga, održana su dva sastanka praktičara na temu pozitvnog roditeljstva i zaštite dece u slučajevima visokokonfliktnih razvoda u Beogradu i Kragujevcu, koji su okupili predstavnike centara za socijalni rad, obrazovnih institucija, Zaštitnika građana, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, nevladinih organizacija, donatorske zajednice, kao i akademike i druge profesionalce koji deluju u oblasti zaštite dece.

Kao jako važan budući resurs stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti i pravosuđu, CPD je izradio platformu za e-učenje, na kojoj se nalaze dva programa: „Pozitivno roditeljstvo“ i „Razvod roditelja i zaštita dece“, koji nude korisne materijale u ovim oblastima: priručnike, vodiče, stručne tekstove, izveštaje i youtube snimke.

Pored toga, CPD je vodio kontinuiranu kampanju podizanja svesti o značaju pozitivnog roditeljstva i štetnim posledicama visokokonfliktnih razvoda na razvoj deteta putem saopštenja, na društvenim mrežama i u medijima.

U narednom periodu, između ostalog, predstoji izrada publikacije koja će sadržati iskustva dece tokom visokokonfliktnih razvoda, i njeno predstavljanje na konferenciji koja će okupiti profesionalce u oblasti zaštite prava deteta iz zemlje i regiona.

Više o tome, pogledajte u Biltenu #2.

Centar za prava deteta poziva Vladu RS i Krizni štab da, prilikom donošenja novih mera i konačne odluke o uvođenju policijskog časa tokom vikenda povodom suzbijanja pandemije KOVID-19, poštuju prava deteta i uzmu u obzir najbolji interes deteta.

U vezi s tim, podsećamo na preporuke koje je Komitet za prava deteta UN uputio državama članicama u aprilu ove godine, među kojima je i Srbija, pozivajući države da istraže alternativna i kreativna rešenja da bi deca mogla da ostvaruju svoja prava na odmor, slobodno vreme, rekreaciju i kulturne i umetničke aktivnosti. Ta rešenja treba da uključuju aktivnosti na otvorenom pod nadzorom bar jednom dnevno, uz poštovanje protokola o održavanju fizičke distance i drugih higijenskih standarda, i kulturne i umetničke aktivnosti primerene deci na televiziji, radiju i internetu.

Imajući u vidu da je položaj dece dodatno pogoršan zbog vanrednih okolnosti izazvanih pandemijom, država treba hitno da planira i preduzme mere koje će biti usmerene na sistemsko i kontinuirano obezbeđivanje resursa za osnaživanje i podršku dece i porodica, a posebno dece iz najranjivijih grupa, među kojima su deca sa invaliditetom; deca koja žive u siromaštvu; deca u uličnoj situaciji; deca migranti, tražioci azila, izbeglice i interno raseljena deca; deca pripadnici LGBTI populacije; deca iz jednoroditeljskih porodica; romska deca; deca sa već postojećim zdravstvenim problemima, uključujući HIV/AIDS; deca lišena slobode ili izolovana u prostorijama za policijsko zadržavanje, zatvorima, vaspitno-popravnim domovima, migrantskim kampovima; i deca koja žive u ustanovama.

Efekti pandemije ostavljaju na mnogu decu negativne posledice na fizički, emotivni i psihički razvoj, a posebno su izraženi prillikom uvođenja zabrane kretanja i proglašenja vanrednog stanja. Zato je i Komitet za prava deteta pozvao države da prilikom preduzimanja mera za suzbijanje javnozdravstvene pretnje koju donosi pandemija KOVID-19 poštuju prava deteta predloženim merama.

 

U Beogradu, 8.7.2020. godine

Medijske objave:

Nova

Naslovi

Centar za prava deteta predstavlja novu platformu prilagođenu deci na kojoj se nalaze relevantne informacije o prevenciji i zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja na internetu.

Ova digitalna platforma informiše decu na koji način mogu da prepoznaju onlajn rizike, kao i kome mogu da se obrate za pomoć i podršku. Seksualno iskorišćavanje i zlostavljanje dece je još uvek tragična realnost u svim državama, a predstavlja teško kršenje prava deteta i ima dugotrajne posledice na razvoj i život dece.

Na platformi su takođe dostupne informacije o Konvenciji Saveta Evrope o zaštiti dece od seksulanog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja („Lanzarote konvenciji“), koja predstavlja značajan korak napred u prevenciji seksualnih delikata nad decom, procesuiranju učinioca i zaštite dece žrtava.

Centar za prava deteta je u izradu sadržaja platforme uključio članove i članice Kluba DX, koji su dali svoje predloge i komentare na sadržaj platforme i prepoznali da je važno da se upozori na ove rizike, jer se svakodnevno suočavaju sa njima na internetu. Deca koja su ohrabrena da se informišu o ovim temama i izraze svoje mišljenje su manje ranjiva i mogu bolje da se zaštite od rizika. Zbog toga, Centar za prava deteta aktivno uključuje članove i članice Kluba DX u proces prevencije i zaštite od seksualnog iskorišćavanja i zloupotrebe.

Ova digitalna platforma izrađena je u okviru projekta „Jačanje mehanizama za prevenciju i zaštitu dece od seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja na internetu” koji sprovodi Centar za prava deteta uz podršku Saveta Evrope i finansijsku podršku Fonda za okončanje nasilja nad decom.

U Beogradu, 23.6.2020. godine

Medijske objave:

PINK

Radio-televizija Vojvodine

Danas

Mondo

Autonomija

013 info

Indeks online

TANJUG

Naslovi

Dijalog

Time Srbija

Super Teen

Vesti TV Prva

Jutarnji program RTS-a